stein

Sam' polako.... Detalje oko ručkanja ću zasebno... par sličica iz procesa obnove tj zamene jedne, nekom drugom bojom... Nanešen je podložni sloj, zapečeno, potom boja (ono roze) pa zapečeno (ono srebro - boja dobije takav appearance nakon pečenja) i posle lakiranje i pečenje nakon čega konačan finiš izroni na videlo...
 

Hah... Ja sam se silom prilika dohvatio jednog, i još uvek učim (svaki dan skapiram da može nešto što još do tada nisam znao kako) i ne mogu da kažem da je svemoguć, ali radi sve što mogu da zamislim da mi treba: od kreiranja 2D skice, pretvaranja skice u definisani 2D crtež, izvlačenje treće dimenzije (kreacija 3D modela), sklapanje funkcionalnih sklopova od 3D delova, izvlačenje tehničkih crteža iz modela, kreiranje scena, rendering, animacija... Jedino šta sam probao onako sa strane je Keyshot ali sam došao do zaključka da to meni ne treba... Najveći problem mi predstavlja konverzija fajlova rađenih u programima kao što je 3DS/max i sl. kada treba da se isti pretvore u "solid" objekte (makar u step ili iges), e, onda je muka sa zilion grešaka, rupa, nesavršenosti, nepovezanih linija....
Elem... da ti ne trujem temu, zatreba li ti neki model lampe, podnožja itd... znaš gde sam
 
Ono što meni manjka u većini vizionarskih idejnih rešenja, konceptualnim prezentacijama, je zapravo odgovor na pitanje: "e, a kako ćeš ti ovo da napraviš?" - većina kućišta je skockana bez savijanja limova, sve deluje kao jedan savršeno sliveni komad, a zna se da u stvarnosti to naprosto ne ide... Al' dobro...

Sve zavisi kako se model kreira - ako rupa postoji na modelu, biće je i na "otisku". Uspeće, ne sumnjam - više je pitanje hoću li ja biti zadovoljan - model sam pravio mereći pola dimenzija u vazduhu pa nemam koga drugog da krivim no sebe. Ozbiljno razmišljam da investiram u ovo čudo od printera, cena nije mala ali je razumna, rukovanje veoma prosto a kad sam malo promislio, ima milion situacija kad poželim da napravim nešto sitno, onda to uradim ručno, pa nije dobro (neprecizno) pa onda odem da mi to odrade na CNC-u pa me košta i oka i bubrega i onda mi taman padne neka nova ideja na pamet pa onda opet ispočetka... 3D printer u kući više nije nikakva naučna fantastika niti bahaćenje - samo je pitanje hoće li stajati kao #show-off# (watch me what I've got) ili će se koristiti... Palo mi do sad baš puno ideja šta se sve može odraditi - na primer, treba ti nova iznutrica za alu-kapicu na potenciometar koja je od plastike - smeriš, nacrtaš, isprintaš i popravio si vintage amp...  Razni koturići i zupčanici u CD plejerima, kasetofonima... Headshell za zvučnicu, protraktor za istu, subtanjir, razne podložne koještarije za montažu nečeg drugog... male plastične kutijice otkačenih oblika, specijalni odstojnici za PCB-e kada dve pločice treba spojiti ali im se rupe za montažu ne poklapaju... Ma nema limita, sve dok je finalna dimenzija komada manja od limita koji printer može da odradi... Ovaj "Craft Bot" tuče konkurenciju i uzduž i popreko - jeftin je, može da odradi dosta velike komade, uz njega je softver besplatan, rukovanje ne zahteva ama baš nikakvo posebno predznanje... Radi tiho i prilično brzo... Nije mala investicija ali na duže staz definitivno može da se smatra isplativim ulaganjem...

Spojiti + i - konekciju na ULAZU.
uključiti uređaj
unimerom postavljenim na DC područje reda 200V meriti napon na izlazu. Ako nema DC napona, prebaciti na niže područje (20VDC), ako ga ni onda nema, preći na 2VDC... Ako ni onda nema DC napona na izlazu, može se uzeti neki manji zvučnik odgovarajuće ili veće impedanse (bilo šta od 4-16 oma) i priključiti na IZLAZ (ulaz je još uvek kratko prespojen!)
Ne bi trebalo da bude zujanja/brujanja. Ako je na zvučniku tišina, eventualno jaaaako tiho šuštanje, pojačalo je 99.9% ispravno.
 
Potom sledi test sa otvorenim ulazom (merenje DC napona na izlazu se u suštini može preskočiti), moguće je da se poveća nivo šuma...
 
I na kraju, bilo bi zgodno izvršiti konačni test, sa nekim predpojačalom... Za početak, potpuno stišano, bez muzike, pa postepeno pojačavat muziku dok se ne dođe na neki nivo glasnoće koji je dovoljan da se čuje dobro a tokom probe pratiti eventualne temperaturne promene na pojačalu...

Nije Film, no serija, al' mi se dobro gustira poslednjih dana... "Breaking Bad" http://www.imdb.com/title/tt0903747/ Na IMDB dobila ocenu 9.6 (!)
 
Ja sam do sad odgulio prve dve sezone...
 

Zašto Pass? Sve je već rečeno u prethodnim odgovorima. Ja sam ipak odlučio da srž mog pojačala bude originalni rad domaćeg konstruktora, gospodina Siniše Mijailovića. Koncept je preuzet iz negdašnjih cevnih uređaja, ali je izvedba veoma moderna. Kako rekoh, originalno, plod domaće pameti a svira bolje od DIY F5 (koji sam imao prilike i sklopiti i slušati i potom proslediti dalje)
F5 sam na žalost, kako je i Zocky primetio, uspevao dovesti u tzv "clipping" pa se moralo ići dalje. Elektrostatici su mu naprosto bili kap koja je prelila čašu...

Sad se nešto setih, pa mi dođe da puknem od smeha... Veoma često mi se dešava da me neko nazove i kaže mi da me zove da me nešto pita jer se ja razumem u računare...

@stein
 
Problem najverovatnije NIJE u lošem disku, već pre na nivou softvera, odnosno drajvera, itd...
 
Pogledaj razliku između ostalih diskova i ovog koji je problematičan u Disk Menagementu Windowsa (slika koju si postovao)- ostali diskovi imaju dodeljeno SLOVO, dok ga problematični disk nema.
 
Rešenje bi trebalo da bude da u Disk Menagementu tom disku dodeliš slovo - desnim klikom i izabereš odgovarajuću opciju (kod mene je to trenutno CHANGE DRIVE LETTER, obzirom da nemam nedodeljenih slova/diskova, a kod tebe bi trebalo da bude ADD DRIVE LETTER, ili sl.)

Možda i bih, da takvog kabela (flat za pod tepih) ima da se još uvek kupi. Zarad usporedbe sam stavio i Nauk od 4mm2 i da budem iskren, ama baš ništa ja tu razlike nisam čuo (reon svirke <150Hz) a snaga koju amp furla ka basovima na recimo najglasnijem što se može podneti u sobi je u reonu ispod desetak W (bazirano na uzorku koji se meri na samom izlazu pojačala) pa cenim da su eventualni gubici koje imam van domena čujno primetnih u datom arrangementu... Kad rekoh Nauk, onda to znači da sam probao sa verzijama 2.5, 4, i spojeno 2.5+4mm2... Il' sam ja gluv, il' kako rekoh, deblji presek od već postojećeg (minimalnog 2.5mm2) naprosto prenosi onoliko informacije da ja ne mogu da čujem onu razliku koja nastaje povećavanjem (poprečnog) preseka kabela tj kvadrature istog...

Ja uvek slušam šta moja žena kaže, a ona tvrdi upravo to, da je deblji = bolji... Sram vas bilo ako ste mislili na bilo šta drugo osim zvučničkih kablova...

Još nije fizički prisutno ali samo što nije... http://www.whathifi.com/arcam/rdac/review
 

 

Svaki put kad padne kiša u Subotici, provocira mangupe...
 

pa da ali zato ima smisla koristiti digi skretnicu ako koristis digitalni izvor, sve vreme ti je signal i obrada u jednom domenu do samog izlaza gde se vraca u analogni domen. uz ogradu za gramofon sto je pomenuo ZZZ ali ovu poljsku sto se prodaje u kitu dosta hvale i teske vinildzije.

Novi Beograd, ulica Goce Delčeva, sinoć za vreme finala SP u košarci
 

Ja sam u načelu pristalica ovoga što je Alex rekao - deblje = bolje ali ne treba preterivati. Unutar kutija može da se provuče i kabel od 25mm2 koji se inače prodaje kao kabel za masu za aparate za zavarivanje ali limit nastupa kad se dođe do spajanja samih komponenti skretnice i zvučnika - postoji neka granica preseka koja će ugroziti bezbednost nekih elemenata u procesu - previše debeo kabel će zahtevati veoma jaku lemilicu da se propisno natopi kalajem (žicom za lemljenje) i ako nisi siguran u to šta radiš, može lako da nastane kuršlus sa stopicama na zvučnicima itd, itd... Najbolje logičko merilo je debljina žice u kalemovima zavojnica tj debljini žice induktiviteta. Dakle, ako nisi stavljao 2mm ili deblju žicu u kalem, nema mnogo ni smisla ni potrebe forsirati nešto abnormalno debelo - probaj za početak sa 1.5mm2 pa kad malo izdegustiraš zvučnike, eventualno možeš staviti i 2.5mm2 ali mislim da od toga nešto više nije potrebno - možda je najdeblje što ima smisla a nije problem da se zalemi nekih 4mm2 a sve preko toga već počinje da bude ili nepotrebno ili izazivanje sudbine - kao početnik, ja sam probao sa 2x6mm2 i nisam se nešto proslavio jer je kabl imao preko 200 licni pa kad je krenulo da upija kalaj i da se greje a ja tu budžu stavio do ušice na zvučniku.... Uglavnom, morao sam posle da prvo saniram štetu na zvučniku...

Zorane. svugde su silver mica sem na katodnim mestima (MKP 1uF 250V  i elektrolit 100uF/50V) i sprežni 2uF papir-u-ulju.
 
Signal je vođen od  WBT terminala do step-up trafoa i od njih do lampe sa zlatnom žicom, ostalo ožičenje od izlaza aktivnog stepena do sprežnog kondenzatora posrebrenim bakrom-u-teflonu  hvala Dunavko), uzemljenja su uglavnom vođena sa Duedlund Duma srebrnom trakom bušenom radi prihvatanja lemnih mesta za komponente (hvala Gerneru i Eciju!).
 
Delovi (kondenzatori, podnožja, otpornici) naručeni iz Banzaimusic/Berlin.
 
DAJE SE NA ZNANJE:
 
danas oko 20h legalno penzionisan.
 
Premestio sistem u dnevnu sobu, otpakujem ploču po ploču i tiho slavim 30-godišnjicu bavljenja jedinim hobijem za galantnu gospodu koji u isto vreme
 
-goji a ne osvežava (sediš slušaš, grickaš, piješ)
 
-osvežava a ne goji (zaceljuje duh, a i ustaješ da menjaš ploče)
 
-oslobađa od seksualnih frustracija (j*b* ti se za sve kad pustiš ploču).
 
Slušam LP  Nirvana unplugged, polako se spremam na spavanje.
 
Gasim sistem pre ponoći da se ne pretvori u bundevu poput onog u priči  o Pepeljugi

Nije to ništa. Oni Zenovi RCA imaju pLikove po sebi.  

PPX900 bi trebalo da je 2x450w @4 pošto je to ona stara generacija Citronic-a koja se još nije radila u Kini...

Meni se čini da su imaoci skupe audio opreme u prosjeku nesretniji ljudi od onih koji takvu opremu nemaju. To je gotovo stopostotni indikator da je skupa audio oprema jako precijenjena.

Jednom mi se jedan visokopozicionirani službenik državne uprave hvalio kako su svi njihovi kompjuteri spojeni na posebne agregate koji se nalaze ispod stola.
 
 
Hajde, bilo je to davno pa se još nekako može oprostiti, ali ostalo mi u sjećanju pored svih idiotarija kojih sam se u životu naslušao .

Kupovina polovnog je uvek lutrija.

Ivan Hajek - slušao čoveka uživo za vikend u Minhenu... Znači... svaka mu čast... ljudi zastanu, stanu i ukopaju se kako dobro svira.... nas je počastio sa malo Oxigena i Equinoxa...
 

 

 
Ah, da.... info za ploče: http://www.ivan-hajek.de/cds.html

Znam da moze interesantnije, bolje i  pedantnije.
 
Znam da takodje postoje resenja sa profilima koja su jako elegantna, ali ono sto me je navelo da napravim kutiju na ovaj nacin je upravo to sto sve mogu da kupim kod kuce i ne moram da cekam bilo sta. Ovde cu napisati kratko uputstvo kako sve to izgleda.
 
Ono sto vam je potrebno za ovakvu kutiju je slijedece : aluminijumski lim (polutvrdi) oko pola kvadrata,  tri metra ''L'' profila od 15 mm x 15 mm, sedamdesetak sarafa 5 x 10 mm sa imbus glavom i pripadajuce matice i podloske.
Za prednju plocu vam je potrebno pola metra aluminijumskog flaha (sirina zavisi od dubine kutije). Ja sam koristio debljinu od jednog centimetra ali mozete staviti i vise, vizuelno ce sigurno biti bolje ali novcanik ce vise da trpi.
 
Kako izrezati lim:
 
Oznacimo lim i stegnemo ga dobro izmedju dvije drvene povrsine (sto i daska npr. ).  Zatim dobro zasijecemo skalpelom par puta. Pazljivo savijamo lim po savu dok konacno ne popusti  i ne pukne. Ono sto je ovde JAKO vazno je da dio lima koji koristimo MORA biti pod stegom a dio koji savijamo se baca, pogotovo kad je rijec o vecim komadima.
 
Tako postizemo minimalne deformacije komada lima koji nam je potreban.
 
Slike 1 -4 pokazuju kako to treba da izgleda. Nemojte se plasiti neravnina na krajevima tabli, ''L'' plofil je tu da zamaskira ''masakr''  koji smo ostavili iza sjecenja: 
 

 
Uzeti "L'' profil i pazljivo uzeti mjeru gornje i donje table. Stranice sa strane ostavljamo za kraj.
Izrezemo ''L'' profil pod uglom od 45 stepeni tako da dobijemo nesto slicno ramu za sliku. Uglove mozemo precizno izrezati alatom  ( kalupom) koji se moze kupiti u bilo kojoj bolje opremljenoj radnji za te namjene.
 
Na slikama 6 - 10 mozete vidjeti kako to izgleda:
 

 
Zatim je red da izbusimo rupe.
 
Prvo busimo rupe na ''L'' profilu. Ukoliko nam je sraf 5mm onda i rupe busimo tacno na tu mjeru. Vodimo racuna da rupe busimo malo dalje od sredine ''L'' profila ka rubu da nam matice kasnije ne bi pravile probleme pri montazi i stelovanju.
Kada smo uradili ''L'' profil, red je na gornju i donju plocu. Na njima busimo rupe vece za 2-3 mm, to jest oko 7mm u precniku.Ovo je potrebno zato sto je jako tesko sve izbusiti u mm iz prve, pa ce nam ove vece rupe omoguciti da pomjeramo profil i da ga dovedemo u idealnu poziciju.Vodite racuna da vam rupe na plocama ne budu prevelike jer ce se onda vidjeti ispod profila.
Kako to izgleda moze da se vidi na slikama 11 -12.
 

 
Kutija sklopljena na ovakav nacin je  jako fleksibilna za stelovanje i moze se pomjerati u svim pravcima, sve dok je ne dovedemo u zeljenu poziciju i pod prave uglove.
Na slici 13 se vidi gotova konstrukcija.
 

 
Poslije toga dolazi ponovno rastavljanje kutije, gruba obrada sirglom i busenje rupa gdje god da je to potrebno (rupe za montazu, hladjenje). 
Kako to izgleda vidi se na slikama 16 -18.
 

 
ECOVANJE (NAGRIZANJE KISELINOM)
 
Kada smo prednju i ostale ploce izrezali na mjeru, grubo obradili i sve nastelovali kako treba, na red dolazi ispisivanje natpisa na kutiji.
 
PAZNJA !
Hemikalije sa kojima se radi nagrizaju kozu i otrovne su za udisanje, NIKAKO nemojte raditi sa kiselinom u zatvorenoj prostoriji jer moze doci do trovanja. OBAVEZNO nositi rukavice i naocare pri radu jer i jedna kap rastvora jako nagriza kozu i pravi bolne rane.
 
Prvo odredimo mjesto gdje zelimo da postavimo natpis. Kada smo to odradili u nekom programu   (moze fotoshop ) odaberemo font i napisemo sta zelimo. Onda to prebacimo u negativ i okrenemo u mirror mod. Slova moraju da budu obrnuta da bi na plocu ispalo sve kako treba. 
 
Uzmemo samolepljivu foliju i skinemo je pazeci da ne ostetimo podlogu na kojoj je bila .Folija nam nije potrebna vec podloga koja ne prihvata nista na sebe. Foliju nemojte bacati, kasnije cemo je iskoristiti da pokrijemo dijelove koje zelimo da sacuvamo od kiseline.
Na podlozi  odstampamo natpise na laserskom stampacu i ostavimo ih do daljnjeg.  
 

 
Upalimo ringlu na sporetu i zagrijemo aluminijumsku plocu. Kada je dovoljno vrela ( ne usijana, samo vruca ) polozimo na nju papir sa stampom i blago pritisnemo krpom. Ukoliko ste dovoljno zagrijali plocu papir ce se zalijepiti poput naljepnice.
 
Napomena :
 
Neki ovaj toner transfer rade peglom. U ovom slucaju to je skoro nemoguce jer je ploca prevelika da se zagrije na dobru temperaturu, ovo sa sporetom mi je mnogo brze i daje odlicne rezultate kada su u pitanju velike povrsine, za PCB i virtoplast ovo ne vazi, pegla je bolja.
 

 
Kada je sve na mjestu ohladimo plocu pod vodom,  kvaseci  suprotnu stranu od one na kojoj su natpisi.
Ohladimo i polako uklonimo papir. Toner bi trebalo da ostane na metalu. Ova procedura nije laka i ne bude dobra uvijek iz prve, nekada mora da se ponovi  par puta dok sve ne bude kako treba. Ukoliko je toner porozan ili postoje manje greske to se moze popraviti flomasterom  za CD.
 

 
Kada smo uspjesno prenijeli toner na aluminijum, na redu je zastita stalih djelova ploce od uticaja kiseline. To mozemo da uradimo sa sirim selotejpom u nekoliko slojeva, mozemo i iskoristiti onaj dio samoljepljive folije koju smo  ostavili od toner transfera.
Posto smo zastitili sve dijelove koji  ne smiju doci u dodir sa kiselinom spremni smo za nagrizanje.
U siru posudu naspemo 75 - 80% sone kiseline, u nju polako dodamo oko 15 % hidrogena  i spustimo plocu. Do reakcije ne dolazi odmah vec treba minut ili dva da kiselina nagrize povrsinski oksid aluminijuma, kada se to desi vidjecete kako se na mjestima gdje je aluminijum nezasticen kiselina pravi mjerurice i polako nagriza metal. Ukoliko je reakcija burna, i odmah po potapanju ploce pocinje da ''vri'', dodajte malo mlake vode jer prejaka reakcija moze da osteti toner i da vam pojede plocu na mjestima koja su zasticena, to obicno biva po rubovima slova.
 

 
Povremeno, (svakih par min) izvadite plocu iz kiseline, prelijte vodom u posebnoj posudi i pogledajte stanje tonera i dubinu nagrizanja, ako je sve kako treba nastavite do zeljene dubine slova. Ovom metodom se moze nagristi maksimalno  1/2 - 3/4 mm da toner izdrzi, ukoliko idete dublje postoji sansa da vam toner otpadne i da upropastite plocu.
Moram naglasiti da iako 1/2 mm zvuci malo, to je sa estetske tacke sasvim dovoljno i vizuelno daje odlicne rezultate.
Kada smo zavrsili sa nagrizanjem, plocu isperemo, skinemo selotejp i foliju  i uljanim razrijedjivacem uklonimo preostali toner.
 

 
Zatim izbrusimo plocu ravnom vibracionom masinom ili rukom. 
 

 
Nozice  i dugmad za pot nisam radio ja, narucio sam ih preko neta, odlican rad za nevelike pare, necu ovde pisati kod koga da ne bi bilo reklame
 
Evo i ostalih slika gotove kutije.
 

 

 
Materijal za ovakvu kutiju zajedno sa dugmadima i nozicama me je kostao 60 -70 evra. I mnogo sati rada... 
 
Nadam se da ce sve ovo nekome biti od koristi, veliki pozdrav! 

Al' nije moglo proć' bez Šešeljevih plakata...