Najbolji članovi

...blast from the past...

A baterije da stavim iz Volvo električnog kamiona na sistem

Idu direktno u zemlju. U posteljicu od peska se polažu podzemni kablovi. Nevezano za ovo iznad... Temeljni uzemljivač se pravi od pocinkovane trake u temelju postavljene "nasatice" ili uspravno 5cm od spoljne ivice temelja. Privari se malo i na armaturu. Traka ne izlazi iz temelja i to je najtrajnije rešenje. Podrazumeva se da temelj nije hidroizolovan, onda ide malo drugačije rešenje. Izlazak pocinkovane trake iz betona u zemlju bi trebao da bude prohromskom trakom zbog neke galvanske korozije ali to u Srbiji retko ima da se vidi (npr. objekti Lidl imaju takvo rešenje). Ovde se standardno radi pocinkovanom trakom 25x4mm ili većom. Bojleri i ostalo su narodska rešenja... ...ko hoće da radi kupi lepo tri sonde za uzemljenje 2 ili 3m dužine i Fe/Zn traku 25x4mm za između. Sonda se pobija u rupu dubine 1m tako da joj vrh završina 80cm ispod površine. Na istoj dubini ide i traka. Sonde su na međusobnom rastojanju bar 3m (trougao, u red ili "pačja šapa" kako može). Sonde imaju na sebi ukrsne spojeve za traku, spojevi se dobro ofarbaju (propis kaže katran al komplikovano) zbog korozije jer se cink ošteti na tom delu i rešen problem. Izvod gde je i stari i vozi. Vojvođani i šumadinci imaju realnu šansu da završe sa manje od 10 Ohm. Za nekoliko decenija se ponovi postupak.

Miko u osnovi se radi o ukupnoj kontaktnoj povrsini izmedju provodnika i vlaznog zemljista , sto je ta povrsina veca to je manji specifican otpor uzemljenja ,stari pocinkovani ili ovi novi Inox bojleri imaju relativno veliku povrsinu , znam da postoje tacni propisi koji taj minimalni specifican otpor uredjuju , postoje i specijalni merni instrumenti pravljeni za merenje otpora uzemljenja , ono sto je isto bitno je da potrosaci koji nemaju ugradjenu zastitnu Fideovu sklopku ne bi smeli da koriste uzemljenje kao povratni vod potrosaca zbog pojave tkzv. `lutajucih struja` kroz zemljiste , kola tih lutajucih struja znaju da se protezu ponekad kilometrima , a mogu vremenom da ostete razne metalne predmete i objekte u zemlji , na primer metalne vodovodne cevi , podzemne kablove , ...

Bolje uzemljiti nego biti uzemljen... Malo crnjaka, ali nisam odoleo...

Pa da bojler je keva

Aluminijumski komadi ce u vlaznoj zemlji ipak da korodiraju i tako postanu jako lose uzemljenje , najbolji materijali za uzemljenje su inox ili prohrom trake , inox bojleri , inox plehovi i cevi, pa onda tvrdo pocinkovane gvozdene trake , plehovi ,cevi , i bojleri , ...

Ko ima kucu, pravac kabletina minimum 10mm2, bakarni klin i sto dublje u zemlju, posteno da se navlazi zemljiste i uzivanje

Ima tu istine, ali je to egzaktna i intimna stvar. Svakome je dozvoljeno da pozove nekoga sertifikovanog, sa meračem uzemljenja i razjasni paušalnu sliku prema svojoj lokaciji. Zato i rekoh "korektno", a ne savršeno uzemljenje, maltene da postoji samo žica do ormana nulovana. Dva, tri oma, ne traži se 0,5 ili 0,2... Računa se i na šildovanje rasipnog polja jezgra, što i sveukupno, nije neka silna energija koju treba sprovesti u zemlju. Zato se i rade simetriranja, izdizanja masa i zvezdanje raznih gnd, da bi se lutajuće šuške što više anulirale pokojekuda, pa ono što opstane kao epilog tih tehnika, da se može (pod)prosečnom instalacijom sprovesti van zone signala...

Odvajanje namotaja je da se izbegne kapacitivna sprega, koja je propusna za vise frekvencije. Sild izmedju bi je samo umanjio ali ne i eliminisao, a audiofil ne vole nesavrsenstvo. Odvojeni namotaji se takodje mogu sildovati, da se umanji efekat polja, kao i jezgro kod uglastih profila, koji imaju malo jace rasipno polje. Naravno ne smeta okaciti neke tranzijent supresore, varistore, tipa Zenamics i sl, za slucaj nekog protrcavanja spajkova na sekundar. Naravno sva ta resenja imaju efekta ako je uzemljenje korektno...

Zapravo priča oko trafoa nije baš ni prejednostvna. Nije problem samo u galvanskoj vec i u signalnoj izolaciji, pa ne bi bilo zgoreg da se namotaji ne preklapaju, znači L ili U jezgra, odvojen primar od sekundara.. Da bi energija smetnji bila raspršena pri magnetizaciji jezgra, kao što je veće rasipanje kod EI nego kod toroida pa je delom efektniji. Poseban problem je pad napona, za to je autotrafo rešenje, ručni ako je pad vremenski solidno trajan i u određenim okvirima, ili sa automatikom i motorčetom da obezbeđuje konstantan izlaz ako su promene česte i nepredvidive. P.S. Najviše hajpa i uspeha su rastavni trafoi imali u anglosaksonskim predelima, koji su na distributivnoj mreži imali autotransformatore, pa je mreža bila sklona visokom stepenu smetnji. Kod nas se bogato rade galvansko izolovani trafoi, pa su ukupni efekti spoljnih smetnji manji, ali je borba protiv komšiluka, led i neon drajvera, jeftinih i šumovitih smps, snažnih motora sa četkicama... u nekoj meri ipak potrebna...

meni sve dobro, 24 sata msm, uvek mi dobro svira, samo se ponekad iznenadim kako svira jos i bolje sve se mislim - aj sto ovo dobar slimak

I sad da se vratimo do pocetnog pitanja: da li upotreba ovih pasivnih (sa ili bez trafoa) i aktivnih filtera uklanja potrebu za dobrim strujnim kablovima ? Odgovor je za mene bar jasan i nedvosmisloen: ne ! I pored ovih filtera, svaki put kada zamenite strujni kabl, uocicete razliku. Nekada su te razlike vece, nekada manje, zavise od uredjaja koji se na njih kaci i ko zna od cega sve ne. Postoji znacajan stepen varijacije ali dobar strujni kabl iza PS Audio generatora ce proizvesti jasnu razliku u reprodukciji zvuka. I slike ! Cak i promena strujnog kabla na ulazu u PS Audio generator proizvodi razliku. Npr. skoro sam zamenio taj kabl i morao sam ponovo da podesavam parametre slike na svom TVu jer se odnos boja promenio. Ista prica je i kod filtera koje sam sam pravio.

Bez namere da ubedjujem bilo koga u bilo sta, samo cu pokusati da navedem par stvari do kojih sam dosao eksperimentisuci i citajuci ... Prvo da definisemo problem. A to je pojava visoko frekventnog djubreta u mrezi (koja nastaje na razne nacine a uvecana je pojavom malih switcherskih napajanja). Pravilo kaze da je to djubre bolje filtrirati pre nego sto udje u uredjaj nego posle. Zasto je to problem ? Ako imate tako "zaprljano" napajanje i onda ga podvrgnete klasicnom CRC (ili CLC koje je bolje ili vec nekoj drugoj kombinaciji) vi cete se uspesno otarasiti bruma (50 Hz komponente jer taj filter sluzi da u stvari ispegla ono sto je ostalo nakon ispravljackog dela) ali ce vam ostati dosta tog VF djubreta. Obicno posle filtriranja se stavlja recimo neki regulator napona. Svi regulatori imaju odredjeni frekventni opseg u kom rade optimalno. Kada se pojavi VF komponenta na ulazu, koja je iznad gornje granice optimalnog rada regulatora, to dovodi do degradacije rada regulatora i on pocinje da na izlazu ne daje ono sto treba. U ekstremnim slucajevima moze i da zaosciluje. To se narocito odnosi na popularne tri-pin regulatore (recimo 78xx, itd.). Ali postoje i drugi scenariji zasto ta VF komponenta moze da degradira zvuk HiFi uredjaja. Uticaj takvog napajanja na krajnji rezultat zavisi naravno od tipa i nacina kako je ostatak elektronskog sklopa izveden (bilo da je to pojacalo, DAC, ...). Postoje recimo sklopovi gde je cistoca napajanja kriticna a postoje i sklopovi gde je to manje kriticno (kod lampaskih uredjaja npr. SE sklop je mnogo osetljiviji na kvalitet napajanja od PP). Takodje uticaj napajanja zavisi i od tipa uredjaja. Ako pravite phono preamp na primer, morate uloziti znatan napor dok ne uklonite sum iz sklopa a pre svega iz napajanja. To nas dovodi do mogucih resenja. A resenja su: bolji strujni kablovi koji su u stanju da uklone deo tog djubreta ( ali i da sami ne postanu "zrtva" indukcije) i strujni filteri.

Univerzalni recept bi bio, kada se pričuju problemi i posumnja na mrežu, prvo popiti tri čaše vina, belo ili roze, pa ako ne pomogne, potegnuti voltmetar. Ako ni on ne pokaže dijagnozu, otići na pecanje...