Jump to content
BokiTokiVoki

Amp za slušalice HeadAmp - pitanja !!

Recommended Posts

8 hours ago, Impuls said:

Boki nema plus signal i minus signal. Ulazi su oznaceni sa plus i minus jer jedan obrce fazu na izlazu a drugi ne. A koristan signal mozes dovesti na bilo koji, s tim sto povratna sprega uvek ide na minus jer bi u suprotnom napravio oscilator. Ono sto moras jos da znas je da je napon izmedju minus i plus ulaza u operacioni uvek nula. Pa ako je jedan pin na masi onda je i drugi na potencijalu mase pa se sa razdelom otpornika izlaz dobija po racunici koju si naveo. Moze da se nadje jednostavno objasnjen rad operacionog u knjizi primena linearnih integrisanih kola od Pantica i Pesica. To se kupi na oglasim aza stotinak dinara

Napon na ulazu operacionog pojačavača je 0 samo u slučaju kada postoji povratna sprega. Nema te volšebne sile koja će na opamp-u bez povratne sprege da izjednači napon ulaza.

A to koji je ulaz + a koji minus se određuje ili faznim stavom, ili ponašanjem kola, nema univerzalnog načina...

Share this post


Link to post
Share on other sites

to vazi za komparatorska kola koja mogu raditi i kao operacioni pojacavaci. kod njih je drukcije resen ulaz i moze postojati razlika napona izmedju ulaza. Kod operacionih razliciti naponi mogu da sprze operacioni. Zato se i stavlja otpornik na ulazu u op da op moze da odrzi 0 razliku nap[onu na ulazima pod uslovom da ulaz moze da proguta struju koju odrdjuje otpornik. Ako ne moze onda cete se verovatno oprostiti od operacionog

Share this post


Link to post
Share on other sites

to vazi za komparatorska kola koja mogu raditi i kao operacioni pojacavaci. kod njih je drukcije resen ulaz i moze postojati razlika napona izmedju ulaza. Kod operacionih razliciti naponi mogu da sprze operacioni. Zato se i stavlja otpornik na ulazu u op da op moze da odrzi 0 razliku nap[onu na ulazima pod uslovom da ulaz moze da proguta struju koju odrdjuje otpornik. Ako ne moze onda cete se verovatno oprostiti od operacionog

To važi u teoriji električnih kola... Ali oni podrazumevaju bitnu stvar, a to je da je on bez povratne sprege beskoristan. Pojačanje reda stotine hiljada do miliona je neupotrebljivo, zbog veličine i varijacija od primerka do primerka.

Ulaz operacionog pojačavača je diferencijalni pojačavač sa dva tranzistora. Nema te sile koja izjednačava napone. To se postiže povratnom spregom. Struja na ulazu opampa svakako teži 0 zbog velike ulazne otpornosti.

Mada će u slučaju dva generatora bez fb verovatno otići u zaborav.

Sent from my Redmi Note 3 using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

struja na ulazu op je nula za idealan op. posto diferencijalni par na ulazu op-a mora imati i struju baze, dizanjem napona na bazi, ako nema povratne sprege, traznistor ulazi u zasicenje. u zasicenju struja baze je mnogo puta veca nego u linearnom rezimu rada pa je op u stanju da proguta struju, pa i da spali sam sebe ako predugo traje. ovaj podatak se cesto zanemari u audio pojacavacima pa drajverski stepen za neki set izlaznih tranzistora, projektovan sa odredjenom strujom, kada se koristi na maksimalnoj snazi, izalzne tranzistore dovodi u zasicenje a oni za to zahtevaju mnogo vecu struju prethodnog stepena. Zbog toga se desava da na maksimalnoj snazi izoblicenja pojacavaca data u prospektu proizvodjaca, ne da nisu ni blizu nego su veca za nekoliko miliona puta ako ne i vise. Vec sam napominjao u nekoj temi da je revox to resio tako sto mu izlazni stepen ima veci napon napajanja nego drajverski pa nikad ne dodje u situaciju da drajverski deo ulazi u zasicenje pa su i karakteristike na papiru bolje a i osecaj slusanja j eobar je r koliko god da pojacate ne menja se karakter zvuka.

Kod sistema koji koriste prekidcki rezim tranzistora kao sto su smps napajanja jako je bitno imati pravilno ukljucivanje tranzistora. Kada su bipolarci u pitanju onda isoadne da u bazu morae da gurnete skoro pa struju kao i sto je izlazna kroz kolo kolektr emiter. Zato su projektovani fetovi pa igbt-ovi koji imaju ulaz fet a izlaz bipolarac.

skrenuli smo sa teme i zbunicemo bokija

Share this post


Link to post
Share on other sites
struja na ulazu op je nula za idealan op. posto diferencijalni par na ulazu op-a mora imati i struju baze, dizanjem napona na bazi, ako nema povratne sprege, traznistor ulazi u zasicenje. u zasicenju struja baze je mnogo puta veca nego u linearnom rezimu rada pa je op u stanju da proguta struju, pa i da spali sam sebe ako predugo traje. ovaj podatak se cesto zanemari u audio pojacavacima pa drajverski stepen za neki set izlaznih tranzistora, projektovan sa odredjenom strujom, kada se koristi na maksimalnoj snazi, izalzne tranzistore dovodi u zasicenje a oni za to zahtevaju mnogo vecu struju prethodnog stepena. Zbog toga se desava da na maksimalnoj snazi izoblicenja pojacavaca data u prospektu proizvodjaca, ne da nisu ni blizu nego su veca za nekoliko miliona puta ako ne i vise. Vec sam napominjao u nekoj temi da je revox to resio tako sto mu izlazni stepen ima veci napon napajanja nego drajverski pa nikad ne dodje u situaciju da drajverski deo ulazi u zasicenje pa su i karakteristike na papiru bolje a i osecaj slusanja j eobar je r koliko god da pojacate ne menja se karakter zvuka.

Kod sistema koji koriste prekidcki rezim tranzistora kao sto su smps napajanja jako je bitno imati pravilno ukljucivanje tranzistora. Kada su bipolarci u pitanju onda isoadne da u bazu morae da gurnete skoro pa struju kao i sto je izlazna kroz kolo kolektr emiter. Zato su projektovani fetovi pa igbt-ovi koji imaju ulaz fet a izlaz bipolarac.

skrenuli smo sa teme i zbunicemo bokija

Sve to stoji, nisam ja rekao ništa protiv toga, ali ne vidim kakve to tačno veze ima sa 0 na ulazu.

Bipolarni a i dif. poja koliko je meni poznato nemaju tu sposobnost.

Sent from my Redmi Note 3 using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Što je pojačanje otvorene petlje veće, to će razlika potencijala izmedju invertujućeg i neinvertujućeg ulaza biti manja, u idealnom slučaju teži nuli. (vituelni kratki spoj, poznato?)

+ i - ulazi mogu biti na bilo kom potencijalu unutar napona napajanja opampa, ali razlika potencijala izmedju njih teži nuli.

Ukoliko je opamp povezan da radi kao invertujući pojačavač, pa mu je + ulaz skrljan na masu, tada će i na - ulazu biti napon vrlo blizak masi.

Ne vidim poentu konstatacije da je to sve moguće samo zbog povratne sprege, pa oni su osmisljeni da rade sa negativnom povratnom spregom?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je jedina ispravna konstatacija. Nekome (početnicima uglavnom, znam mnogo ljudi koji misle tako), misle da čim vide kolo sa op-ampom mogu da primene to da je razlika potencijala priključaka 0. Što je apsolutno netačno. Kao i konstatacija za negativnu povratnu spregu. Ne ulazim u to da li jeste, ili teži, to nije upitno, kao ni pitanje unutrašnje otpornosti, ništa u životu nije savršeno pa ni ti opampovi, sasvim je nebitno za našu priču da li nešto teži 0 ili jeste 0, ne menja poentu. Kao ni da li je pojačanje operacionog pojačavača 10^5-10^6, ili beskonačno.

Baciti pogled na sledeće kolo:

300px-Op-Amp_Inverting_Schmitt_Trigger.svg.png

Ovo je primer pozitivne povratne sprege sa opampom, i ne, nije u pitanju oscilator. I kolo ima ime, i primenu, zove se Šmitov triger (komparator sa histerezisom). Napon na plus priključku nije Vin, razlika potencijala nije 0, a zamislite kolo radi. Ko ne veruje neka kupi bilo koji opamp i neka sastavi kolo...

Nije mi cilj da bilo koga zbunim, već da ispravim ukorenjeno (pogrešno) mišljenje. Kome je lakše da živi sa činjenicom da je napon na ulazu operacionog pojačavača 0 (u opštem slučaju), slobodno, samo nije u redu tako učiti i druge.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Taj spoj sa operacionim pojacavacem ne spada u linearne pojacavace, to je sustinski digitalno kolo.

Kada postoji potreba za komparaterima sa histerezisom, dizajneri uglavnom ne koriste bilo koji opamp, vec biraju

bube optimizovane za rad u svojstvu komparatera. (rad u zasicenju)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je već spinovanje teme, ali dobro. :)

 

EDIT: Da se dopunim i završavam.

Apsolutno ne vidim kakve to ima veze. Ovo je kolo kome napon na ulazu opampa nije 0 niti teži 0, i to je fakat... Kolo jeste digitalno, opamp je analogna naprava kao i svaki drugi, napon na ulazu nije 0, niti teži 0, kao što sam rekao, i tu nema više mesta diskusiji, nebitno je koji se opamp bira...

Može se raditi za specijalni slučaj, u slučaju da postoji pozitivna sprega napon na ulazu teži 0, i to stoji, i uglavnom nas to zanima, ali je to jedan veoma bitan detalj... Korisnik koji kupi opamp, stavi otpornik od 1M (recimo, neka bude dovoljan kao što kaže Impuls da ne uđe u strujno zasićenje), i preko njega veže generator od 1V, drugi ulaz veže na masu (nebitno koji), napon će biti +-1V. Izlaz će biti Vout=A*(V+ - V-), a je reda stotine hiljada, milion, i operacioni će biti verovatno u pozitivnom ili negativnom zasićenju, napon na ulazu 1V.

To je isto kao kada bi rekli da za bipolarne tranzistore uvek važi da je Ic=beta*Ib kada tranzistor vodi. Tačno je da mi (uglavnom) koristimo DAR u linearnim pojačavačima, ali postoje još 2 režima u kojima ne važi ta relacija, i oba imaju svoju primenu...

 

Toliko od mene. Bokiju želim sve najbolje u učenju, i nadam se da će i u ovome napredovati koliko i u projektovanju i izradi zvučnika. I ostali, sve najbolje. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Opamp pokusava da odrzi identican potencijal na oba ulaza. To je ta "nula" razlike.

Pravljenje smit trigera je odredjena vrsta zloupotrebe pozitivne povratne sprege, odnosno pospesivanja neuspesnog pokusaja kola da regulise ulaze.

Mislim da pricate o istoj stvari ali sa malo drugacijih aspekata.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

×