Kazalište Pozorište Gledališče Teatar

[Zen Mod]

[Woland]

30.09.2024. JDP - Edip, Režija Vito Taufer, Sofokle

Edipom su se bogovi poigrali i evo već oko 400 godina više od 2 milenijuma, nesrećnik ne može da se oslobodi kompleksa uzrokovanog smicalicom koju su mu isti ti bogovi spakovali i koja podrazumeva ubistvo oca i incest sa majkom, što ishoduje kopanjem sopstvenih očiju čarnih i sramotom.. 2.5 milenijuma sramote.. žao mi ga je majkemi

Milan Marić svog Edipa igra u kafani, uz živu muziku koju je komponovao Manjifiko, i dobro ga igra - pevalo se, bilo je i derta, proklinjalo i preklinjalo, krvarilo na sceni i po prvim redovima, glumilo i preglumljivalo i na kraju to i nije bilo loše, iako su songovi bili neubedljivi, kafana upeglana i nekako sterilna, a dijalozi delom usiljeni i mučni preko potrebne mere

U stvari, predstava je bila dobra - hrabro je iznesena smela prezentacija, koja je bila potpuno dorađena i koja je svoju ideju iznela do kraja, što je danas retkost.. od Marića će tek biti nešto, nadam se da će umeti da se izbori sa obožavanjem kojim ga publika obasipa, bilo bi šteta da poklekne

Upravo je to obožavanje razlog što se do karte za Edipa teško dolazi, od ljudi (žena) koje u pozorište retko ili nikada ne idu; za njih je ova predstava i vrh i top i super, a to je lepo i dobro za pozorište

[Zen Mod]

jes vala, popularizacija mnogo znaci

kad i nije na ihaj umetnickom nivou, nego onako fer i posteno odradjeni glumacki radovi, ali bez uvišavanja i pompe, vracamo se na dobra stara vremena minstrela i lutajucih trupa, gde je to prvenstveno bila zabava i to postena, pa sad ako se u zabavu udesi da upadne zrno koje povuce kristalizaciju, eto desilo se

ne znam sta je ludje ........ danasnja speedy civilizacija sa rasponom paznje kolko traje jedan tiktok vid, ili druga krajnost- publika koja ocekuje od izvodjaca radova da svaki put i sve vreme donosi i deli Manu sa neba....... (kriv sam licno po tom pitanju, gramzivost mi nije strana)

ene, sta fali glumackim radovima, treba  i to postovati, ljudi leba zaradjuju

sto ce reci - u istu tikvu duvam, nastavljam se na pisanije MegaInflujensera, cini mi se

e da - autobiografija od Rutgera Hauer-a je mnogo dobro stivo; poceo je kao siroma mlad glumac, lutajuci Olandijom sa trupom, pokusavali da prezive radeci ono sto vole ..... i nisu nesto puno razmisljali o umetnosti

i - eto- ceo zivot mu prosao bas tako - pokusavao je da prezivi radeci ono sto voli, najbolje sto ume

i licno stvorio najpoznatiji monolog u istoriji SF Filma, a bogami visoko stoji u celokupnoj filmskoj istoriji

 

ne znam sto mi Paja pade na pamet ........ "ja ne glumim, ja se samo ponasam"

 

mda; zasto je Quad sprava, a Musical Fidelity uglavnom hype i neretko djubar

[Woland]

^da im se Milan Marić nije svideo u Tomi, ne bi došli da ga gledaju kao Edipa i usput ipak odgledali jednu od najboljih antičkih tragedija i eto koristi od Milanovog plejbeka u Tomi

 

[Woland]

onomad 2007 menščini, Mihalkov je snimio film "12" - priču o čečenskom dečaku optuženom za ubistvo i poroti koja mu je sudila; Mihalkov je rekao da je tim filmom napravio omaž filmu 12 Angry Man.. možda i jeste, možda ipak nije već je podilazio najvećem filmskom tržištu, ali ono što je sigurno - Mihalkov je napravio i glumi u pozorišnoj predstavi 12, koja krajem oktobra gostuje u Narodnom Pozorištu

verujem da smo ovo gostovanje dobili samo zbog sankcija EU prema RF, hvala EU

 

 

[Woland]

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton

mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd.

ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima.

neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio

tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo.

Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

[Zen Mod]

znam ja nas, jbo ti nas

[zerowaf]

On 1. 10. 2024. at 22:13, Woland reče

^da im se Milan Marić nije svideo u Tomi, ne bi došli da ga gledaju kao Edipa i usput ipak odgledali jednu od najboljih antičkih tragedija i eto koristi od Milanovog plejbeka u Tomi

 

Je li moguće da je ovo ista predstava?
 

Bei Facebook anmelden

WWW.FACEBOOK.COM

---

Melde dich bei Facebook an, um dich mit deinen Freunden, deiner Familie und Personen, die du kennst, zu verbinden und Inhalte zu teilen.

Pre neki dan, sjajna predstava u pozorištu,
dve devojke do mene pričaju: "Šta nam je ovo trebalo?"

Čekaju neki aplauz, ili nešto, pa da pobegnu.

Sve vreme govore kako je predstava glupa, dosadna,
a ne shvataju da su one.

U nekom trenutku pauza, one prve iskaču,
i beže kao da ih neko juri.

Gledam ih kako su sređene, kao za noćni izlazak, posle ponoći,
štikle, minić, ko li ih je prevario tu da dođu?

Očekivali su komediju, dobile su nešto mnogo bolje,
ali za to nisu spremne.

Sreo sam ih na pauzi kako ispijaju piće.

Pitam ih kako im se čini predstava, kažu: "Nije loša."
Ali da su došle zbog nekog glumca,
koga su videle na televiziji,
koji je mnogo poznat i sladak.

I da će da ga čekaju da ga upoznaju.

Vratile su se na predstavu.

Pokušavale su da se uključe i da prate radnju,
nije im uspelo.

Nastavile su da pričaju.

Završava se predstava, uzimam jaknu i posmatram ih,
kako ga čekaju kao verne obožavateljke,
da mu kažu kako je bio nezaboravan.

Verovatno će i do bifea,
da se druže do ponoći, a možda i posle.

Toliko o umetnosti.

A možda su i u pravu.

Više ih zanima ono posle.

Za to vreme, jedna devojka je zaplakala,
duboko dirnuta onim što je videla.
Sve vreme je krila suze.

Kada se završilo,
brzo je istrčala,
i nestala u noć.

Ona bi mnogo više imala da kaže glumcima.

Ali za nju, u njenoj glavi,
predstava i dalje traje.

Zatekao sam je kako čeka autobus,
duboko dirnuta onim što je videla.

Zašto nisam sedeo pored nje?

I u pozorištu, i u autobusu, i u životu,
nego uvek sednem pored onih
koji pokvare sve.

A posle samo grabe za sebe
i misle da na sve imaju pravo.

A nisu iz priče.

One najfinije duše, odu u tišini,
daleko, u nepoznato,
i nikada ih više ne vidiš.

Stefan Simic

[Woland]

Srpsko Narodno Pozorište u Novom Sadu je osnovano 1861. 2024 godine je promenilo ime u Srpsko Napredno Pozorište, tom prilikom je imenovan Nikola Kolja Pejaković za direktora Drame i Aja Jung za direktora Baleta;

srećan sam zbog dve stvari:

• u Novom Sadu nema SNS podobnih glumaca
• dno je blizu

 

[lukaluka]

Opservacija na mestu.

Paralelno s tim, u Novosadskom pozorištu možete pogledati predstavu „1981” Tomija Janežiča koja je, osim što mislim da svako ko iole voli pozorište treba da je pogleda, istovremeno i podsetnik šta je iz SNP od fenomenalnih predstava izbačeno zlobom nekolicine SNS udarnika...

Pošto u publiku predstave „1981” može da stane manje od 100 ljudi, rezervišite karte unapred, ja znam da ću je pogledati još nekoliko puta sigurno. 

[Woland]

1 hour ago, lukaluka said:

Novosadskom pozorištu možete pogledati predstavu „1981” Tomija Janežiča

odgledao sinoć 

[Woland]

19.10.2024. Novosadsko Pozorište - 1981, režija: Tomi Janežič pisac: Tomi Janežič

 

 

Jednom je, ne tako davno i Novi sad bio Svet. U stvari, dva puta mesečno kada je Tomi Janežič zajedno sa glumcima izvodio Galeba u SNP, Novi Sad je bio centar sveta; svet je to prepoznao i zvao ih u goste, zato što je i svet želeo da vidi predstavu koja traje više od 7 sati i koju glumci ni publika nisu želeli da završe; gledao sam je 3 puta, 21 sat ukupno, gledao bih je još, ali su neki divlji ljudi zaposeli pozorište i razjurili glumce i oterali reditelja koji je režirao neke od najboljih predstava u SNP: Nahod Simeon, Galeb, Opera za tri groša i Smrt Ivana Iljiča

Tomi Janežič se vratio u Novi Sad u Novosadsko Pozorište, gde je nastavio svoju dodekalogiju od 12 predstava koje stvara u raznim gradovima tokom poslednjih deset godina.. 1981 je samo marker u stogodišnjem periodu koji predstava prikazuje; glumci u predstavi nose svoja prava imena, iznose svoja sećanja na svoje pretke, rođake i prijatelje, prepoznajemo vreme mesta pa i neke situacije u kojima smo bivali u našoj boljoj prošlosti.. menjaju se fotografije  vladalaca, koji nisu subjekat čak ni objekat radnje, već prost simbol protoka vremena.. u središtu radnje su ljudi i njihove sudbine, vezane za događanja u Novom Sadu.. 1981 je topla i nostalgična kompilacija porodičnih priča koje su se zapravo dogodile glumcima, a koje zajedno oslikavaju jednu sasvim realnu fikciju.. na Sterijinom pozorju je pre nekoliko godina SNG iz Ljubljane izvelo Handkeovu - Još uvek oluja, predstavu u kojoj iz podruma na scenu stupaju prethodne generacije.. pominjem je zbog teme u koju se uklapa i Felinijev Amarcord.

1981 traje 5 sati, podeljena je u 3 čina i izvodi se na maloj sceni na kojoj se u poverenju komunicira sa publikom na Mađarskom i Srpskom jeziku, kako se to i jeste dešavalo u Novom Sadu. Gledajte predstavu, više puta ako možete.

[Woland]

nešto pregledam ovu temu od početka (2017 - skoro 8 godina jbt) - pa ludo smo se zabavljali 

[Zen Mod]

pa bar jos 3put toliko

[Woland]

@sviublokade.fdu • Instagram reel

WWW.INSTAGRAM.COM

---

4,512 likes, 102 comments - sviublokade.fdu on December 15, 2024: "Želimo da izrazimo veliku zahvalnost našim kolegama i celoj glumačkoj ekipi predstave “Bilo jednom na Brijunima” koji su nam pružili podršku i stali uz nas. Podsetili su nas da se za naše ciljeve vredi boriti i da u ovome nismo sami. ❤️ #sviublokade".

 

[zerowaf]

On 16. 12. 2024. at 17:39, Woland reče

@sviublokade.fdu • Instagram reel

WWW.INSTAGRAM.COM

---

4,512 likes, 102 comments - sviublokade.fdu on December 15, 2024: "Želimo da izrazimo veliku zahvalnost našim kolegama i celoj glumačkoj ekipi predstave “Bilo jednom na Brijunima” koji su nam pružili podršku i stali uz nas. Podsetili su nas da se za naše ciljeve vredi boriti i da u ovome nismo sami. ❤️ #sviublokade".

 

Kerempuh? 
Nadam se da je!

[Woland]

^ne, Bitef Teatar BGD

[zerowaf]

pre 27 minuta, Woland reče

^ne, Bitef Teatar BGD

Aha..!
Okej!
I dalje podrska za podrsku!
Padaj silo i nepravdo!

[Zen Mod]

https://youtu.be/oPm4LxAcDTQ?si=hwXJUzd2G-lAMY3c

https://slotkinletter.com/2024/11/review-playing-shylock