Impuls

Irf-ovi ne moraju da se uparuju jer struju odredjuje otpornik R17 i R18 i napon PN spoja Q3 i Q4.Posto su odvojena napajanja trafoa moze se napraviti i dva identicna shunta, oba sa 510 ili oba sa 9510.Na izlaz shunta ne ide elektrolit jer moze da proosciluje.Na bazu shunt darlingtona bi trebao mali otpornik da ga ne sprzi TL431 kroz baza emiter spoj.Za cega sluzi jumper?

kondove cu da platim a lampe za zahvalnost za 10nF. ako imate mogucnost da na nekom uredjaju izmerite i uparite mogu Vam poslati 10 pa posle vratite.

onda nesto forum ne funkcionise. Poslato je na forumu. Saljem Vam 4 lampe i mkp1837 10nF a kazite kako da resimo 100nf

Mislim da imam 6Ж9П ako pomaze.Poslao sam Vam poruku za MKP1837 pre 15 dana ali je jos niste procitali.

A sada i objasnjenje problema za one koji pozele to sami da urade. Prvo fotkacrveni krugovi su elektroliti. Vod koji je zajedniski od jednog do drugog elektrolita je masa. Siroki vod koji ide od elkova u kontra smeru crvene strelice, pa preko zuto srafiranog dela, pa preko zute strelice uz obod plocice do 3 lemne tacke sa gornje strane je vod za zvucnik. Od plavog krsta ide tanki vod koji je signalna masa i spojen je sa masom elkova. Ovako gledano sve je ispravno spojeno. Sem jedne sitnice. Zvucnik za svoju masu posmatra zuto srafirani deo jer je tu prikljucen srednji izvod trafoa. Od zuto srafiranog dela putem crvene strelice ide struja punjenja elektrolita do voda koji spaja mase elektrolita. Na tom kratkom sirokom delu stampanog voda dolazi, zbog struje punjenja elektrolita, do pada napona koji se vidi u izlaznom signalu. Zasto? Jer je signalna masa spojena sa energetikom na na kraju tog kratkog voda pa izmedju mase zvucnika i su=ignalne mase u startu postoji razlika koja se u zvucnicima cuje kao brum.Sta je potrebno uraditi za one koji zele sami da preprave? Preseci vod izmedju zuto srafiranog dela i zute strelice i zatim debljom zicom spojiti tri lemna mesta na gornjoj ivici plocice sa stampanim vodom na mestu plavog krsta. I to je to u najkracim crtama. Za ostalo ce morati ipak da angazuju nekog elektronicara koji ce znati preseci vodove gde treba da bi se i ostale prepravke doradile.Zahvaljujem se vlasniku pojacala na strpljenju. Napokon ce imati ga moci ukljuciti bez straha da ce cuti brujanje

Evo mala ispravka nakon sto je zavrsena kompletna prica o problemima na ovom ampu. Prvo da navedem koji radovi su uradjeni:1. otklonjen kratak spoj na selektorskoj plocici (ko radi taj i gresi)2. signalna masa prekrojena da ide od chincha na pot a od pota na tacku gde se spaja signalna i inergetska masa na ampu3. prekrojena energetska masa koja je i uzrokovala konstantni brum4. dodata stabilizacija pobudnog dela sa jednim otpornikom od 10oma i kondom od 330uF na svakoj grani napajanja.5. promenjene struje kroz pobudne i izlazne tranzistore iz razloga koji su navedeni ranije.Zakljucak: neverovatno sa kojim olaksanjem covek pali pojacalo i ne cuje nista iz zvucnika dok nema signala. Imao sam nocne more od bruma svaki put kad treba da ga probam. Sema nije promenjena ni u jednom segmentu. Samo su 4 vrednosti otpora promenjene i dodati elkovi na pobudi preko otpora i prekrojena je masa.Evo fotka i poslednjeg stadijuma smetnje koja je jos ostala. Obratite paznju na spiceve. 50Hz mi se kupi negde na kablovima osciloskopa

Borko u pitanju je Primare A32. On se razlikuje od 30.2 po tome sto je potpuno balansiran i radi kao bridge pojacavac i jako dobro zvuci. Znaci unutra imaju 4 pojacavaca dok je 30.2 obican pojacavac.

Mislim da na ovom forumu ima nekoliko clanova koji bi umeli da sami konstruisu pojacalo koje bi upalo u navedene kriterijume da ne kiksa pred zahtenijim zvucnicima. Takodje sam misljenja da svaka firma ima tim strucnjaka koji mogu da naprave pojacalo sa bilo kojim zahtevom. A zasto ne naprave? Zato sto je firmama cilj profit a ne udovoljavanje specificnom kupcu. Njima u projektovanju pojacala najvise utice kalkulacija i profil kupaca a za jeftine komponente ih ima najvise. Pojacalo o kom Sipi i Borko pricaju, da moze da se izbori sa bilo kojim zvucnikom i u samogradnji ne moze da izadje jeftino. Pravio sam racunicu za pojacalo u AB klasi oko 100W, sa 3-4 para izlaznih tranzistora, dual mono konstrukcija (3 trafoa), sa kvalitetnim terminalima i pedantno odradjenom kutijom na glodalici sa kvalitetnom eloksazom i dobijao sam rezultat od 800-1000€. Koliko samograditelja bi se odlucilo za izradu pojacala od 1000€ koje posle ne bi mogli prodati jer je samogradnja?

Ovo je pretpostavljam za teorijsku varijantu single ended izlaza gde je u jednoj grani otpor(prema plusu) kao sto je lampaska varijanta SE. Posto se tranzistorski pojacavaci rade sa strujnim izvorom u jednoj grani a u drugoj aktivni pojacavac onda se izlazna otpronost posmatra na identican nacin kao kod push-pulla.

Nisam pratio tu temu koju spominjete ali sema koju ste postovali radi na sledeci nacin: umesto prekidaca bi trebao biti taster za kratko prikljucenje zvucnika na napon. Pri tom njegova membrana izadje. Pri prekidu napajanja zvucnik se vraca u pocetni polozaj a osciloskop preko konda registruje taj pomeraj zbog indukovanja elektromotorne sile na krajevima zvucnika. Ako kutija nije dampirana doci ce do reverberacije a to ce se preko zvucnika, koji ce u ovom slucaju da se ponasa kao mikrofon, da se prenese na osciloskop. Signali koji bi slabili bi se prikazivali tako na osciloskopu. Sto pre dodje do prigusenja znaci da je dampiranje vece. Sta ste hteli da prikazete semom ne znam ali bi trebalo ovako da radi

Cesto spominjanje damping faktora pojacala ucestvuje u odluci pri izboru pojacala iako ne znajuci pravi smisao ovog pojma. Obicno se kaze: veci damping tvrdji zvuk, manji damping meksi zvuk. Ili: veci damping moze da potera zahtevnije zvucnike. Secam se da smo pre 25 godina citali strane casopise i govorili da najlepse svira pojacalo sa dampingom oko 100, da je za disko zvuk oko 250 idealno, dok je krell tada imao damping 1000. I Kenwood pojacala su tada imali damping 1000 dobijen povratnom spregom i svirali su kao tranzistor.Da bih objasnio prethodno navedeni fenomen da nesto svira dobro a nesto lose prvo cu definisati elektricno objasnjenje damping faktora pojacala: to je odnos impedanse opterecenja i izlazne impedanse izvora. Jednostavnije: odnos otpora zvucnika i izlaznog otpora pojacala. Na otpor zvucnika ne mozemo da uticemo ali mozemo na konstrukciju pojacavaca. Najbolji nacin za smanjenje izlazne impedanse pojacavaca je paralelisanje izlaznih tranzistora. Kako svaki tranzistor sa svojim emiterskim otporom ima neki otpor, paralelisanje vise komada ce toliko puta smanjiti izlazni otpor. Nekada smo kroz kataloge vec znali da ako je damping 50-60, pojacavac ima jedan par izlaznih tranzistora. Ako je damping oko 100-120, pojacavac ima 2 para izlaznih i tako dalje.Povecanje dampinga se moze uraditi i povratnom spregom tako sto se uradi da pojacavac korekcijom ne bude osetljiv na otpor opterecenja pa se dobija matematicki veci damping faktor. Ovo je najgore resenje koje sam video i obicno ocajno zvuci. Tako su neke firme povecavale damping da bi na papiru izgledalo impresivno a u praksi nula.Kako na narodski nacin pokusati objasniti damping faktor i spregu pojacavaca i zvucnika. Zvucnik mozemo posmatrati kao jedan elektromagnet gde mu mi dovedemo odredjenu struju u zavojnicu i on se pomeri pod dejstvom elektricnog polja. Otpor ovom kretanju je njegovo vesanje koje pokusava da ga vrati u pocetni polozaj. Kada prekinemo dovod struje u namotaj, zvucnik se vraca u pocetni polozaj. Posto se radi o vracanju kalema u magnetnom polju, na njegovim krajevima se dobija elektromotorna sila (u prevodu napon) koji se vraca na krajeve pojacavaca. Taj napon remeti rad pojacavaca u vecoj ili manjoj meri. Ako je izlazni otpor pojacavaca veci napon uzrokovan vracanjem struje iz zvucnika ce biti veci. Ako je izlazni otpro manji i ovaj napon ce biti manji. Idealno bi bilo kada bi izlazni otpor pojacavaca bio nula, tada ne bi bilo uopste napona na izlazu pojacavaca uzrokovanog povratnom strujom iz zvucnika.Ja sam voleo damping faktor da opisem na drugi nacin. Uzmimo sledeci primer: vozite Yuga i na njega prikacenu prikolicu sa pola kubika peska (oko 700-800kg). ovo je poprilicno opterecenje za Yugo kada se uzme u obzir da je i samo 900 kg tezak i da ima slab motor. Sve je dobro dok vozite ujednaceno. Kada dodjete na neravan pruzni prelaz, prikolica ce toliko da se zaljulja da ce zadrmati ceo Yugo. Ovo je slucaj malog damping faktora. Zamislite sada istu situaciju sa Mercedesom 300D, sa 1400kg tezine, 3000 kubika motorom i 110 konja sto je duplo vise od yuga. Problemi koje ce prikolica uzrokovati ce na njemu mnogo manje biti primetni. Ovo je situacia velikog damping faktora. Slicna je situacija i sa pojacalom i zvucnikom, gde je pojacalo auto a zvucnik prikolica. Prema tome bolje je kada je damping faktor pojacala veci jer ce pojacalo ujednacenije svirati na razlicitim zvucnicima.Za one koji ne voze auto, posmatrajte situaciju kada nekog ljuljate na ljuljasci. Ukoliko je osoba na ljuljasci male mase a vi velike i velike snage, vracanje ljuljaske prema vama i ponovo guranje nije velik problem. Ovo je slucaj velikog dampinga. Suprotna situacija je kada je osoba na ljuljasci skladno popunjena. Njeno vracanje ce da vas poprilicno izbaci iz ravnoteznog polozaja. Ovo bi naveli kao slucaj malog dampinga.Jos bih naveo jedan primer iz ranijih godina kada smo prikljucili Luxman M03 sa dampingom 50 na Dynaudio 30W100. Jednom izbacena membrana iz ravnoteznog polozaja nije mogla dugo da se zaustavi zbog malog damping faktora pojacala i pogresnog tumacenja povratne struje od strane povratne sprege pa je dolazilo do setanja membrane unutra i napolje na jako niskoj frekvenciji. Ovo je jedan negativan rezultat loseg uskladjenja pojacala i zvucnika.Ako vec imate pojacalo sa malim damping faktorom moj je savet da birate zvucnike koji imaju mali precnik spulne jer ce elektromotorna sila na njima pri vracanju membrane biti manja. Ovo je veoma bitno kod lampaskih pojacala.

Jeste -2mA za nulu. Struja izlaza TDA1541 je od -4mA do nule. Problem konverzije sa otpornikom je kao sto su naveli Sipi i Beli sto naponski nivo izlaza dac-a izlazi iz radnih okvira. Na netu ima dosta sema za i/v konverizju koje nisu sa operacionim. Najveci deo se bazira na Jockovoj semi sa vise ili manje delova okolo. Probao sam skoro sve i nisam zadovoljan rezultatom kada su tranzistori u pitanju. Zvuk je prilicno usporen sa dosta niskog basa ali lep za slusanje. Daleko od realnog. Najbolje rezultate sa ovom varijantom sam dobio kada sam struju kroz Jockovu i/v podesio da je tek iznad zahteva dac-a. U ovoj semi je pravilo: sto vise struje - gori zvuk.Varijantom Jockove seme sa fetovima (slicno pass D1) nisam se preterano igrao ali mislim da bi se mogla doterati da svira bolje od bipolarne.Op (5534) mi se najbolje pokazao u i/v konverziji. Poslednja ideja o kojoj smo Zen i ja razgovarali je lampa ali u spoju kao operacioni gde bi otpornik bio u povratnoj sprezi za i/v konverziju. Ta varijanta jos nije probana.

Nisam jos krenuo sa ovim. Skupljao sam informacije i slusao ostale sisteme. Ono sto sam izveo iz do sada slusanog sto kod drugih sto kod mene na stolu da kutija treba da bude oko 15 litara. Zvucnik nece ici nisko ali bi trebao da odsvira svoj deo korektno. Krenucu za probu sa 19 litara pa smanjivati. Trebao bi biti dupli medijapan.

Daudio, probajte vratiti low pass filter koji je bio uradjen sa operacionim pa snimite signal. Da ste losije namotali transformator ne bi imao tako visoko prenosnu karakteristiku pa se te cetvrtke ne bi videle vec bi bilo priblizno sinusu. Zen je kod Superfi-ja posle trafoa ostavio izlazni filter sa operacionim. Kod SP300B ne znam kako je uradjeno.

A jel kutija samo za hvalisanje na forumu ili ce u nju nesto ici od elektronike? Da ne prodje kao sve one kutije iza malih vrata radionice.

Evo nakon pauze ponovo amp na stolu. Napajanje ulaznog dela sam prepravio na induktivnost i kond ali to nije dalo mnogo napretka a kasnije cu objasniti zasto. Malo sam prekrojio stampu da otpornik povratne sprege bude na ulaznoj masi direktno, to je plava linija sa desne strane. Umesto mase sa chincheva do pojacala prepravio sam na masu a pot-a da bih ispostovao putanju signala i na poslednjem mestu gde se razilaze mase tu vezao oba kanala, a to je na potu. Jedini napredak koji sam dobio je neosetljivost ampa na spoljne uticaje kao sto je do sad reagovao i na neonku u prostoriji. Belim su oznacena mesta gde sam presekao vodove. Ostao je jos jedan problem koji cu sad pokusati da resim a to je, i pored ravne crte na najmanjem podeoku osciloskopa, spicevi koji se javljaju u signalu. Pracenjem signala sondom ustanovio sam da do njih dolazi zbog razlike u brujanju na negativnom i pozitivnom napajanju. Gornji ulazni diferencijalni par je na jednom napajanju i ne smeta ako ima brujanje jer sledeci tranzistor to nece osetiti jer ne postoji razlika signala na njegovim nogicama. Na isti nacin radi i donji par. Medjutim razlika izmedju donjeg i gornjeg para stvara brujanje u izlazu. Povecanjem mirne struje na izlaznom paru povecava se i brujanje na elektrolitima pa se time povecava i razlika izmadju gornje i donje polovine pa se brujanje povecava.

PCM61 ima strujni izlaz ali ima i integrisan u sebi op i otpornik za i/v pa se moze dobiti na njemu i naponski izlaz.

o ovome smo davno pricali kad je taj cd [plejer stigao. Obavezno razdvajanje digitalne i analogne strane napajanja dac-a. Sada su nogice 3 i 16, i 1 i 8 spojene na isto napajanje. Ovo ne sme. Nakon toga moze da se stavi iza bilo sta i sve ce da svira dobro. Treba samo proveriti da li PCM koristi naponski ili strujni izlaz. Ako je naponski onda nece biti problema sa prikljucenjem trafoa.

http://export.farnell.com/on-semiconductor/njl4302dg/bipolar-transistor-pnp-350v-to/dp/1705987?Ntt=njl4302

Jel to znaci ako imam ferarija da ne smem da ga vozim 50 kroz grad i gledam zenske vec samo na pisti i trakackim stazama.Moji zvucnici su bili 70W a slusao sam ih i sa pojacalom od 2x250 i bolje je zvucalo sa jacim nego sa slabijim

Nasao je svoje mesto pod krevetom jer su se isprecili neki drugi poslovi. Za dan-dva ce opet na sto. Stao sam tamo gde je poslednji post

Jeste, stalno zaboravlja da je slusao Visatone.

Iz iskustva. Najlosiji su nasi hladnjaci proizvedeni u Nisu. Narocito poslednjih godina. Kupovao sma ih ranije i imali dosta pribliznije Karakteristike Fischeru. Elementa prodaje hladnjake firme iz Budimpeste. Aluminijum je bio dosta dobar ali nije bio eloksiran pa je to dodatni trosak.U nemackoj ima jos jedna velika firma koja proizvodi hladnjake http://www.alutronic.de/indexE.php

Moze li ova tema da se zakljuca. Tranzistori su odavno stigli.

120€