Шта је то "sliding bias"...?

[InSides]

Налетех на 6moons-у на ово:

Обратите пажњу на велико појачало са два утикача поред звучника. Дизајнирано од стране Милана Карана, ово појачало наводно користи "sliding bias" да добије 2,400(!) вати у А-класи. Побогу - мој F1 греје цели стан за пишавих 10 вати по каналу. Ваљда је оно Милан Каран на слици...?

Може ли ми неко објаснити како се да добити 2,400 вати у А класи а не опожарити околину?

П.С. Изгледа да и Каран користи варијацију Вентуријевих цеви...?

[Zen Mod]

sliding bias odredjeni sklop unutar ampa anticipira amplitudu signala i po potrebi koriguje vrednost mirne struje e da bi ista u svakom momentu bila veca od signalom zahtevanee trt milojka* .* to umesto 3 paragrafa

[InSides]

e trt milojka* .

Другим речима, qрац 2,400 вати у А класи?

[Sipi]

.... Може ли ми неко објаснити како се да добити 2,400 вати у А класи а не опожарити околину?....

Da objasni moze - al' da dobije ne moze...

[Ја sam sam]

П.С. Изгледа да и Каран користи варијацију Вентуријевих цеви...?

То је сад постала мода. Само да ми је знати где налазе те хладњљке?

[InSides]

Da objasni moze - al' da dobije ne moze...

Хвала, нисам толика незналица значи.

[InSides]

То је сад постала мода. Само да ми је знати где налазе те хладњљке?

Ти се ваљда хладњаци дају пуно лакше направити него "стандардна нама позната ребра". Прилично сам сигуран да би наш Лео лако урадио тако нешто глодалицом кад му се достави блок алуминијума.

[Zen Mod]

ne marim ja za 2400 W - kome treba treba mu , al' nikakve koriisti tu nema od "A class" ;

postoje daleko veci problemi koje treba resavati/praviti kompromise pri konstrukciji ampa .... sta god bilo - termin sliding bias nista ne znaci samim proizvodjacima , nego je marketinska zvaka

[Ја sam sam]

Ти се ваљда хладњаци дају пуно лакше направити него "стандардна нама позната ребра". Прилично сам сигуран да би наш Лео лако урадио тако нешто глодалицом кад му се достави блок алуминијума.

Видевши код Леа његову машину мислим да није у могућности да направи те рупе, ово около да. Имаш Алумину у комшилуку ако још ради?

[sstrsat]

Sliding bias......... jedan od jako dobro smisljenih nacina kako ljudima ne lagat bas direktno ali im ipak puno (i previse) toga presutit

[stein]

[InSides]

Имаш Алумину у комшилуку ако још ради?

Трули капитализам срозао Алумину.Али сада нешто преговарам са МакСтил-ом... као су купили фирму звану "Алатница", па сад као пружају услуге око прототипова.

[Ја sam sam]

Ех бејаше то фабрика!

[Fukushima]

Nije lose dodati da ta velicina hladnjaka, pa makar bio i sa venturijevim cevima nikako nije dovoljna da ohladi 2.4KW i u AB klasi (mislim na trajno opterecenje).

[InSides]

Nije lose dodati da ta velicina hladnjaka, pa makar bio i sa venturijevim cevima nikako nije dovoljna da ohladi 2.4KW i u AB klasi (mislim na trajno opterecenje).

Како то онда изјавити и остати озбиљан?

[Ја sam sam]

Добро питање.

[Zen Mod]

a pušćaju vodu kroz ceve

[BANAT]

Како то онда изјавити и остати озбиљан?

Lik na slici skroz gore i nije nesto bas ozbiljna lica Poz

[Zen Mod]

licno nisam zagledao linkovani test - no - ako je impuslno 2KW4 , onda OKako nije striktno navedeno kao impulsno ...... onda definitivno Srajan sve vise srozava prosecan nivo inteligencije posetilaca sajta ......

[Fukushima]

Ne verujem, koja je vajda od podataka "impulsna" snaga...

[dvv]

Insides, sve što je rečeno je tačno, ali mislim da ipak treba malo proširiti neke aspekte da bi se sve stvarno shvatilo."Sliding bias" nije neka novotarija, u ovom ili onom obliku sa nama je već preko 30 godina. Imao ga je prvi pokojni JVC, a posle ko je stigao. Neki ga imaju, ali ga ne reklamiraju (na primer, neke starije verzije Bryston pojačavača). Što se reklame tiče, pa prvi Krell je pričao o klasi A, a u stvari imao jedno od verzija klizne struje mirovanja koju oni zovu "Sustained Plateau Bias".Ideja, da se anticipira dolazeći udar i da se izlazni stepen dodatno "otvori" da bi ga propustio u klasi A jeste u principu dobra, a moram priznati, Krell to i dobro radi, bar u teoriji. Većina tih sistema koristi nivo signala u povratnoj sprezi, pa kako napon na njoj raste, tako i oni dodaju više struje izlaznom stepenu (ne primer, Bryston, Technics sa Triple AA klasom, itd), dok Krell to radi baš kako je rečeno, anticipira. Jeda jako brz op amp (1.000 V/uS) prati nivo ULAZNOG signala i prema njemu otvara izlaz, a to može jer je vreme propagacije signala kroz kolo duže od vremena njegove propagacije do trazistora koji kontrolišu izlaznu struju, a pri tome, on je i brži od redovnog audio kola.Tokom godina, naslušao sam se takvih sistema i do dana današnjeg nisam uspeo da utvrdim sa bilo kakvim stepenom sigurnosti da on nešto posebno doprinosi kvalitetu signala; kada su se pojavljivale razlike, uvek su bili nađene na nekim drugim mestima Ne kažem da taj i takav sistem ne može da funkcioniše, ali kažem da i ako funkcioniše, traži obilje drugih kola oko sebe, što već postaje poseban problem.Potsetio bih samo na zaključe koje je doneo Prof. Matti Otala, u svom čuvenom članku u kome je identifikovao TIM, njegovo nastajanje i predložio sopstveno kolo bez TIM-a (IEEE, 1976), u kome jasno napominje da ako se želi izbeći problem oko struje mirovanja, ona treba da bude podešena tako da opslužuje pojačavač do -17 dB od njegove nominalne snage, ili ako ti je zgodnije, do oko 20% snage. Njegov priloženi model je bio statički podešen tako da troši 600 mA, ili 2,9W/4 Oma, sa dva cilja: 1) eliminacija preskočnih izobličenja (crossover distortion) pri malim snagama, sa kojima svi mi inače normalno živimo, i 2) smanjenje uticaja termičkih poremećaja kada se pojačavač optereti bitno iznad normalnih nivoa upotrebe (zbog velike struje mirovanja, sve se odmah lepo ugreje, pa su razna odstupanja mnogo manja kasnije ako se baš dobro "nagari").Koliko da znaš, bar 99% svih nas u redovnom slušanju koristimo snage dosta ispod 1W, s tim da tranzijenti mogu tražiti i više. Toliko o teoriji High End proizvođača o potrebnim kilovatima da bismo dobro slušali. Najzad, pogleda praksu - da je ta teza istinita, svi do jednog vlasnika cevnih uređaja, gde se tipično priča o 10...30W izlaza bi sada trebali da se obese, a umesto toga, oni ljudi uživaju u muzici bez problema. I tako već 70+ godina.Razlog zbog koga su velike snage ušle u igru je dvojak. Prvi je čist marketing, ko ima vše vati, veće je muško. Drugi je prikrivanje slabosti napajanja. Ako imaš jako neefikasne kutije, pa udari traže i po 30 ili 40 vati, jasno je ako je sve ostalo jednako, pojačavač sa više vati i stoga većim i jačim napajanjem će to odraditi bolje od drugoga koji nominalno ima 50 vati, pa mu je 40 vati već blizu granice rada. Ako bi sada, primera radi, onom manjem od 50 vati elektronski stabilizovao napajanje, razlike bi nestale i vrlo verovatno prešle na stranu manjega, kao što je bio slučaj sa malim Naim integralcem početkom 80-ih, koji je imao punu stabilizaciju i veoma često zvučao veće i bolje od drugih koji su imali veću nominalnu snagu.Razlog zbog koga se to ne koristi među običnim smrtnicima je naravno cena, jer stabilizacija napona za pojačavač snage je praktično još dva pojačavača snage, što već košta. Čak i pomenuti Naim to sada nudi kao opciju, i to skupu opciju.

[InSides]

Хвала на опширном одговору, мислим да сам схватио већину реченог. Што се тиче податка да снага која се у редовном слушању ретко прелази 1W, у то ми је баш лако поверовати. Сећам се једне пробне сесије пре неколико година у Амстердаму - слушао сам B&W 800D [кутије које наводно траже ужасно пуно снаге] повезане на неко [сада већ старије] Ayre појачало које није имало више од 100W по каналу.Соба је била већа од 80 квадрата, а снаге никад није недостајало.Јасно ми је да скоро никоме не треба 2,400W по каналу [осим ако се не ради о PA системима] - али ме је само интересирало дали је уопште икако могуће испоручити 2,400W, особито у A класи, од кутије тих габарита и тих хладњака.Хтедох рећи - ваљда није Срајан [који је имао искуства са свим FirstWatt појачалима] толико луд да уваљује такве податке.