vladd

Pa kabal ce povezati dva Mcap-a a ne dva Mundorfa... Da se spolja zna sta je unutra, ako kojim slucajem nije vidljivo kroz neki klirit. To je poenta sminke, Intel inside Mada u tom opstem word droppingu, potpuno je svejedno, vazno je nabacivati slova i price, nebitan je smisao..

Ah, pa tu moze eleborat da se napise. Tema je ULM, konektor minimalne mase, a odrzanog silda. Pride, za razliku od Lab 47 konektora, ovde se izbegava velika koncentrisana sila na povrsinu zenskog konektora, i smanjena mogucnost ostecenja povrsine od dragocenog metala. E sad, ova verzija je jeftinija, karbonizovana, ona skuplja, srebro u providnom teflonu, za oko 2k5$ je od posebne namene, verovatno za

Uglavnom svi imamo ubodnu busilicu

Ja mislim da Dayco preferira "kupite nov kais", jerbo sto su izneli laku poluistinu i na njoj nadgradili pricu. Mislim, ne valja stavljati lubrikant zarad skripanja kaisa, ali to ionako niko ne radi, pa nije fer nazvati to univerzalno "belt dressing", dressing je za salatu, a za kais su supstance koje povecavaju frikciju i boljim gripom kaisa sprecavaju klizanje i buku. https://www.landefeld.com/artikel/en/oks-2901-belt-tuning-400-ml-spray-can/OKS 2901-400ML http://eksino.rs/prodavnica/oks-2901/

Mora da se umiri i prilagodi napon izvora zvuka, a najcesce je da doda malo lampaske "boje" u zvuk...

Treba da odradis kanale na tanjiru velicine remena, da se poveca frikciona povrsina, ili da dodas prsten sa kanalima da ne diras tanjir. I stavis tacku i na "belt creep"... Pazi na poprecnu silu na osovini, i radijalno opterecenje lezaja motora, sa uvecanim silom i to jos krutih remena. Moguce je da je grebanje od lezaja, a ne od kaisa. Za dva remena bi bila dobra osovina motora od, odokativno, jedno 4mm vise zbog adekvatno snaznog lezaja...najlepse iglicastog...

Tzv pravi sleeper, nisu ga preprodavci nanjusili medju poznatima na guglu.

Za svaku jedinicu ponaosob se podesi nivo signala, i taj odnos se ne dira, pre toga sledi pojacanje ili atenuacija, na ulaznom baferu pre pojasnih filtera.

Slikaj zadnji deo, da li moze spojnica da se uradi, ili otvor sa kajlom.

To je za sada "laksi" deo, , dorada i finis. Teze je precizno saviti gvojze, kada su unakazili industriju, a privatnicima slaba vajda od retkih a zahtevnih hifi diyera. Mislim, kojima je lakse da isporuce silne devize na neku maglu, a majstoru je dosta pivkana..

Po meni je ova druga sema bolja, iako su funkcionalno iste, signal ide na konkretan otpornik, zajednicki pin na razdelnik i izlaz, a ne da ostali neiskorisceni otpornici rade kao "antene" sa signalom na sebi.

Prvo, materijal mora da je "eloksal" kvaliteta, i to je prvi preduslov za dobru zastitu, drugi je majstorski deo, koji je najcesce nesporan, i treci je kvalitet farbe, koji je najcesce veoma dobar, a ultra dobri pigmenti nisu jeftini i nema ih bas u farbarama iza coska... Sto se kutija tice je ovo resenje. Postoji i kompleksniji pristup, da se konstruise kutija, i izradjuje deo po deo, to moze da bude bolje, ali ne i jeftinije.

Podseti me na Strangé

Ovde se ozivljavaju sprave od 5-og ili 3-eg desetljeca, osmo je koliko juce, pre samo 30-ak godinica...svi bejasmo mladji... Izbaci listinge tranzistora, delova, mozda neko iskopa nesto negde, nije Otala japanac, koristio je trzisne komponente, ima toga po podrumima i budzacima.. Pa sakupljaj, dok ne dodjes do kraja liste, nadji ponovo majstora za restauraciju, i pusti spravu da zivi...naravno, nezno i pazljivo, nema mladjanih pijanih zurki P.S. Koliko me secanje drzi, nije bilo nista lako nabaviti ni tada, jedino sto su bili aktuelni i teoretski prisutni, inace je trebala jaka gimnastika za nabavku necega iz evrope, a narocito od preko mora...

To je jedna faza u razumevanju sit-a, i jednostavno mora da se luta tom sumom. Trziste je narezano sa SET-om, i treba se nasloniti na vec postojece duboreze. Ono sto je moja primedba, principijelno, za SIT je trafo potreba od 0 do beskonacno. Druga primedba bi bila da ne treba SIT da je "zamena" za lampe, nego da od karakteristika lampe uzme ono najbolje, a moze, a to je paleta harmonika, tip klipinga, a da izbaci previsoke napone, jaka polja, ponasanje elektroda u pregrejanoj zoni plazme, i naravno, izbacivanje igrarija oko grejanja, variranja i geometrija i desavanja usled visokih temperatura, koje je tesko odvesti izvan... "Zamena" za lampe u vidu fetrona je davno napravljena, i neinteresantna..prevazilaze se neki drugi problemi lampi... Covek spomenu "ozbiljan sistem sa 300B", a to je retka ptica u svetu hife, veoma retka, posto je i 300B izuzetno neobicna i unikatna zivuljka, daleko drugacija od drugih lampi, sa ozbiljnim zahtevnostima i komplikacijama u drajvovanju, koje, ako nije akurentno, moze da ubrlja sve njene inicijalne prednosti. Butikasenje i neke konfiguracije sitnih lampi preslikano na specificnu 300B su prosto promasaj, njoj treba 80-90V dobrog, cistog i brzog svinga za drajvovanje, pa ako se to obezbedi kako treba postignut je pun pogodak. Trafo, za ovu situaciju iz teksta bi trebao da bude minimalno 4x veci, u vecem zasicenju, sto znaci znacajno vise gvojza(i to hibridnog, i niklenih zona i gvojzenih paketa), znacajno vise bakra i nesto vise procepa, cak uz mogucnost varijabilnog procepa, kao ideja for the record. Ili izbaciti trafo, kao najlakse, ne udvarati se razmazenom trzistu(sic! , od kojego se zivi ) i uraditi SIT da radi kako moze...

A sto je tesko oziveti amp? Mislim Otala ima svoje mesto u istoriji hife, uzdrmao je sredinu i krajeve, jos ako je verzija Otala/Lohstroh, vredi truda i napora. Lohstroh je ipak bio br 1 u tom drustvancetu.

Posle ja pisem opsirne postove Ovo gore je krucijalni detalj, na koji 99% audiofila ne da ne obraca paznju, nego nemaju blagog pojma sta se desava. A drzanje signala na odredjenom nivou, i odnosa signal sum, je ozbiljan zadatak za rad sistema. Kada se to uveze sa fazama signala u sistemu, receptura je sto manje oscilacija u gainu i atenuaciji, sto manje komponenti u sistemu, to bolje... I jos jedna "cinicna" primedba...primetak, uz tolike silne brige i sirmovanje mreznog kabla, i to "zadnjeg metra"(preporuka je i vise od dva metra, jer je sonicnije, a i vise se proda egzotike), brige o nekom sumu koji ce na amplitudi mreze i impedansi prikacenih komponenti, uz dragocene metale na kntaktima zarad kontaktne impedanse bitne na -19-i, da se prosunja kroz zicke, trafo, grec, obidje silne kondove i reaktanse i udje u signal velikom mocnom negativnom energijom i da uprepasti lepotu zvuka do beskonacnosti i povracanja... A onda se pasivni preamp ubaci u drvo ili plastiku.... Tja...

Stavi obican i svez elko umesto bipolarca, u potrebnoj vrednosti. Mislim obican po polaritetu, lepo bi bilo da je za 105C pod lampom.

Bakar ili alu, oko 12 evra po kili, bakarni flah 100x20 u duzini oko 250 mm moze da dobaci do 100 evra..a deluje vrhunski...ostalo gvojze, letve za bokove...ima zabave

Neki kvalitetniji preklopnik, za recimo ladder atenuator.. https://uk.farnell.com/grayhill/53m15-02-1-24n-c/switch-rotary-sp24t-250ma-115v/dp/1580949 Za preklop recimo https://uk.farnell.com/grayhill/44d30-01-2-ajn/switch-2pole-6-pos/dp/1190371.. Po meni, formirati pasivni preamp od jeftinih komponenti je los potez, ako vec za realan novac mogu da se nabave vrhunski detalji. Ne pricamo ni o hiljadama ni o desetinama hiljada evra. Uvoditi u sistem podprosecnu komercijalu, tek da bude nesto, zarad pomodarije a makar i stetno, obesmisljava sve ostalo...gurni alps u pojacalo i radi bez preampa. P.S. Na stranu nesto deseto, kao moja licna svidjajuca opcija, da svaki izvor ima svoj lanac, bez kutije za "sabiranje", bez selektora ulaza, sa odredjenim ladder atenuatorom, i vec usaglasenim impedansama.. Kao manjak konektora, kablova, nepotrebne kompatibilnosti sa necim neprisutnim ili suvisnim...kojih 5 izvora? Mislim, ako je za slusanje muzike a ne probavanje razih uredjaja, to probavanje moze na malo slozeniji nacin, vise pomeranja ili lemljenja, a ne da bude "revolver" tipa.

Moram da priznam, video sam uzivo Mici amp, i imao odmah dva licna animoziteta, drveni bokovi(licno ludilo koje lecim i polako prevazilazim ) i dodatne utikace ala ups odzada. Iznutrice vidim na slici. Impozantno je, slim line, vrhunski dizajn, dugmici po ukusu, svirku ne komentarisem, meni to sve lepo svira, potpuno sam nekriticki slusao. Sto se tice izrade, najveci problem je estetika prednje ploce, i to tesko resiva..naporno u nasim uslovima Naravno, moze da se istera, uz inat, ali je pitanje po koju cenu i koji trud. Ostalo je stvar odabira komponenti, moze da kosta i preko 50 evra, ako se uzimaju egzotike, i to po nebutik cenama. Recimo da hrpa butik RCA moze da prebaci 500 evra.. Otprnici mogu da budu 10-20 evra, a mogu i visestruko skuplji, preklopnici, isto imaju sirok raspon cena... Stvar je izbora...vremena, cekanja.. Kada se sve sabere, 500 evra je i povoljno(brzo i lako), naravno ko se odluci za takvu opciju uklapanja sistema i sa tim tipom atenuacije.

Ma gde ja, taman posla, samo ovako, voajerski... Ali je sustinski nebitno, tesko je, kod nas u Srbijici, izvuci te superfinise bez besmislenog ili sumanutog truda. Recim, svojevremeno stampanje na aluminijumu su imale samo velike fabrike i sistemi ili vojne remontne ustanove, zbog izvoza usluga.. I onda za diy, koristimo precice, ili prisutno, zanemarujemo vrhunsku stampu, obrade, zastite, vec samo konzumiramo bazicne tehnike.. Sada bi samo priprema stampanja za crtice i brojke kostala 30-50 evra, plus izrada sita..ili jeftinija zamena fletbed, sto je privremeno, preko crtica i brokica prelaze prstici, pa vremenom mogu da nestanu..

Ako bi se radio diy, tesko mogu da procenim tacnu razliku u ceni, ali sumnjam da bi bila velika usteda, sto se kolicine novca tice. Sto se tice odabira detalja, otpornika, vitroplasta, konektora, pota i preklopnika, obrade i zastite mehanike, stampe, vece je zadovoljstvo diy...

Neka radnja...recimo u Osaki