vladd
-
Broj sadržaja
13383 -
Na DiyAudio.rs od
-
Poslednja poseta
-
Broj dana (pobeda)
80
Content Type
Profiles
Forum
Blog
Kalendar
Sve objavljeno od vladd
-
Poceo da zamisljam auto mehanicara koji menja ulje na Fordu i vice Bentli, ma ne, Rols, cuje se motor kao Rols... Sta ima da meri, samo da se proveri da ne osciluje, eventualno merenje buke i suski na gnd, mrvu je komplikovanije.
-
Pa jasta, pravi DAC nemoj Stradivarija
-
Moze da bude stimulativni hajp, ali je malo ljudi culo te violine u optimalnim uslovima, i bez digitalizacije. Naravno, izucavane su na razne nacine, i nesporno je majstorstvo, ali ono sto je probano 2011 ili 12-e, da na blajnd slusanju su ipak odabrane savremene violine, od strane muzicar(nevezbane amatere ne racunam u merodavne). Ali van slepog slusanja, efekat fascinacije se poklanja imidzu... Majstorstvo, drvo iz mini ledenog doba, pravac secenja i suvoca, majstorske recepture za lepkove i brojne lutijerovske iskre znanja su napravile instrument koji generise harmonike tzv formale, koji su priblizni zenskim vokalima i formiranju boje zvuka u grlu. I to je predivan izvor zvuka, sto prenosilac zvuka ne sme da bude niti da unosi svoje brljotine. Tako da je vise neka lozana nego stimulans za dobar diy Za lozane i price ne treba srafciger
-
Po logici stvari ne moze. To sto se dogadjalo da neki merenjima nazivaju kojestarije, i nije imalo korelaciju sa realnoscu, to nije niti iskustvo niti ista... Jer i po terminu, kada nesto meris to treba da je merodavno, meritorno, upotrebljivo... U mesari trazis kilo mesa, a ne tri metra snicli...a sve su to "mere" neke
-
Ne može da ima bolje merenje a lošiji zvuk, nešto ne valja, makar i kriterijum "boljitka". Muzika ipak nije povorka prostoperiodičnih identičnih signala, sukcesivno promenljivih......a sa druge strane su takve povorke osnova merenja... Sa druge strane, oko overkileta, napajanjca najviše vole da rade u opsegu 30-60% svojih maksimuma, okvirno, u toj zoni imaju najviše "mesa" za regulaciju.
-
To je vredna komponenta, samo je pitanje da li tako dobra i previse, da ne kazem nepotrebno, dobra. Kao da za Yuga uzimas gume koje mogu da izdrze 240km/h, dobro je ali...ostaje pitanje zelje i ispunjenja. A gume ce dobro i znacajno bolje odraditi svoje zadatke. Po meni, bitno je znati gde je granica tehnike a gde pocinje zabava preterivanja, koliko ce preterivanje biti veliko, nije bitno... I tada se odluke ne kritikuju... Ali ako te gume povuku Yugisu preko 200... stvore novu caroliju po utisku ili cefu....eeee
-
Zapravo mi zabavu kvari kada ljudi ne misle, pa sta god da rade. A merenja su jedan deo nekih aktivnosti... Kod merenja je pre svega bitan smisao, pa tek onda metodologija. Setim se vica kada lik pita komsiju fizicara da mu izmeri kravu, a ovaj krene, ako pretpostavimo da je krava jedna sfera u vakuumu.... Elem, ako je poznata problematika, da po simsu setaju frekvencije 15-20kHz u audio digitaliji, jerbo je nikvist minimum minimuma za tu zonu, i dijagrami nam pokazu da se bas tu desava neki cirkus(a moguci i verovatni efekti elipticnih filtera) deformacije signala, harmonika koje farbaju zvuk na lepotu, onda ti uzmes log apscisu gde ti se na pola slike razvuku 10-300Hz, gde se nista ne desava i nikvist je u enormnom prebacaju da replicira masu detalja, a onda neki tamo opseg sirine 10kHz, od 10-20, zguzvas na jednoj desetini slike, 1 cm skrajnut... I kao merio si da bi ti merenje nesto pokazalo i na nesto ukazalo... sto ti ne treba ama ic...
-
I jedno i drugo je zaslo u psihologiju, a posebno ovi sto mere rotkve i vicu vid merenja. Ne mogui da se odlucim sta je manje zlo, slusanje cerez sluha ili pausalno merenje bez znanja....
-
Pa to pocinje!
-
Ma nee Fakat je da je dobro da se mase razdvoje, ovo sto je urađeno sa rovom je pomalo preterivanje(ali ga volimo pri igranju), pitanje je efekta na MHz rf digitalije, oni to lako preskoče, nego principijelno, elektricno, treba razdvojiti mase, mada mu je ideja baš baš simpa...
-
Sparkos je kao mali hibrid. Nije da ovo nece izdržati, ali je bliska zona naglog rasta izobličenja, i to pri svingu malog napona na izlazu, recimo do par volti rms, a šta je onda sa ulaznim...dacovi izbacuju par volata, radiće kao bafer ili laka atenuacija. To mu nije namena, inače bi talambasali na sva zvona i dodavali buf na sve strane, a tu su glavne razlike integralaca u našoj zabavi,(pa i onih kojima je poklonjen prefiks za audio), osim onih nečujnih na dalekim decimalama. Kako će da radi sa jediničnim pojačanjem i koliko je sklon prooscilovanjima u nekim situacijama.
-
Pravite stampu za dac, digitalija + analogija, izbor cipa je nebitan.
-
Prosto je 32 oma muka. Par volti je na tom opterecenju, mislim da nisam nesto prevideo. Ne treba ga cediti i uvoditi u grejanje i probleme, odlican je recimo kao ic preamp za vise impedanse, znacajno mu vise prija i 600 oma
-
Realno mu je 50-60mA max 80mA za rad i sving na adekvatnom potrosacu.. Ili 50mW na 32 oma(par volti svinga) kao sto kazu u nameni za sluske, sa ostankom u finoj zoni izoblicenja. Postoje dijagrami struje, i raspolozivog napona na izlazu, naravno pri temperaturama cipa, za 150mA, mora "pod led" Fin je opamp izrazito, ali nije za da mu se vadi dusa.
-
Nije taj za sluske, mala strujica na izlazu, vise i mu prijao bafer kao ispomoc, dok je Sparkos s svojih cetvrt ampera zarad diskretnih tranzistora, ozbiljna opcija za taj posao.
-
Rece Miro, pa ga kopirajte https://www.diyaudio.com/community/threads/dac-ad1862-almost-tht-i2s-input-nos-r-2r.354078/page-199#post-7033723
-
Pa gde to najslađe.
-
I mir u dusi konstruktorskoj...
-
Eh da je Jože živ, pa da takve demokrate upodobi napretku
-
Do 200 Hz okvirno nema direktivnosti basa, ne moze da se odredi odakle je izvor, neko osetljiv moze da prepozna i nesto nize od te pausalne granice. Ima tu ozbiljnih problema, paleta frekvencija koje su karakteristicne za sobu, ili prostor... fazna uskladjivanja signala, vremena trajanja impulsa u sobi...amplituda + duzina trajanja=proistice energija signala, kao povrsina ispod krive. Zato i mora Digiralni SP, ne moze analogija da okasnjava toliko signale.
-
Isao kod mladjarije da slusam aktivni Sonos komplet, sub, centralni, i sateliti, pustili demo, grmljavina i kisa u sumi, i sve na meni mokro i prepadnut od groma Macak zdimio negde nije ga bilo satima. Elem, taj nivo nije bas moguce odraditi all around DIY zahvatima, da to bude masovno zanimljivo, aktivna korekcija zvuka u vremenu i adaptivni striming podataka. Takav tip zvuka za relativno male pare ne videh ... Aktiva je ozbiljan i ciljani trud gde sugestivnost ili brendomanija nemaju nikakakav uticaj na zvucni efekat.
-
Zanimljive, smešne i čudne fotografije
vladd je odgovorio/la Mikorist's temus u Muzika , Film i Fotografija
-
Nije obavezna situacija da novi kondovi donose nova zvucna otkrovenja. Mozda neko kod nekih Maranca uspe da cuje promenu ulaznih tantala na nonpolarne. Svako vreme ima svoje mode i stremljenja. Bilo je tu zanemarivanja trzista, arogancije, laudnes ratova, pomodarstva...jedno od tih je i ubacivanje suvih tantala, kao modernih mil komponenti, i realno kondova izuzetnih karakteristika u filtriranju napona. Ali se nisu snasli na putu signala. Drugo je bilo uvodjenje hibrida, vrlo zgodni, tranzistori prakticno u pelet varijanti, solidno upareni, precizno usaglasene karakteristike, ali ne i veselost zvuka koji izlazi iz tih sklopova. Komercijalno zgodni za proizvodnju a i servis, tada se i na to gledalo. 405 treba da dozivi vece promene od prostog rifresa, da bi bio prilagodjen danasnjim izvorima zvuka, i zeljama, da se tako izrazim, za odredjenim kvalitetom ili zanimljivoscu zvucne slike
-
Ta filozofija vintage uredjaja je upravo ono sto treba poznavati, kao i istorijat servisa starih kola. I da li je moguc i koja vrsta refresa, svaka komponenta se relativno pazljivo treba birati. Od te koncepcije i adekvatnog rifresa zavisi kako ce sprava svirati, ali su retki momenti da svira bolje nego u vreme nastanka.
-
Zapravo im je tehnicki posten fazon, sto bi inace pisali 85 ili 105C, za nase audio potrebe, ili 125, 150 ili 175 i vece temperature, za neke druge situacije. Pa onda daju karakteristike i rok trajanja za navedenu temperaturu i napon, a ponekad i MTBF krive pri radu na nizim temperaturama i naponima. Vrlo cesto je i desetostruko duze vreme. Pa se korisnik uklopi u zelje i potrebe. Kod ovih pojacala su kondovi manji problem, koliko stari japanski 2S tranzistori. SONY je mehanicki slozenije uradjen, dok je Yamaha nesto svidljivija vise u elektronskom delu.
-
Trenutno na sajtu 2 članova, 1 Skrivenih, 36 Gosta (Pogledaj celu listu)
-
Forumska statistika
9.1k
Ukupan broj tema445.6k
Ukupan broj objava -
Statistika članovȃ
2956
Svi članovi3371
Najviše na sajtu