Mikorist

Nikako. Zen je pre par godina naredio da se smanji default format slika. Da bude isto kao na velikom DIY forumu. Da bi što više stalo u jedan post. I da bi se postovi otvarali što brže. Mogu ja da editujem ručno post da se vidi.

Sad će neko da se javi da kaže da širina trake na kaseti nije dovoljna za pun hi-fi opseg. Mora trakaš. Ali ni on ne valja jer su SIgnetics u njima. Mora da čupaš i vadiš i stavljaš nove moderne i brze kao smrt. Isto kao da pričamo o cipelama i udobnosti cipela..imam gomilu cipela ali najbolja mi je Brog cipela sa rupicama. Varijanta oksford cipela. To su moje cipele. Tačka. Zen nosi opanke njegove.

Malo je reći da sve utiče i da je sve važno kako nešto zvuči. Ali evo koji je po meni logički bitan redosled: 1. Podešavanja operativnog sistema za zvuk i njegova verzija (Update-i kernela), kao i odabrani player i njegova interna podešavanja. 2. Pozadinski procesi 3. Količina i generacija memorije, vrsta CPU, HDD/SSD-NVME, mrežno okruženje i kvaliet PC napajanja/kućišta. 4. Lokacija gde je PC priključen u zid, kao i karakteristike napojnog kabla i konektora. 5. Tek na kraju Izbor izlaznog USB konektora i kabla. 6. Izbor DAC-a, da nema digitlni filter, da ima DAC snuber na trafo-u i slepi navoj 7. Izbor formata i muzike za DAC. A zvuk samog DAC zavisi na koju je nogu ustao švajser kada je rešio da ga pravi. Da li drhti ruka švajseru dok lemi, koji je kvalitet kalaja, lemilice , kvalitet i izrada PCB , kvalitet svih delova, ožičenja.....merna oprema....žena da li žvoca. Od boljeg može gori da se napravi i od goreg bolji.

Samo da nisu Litijum iz Srbije

Pojačalo za slušalice https://www.diyaudio.rs/topic/10845-pass-diy-headphone-amp/#comment-456401 DAC je Pavouk - bezfilterni AD1865 https://www.diyaudio.rs/topic/10517-ad1865-ad1862-pcm63p-nos-usb-dac-blast-from-the-past/page/319/#comment-461106 PC je Dell OptiPlex Micro sa DIyAudio.rs Linuxom. Sa tačskrinom.

Skup hobi.... I ovome smo pisali na Viberu...Sve znamo unpred šta može....

Ja svugde imam snubere sad. Usvim uređajima. Toliko mnogo potrebnih baterija ima samo svet baterija.

Evo deo moje prepiske sa doc vezano za baterije. Mogu i baterije ali kolike veličine treba da budu. Baterije ne trebju posle snubera izračunatog sa Kvazimodo. Ista stvar se dobije.

Pričao si mi o toj epizodi i o Philips 880 CD-u. Problem je što taj CD ima TI-NE5532P koga nema na spisku Filips-SIgnetics. Evo gledaj manual On ima NE5532P Texas Instruments a ti NE5534N Signetics. Veze nema zvuk jedan sa drugim. A svaki drugi op-amp može i ne mor d bude bolji od Texas Instruments. I to su i tvoje uši samo potvrdile na ovim sensama i sama činjenica da i dalje slušaš jedan te isti Cambridge Audio CD3. Da čak i Audial ne svira tako i stoji na polici

Ovo ko doktorska disertacija za gramofon

HD 660S2

Ja i ne mogu da koristim izvorni DSD format jer neću. Koristim DAC (odnosno DAC chip) koji nema nikakav digitalni filter i nije DSD. Ne postoji baza digitlnih formata. Možeš smo da ganjaš u pretrazi orginalni ISO fajl iz CD ili SACD/DVD. Njihov binarni bekap po internetu. Ili LP koji su rusi semplovali u PCM ili čak DSD format. Obično napišu koji je gramofon korišćen, ručica, igla, RIAA i na kraju koji je sempler korišćen. Tehnički gledano, ne postoji apsolutno lossless konverzija između SACD/DSD-a i PCM-a, jer su to dva različita formata sa različitim načinima predstavljanja audio podataka. DSD koristi visoku frekvenciju uzorkovanja (obično 2.8224 MHz za DSD64), dok PCM koristi mnogo nižu frekvenciju (npr. 44.1 kHz za CD kvalitet). Prilikom konverzije, DSD signal mora da se "prevede" u PCM, što uključuje filtriranje i rekonstrukciju, što može rezultirati minimalnim gubicima. Visokokvalitetne algoritme i softvere za konverziju imaš na github(npisah iznad), gubici su praktično neprimetni, pod uslovom da je PCM format visokog kvaliteta (npr. 24-bit/96 kHz ili viši). Šta će najviše da se nekom dopadne zavisi od ušiju na kraju. Uvek proveravam na slušlicama kako zvuči. Ako to zdovoljava može da ide i na zvučnike. Ako ne zdovoljva skidam drugi i tako u krug.

Ruska trafika zvana rutraker. Pa izlistaš po veličini. Njveći su iso DSD fajlovi. Od njih praviš sam format koliki hoćeš da bude. Alati su SACDExtractGUI i dsf2flac.

Sto posto. Postigao sam da Imam isti karkter zvuka i na zvučnicima i na slušlicama (na potpuno dva različita pojčala D klasa vs. A klasa). Mislim da je to i posledica što DAC nema digitlni filter. Druga je fela. I još neki dodaci. Ali u principu izvor zvuka je sve u ovom hobiju.

Ma jok. Evo da orgnizujemo na slepo slušnje moje skalmerije i neke druge - ono A i B - nema šanse da pogodi neko na slepo šta je D klasa. A već sam poredio pojačala. Ne znam šta je šta zkačeno. Zvuk DAC-a je dominantan.

Meni ne zvučli moderno D klasa . Ama ič....Baš suprotno. Sa Signetics zvuči još starije. Kao nešto iz 70ih. Izgleda da je DC filter glavna stvar ovde. AI kaže da Signetics, Sumida zvojnice, otpornici i kondovi prave starinski zvuk i u zvučniku što sam staavio druge otpornike i kondezatore. Jbmlga boli me briga šta je (koja je klasa) kad sam dobio željeni rezultat.

Evo @Zen Mod je slušao kod mene D klasu. Sa SMPS DC Filterom P089ZB x 4. Reče da svira(bez komentara na kvalitet) i da smanjim(jer ubiva koliko je jako).

Odvojena tema.

Obe.

Neke teme su nemoguća misija. Moraš da mu objašnjavaš naširoko i precizno šta želiš kao rezultat. Da ne pričam o programiranju. Ili bar pokušaju ispravljnja kerefeka u kodu........... jbga zavisi i čime se hrani ...... zbrljoz i zmunjoz in zbrljoz i zmunjoz out.

Naravno. Baza se pravi od desetine milona korisnika. Plus skenira sve onlajn.

Ništa korigovano. Koristim poseban nalog samo za audio pitanja - koristi sve predhodne razgovore da dođe do meni prihvtljivog odgovora. ChatGPT: Ako si u potrazi za dobrim čvarcima i kavurmom, evo nekoliko opcija koje bi ti mogle pomoći, zavisno od tvoje lokacije: 1. Pijace i lokalni proizvođači Najbolji čvarci i kavurma obično dolaze od malih lokalnih proizvođača. Potraži na pijacama, posebno ako imaš u blizini: Beograd: Kalenić pijaca, Zeleni Venac, Bajlonijeva pijaca. Novi Sad: Futoška ili Limanska pijaca. Niš: Tvrđavska pijaca. Pitaj za domaće proizvode iz sela – čvarci su često sveži i bez industrijskih dodataka. 2. Specijalizovane mesare Obrati pažnju na mesare koje nude proizvode iz sopstvene proizvodnje: Mesare Matijević – često imaju kvalitetne čvarke i kavurmu. Mesara Zlatiborac – poznata po suvomesnatim proizvodima i čvarcima. Lokalne mesare u tvojoj blizini koje su poznate po tradicionalnim proizvodima. 3. Prodavnice i online naručivanje Delikatesne radnje: U radnjama sa domaćim proizvodima često možeš naći vrhunske čvarke i kavurmu. Online narudžbine: Domaći proizvodi od Zlatibora ili Stare planine – mnogi nude dostavu direktno na kućnu adresu. Pogledaj na platformama poput KupujemProdajem ili društvenim mrežama za male proizvođače. 4. Etno-restorani Mnogi restorani koji služe tradicionalnu kuhinju imaju domaće čvarke i kavurmu. To je dobra prilika da probaš pre nego što odlučiš da kupiš veće količine. Ako kažeš gde se nalaziš, mogu ti pomoći sa tačno određenim preporukama! 😊 Spremi se – uskoro je kraj posta, pa će uživanje biti potpuno! 🥓