Mikorist

za UEFI ne beri brigu nakon onoga. a microcode mitigations mozes sve da iskljucis bar pod linuxom. GRUB_CMDLINE_LINUX_DEFAULT="quiet splash threadirqs mitigations=off"

modifikujem bin pa flash naravno mozes da koristis flashrom pod linuxom pa direkt da ide internal na BIOS chip. mozda moze i kroz Windows konzolu koja ima ubuntu terminal... ali najbolje je staviti BIN na USB pa flesh standardni. Na nekim masinama nece - imaju zasticen BIOS. Onda mora programator da se koristi. ali to je retko.

Izraz daemon su stvorili programeri MIT-ovog projekta MAC 1963. godine. Ime su preuzeli od Maksvellovog daemona, imaginarnog bića iz misaonog eksperimenta koji neprestano radi u pozadini, sortirajući molekule. Unix sistemi su nasledili ovu terminologiju. Maksvel-ov daemon je u skladu sa tumačenjem grčke mitologije kao natprirodnom biću koje deluje u pozadini, bez posebne pristrasnosti prema dobru ili zlu. Grčki δαίμων od δαίομαι(daíomai, „deliti“) + μων -mōn (-mon), od proto-indoevropskog - deh -i- („deliti, preseći“). Staropersijski 𐎲𐎥 (bg / baga /„bog“), sanskrit - bhaga (bhaga, zaštitnik“) obično se primenjuje na bogove. Sanskrit bhajati (bajati, „deliti, preseći“). Međutim, BSD i neki od njegovih derivata usvojili su hrišćanskog demona kao svoju maskotu, a ne grčkog . Dalja karakterizacija mitološke simbolike je da je nešto što još nije vidljivo i uvek je prisutno i vrši svoju volju. U računarstvu je ovo podproces koji radi nešto u pozadini, bio korisnik prijavljen na računar ili ne. Odnosno bez ikakve interakcije sa korisnikom. Program (ja ga nazivam servis) koji se ne poziva izričito, ali miruje i u stanju mirovanja čeka da se pojave neki uslovi. Korisnik može da proveri njegov status, ali on (ne mora) da zna šta radi. Server je proces koji započinje izvršenje pri pokretanju i radi zauvek, obično ne umire i/ili se ponovo pokreće, radi u pozadini, čeka da stignu zahtevi i odgovori na njih i često stvara druge procese (deamone) da bi obrađivao ove zahteve. Računari su determinističke, predvidljive mašine i dizajnirani su da slepo prate skupove uputstava na ponovljiv način. Ova priroda računara nam je, naravno, izuzetno dobro služila tokom većeg dela prošlog veka, ali ovaj dizajn ima osnovnu manu: ne može da vrši nasumične operacije Većina popularnih programskih jezika ima ugrađen neki oblik generatora slučajnih brojeva koji programeri mogu da koriste. Ovi generatori obično uzimaju kao ulaz trenutni datum i vreme, kodiraju ovu vrednost pomoću algoritma i daju vrednost toliko različitu od ulazne da ih doživljavamo slučajnim. Funkcija kodiranja je predvidljivi algoritam sa velikom količinom entropije (za malu promenu u ulazu vraćaju veliku promenu u izlazu), a svaki put izvlačimo drugačiji broj jer se ulaz menja tokom vremena jer je ulaz vreme. Za skoro sve praktične primene ovaj sistem savršeno funkcioniše, ali sa obzirom na to da je predvidljiv sistem nije zaista slučajan. Da bismo generisali zaista slučajan broj, u prirodi moramo pronaći nešto što ne možemo savršeno predvideti, nešto što se može opisati samo verovatnoćom. Klasični računari koriste binarne cifre ili bitove za predstavljanje informacija. Bit može poprimiti vrednosti 0 ili 1 i predstavljen je jednim od dva nivoa jednosmernog napona unutar računarskog procesora. Kvantni računari obično predstavljaju informacije na isti način, koristeći 0 ili 1 bit, ali fizički implementiraju ova stanja koristeći binarna svojstva subatomskih čestica. Ova svojstva mogu biti spin elektrona (spin gore i spin dole - vektorski) ili polarizacija fotona (horizontalna i vertikalna polarizacija). Bilo koji od ovih prikaza može se opisati kvantnom mehanikom i može biti u superpoziciji oba stanja odjednom . Generator pseudoslučajnih brojeva je poznat i kao deterministički generator slučajnih bitova je algoritam za generisanje niza brojeva čija svojstva približavaju svojstva sekvenci slučajnih brojeva. Na svim sistemima sličnim Unix-u, uključujući sve Linux distribucije, postoji datoteka pseudo uređaja /dev/random Blokira se dok se ne prikupi dovoljna entropija iz sistema. Zbog ovog ponašanja blokiranja, velika količina čitanja iz /dev/random, kao što je punjenje hard diska slučajnim bitovima, često može biti spora (nedovoljno jak procesor i RAM memorija) na sistemima koji koriste ovu vrstu izvora entropije. Dolazi često do zagušenja računara - prepun hard disk. Nastaviče se.... (iz druge teme nastavak) Skoro svaki BIOS ima Intel ME engine - deamon - sa Intel procesorima - slično imaju i matične ploče za AMD. https://en.wikipedia.org/wiki/Intel_Management_Engine Bukvalno se sa BIOS-om podize MInix u pozadini koji vršlja po računaru bez naše dozvole i znanja. *(čitaj troši resurse + NSA i slični imaju pristup svemu) Postoji način da se skine - odnosno deaktivira videti https://github.com/corna/me_cleaner Da bi se dobilo 100% od računara moramo i svoj BIOS da napravimo. Da ga oslobodimo demona. Nego da ne davim

Najbolja provera kako rade je da pustis program za rudarenje Ono kad ide procesor na 700%.....Tu se vidi koji je OS zakon...nijedan Mora sam da ga kompajliras za tu namenu. Isto je i za audio....

Dobar je Win 7 i XP... Ovo sve ostalo je kanta. Beskonacne telemetrije i budalastine. Smuci ti se zivot sta treba sve da poskidas i ogolis da bi dobio istu brzinu na win 10....Oglasna tabla Bil Gejtsa za blotware

Sta li je koristio magacioner za JBL veliki da meri kutiju? Viljuskar ?

Nego ajde da se vratimo na temu.... Da li je MQA bolje od FLAC ? Bolji je FLAC Evo ga patent ovde https://patentscope.wipo.int/search/en/detail.jsf?docId=WO2013186561 MQA *(de)koder prikazan na slici 7A prihvata 24-bitni ulaz od 96 kHz. Ovaj 24-bitni ulaz se odmah smanjuje na 17 bita pomoću dimetera u obliku šuma (ovo je proces kvantizacije sa oštećenjima koji dodaje malo šuma iznad 20 kHz). Preostalih 17 bitova podeljeno je na visoko i niskofrekventne kanale. Podeljeni signal se prenosi kroz sistem kompresije sa gubicima koji je pojačan komprimovanim dodirnim kanalom. Nakon dekodiranja, obnavlja se verzija 17-bitnog signala bez gubitaka ili gotovo bez gubitaka. Imajte na umu da se originalni 24-bitni signal nikada ne obnavlja. MQA ne čuva izvorni 24-bitni signal bez gubitaka. Iz tog razloga MQA zaista nije sistem bez gubitaka odnosno lossless. Zovimo ga pseudo lossless. I tu je kraj priche. Ne treba dalji elaborat.

Evo uputstvo za Linux ovde https://medium.com/@lazvsantos/how-to-use-tidal-on-linux-f2e50e063f57 Ja nemam nikakve probleme gore opisane. A zvuci Lajv kada se kernel podesi kao gore. Samo izvire zvuk.

Ja sam zaglavio u ekstrem u podesavanjima na Linuxu...... Sad sam upravo iskljucio mds=off Videti https://wiki.linuxaudio.org/wiki/system_configuration Naravano RT kernel https://liquorix.net/ Cuje se razlika sa GRUB_CMDLINE_LINUX_DEFAULT="quiet splash threadirqs mds=off" Videti i https://linuxreviews.org/HOWTO_make_Linux_run_blazing_fast_(again)_on_Intel_CPUs Ove mitigacije na Windows treba da si haker na kub da iskljucis

Onda su sve sami stolari ovde na forumu. Razvoj zvucnika sem @BrankoBin niko nije radio.

Mislim da sam slusao ovaj KIT https://www.scan-speak.dk/datasheet/DIY/PBN.B1371v6.pdf *ovno mi se zaledilo. I to ubija sve muzicke pravce.

Ove visoke slusao u raznim kombinacijama. Ne mozes da pogresis sa Scan Speak. Mada zavisi od skretnice. Onaj Jantzen nisam slusao ali kapiram da je u rangu visokih. Najbolji bass te velicine koji sam cuo od ovih modernih je Morel p.s. Sto se tice proracuna , kutija, skretnica za sve kombinacije sa Scan Speak - mislim da je @BokiTokiVoki za to najbolji ovde. Pitanje je da li ima vremena da se bavi tim... I da li je uopste u Srbiji

Da si mi malo blize zbog stolarije.

ima vec

definitivno kupujem kokice za ovo

Rosman poceo da smara u zadnje vreme.

Duva Baku za medalju

ova tema je prezvakana u drugoj temi o letilicama...... od budzet do hajend.... najbolje je iz Japana da porucis direkt Goot. jedino ona nije Kinez....

Meni je sve jasno. Dokgovorite sumu i onda Zen uplati preko PP na forumski PP odnosno samom sebi na slicnom principu radi i Bitcoin.

Nomachine koristim od 2010 neđe.....nisam upoređivao. Msm...šta reći...Juče gledao sa sinovog računara 4K film kroz Nomachine u full screen...Kao da sam gledao na svom...Nema lagovanja.Nema seckanja...dodouše ovo je gigabitna mreža

Praktično bih i ja mogao. ALi onda (moram) da otvaram sve (zahtevne stvari) iz Clouda. Kroz Nomachine

Meni ako treba nešto da uradim na zver mašini odem na server gde je AMD EPYC 7502P. Na njemu ne štuca ništa

dobar...volim te robusne