stein

Daklem, sledeća stvar je windows na vodi...
 

Daklem, sledeća stvar je windows na vodi...
 

Kartica rezervisana. 

Eliminisanje svih kanala na kojima se redovito pojavljuju jače od bilo kog daljinca. Ovako i da 'oćeš, ne možeš da nabodeš neželjeni sadržaj. Trenutačno su Pink, Happy, B92 i Prva na crnoj listi, tj nema ih na listi dostupnih programa na mom TV-u. Zato večeraske sledi trovanje odabranim sadržajem sa stika.

Osnovni problem je što više nikome ne verujemo. S početka možda većina ljudi i jeste verovala u sve i svašta i onda su se pojavili razni pojedinci koji su iz ili ličnih ubeđenja ili kao potajni saradnici one druge strane krenuli da dovode u sumnju tvrdnje onih kojima smo verovali... Ali to je oduvek bilo tako. Ljudima je oduvek trebalo da veruju u nešto - s početka su to bili bogovi, potom kao predstavnik Kreatora ubacila se crkva kao interesna grupacija pa je recimo vekovima Zemlja bila ravna ploča koja je imala neki svoj "Kraj Sveta" i bolje bi ti bilo da ne rizikuješ preispitujući tu činjenicu (dogmu) jer bi ti se moglo desiti da stradaš - ako odeš predaleko, mogao bi pasti preko ruba u ništavilo ili završiti na lomači ako previše laješ... Previše je primera i kao da čovečanstvo ima prekratko pamćenje, večito ponavljamo iste greške...
Udarac nekog ovećeg kosmičkog tela u planetu možda i nije tako loša stvar. Ponekad treba počistiti teren za igru i započeti iznova. Jebo nas taj koji nas je istovario ovde.

Neću da oponiram (nedajbože) no je samo zanimljivo otprintati na papir reč na bilo kojem jeziku, iseći istu i nalepiti je na čašu vode i onda dobiti fascinantne rezultate. (ako je istina, fascinantno je)
 
Problem je što postajem matoro gunđalo i više ne verujem u senzacije tipa "otkriven lek za kancer: soda-bikarbona"...
 
Više verujem u to da su duboko u podzemnim izvorima pronađeni tragovi antidepresiva i hormona iz anti-bebi pilula koji se koriste u modernoj medicini i verujem da zapravo niko pojma nema kako ta sva jedinjenja i sintetički hemijski spojevi reaguju jedno s drugim i na one koji piju vodu koja dolazi iz takvih, sada već nedvosmisleno onečišćenih izvora.
 
Vodu koja se smrzla u glečerima pre nekoliko desetina hiljada ili čak više godina mogu da si priušte samo najbogatiji. Svi mi ostali pijemo nešto drugo... I očigledno ne možemo ništa da uradimo po tom pitanju. TRT.

Danas je stigla Sure pločica.
Slike ću staviti sutra dok poslikam na dnevnom svjetlu.
Spojio sam ju za prvu ruku na napajanje za laptop. 
Zvuk na prvo slušanje? (terminologija koju ću koristiti je razumljiva vjerojatno samo meni, ali eto nastojat ću opisati dojmove)
Ima zanimljivu širinu, ali nema dubine niti visine. Nema basa. Srednji su živi iako zbog nedostatka donjih tonova nemaju masu. Nemaju meso odnosno nisu opipljivi. Visoki tonovi su prisutni, ali šilje. Nemaju masu. Sad valja objasniti što želim reći pod tim - zvuk činele bi trebao biti osim oštar i visok i takav da ima svoju težinu. Visoki ton iz činele ili iz trube bi trebao imati svoje "tijelo". Visiti u zraku. Da probam ovako objasniti, ono što neka cijevna pojačala prenaglašavaju kod visokih tonova to ovdje uopće nema.
Dojadilo mi je to, pa sam išao zamjeniti elektrolite za razvikane Panasonic Oscon 330uF (original su mislim bili 220uF).
Zvuk nakon zamjene je....ništa bolji!
Dobro, rekoh. Dajmo vremena. Sad to svira oko sat i pol vremena sa novim kondenzatorima i zvuk je počeo dobivati nekakve obrise. Uglavnom se popravila sredina, basa i dalje nema (a niti midbasa), a visoki su ili postali pitomiji ili sam se navikao do sad. Ne znam.

Ostat će nekoliko dana ovako na punjaču i na žicama da se usvira i ono i ja zajedno s njim.
Kasnije kad više ne budem mogao durati ću napraviti PSU po receptu kojeg mi je pokazao Zbotić.
Potražit ću link kojeg je dao na forumu

Bilo ovih dana na RTS3 pa rekoh... ima lossless na netu, video ne nađoh...
 

 

Hm, pa da, prvo su poginula dva južnokorejska vojnika. "Zvučni zid" je reakcija na odbijanje Severne Koreje da uputi izvinjenje zbog incidenta...

Sve je u ovoj priči okej osim jednog malog detalja: Ti zapravo nisi baš siguran šta želiš. To će veoma izvesno značiti da ćeš ovim projektom tek načeti ono što mi zovemo igranka bez prestanka
Ubeđen sam da bi ti najviše pomoglo (osim stalnog izvora prihoda) mala audition turneja od jednog do drugog člana foruma koji bi bili voljni da te ugoste na partiju slušanja da stekneš bolju percepciju o tome šta možeš da očekuješ od različitih izvedbi zvučnika u različitim sistemima.
 
Mene je s početka strahovito impresionirao JBL 250Ti pa sam brže-bolje sklepao sebi četvorosistemce sa kombinacijom Tonsil 12"+ Tonsil 6.5" + Audax 4" + Ei 1" visokotonac. Jes' da ono nije bilo isto (Tonsil je Tonsil a JBL-JBL) i ja sam pravio 130 litarsku kompresiju sa (po meni) boljom kutijom u 25mm MDF ali sam posle čuo i manje, a bolje kutije... Dynaudio me posle definitivno okrenuo ka Dancima, ali sam se "presamitio" kad sam čuo elektrostatike i to mi je ostala rak-rana sve dok nisam konačno i došao do toga da imam to što sam lično doživeo kao nešto najbolje. U međuvremenu je prošlo nekih 20 i kusur godina... ili tako nekako...
 

 
Ovako to nekako izgledalo 1988... (pojačala u dnu su dve Quad 405 replike u monoblok izvedbi)
 
Daklem... Što više slušanja pa sve dok ne nađeš nešto što će nepovratno ostaviti pečat... E, onda ćeš znati na koju stranu želiš da ideš, nema uopšte veze da li su to Scan-Speak/Vifa/Peerless/Dynaudio, OB, kompresija, BR, horne, Tannoy/Kef... Transmisiona linija...

Nisam naučnik, ali mi ovo deluje kao da levom rukom čačkaš desno uvo.

Ja bih svakako za te pare na neke manje zvučnike, nego podnostojeće...

Ma kome ja šta pričam...
Jeste, sve je tako kao što kažeš.

Na konto mišljenja #Ubledeli:
 
Procesor. Birajući procesore koji će biti super prvih godinu dana, uglavnom sam to i kupovao: procesor koji je postao prespor posle godinu dana.
Kad sam proveo nekoliko meseci ozbiljno čitajući šta imaju da kažu korisnici istog softvera koji i ja koristim, došao sam da mi kroz sito propalo sve što je AMD i sve što nije najmanje I3, bolje I5 ili najbolje I7. Za Solidworks postoji nekoliko specijalizovanih benčmarkova koji ne valjaju ničem drugom, samo da usporediš svoj hardverski setap sa onom što drugi imaju. U "spoljašnjem svetu" to nikome ništa ne znači ali i nije mu ni namena da bilo koga impresioniraš rezultatima osim ako je onaj drugi - isto korisnik SW-a... Daklem, kao startni rezultat počelo je sa Athlon 4X 965BE (@3.4GHz) i refresh fajla je trajao ravno 178 sekundi. Manje ili više memorije tu ništa ne menja, brži ili sporiji hard, takođe. Samo procesor. Intel I7-2600K (@3.4GHz) je sve to odradio za 42 sekunde, overklokovanjem na 5GHz se još malkice poboljšao rezultat, ali je vremenska razlika od jedva tri sekunde (bliže dve i po) ukazala i na to da žestoko overklokovanje i ne pomaže toliko koliko se više forsira procesor. Dakle, prvenstveno mora da bude dobar u startu. End of story. Posle skoro 4 godine (biće u decembru) još uvek nema procesora koji je toliko bolji (u praksi) da bi se isplatilo razmišljati o zameni hardvera na relaciji CPU-MB-MEM... Da, noviji su zasigurno bolji, unekoliko brži, ali postavlja se pitanje da li mi za tih nekoliko procenata razlike u brzini vredi polupati sve kasice po kući, izvrnuti sve čarape i proseći sve dušeke i slamarice a potom krišom isprazniti i račun u banci...
Da li se isplatilo dati tri puta više para za Intelov I7? Da, nedvosmisleno. Sračunati koliko puta se u osam sati nalazi 178 sekundi i koliko puta 42 sekunde. To je efektivna razlika u brzini (rekoh već, vezano za specifični softver!) Da li bi vredelo držati taj moj I7 overklokovan svo vreme? Ne.
Da li se isplati danas kupiti moderan procesor koji će za godinu dana biti zastareo? Ne.
 
Napajanje: Kućište od 2500 ili 3500 dinara sa napajanjem je noćna mora prodavaca/servisera koji ih prodaju. Samo treba staviti dobru gejmersku GPU i udri. Igricu ćeš nastaviti kad serviser odradi svu papirologiju i zameni ti kućište sa istim takvim. Skoro pola svih "Blueberry"-ja u Subotici se u prvih šest meseci vratilo u prodavnice crknuto. Jest, zamenjeni bez problema, eventualno zamena podrazumevala kvalitetnije napajanje uz doplatu, plus kupovina nove matične... I najmanji cooler Master od 350W je neuporedivo bolji od Blueberry napajanja od 500W... 
LC Power ne deluje previše ubedljivo, ali su okej napajanja. Cooler Master je bolje rešenje. Deluje ubedljivije u svakom slučaju. Chieftech je lepše upakovan od LC Power-a. Za sebe sam ipak uzeo Thermaltake. Garantuju 100.000 radnih sati. Na njihovom sajtu takođe ima (ili je bar bio, ili je možda bio Cooler Master?) fin kalkulator koliko ti je snage u napajanju potrebno da podrži sve što misliš da utrpaš...
 
Nema veze:  http://powersupplycalculator.net/

Monitor mi upravo kaže da si prolupan, bar mu je tako reko tvoj monitor.... 

Ma nije to... Ko ustvrdi da u životu nije ničim isfrustriran, taj ili nije svoj (a garantujem da tu Snickers ništa neće rešiti ) ili je već na adekvatnoj dozi šarenih bonbončića... Dakle, biti isfrustriran nije samo po sebi ni razlog ni motivacija za napisati išta osim SMS poruke... ako i toliko...
 
Pisanje počinje onda kad shvatiš da su svi toliko prezauzeti sopstvenim (frustracijama) da te niko neće saslušati pa sve i da im se uneseš u lice i počneš urlati. To pak, jasno je, dovodi do uputa koji rezultira ili šarenim pilulicama ili te svi počnu izbegavati i/ili gledati kao nekoga ko bi trebalo da bude na lilulama...
 
Nedavno me ortak (drndajući neku svoju papirologiju na svom laptopu) upitao da li uvek razgovaram sa računarom... Hmm... Dobro pitanje. Dobar, štaviše često veći dan sedim oči u oči sa monitorom i kao društveno biće (oko toga se molim raspravljati sa pro-Darvinistima) naprosto imam potrebu da laprdam. Pošto je moj komp gluhoslijep (nema ni mic a ni kameru) onda ga i nije briga što ja to činim, a pošto uglavnom u blizini nema nikoga, mogu da pričam šta god mi padne na pamet a da ne rizikujem da završim na "smarties"-ima... ono šareno što se muze iz žirafe... koja gricka kraj oblaka boje duge...
 
Ma da, i onda sam ja lud...

Ma nije to... Ko ustvrdi da u životu nije ničim isfrustriran, taj ili nije svoj (a garantujem da tu Snickers ništa neće rešiti ) ili je već na adekvatnoj dozi šarenih bonbončića... Dakle, biti isfrustriran nije samo po sebi ni razlog ni motivacija za napisati išta osim SMS poruke... ako i toliko...
 
Pisanje počinje onda kad shvatiš da su svi toliko prezauzeti sopstvenim (frustracijama) da te niko neće saslušati pa sve i da im se uneseš u lice i počneš urlati. To pak, jasno je, dovodi do uputa koji rezultira ili šarenim pilulicama ili te svi počnu izbegavati i/ili gledati kao nekoga ko bi trebalo da bude na lilulama...
 
Nedavno me ortak (drndajući neku svoju papirologiju na svom laptopu) upitao da li uvek razgovaram sa računarom... Hmm... Dobro pitanje. Dobar, štaviše često veći dan sedim oči u oči sa monitorom i kao društveno biće (oko toga se molim raspravljati sa pro-Darvinistima) naprosto imam potrebu da laprdam. Pošto je moj komp gluhoslijep (nema ni mic a ni kameru) onda ga i nije briga što ja to činim, a pošto uglavnom u blizini nema nikoga, mogu da pričam šta god mi padne na pamet a da ne rizikujem da završim na "smarties"-ima... ono šareno što se muze iz žirafe... koja gricka kraj oblaka boje duge...
 
Ma da, i onda sam ja lud...

Mi smo krenuli u pet do 23h u petak. Autoputem do NS, potom ka Šapcu pa na autoput ka Zagrebu pa odvajanje dole ka Šamcu i posle malo autoputa po BiH, nismo sveukupno dodali više od sat vremena na izvorno sračunatih 10h vožnje (po Here Drive navigaciji na windozfonu) a frka je nastala tek kad smo na nekih 40-ak km pred Neum zastali u nekoj koloni... Suprugu nije mrzelo da vidi "đe je zapelo" pa se ispostavilo da je višesatno čekanje ka Metkovićima i odlučili smo da ne izlazimo iz BiH samo zato da bi se ponovo vratili pa smo se odmah vratili nekih km i skrenuli kod table koja usmerava ka Neum-u. Bilo je zanimljivo, puta nije bilo u navigaciji pa smo se prvenstveno oslonili na zdrav razum i Punto ispred (koji pojma nismo imali kuda ide ) i posle malo jače od pola satićka stigli, ispostavilo se, "građevinskim putem" koji ni ne postoji u navigacijama jer zapravo i nije "javni put" ali je zadržavanje svedeno na propuštanje vozila iz suprotnog smera kada je bilo jasno da dva auta ne mogu proći u isto vreme... Sa svim pauzama, sendvičima, kafama, naplatnim rampama, graničnim prelazima, čekanjima i okolnim "prečicama" trebalo nam 12 sati od Subotice do Neuma, a sve bez žurbe, nervoze, prekoračenja dozvoljenih brzina... Kroz BiH se proteže lepo parče autoputa i vredno ga je iskoristiti ako neko planira da prolazi tuda a ne planira da to pretvori u dvodnevni izlet i razgledanje svakog sela na putu... Sveukupna putarina mu dođe oko 6€ (u BiH) što i nije mnogo kada se uzme u obzir da se stiže veoma brzo i na odličnom asfaltu... Tokom puta nismo napravili ni jednu jedinu sliku, pa naprosto ostaje da mi verujete ili ne...

A kako se vi zovete?