BokiTokiVoki

Da, slušao sam, pre 10-11 godina modifikovane EI drajvere na tabli I TO JE BOLELO. Bukvalno.Novije nisam slušao, ali sam pričao sa nekim ko jeste, i sa kim imam sličan ukus za zvuk....

Pa, više od 10 godina mi DD-u postavljamo i ta, i pitanja vezana za zvučnike (koji imaju prosečnu impendancu 1 Ohm ili manje), a nijedan razložan odgovor još nismo dobili.

Neighbours From Hell 1 and 2- JoWooD ProductionsSuper zabavno, logika i snalaženje, osećaj za prostor-vreme i kretanje.

A ko će biti zadužen da pazi da udarci budu pravilni?

Po rečima onih koji su imali prilike da ih uporede, bez obzira što oba imaju 2 x PCM63P drastična je razlika u kvalitetu izrade i zvuku, a valjda i transport ima nekog pozitivnog uticaja na toliku raliku u zvuku. 213 jeste lakše nabavljiv. CDM9 Pro je teško naći, a oni koji su ga nabavljali kompletan nov u poslednjih godinu-dve plaćali su i po 250 Evra. Ali, imati RCD-990 ili Krell KPS20i....pa verovatno se i isplati nabaviti jedan CDM9 Pro za rezervu, čak i za toliku sumu, i onda si miran bar 10-15 godina.RCD-990 je relativno kratko bio u proizvodnji i prodaji, a špekulacije su da je povučen zato što je uredjaj bio High-End mrga (na tragu Rotel-ove Michi serije) a za cenu više-srednje klase CD playera iz tog doba. E sad, šta ja tu znam......

To i ja govorim ovim hard-core full-range-erima, tzv. Kustinim rendžerima.

Ovo mu dodje kao kviz. Philips ima 2 modela koji u oznaci imaju 69: CD690 i CD692 koji imaju DAC-ove sa: SAA7341 i SAA7341GP.Znači - AKAI CD-79Voleo bih jednom da se dočepam dobro očuvanog primerka Rotel RCD-990.

Znači, dosta je napredovao od kada je u Peđinom DAC-u promenio OP koji nije u funkciji a on i društvo čuli veliko zvučno poboljšanje ? :buehehe:P.S. Izvini, Siroma, nisam mogao da odolim.....izgleda da ti ovo ostaje čvrsto zalepljeno u DIY biografiji.

..šta ću. volem.

I ja je imam. Nekoliko naslova sam nabavljao pre ere široko rasprostranjenih linkova na internetu. Sada dosta toga može da se pronadje na netu. Ne opširno kao što može da obuhvati jedna solidna knjiga na tu temu. I ima svačega na netu. Nije sve OK.Iz knjiga sam naučio nešto osnova, a dopunjavao sam kasnije sa pojedinačnim textovima sa neta o svim mogućim temama i podtemama vezanim za zvučnike.Iz tih razloga je skoro nemoguće to kratko i jednostavno prikazati. Mogu eventualno da se navedu naslovi knjiga, i poneki linkovi, jer nisu ni svi linkovi sačuvani, već su na back-upima sačuvane stranice sa linkova. Iz razloga što posle nekog vremena neki linkovi više nisu aktivni.Evo predloga koji se bavi akustikom i zvučnicima:- Ozren Bilan, Akustika prostorija (ili tako nekako), takođe Zagreb.- Teorijske i matematičke osnove simuliranja pretvaranja signala u elektroakustičkim pretvaračima - - Magistarski rad iz 1977. od Dragana Drinčića i Dragana Lopičića. Jedan od njih je bio direktor "Lola Audio".- "Loudspeakers Design Cookbook" by Vance Dickason- "Designing, Building, and Testing Your Own Speaker System with Projects" by David Weems- "Testing Loudspeakers" by Joseph D'Appolito P.S. Izvini P18 što su poslednja 3 naslova na engleskom. Ipak su se na Zapadu mnogo više bavili konkretnim stvarima vezanim za Hi-Fi zvučnike, dok je Rusima bila bitna samo akustika prostorija zbog radi dobre izolacije soba za ispitivanje, i horn outdoor zvučnici koji mogu da postignu čak 130 dB eff. i koji rade na -60C da bi mogli normalno da funkcionišu u gadnim meteorološkim uslovima u logorima u Sibiru.

Malo prizemljivanja nije na odmet. A što se tiče krečenja, ne vidim razloga da neko gubi vreme na knjigu o zvučnicima iz 1948. godine.Sve o akustici što je u njoj ima i u novijim knjigama i još mnogo toga više. Ja bi naveo 3 grubopostavljene oblasti iz kojih bi trebalo nabavljati knjige...oni koji hoće temeljnije da pretresu oblast.1. akustika prostorije, akustika i funkcionisanje zvučnih jedinica i zvučnih kutija, prostiranje talasa,...2. fizičke i matematičke osnove funkionisanja zvučnika, kao i predstavljanje toga preko sistema prenosnih funkcija3. textovi o praktičnim načinima projetovanja zvučnih sistema, što će reći: proračuni kutija i skretnica, merenja zvučnih jedinica, zvučnika, prostora, itd. Pošto smo kontatovali da se simulacijama ne mogu dobiti zadovoljavajući krajnji rezultati, radimo ono što se radi u složenim dinamičkim sistemima koji se ne mogupotpuno tačno simulirati: pinknemo signal na ulazu, koji protrči kroz sistem, a onda merimo šta smo dobili na izlazu. Zatim se nakon konsultovanja izmerenih rezultata rade korekcije (na različite načine, akustičke i električne), uklapanja jedinica i različitih varijanti skretnica, slušni testovi, itd.

Pa ti si okačio u prvom postu knjigu koju pominjem. Šta misliš odakle mi? Skinuo sa tvojih linkova. Malo se kosultuj sam sa sobom.Shvatam da ovde ima 2-3 rusofila, i da ih sve od Rusa oduševljava, čak i kada ne razumeju pročitano, ali onda neka se okači nešto zaista vredno pažnje...ako se priča o nauci ispred svog vremena.Ko voli da se oduševljavaš genijalnošču ruskih naučnika, može da navede - Aleksandr Ljapunov. I njegove radove iz složenih dinamičkih sistema i problema stabilnosti kretanja. To je bilo jedno 60-70 godina ispred svog vremena kada se konačno shvatilo šta je to, i kada je počelo praktično da se primenjuje. 1892. godine je objavio čuveno delo "The general problem of the stability of motion"."Kretanje" i "dinamički sistem" se ne odnosi na bukvalno fizikalno kretanje, već na promene promenjivih u sistemu koje kompletno definišu ponašanje sistema. odnosi se na sisteme Automatskog Upravljanja. Primer: kao klima uredjaj i sve automaske regulacije unutar uredjaja. Sa ovim matematičkim aparatom se opisuje i ponašanje dinamičkih zvučnih jedinica, i upravo to su uradili Thiel i Small negde 1972. Danas i proteklih godina se time dosta bavio Linkwitz, i na polju zvučničkih jedinica i kutija za njih, kao i na polju skretnica, prvenstveno aktivnih. Naravno, promenjive i koeficijenti uz promenjive su vremenski zavisni, pa ovde pričamo o složenim sistemima diferencijalnih jednačina koje su praktično nerešive a da nisu izvršene neke intervencije u vidu pojednostavljivanja sistema jednačina uvodjenje fiksnih koeficijenata uz promenjive i "osrednjavanjem" veličina, što na kraju ima za rezultat da rešenja "nisu baš sasvim tačna", ili u prevodu: ne mogu se tačno simulirati složene analgne prirodne pojave. Zato i sistem Thiel/Small parametara ima nedostatke i proračuni preko njih tj. dobijeni rezultati u većoj ili manjoj meri odstupaju od onoga što se izmeri kada se signal provuče kroz zvučnik i izmeri šta se dobilo kao odziv na izlazu (frekventni, fazni i Ohmski). Ni sa proračunom kutije na osnovu T/S parametara situacija nije uvek baš sjajna. Radi, ali nekada bolje, a nekada lošije, zavisno od udaljenosti vrednosi Qts od nekih "srednjih" vrednosti za koje to dobro funkcioniše.

U spisku konsultovane literature na kraju knjige navedeno je dosta naslova od koji je veliki broj iz 60-tih godina, a najnoviji naslov je iz 1976. godine.Valjda pričamo o istoj knjizi. Ja o onome što si postavio na linkovima: M.A. Sapožkov - Elektroakustika. Na 5 mesta piše da je izdata 1978. godine.

Misliš 1978. godine?? To i nije tako davno, a Thiel i Small su već uveliko izdali svoje radove iz akustike sa sve postavkama za parametre zvučnika tzv. T/S parametrima preko kojih se lakše rade proračuni zvučnih kutija (skoro svih tipova kutija) za niske frekvencije a po pomenutim parametrima.

Kada sam video naslov teme, ja se ponadao da će biti nešto korisno.

Gledao si Hičkokov film "Ptice", pa si se uplašio za svoje Audiom-e ?

Prevrtanje broda se desilo dosta pre izbijanja svetske finansijske krize, 23. jul 2006.

A šta bi tek rekao za ovo? Veliki brod (Cougar Ace) za prevoz novih automobila (bile je to 4700 Mazdi), Japan to USA na Pacifiku prevrnuo na bok (75 stepeni) po svemu sudeći zbog zbirno vremenskih uslova i nekih grešaka kapetana, što će reći prvenstveno zbog njegovih gluposti. Sada će da mu odbijaju od plate sledećih 4250 godina.

Bio u CG 15 dana.

Slažem se, ali Kluni nije bio na listi od Zvuchniaka. Komentar je bio na face sa liste. Imam ih još par sa te liste koji mi nisu baš nešto, ali su ipak za Harisona Forda izmislili glumu.

Izgleda da nisam u toku. Je li to od skoro Harison Ford naučilo da glumi?

A joooj, pa to je na ruskom. Jedva sam naučio nešto malo engleskog, a hteo da parlam malo i italijanski. Ko će još i ruski da uči?

Misliš....u 3 oka?

Inženjer si, pa još radiš u institutu? Uaaaaa.... ...zato ti toliko vremena provodiš na forumima pišući viceve.

Mogao bih da navedem na desetine filmova. Kako izdvojiti neke kada su različiti? Evo za početak jedan: Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb (1964) Dr. Strangelove