vladd

Meni nekako neprijatan kompromis, preko 20mF, a snap in...

Upravo. Bitno je da li su viljuskice da plasticnim pritiskacem, ili je lemljeno.

Simulacija je onoliko dobra koliko su dobro uneseni parametri komponenti, i ostalih detalja. Koliko su komponente manje idealne a vise realne. Najcesce nedostaju "ostali" detalji, najbanalniji je recimo lejaut, pa do nekih specificnih ponasanja i nelinearnosti komponenti.. Ali za bazicni prikaz moze da posluzi. Pa je to vise krugova pakla...pitanje je sta zelis i u kom od njih ces da se krckas..

Narocito odnos drugog i treceg.

Resis problem zujanja, ali moras da pazis na surge struju, pa na dalje... Nelson nije ljubitelj ultrafast ispravljacica, nepotrebne su..

U rangu ozicenje prakticno. Mada ima ampermetara, kojima je kazaljkas miliampermetar, a ne mikroampermetar, oni imaju znacajan sant.

Ako to svira kao tranzistor, iako je tranzistor, onda ponovi krecenje.

Kod takve raspodele, a Nelson nije naivan sa tehnicke strane, raspodela struje ripla nije uvek idealno rasporedjena. Obicno pate prvih par kondova do dioda, kojima je omogucena maksimalna inicijalna struja punjenja(zavisna od dioda, sekundara i mogucnosti trafoa), ostali se pune sa malim kasnjenjem, i znacajno manjom udarnom strujom. Integralno je manja srednja struja ripla udaljenijim kondovima, pa je 6 u paketu otprilike gornja granica broja kondova jednog "paketa", 4 je optimalno. Esr nije ni statican ni identican medju kondovima, samo priblizan. Naravno, naknadno dodavanje i grupisanje sledecih paketa je pitanje overkila. Preveliki kapacitet ce spustiti naponski ripl, ali uvecati i amplitudu i sirinu strujog ripla(plus shot noisse kod dioda, i zujanje trafoa). A naponski je cesto manje vazan, posto je rad ampa, velicina signala, u zoni ispod max Vcc..gde je ripl primetan. Da ne kazem, da je (zamalo) vidljivo, kako je uklopio kompromise.

Taman tehnika za sporet To sto moze i na nafnu platformu, nema veze, sta ce nam

Satro halogen, a sluzi za ozicenje smederevca

A treba ti za? Mali slatki tenkic? Ako si bas zapeo, imam ja nesto tih koaksica od par mm precnika, posrebrenih i u teflonu..ti dam koji metar, pa se igraj

Procitao, zacudjujuce dobra diskusija, s obzirom da je forumska. Ono sto je moje preporuka je da ne treba izvoditi pausalne zakljucke nakon opservacije nekih ili necijih resenja, vec treba upoznati pojave, i prevencije primeniti prema svakoj lampi ponaosob. Zavisno od tipa, pozicije, namene i volje. Samim tim i prepoznati eventualno primenjene kompromise i konstruktorske odluke. Mnogo tezi put od citanja kuvara. Cisto zbog tehnicke(ne inzenjerske) perfekcije, iako ce neki zahvati biti slabije primetni na nekom tipu ili modelu lampi, a drugi vazniji i znacajniji. Nismo u obavezi da racionalisemo i stedimo u proizvodnji, ili da kalkulisemo i odabiramo kompromise kakve je neko drugi odabrao. Vec od postojecih problema i resenja da iskombinujemo po nasem ukusu a zasnovano na jasnim principima tehnologije i mehanizama desavanja, i nekih prisutnih ogranicenja.

Procitacu uz takvu preporuku Radio sam i sa magnetronima i tvajstronima deceniju(reparacija, odrzavanje i kondicioniranje), ignitronima i tetrodama, ucio prakticno od nule, a sada u labu za elektroniku plazme, pa su mi desavanja u vakuumu prilicno bliska, i preko zeljene mere...

Takav mentalitet, borba za perfekciju, i zivota i onoga sto rade. A sami sebi su najveci i najstroziji kriticari, i nisu otrovani sujetom...ali smrtno zastraseni sramotom...

Ono na sta mozemo da uticemo za produzetak zivota je: Ne naprezati lampu, katodu i grejac, elektricnim poljem neposredno pre ukljucenja grejanja, usled nehomogenog grejanja, mogu da otpadaju komadici oksida, ili se prave pukotine. Druga vrsta problema je prevelik oblak elektrona pri predgrejanju, oko katode, pa pri pojavi VN krece lavina elektrona i bombardovanje i resetke i anode, sto dovodi do stvaranja nepotrebnih partikala, prljanja resetke i anode, i objektivno smanjenja vakuuma. Racionalno kasnjenje VN je korisnije od preteranog. Ili drzanje anode na nekom "blagom" naponu, da se spreci velika koncentracija elektrona oko katode. Uz mekano zagrevanje, i eventualnu zastitu od vibracija, to su jedine korisnicke zone uticaja na produzeni vek lampe..

TO je dozvoljeni probojni napon kada nema previse lutajucih elektrona u cevi, prilicno logicno, i nema veze sa procedurom paljenja. Jednostavno ne izlagati lampu vecem naponu ni kada je hladna katoda, postoji opasnost proboja.

Postoji podatak, osim ako cesto ne postoji. U principu, jako el polje napreze hladnu katodu, pa prigodom startovanja grejanja, mogu da se odvaljuju komadici ili prave mikropukotine na oksidu katode. Sa druge strane, zakasneli vn izaziva pravljenje oblaka elektrona oko katode, pa pojavljivanje VN izaziva bombardovanje svega na putu do anode, ponajvise resetku. Perfekcionizam bi postavio neki "mid" napon anode, odokativno 70-100V dok se ne ugreje katoda, a ako je lampa jeftina i nabavljiva, ili nizak napon anode, suvisan trud uvecavati joj trajnost kojih par stotina sati...ili desetina.. A i lepo moze da se utrimuju vremena grejanja i propaljivanja lampe ispravljacice, njoj mekano raste napon, i ako krene u pravom trenutku, namesti se ugodan rad glavnih lampi.

Blider drzi neku minimalnu potrosnju zarad boljeg rada regulacije, a kada nema regulacije, sitno setanje napona je nebitno. Jedino da ne ostane banka kondova napunjena, pa da se incidentno prazni kao petarda Da postavim i ovaj primer, da bude jasnije koliko su neke stvari pausalne i "tu negde oko nekoliko"..pod uslovom da ako... http://www.skillbank.co.uk/psu/ripple.htm

http://www.produktinfo.conrad.com/datenblaetter/500000-524999/500430-da-01-en-Heissleiter_B57235_S100_M.pdf Mislis trolu S obzirom koliko se preteruje za kondovima, oni ladno mogu da rade ko baterije nekoliko minuta Fino bi bilo, u konkretnoj konfiguraciji, obratiti paznju i na ta vremena "relaksacije", vracanja sistema u pocetni polozaj, vremena praznjenja baterije kondova pri nominalnoj struji.

Po meni jeu top 5, pretpostavljam da taj vrh nije lako osvojiti bez suludog entuzijazma, a ima ih bar jos par.. Svajcarske sajdzije ne racunam, oni imaju dosta utabanih prtina, i guslaju dugoprugaske mehanizme, ovo je licniji uspeh.

Mega car!

Za otpornik je relej must, za NTC i ne mora, ali mora da se ugadja, NTC + rele je fini overkil, koji usput hladi NTC.. Fini tekstic http://users.ece.utexas.edu/~kwasinski/_Lab_Week_3_EE462L_Diode_Bridge_Rectifier.pdf

Suptilnija opcija, uz Pi filter posle greca.

Ta inrush current moze da bude proizvoljnu kolicinu ampera, zavisno od overkila trafoa i njegove struje kratkog spoja, ne moz' bas beskonacno iako racun kaze drukce.. Ali redni NTC, ili fiksni otpornik nekoliko oma, moze da ogranici inicijalnu struju punjenja na razumnu i jasnu meru, zavisno od struja koje su u pitanju, moze da ostane NTC u kolu ili da se bajpasuje releom...nakon nekoliko sekundi..Tada je manji stres i za trafo i za diode i za kond... Ili fini LCLC, sa upeglanim strujama..