DD driveri i pripadajuca elektronika

[zika]

http://www.firstwatt.com/downloads/f4_om.pdf

[BokiTokiVoki]

Хоћу Ја само реци где, не иде ми се у Тасманију а још мање у Аустралију   .дискО_Сту

To je zaseban okrug. Piše u zagradi.

[Sipi]

http://www.firstwatt.com/downloads/f4_om.pdf

Ne F4 Ziko, nego taj Vuletov sto tako dobro tera te 1 om zvucnike, za taj amp pitam...

[BokiTokiVoki]

Ako si tako siguran idući put ponesi svoje pojačalo da ga uključimo... ..nemam protivpožarni aparat ali poslužiće LaFantana aparat za vodu...

Pošto su se najavili siroma Branko i stoN, taman možete svi da dodjete. Te svoje dve table od par kila možeš i ispod miške da poneseš. Pa ćemo da pravimo uporedni test...ako nije baš 1 Ohm ili manje. Stvarno, kolika je impedanca namotaja ?

[sstrsat]

Amper, volti, wati, omi ... Ma ako taj zvucnik ima stvarno impedanciju manju od 1 om onda je jedino pravo rjesenje prilagodni trafo izmedju njega i (bilo kojeg) ampa. Sve drugo je i skuplje i kompleksnije a najcesce i losije

[VukJov]

Ne F4 Ziko, nego taj Vuletov sto tako dobro tera te 1 om zvucnike, za taj amp pitam...

Danas se slušao Philips, idi malo unazad, negde sam ga okačio...kroz ruke mi je prošlo jedno sedam-osam Ge pojačala, sva su iz perioda '65-'70, nijedno nije crklo na 1 Ohm i svako svira drugačije...i svima manje ili više fali snage...otom-potom..

[VukJov]

Amper, volti, wati, omi ...ako taj zvucnik ima stvarno impedanciju manju od 1 om onda je jedino pravo rjesenje prilagodni trafo...

...neka hvala, ne triba...

[Zen Mod]

...neka hvala, ne triba...

pazi - ako taj gadget radi za ribone , zasto ne bi radio za DD driver ?

[sstrsat]

Danas se slušao Philips, idi malo unazad, negde sam ga okačio...kroz ruke mi je prošlo jedno sedam-osam Ge pojačala, sva su iz perioda '65-'70, nijedno nije crklo na 1 Ohm i svako svira drugačije...i svima manje ili više fali snage...otom-potom..

To ca nijedno ni oteglo papke nima veze ni sa Ge ni sa Si tehnologijom nego najvirovatnije sa time ca su gotovo sva pojacala iz tog doba imala elko na izlazu. Pogotovo ona sa Ge tranzistorima. A u to vrime se u principu ni stavljal elko veci od 1000uF, ako i toliko. A tako mali elko je u kombinacija sa vrlo malom impedancijom zvucnika formiral visokopropusni filter koji je rezal dolnje oktave koje nose najveci dio energije i naravno zahtjevaju najvise od snage koju pojacalo moze dat. Tako da je na tim frekvencija amp vidil puno vecu impedanciju od tih nazivnih 1 oma. Vislje oktave di su amplitude signala puno manje nisu trazile previse struje pa je amp prezivil.Ali da takvom ampu stavis za izlazni elko nekih 15000 do 20000 uF (ca bi realno bilo potribno za impedanciju 1 oma), jesi li siguran da bi prezivil ?Vrlo virovatno bi pokleknul ili sam amp ili njegov ispravljac. Bez obzira jesu li va njemu Ge ili Si tranzistori.

[VukJov]

To ca nijedno ni oteglo papke nima veze ni sa Ge ni sa Si tehnologijom nego najvirovatnije sa time ca su gotovo sva pojacala iz tog doba imala elko na izlazu..

Krepala su Si pojačala iz tog vremena već ispod 2 Ohm-a....Ge ne...menjali smo negde kondove većim, doduše na baš dvadeset puta većim, sem malko boljeg zvuka ništa se krucijalno nije promenilo, smanjivanjem emiterskih otpornika jeste..

[zika]

Ne F4 Ziko, nego taj Vuletov sto tako dobro tera te 1 om zvucnike, za taj amp pitam...

Sorry, mator... A, taman sam se čudio što ti to pitaš...

[sstrsat]

Krepala su Si pojačala iz tog vremena već ispod 2 Ohm-a....Ge ne...menjali smo negde kondove većim, doduše na baš dvadeset puta većim, sem malko boljeg zvuka ništa se krucijalno nije promenilo, smanjivanjem emiterskih otpornika jeste..

A cuj, ako iz toga izvodis neke zakljucke o vecoj otpornosti Ge tranzistora u odnosu na Si moren ti samo rec da si va zabludi. Pogledaj malo sheme iz tog doba i osim te spomenute vridnosti elka vidices da je jos puno stvari bilo razlicito. Generalno vrlo slabi pobudni stupnjevi u Ge ampovima nisu mogli ni izbliza dat pobude koliko je tribalo pa samim tim nisu ni neke ekstremno velike struje mogle potec kroz izlazne tranzistore. Plus isto generalno gledano poddimenzionirani ispravljaci. Itd, itd...Ono ca ti pokusavan rec je to da ni Ge ni Si tehnologija nisu tu presudne za krepavanje ili prezivljavanje ampa vec cila topologija i par tih sritnih faktora (kreiranih uglavnom ekonomskim razlozima) koji su pomogli Ge ampovima. A ako ti zelis virovat u to ca si zamislil, slobodnoI ni jedan od tih ampova nije niti najmanje pogodan za te teske terete, bez obzira da li je izveden sa Ge ili Si tranzistorima. Jednostavno nisu kreirani za takav teret.Ocjenjivanje zvucnih dometa nekog zvucnika koji je pogonjen potpuno neadekvatnim ampom nima bas puno smisla (ako ima uopce imalo...)Vidin da apriori odbijas pomisao o trafu a on bi ti ovdi bil najjednostavniji, najjeftiniji a vrlo moguce i najbolji put. Na nekim stvarima i pasivni element ka ca je trafo moze imat itekakve prednosti pred aktivnim sklopovima

[VukJov]

A cuj, ako iz toga izvodis neke zakljucke o vecoj otpornosti Ge tranzistora u odnosu na Si moren ti samo rec da si va zabludi. Pogledaj malo sheme iz tog doba i osim te spomenute vridnosti elka vidices da je jos puno stvari bilo razlicito. Generalno vrlo slabi pobudni stupnjevi u Ge ampovima nisu mogli ni izbliza dat pobude koliko je tribalo pa samim tim nisu ni neke ekstremno velike struje mogle potec kroz izlazne tranzistore. Plus isto generalno gledano poddimenzionirani ispravljaci. Itd, itd...

Ono ca ti pokusavan rec je to da ni Ge ni Si tehnologija nisu tu presudne za krepavanje ili prezivljavanje ampa vec cila topologija i par tih sritnih faktora (kreiranih uglavnom ekonomskim razlozima) koji su pomogli Ge ampovima. A ako ti zelis virovat u to ca si zamislil, slobodno

I ni jedan od tih ampova nije niti najmanje pogodan za te teske terete, bez obzira da li je izveden sa Ge ili Si tranzistorima. Jednostavno nisu kreirani za takav teret.

Ocjenjivanje zvucnih dometa nekog zvucnika koji je pogonjen potpuno neadekvatnim ampom nima bas puno smisla (ako ima uopce imalo...)

Vidin da apriori odbijas pomisao o trafu a on bi ti ovdi bil najjednostavniji, najjeftiniji a vrlo moguce i najbolji put. Na nekim stvarima i pasivni element ka ca je trafo moze imat itekakve prednosti pred aktivnim sklopovima

Za razliku od Banetove SEGE shema pojačala Molotov o kome se priča u dole citiranom tekstu nikada nije ugledala svetlost dana...moguće je da bi se o njoj imalo dosta toga prodiskutovati...

Poenta je bila napraviti sto manje naponsko pojacanje a sto vecu izlaznu struju I. Posle niza eksperimenata i merenja doso sam do zakljucka da sa Si tranzistorima jako tesko dobiti dobre rezultate. Pojacalo sa Ge tranzistorima je moglo da zadovolji moje kriterijume.

Dobio sam jako malo distorzije nesto vise od 0,1% na 0,1 ohm pri velikim strujama , odnosno snazi. Spektralna analiza je pokazala da u potpunoj A klasi mnogo bolje radi od klasicnih pojacavaca sa Si tranzistorima. Ge tranzistori imaju linearniju karakteristiku pojacanja struje u freq. spektru.

Probajte necete se pokajati pokusajem da napravite pojacavac sa Ge tranzistorima.

Poenta ovog projekta je da se ne pojacava napon izlaza veci od 3db vec da se smanji impedansa , da bi se ostvarila snaga!(ko zna formule sve ce mu biti jasno). Povecanjem struje dobijate vece magnetno polje a sto je jos bitnije linearniju frekventnu karakteristiku. Postize se ogromna efikasnost zvucnika! Ne bi vise o zvucnicima jer to nije moje polje, ja sam elektronicar.

Malo o pojacalu:

Uradjeno je sa ruskim Ge tranzistorima u izlazima 2x1t813 PnP(snagasi) njihova pobuda su klasicni AD161&ad162. Mirna stuja izlaznih je 5A sto cini veliku klasu A , a stuja AD 161-162 je oko 300mA. Sve to cini jednu celinu koja radi u visokoj (mozda i prevelikoj) klasi A . Releji su za soft start i zastitu(temperaturnu). Prvobitna zamisao je bila sa +-6V ali je na kraju posle niza merenja ostavljeno na +12V jer su rezultati bili bolji. Zato stoji jedan osigurac a moze se pustiti i simetricno. Maximalni izlazni nivo je 8V a 6V je nominalno, max struja izlaza je 8Amp(moglo je i vise ali nisam hteo da pravim monstruma). pri izlaznoj impenansi od 1ohm. Merenje pokazuje da pri maximalnom opterecenju thd ne prelazi 0,1% a spektralno merenje po shumu je potpuno ravno do nekih 80-90Khz. Ovakvo merenje meni ne prolazi ni jedno pojacalo sa Si tranzistorima, jer kada se napuni spektar cujnog opsega, karakteristika tj. kriva je daleko od ravnog.Zato tvrdimo da germanijum ima dusu

O detaljima svega,meni je jako tesko preko foruma da pricam. Moze privatno neki chat itd.

Najvise bi voleo da cujete jer zvuk govori 1000 reci.

Potrudio sam se grubo da objasnim neke osnovne parametre svega, za detalje me kontaktirajte koga interesuju.

Nadam se da ce jos neko napraviti nesto slicno pa da delimo iskustva.

[email protected]

[sstrsat]

Za razliku od Banetove SEGE shema pojačala Molotov o kome se priča u dole citiranom tekstu nikada nije ugledala svetlost dana...moguće je da bi se o njoj imalo dosta toga prodiskutovati...

O shemi koja ni objavljena je dosta tesko diskutirat ali da ipak provan iz ovog vrlo sturog teksta (gorannavi)izvuc neke zakljucke o tom Molotovu.

Poenta je bila napraviti sto manje naponsko pojacanje a sto vecu izlaznu struju I. Posle niza eksperimenata i merenja doso sam do zakljucka da sa Si tranzistorima jako tesko dobiti dobre rezultate. Pojacalo sa Ge tranzistorima je moglo da zadovolji moje kriterijume.

Dobio sam jako malo distorzije nesto vise od 0,1% na 0,1 ohm pri velikim strujama , odnosno snazi. Spektralna analiza je pokazala da u potpunoj A klasi mnogo bolje radi od klasicnih pojacavaca sa Si tranzistorima. Ge tranzistori imaju linearniju karakteristiku pojacanja struje u freq. spektru.

Interesantno, navodi se da su izoblicenja 0,1% na teretu od 0,1 oma ali se ne navodi pri kojim to velikim strujama. Vec sam takav nacin navodjenja budi veliku sumnju u rezultate mjerenja a mozda jos vecu sumnju u to da li su mjerenja uopce provedena.

Iz ovog razloga: Kako je u dalnjem tekstu navedeno da Molotov dela sa jednostrukim napajanjem, onda je jedini nacin dovodjenja signala na potrosac preko velikog elka. A taj bi ovdi moral bit stvarno velik, najmanje nekih 150000 uF da bi cili audio opseg prosal kroz njega. I to uz pretpostavku da mu je ESR barem za red velicine manji od impedancije tereta, znaci ne veci od nekih 0,01 oma. Koji to elko ima u stvarnosti tako mali ESR? Nijedan, a ni paralelno vezivanje vise manjih elka tesko da ce spustit ESR na 10-ak ili vise puta manju vridnost od impedancije tereta (0,1 oma). Ipak zivimo va realnom svitu

Malo o pojacalu:

Uradjeno je sa ruskim Ge tranzistorima u izlazima 2x1t813 PnP(snagasi) njihova pobuda su klasicni AD161&ad162. Mirna stuja izlaznih je 5A sto cini veliku klasu A , a stuja AD 161-162 je oko 300mA. Sve to cini jednu celinu koja radi u visokoj (mozda i prevelikoj) klasi A .

Znaci klasicni kvazikomplementarni spoj va kojem AD161 / 162 pogone izlazne PNP snagatore. Sa svim problemima koje donosi inherentna asimetrija i neminovnost uvodjenja jake globalne povratne veze. Klasa A je svakako OK ali ni ona sama po sebi ne moze izvuc neka cuda iz kvazikomplementarne topologije.

Spektralna analiza je pokazala da u potpunoj A klasi mnogo bolje radi od klasicnih pojacavaca sa Si tranzistorima. Ge tranzistori imaju linearniju karakteristiku pojacanja struje u freq. spektru.

Frekventna karakteristika i strujnog i naponskog pojacanja prvenstveno ovisi o topoloskim detaljima (nacinu i vrsti pobude itd...). A da bi bila dobra prvenstveni uslov je biranje tranzistora sa cim manjim parazitnim kapacitetima i sa visokom tranzitnom frekvencijom, neovisno jesu li Ge ili Si.

Maximalni izlazni nivo je 8V a 6V je nominalno, max struja izlaza je 8Amp(moglo je i vise ali nisam hteo da pravim monstruma). pri izlaznoj impenansi od 1ohm. Merenje pokazuje da pri maximalnom opterecenju thd ne prelazi 0,1% a spektralno merenje po shumu je potpuno ravno do nekih 80-90Khz. Ovakvo merenje meni ne prolazi ni jedno pojacalo sa Si tranzistorima, jer kada se napuni spektar cujnog opsega, karakteristika tj. kriva je daleko od ravnog.

Spektralno mjerenje suma je potpuno irelevantan podatak kada je ric o izlaznim pojacalima. To da li je frekventna raspodila suma do navedenih 90kHz ravna ili neravna ne govori apsolutno nista o ponasanju i kvaliteti izlaznog pojacala. Ovako izgleda donekle impresivno manje iskusnima. Samo, ako se netko oce pohvalit dobrim frekventnim odzivom pojacala daleko izvan audio opsega, taj ce izmirit i objavit full power bandwith karakteristiku. I to u obadva moda, i open loop i closed loop.

Da se zapitan zac to ovdi ni objavljeno nego se navodi irelevantan podatak o spektralnoj raspodilii suma

Zakljucke neka svatko sam donese

[VukJov]

Puko teoretisanje je jedno a realnost nešto sasvim drugo, Germanijum daje puno realniji zvuk od Silicijuma i to se na DD drajverima jasno čuje, opet smanjivanjem impedanse postiže se veća brzina membrane i to se isto čuje...imamo šklopocije stare gotovo pola veka koje rade kako rade i Molotova kao za sada jedino DIY rešenje za za male omaže...

[zika]

Ovaj weekend sam, nabavivši nove zvučnike, odigrao "ide maca oko tebe" sa svojim pojačalima. Naravno, ponavlja se stara priča. Ne "usviravaju" se pojačala, zvučnici i ostalo, već se, najvećma, "usviravamo" mi... Zapanjujuće je veliki efekat navikavanja na određeni "zvuk" i, ovakvo, provetravanje je veoma dobrodošlo. (Ne opravdavam ovim svoje (patološko) stanje sa 4 pojačala, 4 pretpojačala, 3 para zvučnika i...) Prosto, malim pomacima, u jednom od smerova, se navikavamo na mane i vrline određene klase pojačala, i ostalih uređaja, zvučnika, i, naravno, uživamo u muzici... Zašto sam ovo napisao. Stalno se pojavljuje "fenomen" Vule protiv vetrenjača. Nekako je postala fixed point činjenica da on voli Ge pojačala i DD zvučnike. Možda je, sve to, jednostavno, result njegovog navikavanja na iste... Naravno, napominjem, meni to, ni na koji način, nimalo, ne smeta. No, tražim, samo, objašnjenje... Naprotiv, meni je e' milo em' drago kada, neko, nađe "svoj mir"... Open Your mind, the rest will follow...Naravno, svaku od promena, valja slušati ne sat-dva, u gostima, već dan-dva, na "domaćem terenu"... Tek onda efekat o kome govorim se polako gubi i donosimo "prave" zaključke...

[sstrsat]

Puko teoretisanje je jedno a realnost nešto sasvim drugo, Germanijum daje puno realniji zvuk od Silicijuma i to se na DD drajverima jasno čuje, opet smanjivanjem impedanse postiže se veća brzina membrane i to se isto čuje...imamo šklopocije stare gotovo pola veka koje rade kako rade i Molotova kao za sada jedino DIY rešenje za za male omaže...

Ono ca ti zoves "puko teoretisanje" je realnost utemeljena na fiziki. Sve drugo je tvoje uvjeravanje samoga sebe. Na volju ti, ako se tebi svidja bas takov zvuk uzivaj u njemu.

Ali nemoj stvarat nekakve mistifikacije oko nekih (nepostojecih) nadnaravnih osobina germanija i predstavljat svoje usi ka ultimativni instrument koji je pobidil i zakone fizike.

Ako opis Molotova koji si citiral odgovara stvarnosti onda su cinjenice takve kakve san ti navel. I ne moze ih prominit nikakav tvoj subjektivni utisak. A uostalom, zar se ni vec ponesto ljudi javilo sa razocaravajucim utiscima o cilom tom konceptu?

Rekal san vec u pocetku da necu iznosit nikakvo misljenje o zvucnim mogucnostima tog zvucnika jer ga nisan cul. Ali cu itekako rec o stvarima koje se ticu njegove impedancije i interakciji toga sa pojacalom. I opet cu ponovit da smatram da taj zvucnik nije nikada isprovan sa adekvatnim pojacalom pa je samim time bespredmetno zakljucivat o njegovim ogromnim ili mizernim dometima.

A taj Molotov, ako je opis istinit, nije nikakovo rjesenje. Jedino pravo diy rjesenje bi tu bilo upotriba transformatora i koristenje nekog kvalitetnog ampa predvidjenog za normalnih 4 ili 8 oma. Tek onda bi se mogal dat neki sud samom zvucniku.

I potribni transformator se moze storit za jedno popodne va dnevnm boravku. Triba toroid jezgra za nekih 200 do 300 W i nesto malo deblje zice. Zbog vrlo niskoomskog okruzenja je i broj zavoja mali tako da ga ni nikakov problem rukom namotat. A mali broj zavoja garantira i vise nego odlicnu frekventnu karakteristiku

Jeftino, jednostavno i brzo sklopivo.

Ako imas hrabrosti provaj tako nec pa onda iznesi misljenje o Molotovu. Po mogucnosti iskreno...

[VukJov]

Ja nisam nikada čuo Molotov, samo rekla-kazala priče da nije nikakav bitan kvalitativni napredak u odnosu na matora Ge pojačala, kada ga ja uporedim reći ću šta mislim...

Postoji malo kontradikcije u tvom pisanju, na jednom mestu kažaš da taj zvučnik nikada nije proban sa adekvatnim pojačalom, na drugom tvrdiš da je uz prilagodni trafo svako pojačalo adekvatno...

Ponavljam,ja se uopšte ne razumem u tehniku odnosno isključivo sam konzument i ljubitelj muzike, skupljanje gvoždjurije za mene je samo nužno zlo a ne hobi...nikada do sada nisam toliko uživao u muzici i nijedan drugi zvučnik je ne reprodukuje toliko verno a svašta sam slušao...

Ako podjemo od činjenice da ovaj patent radi sve bolje na manjim impedansama koliko je suvislo u priču ubacivati trafo kao element velike otpornosti...

[Zen Mod]

Barba svojim pisanijem ostavlja veoma otvorenu opciju da tvoj zvucnik nije nikad ni radio sa adekvatnim pojacalomdrugo - poenta je da transformator kao opcija treba da radi u sprezi sa kvalitetnim ampom i da vrsi ulogu transformisanja male impedanse tereta (zvucnika) u impedansu sa kojom amp lako barata - pa sad bilo to 4 ili 8 oma , nije toliko bitno ;trafo mora biti prilagodjen upotrebi , tako da nema ni govora o "elementu visoke otpornosti"kako god bilo - cela prica se razvija u tvom interesu , tj. najzad pribavljanju uslova za normalnu evaluaciju i upotrebu tvojih milih FR

[sstrsat]

Ja nisam nikada čuo Molotov, samo rekla-kazala priče da nije nikakav bitan kvalitativni napredak u odnosu na matora Ge pojačala, kada ga ja uporedim reći ću šta mislim...

Postoji malo kontradikcije u tvom pisanju, na jednom mestu kažaš da taj zvučnik nikada nije proban sa adekvatnim pojačalom, na drugom tvrdiš da je uz prilagodni trafo svako pojačalo adekvatno...

Kontradikcije? Va mom ili va tvom pisanju? Da te podsjetim ca si napisal va predzadmjem postu:

".imamo šklopocije stare gotovo pola veka koje rade kako rade i Molotova kao za sada jedino DIY rešenje za za male omaže..."

Va jednom postu kazes da nikad nisi cul tog Molotova a va drugom ga proglasavas za jedino rjesenje. Na osnovu cega? Rekal ti je netko ?

A ja bas ne vidin di san va kontradikciji. Rekal san adekvatno pojacalo. A pod tim sam mislil ili na pojacalo bas kreirano za rad sa ovako niskim impedancijama (a tu siguro be spada kvazikomplementarni stupanj koga pogone AD161 / 162) i da su mu ostale karakteristike i mogucnosti onakve kakve se ocekuju od jednog kvalitetnog pojacala. Od frekventnog opsega nadalje....

Ili na standardno (4 ili 8 oma) kvalitetno pojacalo uz upotribu prilagodnog transformatora.

I jedna i druga solucija mogu izvuc puni potencijal iz ovog niskoomskog drivera a razlika je va tomu ca je transformatorska varijanta daleko jeftinija i prakticno trenutno dostupna. Plus ca nudi i vecu kvalitetu od namjenskog niskoomskog pojacala. Toroidni trafo sa tako malo zavoja ce ovdi sa lakocom poc ispod 20Hz a sa gornje strane ce se va najmanju ruku protegnut do nekoliko stotina kHz, ako ne i do MHz.

Ako je taj driver stvarno tako dobar kako tvrdis (i to verificira test sa transformatorom i kvalitetnim 8 omskim pojacalom) ja cu bit prvi koji ce ga ic potrazit i stavit ga na svog OTLa. A ca mislis da san storil OTLa zato ca san ljubitelj transformatora? Pa valjda je odgovor jasan.

Ali u ovom specificnom slucaju ne bin imal nikakovih zadrski da stavin trafo izmedju OTLa i tog zvucnika. Naravno ako bi taj zvucnik nadmasil moje modificirane Fostexe

kako god bilo - cela prica se razvija u tvom interesu , tj. najzad pribavljanju uslova za normalnu evaluaciju i upotrebu tvojih milih FR

Samo o njemu ovisi oce li prihvatit sugestije. A uvjeti leze pred vratima, bez nekih financijskih i pogotovo bez tehnickih prepreka

I moren rec da me jako cudi da netko vec ni takve probe storil jer kako san shvatil, prica o tom driveru se vuce vec godinama (ja sam tek nedavno saznal). Malo mi je neozbiljno na sva usta hvalit zvucnik koji, koliko vidin, nije nikad ni bil va prilici da u adekvatnom okruzenju pokaze ca moze. Ili ne moze, svejedno. Ovako je sve jako nedoreceno

[Impuls]

Sstrsat u Srbiji je na hifi-forumi. com rasplamsana netrpeljivost izmedju samograditelja i potrosaca. Medju potrosacima smatram one koji ne uzimaju lemilicu u ruke i uzivaju u gotovim proizvodima. To je prouzrokovalo da se deo forumasa odvoji i napravi ovaj forum. iako je samograditeljski, potrosacima nije zabranjeno da budu i ovde. Problem komunikacije izmedju ove dve grupe se svodi na razmisljanje samograditelja gde u svakom konceptu vide sve probleme, mane i dobra resenja dok potrosaci bez znanja elektronike komentarisu uredjaje na osnovu slusnog utiska. Ja u ovoj komunikaciji podrzavam obojicu, Vas sa naucne strane kao odlicnog poznavaoca elektronike i Vuleta sa potrosacke strane koji opisuje onako kako je to cuo.Nerazumevanje ovih kategorija ljudi je sasvim logicno jer pricaju o razlicitim stvarima.Kada vec pricamo o ovom sistemu i malom otporu zvucnika moram da pitam koliki je otpor kabla do zvucnika odnosno koji deo energije ostane u kablu? mislim da je Nelson jednom prilikom na diyaudio.com rekao da stavljanjem otpora na red sa zvucnikom dobija bolji zvuk. ne secam se gde je to bilo ali ce Zen sigurno znati. Ovom logikom mozemo da probamo na silicijumski amp i klasicne zvucnike da stavimo kabel sa povecanim otporom i da poslusamo. Recimo karbon kablovi imaju dosta velik otpor a i drukciji zvuk.

[sstrsat]

Sstrsat u Srbiji je na hifi-forumi. com rasplamsana netrpeljivost izmedju samograditelja i potrosaca.Nerazumevanje ovih kategorija ljudi je sasvim logicno jer pricaju o razlicitim stvarima.

To nisan znal. Ca su stvari stvrno bile dosle dotle da je nastupil totalni razlaz?Odredjeno nerazumivanje izmedjyu diyera i konzumenata postoji svagdi ali forumske rasprave bas zato i sluze da se iznesu razlicita misljenja da se o njima prodiskutira. I naravno da svatko ima pravo na svoj dozivljaj zvuka pa tako ni ja necu negirat sleepyju da ima pravo bit odusevljen sa takvim sistemom.Ali kako je diy crv vavik nemiran, onda mislin da je potpuno shvatljivo zac ukazujem na neke objektivne manjkavosti cilog koncepta.

Kada vec pricamo o ovom sistemu i malom otporu zvucnika moram da pitam koliki je otpor kabla do zvucnika odnosno koji deo energije ostane u kablu? mislim da je Nelson jednom prilikom na diyaudio.com rekao da stavljanjem otpora na red sa zvucnikom dobija bolji zvuk. ne secam se gde je to bilo ali ce Zen sigurno znati. Ovom logikom mozemo da probamo na silicijumski amp i klasicne zvucnike da stavimo kabel sa povecanim otporom i da poslusamo. Recimo karbon kablovi imaju dosta velik otpor a i drukciji zvuk.

Poznata stvar, to se pogotovo manifestira kod FR zvucnika (interno dobro prigusenih) i triodnih SE pojacala di sam nec veci izlazni otpor pojacala diluje ka otpornik u seriji sa zvucnikom i poboljsava odziv na nizim oktavama. Ali na racun ukupne efikasnosti. Taj otpornik ustvari slabi signal koji se dovodi zvucniku. To slabljenje je ovisno od frekvencije i najvece je tamo di je impedancija zvucnika najniza a najmanje tamo di ona raste. A kako impedancija raste priblizavanjem reznantnoj frekvenciji zvucnika onda je vidljivo da se odaziv u basovima (inace najslabija tocka FR zvucnika) itekako poboljsava. Ali kako rekoh na racun ukupne efikasnosti i za koliko dB se dobije poravnanje na nizim frekvencijama, za toliko dB pada ukupna efikasnost zvucnika. Kod vecine FR zvucnika taj pristup daje dobre, pa cak i odlicne rezultate.Ali ni primjenljiv bas za svaki zvucnik. Kod zvucnika koji su slabije interno priguseni i koji pitaju veci damping faktor pojacala ovaj pristup moze itekako pogorsat stvar