Izraz daemon su stvorili programeri MIT-ovog projekta MAC 1963. godine. Ime su preuzeli od Maksvellovog daemona, imaginarnog bića iz misaonog eksperimenta koji neprestano radi u pozadini, sortirajući molekule.
Unix sistemi su nasledili ovu terminologiju. Maksvel-ov daemon je u skladu sa tumačenjem grčke mitologije kao natprirodnom biću koje deluje u pozadini, bez posebne pristrasnosti prema dobru ili zlu.
Grčki δαίμων od δαίομαι(daíomai, „deliti“) + μων -mōn (-mon), od proto-indoevropskog - deh -i- („deliti, preseći“). Staropersijski 𐎲𐎥 (bg / baga /„bog“), sanskrit - bhaga (bhaga, zaštitnik“) obično se primenjuje na bogove. Sanskrit bhajati (bajati, „deliti, preseći“).
Međutim, BSD i neki od njegovih derivata usvojili su hrišćanskog demona kao svoju maskotu, a ne grčkog .
Dalja karakterizacija mitološke simbolike je da je nešto što još nije vidljivo i uvek je prisutno i vrši svoju volju. U računarstvu je ovo podproces koji radi nešto u pozadini, bio korisnik prijavljen na računar ili ne. Odnosno bez ikakve interakcije sa korisnikom.
Program (ja ga nazivam servis) koji se ne poziva izričito, ali miruje i u stanju mirovanja čeka da se pojave neki uslovi. Korisnik može da proveri njegov status, ali on (ne mora) da zna šta radi.
Server je proces koji započinje izvršenje pri pokretanju i radi zauvek, obično ne umire i/ili se ponovo pokreće, radi u pozadini, čeka da stignu zahtevi i odgovori na njih i često stvara druge procese (deamone) da bi obrađivao ove zahteve.
Računari su determinističke, predvidljive mašine i dizajnirani su da slepo prate skupove uputstava na ponovljiv način. Ova priroda računara nam je, naravno, izuzetno dobro služila tokom većeg dela prošlog veka, ali ovaj dizajn ima osnovnu manu: ne može da vrši nasumične operacije
Većina popularnih programskih jezika ima ugrađen neki oblik generatora slučajnih brojeva koji programeri mogu da koriste. Ovi generatori obično uzimaju kao ulaz trenutni datum i vreme, kodiraju ovu vrednost pomoću algoritma i daju vrednost toliko različitu od ulazne da ih doživljavamo slučajnim. Funkcija kodiranja je predvidljivi algoritam sa velikom količinom entropije (za malu promenu u ulazu vraćaju veliku promenu u izlazu), a svaki put izvlačimo drugačiji broj jer se ulaz menja tokom vremena jer je ulaz vreme. Za skoro sve praktične primene ovaj sistem savršeno funkcioniše, ali sa obzirom na to da je predvidljiv sistem nije zaista slučajan.
Da bismo generisali zaista slučajan broj, u prirodi moramo pronaći nešto što ne možemo savršeno predvideti, nešto što se može opisati samo verovatnoćom.
Klasični računari koriste binarne cifre ili bitove za predstavljanje informacija. Bit može poprimiti vrednosti 0 ili 1 i predstavljen je jednim od dva nivoa jednosmernog napona unutar računarskog procesora. Kvantni računari obično predstavljaju informacije na isti način, koristeći 0 ili 1 bit, ali fizički implementiraju ova stanja koristeći binarna svojstva subatomskih čestica. Ova svojstva mogu biti spin elektrona (spin gore i spin dole - vektorski) ili polarizacija fotona (horizontalna i vertikalna polarizacija). Bilo koji od ovih prikaza može se opisati kvantnom mehanikom i može biti u superpoziciji oba stanja odjednom .
Generator pseudoslučajnih brojeva je poznat i kao deterministički generator slučajnih bitova je algoritam za generisanje niza brojeva čija svojstva približavaju svojstva sekvenci slučajnih brojeva.
Na svim sistemima sličnim Unix-u, uključujući sve Linux distribucije, postoji datoteka pseudo uređaja
/dev/random
Blokira se dok se ne prikupi dovoljna entropija iz sistema.
Zbog ovog ponašanja blokiranja, velika količina čitanja iz /dev/random, kao što je punjenje hard diska slučajnim bitovima, često može biti spora (nedovoljno jak procesor i RAM memorija) na sistemima koji koriste ovu vrstu izvora entropije. Dolazi često do zagušenja računara - prepun hard disk.
Nastaviče se....
(iz druge teme nastavak)
Skoro svaki BIOS ima Intel ME engine - deamon - sa Intel procesorima - slično imaju i matične ploče za AMD.
https://en.wikipedia.org/wiki/Intel_Management_Engine
Bukvalno se sa BIOS-om podize MInix u pozadini koji vršlja po računaru bez naše dozvole i znanja. *(čitaj troši resurse + NSA i slični imaju pristup svemu)
Postoji način da se skine - odnosno deaktivira
videti https://github.com/corna/me_cleaner
Da bi se dobilo 100% od računara moramo i svoj BIOS da napravimo. Da ga oslobodimo demona.
Nego da ne davim
