black coffe

Dobro mu je i odgovorio, trebalo je nečim zaštiti pod kad nikad prežaljena 3310 padne na isti.

Znam da svi vidimo isto

kak prolazi ispod nadvožnjaka 

kak prolazi ispod nadvožnjaka 

Kamp kućica na vodi

Dobro, prijatelju, kako ti kažeš. Samo, ja pišem iz prve ruke a i nije nimalo važno. Možda mu naprave na Marsu, kad odleti skupa sa Musk-om. A to da je sirotinja bio, laže, pogotovo od demokratskih promjena. Ponavljam, no hard feelings, Sunce tebi, Sunce meni.

Mate Rimac je šupljak, a pazi sad ovo, mi smo rođaci, 3 koljeno. Kao što je već rečeno, mašina za pranje novca.

XP im najbolji WIN ikada

Priča se da i aerodrom ima istu opremu

Koješta!
A što je s osjećajem uspjeha i pobjede?


Jednom kad složiš DAC to je to.
Ali kad imaš gramofon...svako slušanje je isčekivanje: "Što ću sad još morati podesiti!?", gunđaš što u sebi što na (sav) glas i kad nakon oko sat i pol vremena napokon sve naštimaš i pustiš mjuzu da svira shvatiš da je vrijedilo.
Od olakšanja ti možda i zasuzi oko, te si sretan tih 18 do 25 minuta koliko traje A strana na ploči.
I tako svaki dan imaš novu pobjedu i novi razlog da izgrađuješ samopoštovanje!  


Što možemo, možda Mercedes i nije neki auto, ali još uvijek se svi uspoređuju s njim.
Možda ni gramofon nije nešto dobro, ali se za dobar DAC kaže da svira skoro kao gramofon, pa da bi se to još dodatno naglasilo, prave se ili skidaju vinil-rip fajlovi, pa se sluša isključivo to.

Ja iz ovoga gore opisa događaja u #25 zaključujem da digitalija uglavnom smanjuje stres i produžava život.  

Problem kod kompjutera i digitalije je što je prelako pustiti muziku, još ako je klik na daljinskom ili telefonu, nema tu od pažnje i draži ništa. 
Kad se “normalno” pušta muzika, to ide ‘vako:
1. (Prethodno) detaljno opranu raznim hemijama i postupcima ploču vadim iz omota i pazim da je ne dirnem rukom sem po rubu
2. Uviđam da nisam skinuo poklopac sa gramofona, a držim ploču sa obe ruke. Balansiram da ne dirnem rilne, dok levom rukom skidam poklopac.
3. Poklopac skinut i vidim zrno prašine na tanjiru - a ne, ne ide ploča na to. Dunem da odleti prašina i skontam da sad ima malo pljuvačke na tanjiru. Aj po magičnu i briši.
4. Stavljam ploču, A strana gore, tesna rupa ali ide nekako. Vidim otisak, a zakleo bih se da je nisam dirn’o
5. Stavljam onaj kurdilj od gore na osovinu i pritežem. Hebe me onaj otisak u mozak, ali ne diram.
6. Vidim đubre na igli. Četkica, tečnost, blue tack, dejstvujem svim raspoloživim sredstvima.
7. Palim gramofon (dobro, uključujem), čekam da navrti
8. Spuštam iglu na ploču i magija kreće
9. Uživam u muzici vrlo pažljivo i trudim se da “upijem” što više od jednom, jer - troši se igla koja košta k’o stariji auto i troši se ploča. Ploča isto može da košta k’o stari auto, ali obično ne.
10. Hebe me onaj otisak, sve zamišljam kako se umuljava mast u dubine rilne dok uživam u magiji analognog zvuka.
11. Vidim zrno prašine na ploči, dunem, tako dok svira… Jaooo, kapljica pljuvačke na ploči!
12. Žena viče da se smirim zbog pritiska
13. Kreće druga pesma…
14. Razmišljam kako ovi konformisti sa DACovima treba malo da se opuste i da uživaju u muzici dok posebnom lint free krpicom gađam da skinem onu kapljicu sa ploče. Dok se vrti, normalno.
15. Slučajno zakačim ručku, prolomi se jedno “krrrrrrrrrrr” po sobi, muzika nastavlja, ja psujem, žena vadi aparat. Ne da me slika, nego da me meri oko ruke.
16. Ide treća pesma, mene nervira aparat, razmišljam kako bi bilo sranje da sam je srkšio (iglu, ne ženu zaboga), uživam u muzici. Aparat pokazuje 170/100, 120 otkucaja.
17. Ide četvrta pesma, uskoro kraj strane, pritisak pada, puls pada, uživam i razmišljam kako je ovo dobro - samo od analognog sistema može da vam se smiri puls i pritisak
18. Kraj strane, ja miran k’o buba, skačem da dignem ručku da igla ne preskoči slučajno na nalepnicu, usput udaram malim prstom o nogu od stola. Psujem. Žena viče da se smirim, ja se još više nerviram. Mali prst se izvrn’o na stranu i boli k’o sam đavo, ja skupljam snagu da podignem ručku…
Kad malo bolje razmislim, digitalija je za pi*ke. Konformističke. Ne može se ovako uživati bez gramofona. Jednostavno nije moguće

Nema načina da budeš siguran osim ako sam nisi prisustvovao.
Već odavno nije nemoguće napraviti čak i video na kojem će bilo tko reći ili napraviti bilo što.
Što se informiranosti tiče, čovjek iz desetog stoljeća i današnji čovjek raspolažu s jednakom količinom korisnih informacija. Onaj iz desetog stoljeća ih nije imao, a današnji čovjek je dezinformiran.
Ostaje nam zdrav, tj kakav god tko od nas ima, razum kao filter.
Na žalost, svatko i njegov brat također, voli "skužiti stvari" prije drugih, pa još sami sebi stvaramo pregršt teorija zavjere na dnevnoj bazi.
Malo opuštenijeg pristupa tipa: "Ništa ne kontroliram" bi bilo dobro došlo.

i sad ti vjeruj vlastitim očima  ? , cijela ova priča sve mi se  sve manje sviđa ? Pitanje svih pitanja je kako "pobijediti" dezinfirmacije u bilo kojem obliku ? . - Novi zakoni ?  
 

Evo kako AI može da napravi fotografiju iz 1504.

Just do it? 
 
 

Ufff... čudio sam se ljudima kada sastavljaju neki diy uradak po nekoliko godina... Ali onda dođu deca/novi posao/pregršt obaveza i shvatim sve u momentu  ...
Kroz šta sam sve prošao nekoliko godinu unazad, dobro da sam uopšte ovaj projekat priveo kraju. Nije još gotovo, normalno, ništa ne završim do kraja - ima još čačkanja oko cajgera i eloksaža prednjice, da sve bude cakum-pakum, ali je barem sve dovedeno u funkcionalno stanje.
Ni dana kada sam sve sastavio u pustio u test pogon nisam uspeo da islikam nešto mnogo slika, al eto čisto nekolko:



Mislim, realno, neko sa više vremena i sredstava, pogotovu vremena, bi mogao ovo da sklopi u par nedelja, al eto Bitno je da svira.