BokiTokiVoki

To je stari model koji se više ne proizvodi. Na bazi sličnih modela su rađene jedinice za AN i Snell.Inače, kod ove jedinice koju si okačio nešto se debelo (međusobno) ne slažu T/S parametri.

Valjda treba znati još ponešto osim "pravljenje kutije po originalnim nacrtima".Inače, najčešće su "original" drajveri,skretnice i nacrti nešto drugačiji nego što je fabričko upravo da obični stolari ne bi mogli po ceni kita od 1000$ dobiti ono što se kao fabričko prodaje za 5000$.

he! zabavne kugle...

Yep! Kabel koji se kupuje se rastura, a treba da sadrži Cu punu žicu svaka u svojoj izolaciji (valjda PVC), 24 ili 16 kom. od 0,8 mm, i Al-screen foliju koja ide preko svega.

Nisam stigao danas da unesem nešto iole konkretno od kalorija....evo sada idem...usukale mi se vijuge.

pa, tako nešto.

Hvala za ideje. :oke:anyway, treba imati u vidu da je kanap prečnika 12 mm, pa onda preko ide žica 0,8 mm (sa pvc izolacijom, pa je i više), pa tanka teflonska traka, i Al folija treba da ima širinu koja će to da obujmi. (12+2*0,8+2*0,05)*Pi=43 mm ....za neverovati. Možda bi mogla ta traka iz Woby da se navlači kao uske Lewis sa kašikom za cipele. ...ke videmo....

Šta čuo? Šta izolacija? :buehehe:Treba mi za ovo: http://audiofil.net/...m.asp?NewsID=34Dakle --> 12*2*0,8 od kvalitetne Cu žice i Al-screen folija, i to je to.Može i 16 ili 24 pojedinačnih od 0,8(0,6) mm, ili neko drugačije grupisanje, ali mi treba i folija u tom paketu.

Zar ti linkovi još postoje? :sclerosis:Celu eksperimentalnu web prezentaciju urađenu u Netscape Composeru sam uploadovao na Tripod 1999. godine.

Kod Saše je prostor takav da je zvučnike morao da smesti na vrh regala, a ispod plafona, pa su odmah bili za njega napravljeni i mali stalci za regal, koji su prvenstveno imali ulogu da zvučnike i drže stabilno, ali i da su nakrenuti pod odgovarajućim uglom, prema dole. Još jedna slika, ovde samo samo stalci, blanko.... Projekat koji može svako da izradi. Veoma dobar zvučnik za novac uložen u izradu. Drugovi i drugarice Samograditelji i DIY-ovci ---> bon appetit !!

Zatim slike skretnice. I još jedna.

Jedan par ovih zvučnika sam napravio za prijatelja, upravo 1997. godine, i on ih i dan danas koristi. Promenio je više pojačala i izvora u sistemu. Zvučnici su i dalje tu. Trenutno ih pogoni pojačalo Harman Kardon PM-665. Mislim da ga je kupio preko Gox-a. PoZ. Slike su napravljene pre koji mesec. I jedna slikica na čupavom tepihu. I jedna pored CD-a, da se vidi veličina.

U pitanju je samogradnja zvučnika. U naslovu je Notax N1 jer su imali ime. A ime su dobili kada ih je trebalo predstaviti u časopisu Audiofon. To je bilo pre oko 15 godina. Moje interesovanje za zvučnike potiče još od 1990. godine. Od tada sam se trudio da nabavljam literaturu o ovoj tematici, i da posle nekog vremena sam radim proračune za kutije i skretnice. 1994. godine sam nabavio prve zvučne jedinice: Monacor mid-basovi SPH-165 i visokotonci DT-105Ti. Sa tim jedinicama sam krenuo u pravljenje svojih prvih zvučnika - bass-reflex dvosistemci. Bilo je dosta eksperimetisanja sa skretnicom. Prve verzije su bile 6/6 dB/oct. sa kompenzacijama impedance i prigušenjem visokotonca. Onda sam probao i varijante 6/12 dB, 12/12 dB i 12/18 dB. Na kraju je ostala verzija 12/12 dB/oct. sa RC članom na mid-basu i prigušenjem na visokotoncu. Zvučnik je predstavljen na Klubu Audiofila u Hali Pinki (Zemun), a onda mi je predloženo da se napiše i članak u časpisu Audiofon, u rubrici Samogradnja. Slika: Kutija je unutrašnjih dimenzija: širina - 180 mm; dubina - 225 mm; visina 315 mm. Netto zapremina je oko 11,3 litara. Iz bruto zapremine se odbije sve ono što zauzima unutrašnjost, uključujući ceo tunel. Tunel su dve plastične cevi unutrašnjeg prečnika 35,4 mm (ekvivalentni prečnik 50 mm) i dužine 102 mm. Zapremina kutije i karakteristike cevi daju rezonantnu frekvenciju (BR) tunela od oko 60 Hz. Shema skretnice: Visokotonac Monacor DT-105Ti se više ne proizvodi. Ipak, ako neko bude pravio sličan dvosistemac sa mid-basom SPH-165 i nekim drugim visokotoncem, mogu da dam sugestije oko promena u skretnici. Moja je preporuka da se koristi visokotonac koji je najsličniji toj seriji - DT-105SK, ili eventualno DT-107.

S obzirom na konstrukciju tog kabela, postavlja se pitanje da li uopšte praviti onaj sa audiofil.net sajta?Ako bih išao na tu varijantu da samo ufrćkam grupu vodova za + i -, onda bih ipak trebao neku konfiguraciju koja ima parni broj grupa. Ovaj kabel je 5*4.Kod ovog tipa kabela TK59 M GM, išao bih na varijantu 10*4*0,4 mm.Ipak ću probati još malo da potražim J-Y(St)Y 12*2*0.8(0.6)

Sve zavisi koliko je D klasa napredovala, i kako je ko i koliko kvalitetno odradio pojačala. Ima tu još dosta prostora za napredak. Ranije su power moduli koje mnoge firme koriste da samo "spakuju" gotov amp patili od problema prema najvišim frekvencijama jer su to switch-erski uređaji. Na merenjima ovog Bel Canto to se i vidi. Najpoznatiji proizvođači OEM skalamerije D klase su B&O i Hypex. Evo malo štiva o D klasi: http://www.irf.com/t...tes/an-1071.pdf Conclusion Highly efficient Class D amplifiers now provide similar performances to conventional Class AB amplifier if key components are carefully selected and the layout takes into account the subtle, yet significant impact of parasitic components. Constant innovations in semiconductor technologies are increasing the use of Class D amplifiers usage due to improvements in higher efficiency, increased power density and better audio performance. Inače, class-D nije baš DIY frendly. Potrebni su ozbiljni uslovi za razvoj takvih projekata, layout ploča, itd. Evo još jedan link: http://sound.westhos...rticles/pwm.htm Major Cause of Imperfection Dead time ---> Gate Driver Delay time Link: http://www.irf.com/product-info/audio/classdtutorial.pdf

Evo linkova na Stereophile, testovi Krell KSA-300S i Bel Canto Ref1000M monoblock power amplifier. Pogledati i uporediti merenja, "četvrtke" (10 kHz) i waveform: http://www.stereophile.com/content/krell-ksa-300s-power-amplifier-measurements http://www.stereophile.com/content/bel-canto-ref1000m-monoblock-power-amplifier-measurements Nije za bacanje ni freq. odziv, koji može da nagovesti kako stoje stvari sa fazom prema višim frekvencijama.

Šta drugo da radiš, nego da se od gluposti braniš smejanjem? Meni nije polazilo za rukom, mislim smejanje, do trenutka....Citat: "Evropa svoj čupavi Beograd nikako da dovede u red." Rezime: 70% o ratovima i rušenju, 10% o devojkama koje se u klubovima vrte oko šipke i 20% o hrani po tuđim receptima. (koji smajli sad?) P.S. Austrija (Beč) su ratovali i više od Beograda. A spot o kulturi ne bi morali ni da prave. Dovoljno bi bilo da namontiraju materijal iz par Novogodišnjih Koncerata.

Ludilo! Ja sam ostao zatečen tom transparetnošću zvuka i neverovatno preciznom scenom koju su ti kablovi ocrtavali...Nego, NEOiTECH jel' to nešto po Matrix tehnologiji...nisam nešto u toku.

Jel' to ona varijanta gde srebro pretapaju, a onda i lašte žicu device sa Anda ?

Ko uspe u akciji, i dobije na poklon npr. Audio Technology (custom) mid-bass-ove korištene u Sonus Faber Extrema zvučnicima, ja ću reći da je to High-End mid-bass.

...pa, sad, ako pričamo o High-Endu, onda je sve bitno...Najbolji Accuton 7" mid-basovi koštaju 700e/kom., nije to bez veze...

Kada se priča o High-End uređajima, to podrazumeva najbolja tehnička, tehnološka i akustička rešenja, sa ciljem da se dobije što kvalitetnija reprodukcija zvuka. Shodno tome, ne postoje ni ograničenja u utrošenim sredstvima za postizanje što boljih krajnjih rezultata. Za vrhunski zvuk u zatvorenoj prostoriji, treba krenuti od same prostorije, koja ima vrlo veliki (negativan) udeo u zvučnoj reprodukciji, i akustika prostorije je neraskidivo vezana za same zvučnike koji će u toj prostoriji raditi. S obirom na vezu prostorija-zvučnici, logično je da se najbolji rezultati postižu tako što se za određenu prostoriju projektuju custom zvučnici koji će u toj protoriji raditi. Ako nema limita, onda se polazi od zamisli same prostorije, koja se custom izrađuje, od zidanja, preko akustičkog tretmana prostorije, na način da se napravi što bolja slušaonica.Za početak, postavljamo zahteve za veličinu i dimenzije prostorije koja će biti dovoljno dobra za reprodukciju celog zvučnog opsega, tj. makar od 35-40 Hz, kolika je i donja granica za preko 99% muzičkog materijala koji će se reprodukovati.Prostorija dimenzija 5x8,1 m i visine 3,1 m (odnos stranica 1,618) će biti dovoljno velika da može da rekreira kako spada frekvencije as low as 35 Hz.Zatim treba odrediti minimalni potrebni SPL u max pikovima koji je potreban na mestu slušanja, i da pri tome izobličenja svih uređaja u Hi-Fi lancu budu što manja. Ovo možda nekome ne izgleda kao težak zadatak, ali lagan nije uopšte. Problem prave najrazličitija izobličenja i iz pojačala, i iz zvučnika, i ono što unosi sama prostorija. Treba imati u vidu da se prostorija akustički različito ponaša zavisno od frekvencije, ali i od jačine signala, tako da su promene uticaja na relaciji prostorija-zvučnici različiti zavisno od jačine tj. SPL-a. Ako u prostoriji dimenzija 5x8,1 m sedimo oko 4,5 m udaljeni od zvučnika, pad SPL na tom rastojanju je 11 dB. Ako je za glasnu simfonijsku muziku potrebno 101 dB iz 2 zvučnika na mestu slušanja, onda nam treba oko 112 dB na 1 m iz 2 zvučnika, tj. 109 dB na 1 m iz jednog zvučnika. Dakle, nama treba zvučnik koji će moći u toj prostoriji kvalitetno da pokrije freq. opseg 35-20.000 Hz sa max. SPL (u kratkotrajnim pikovima) od 109 dB/1m po svakom zvučniku, a da pri tome nemamo mnogo veća izobličenja i promene u karakteristikama (freq., Ohmska, fazna) nego što je slučaj kod tih zvučnika kada rade na manjim glasnoćama.Primer. Ako je zvučnik efikasnosti (realne) oko 89 dB/1W/1m, trebat će nam max. 100 W iz pojačala, i to u kratkotrajnim pikovima a ne kontinualna snaga, da bi sistem mogao da zadovolji traženo. Ipak, treba imati u vidu još 2 stvari: 1. kvalitet pojačala koje bi trebalo da na tom opterećenju isporuči tačno onu voltažu i amperažu koja je tražena i to stabilno kao stena; 2. zvučnici moraju da budu vrlo kvalitetni (prvenstveno zvučne jedinice) tako da ne dolazi do velikog povećanja tzv. kompresije u jedinicama, prvenstveno u niskotonskim jedinicama kroz čiji voice-coil prolazi prilična struja, koja opet dovodi do grejanja (i zbog struje i zbog mehaničkih okolnosti kretanja) što opet dovodi do povećanja otpora u namotajima i smanjenja efikasnosti jedinice.Neki proizvođači kao Beyma daju dijagram odnosa upotrebljene snage i kompresije u dB. Zato, po meni, za postizanje traženog SPL-a a bez prevelikog povećanja izobličenja treba uzeti rezervu od bar 2-3 dB, pa nam je za prethodni primer zvučnika u stvari potrebno 200 W u pikovima.Ovo je bilo samo određivanje nekih početnih parametara, vezanih za opseg, veličinu prostorije, potrebni SPL i sposobnost iznošenja dinamički zahtevnih muzičkih materijala na koncertnoj glasnoći. Cela priča je mnogo šira, i mnoge komponente problematike je teško obuhvatiti, i na adekvatan način prepričati u ovoj kratkoj formi.Koncepcija zvučnika ima zaista mnogo, pa bi bilo predugačko razmatrati sve njih. Ali, za pre opisan primer, u većini slučajeva, kvalitetno i adekvatno "pokrivanje" većine zahteva može da pruži tek trosistemac tj. tro-stazni zvučnik. Ako je prostorija manja, sedanje bliže zvučnicima, tada je i zadatak lakši: niži potreban SPL, lakše se provući sa manjim izobličenjima, a i donja frekvencija u manjoj prostoriji je viša. Kvalitetan dvosistemac može da pokrije manju prostoriju....ali tada ne možemo reći da smo pokrili pun frekv. opseg, prvenstveno najniže frekvencije.Ako treba odgovoriti na pitanje iz naslova: Niti jedan, čak ni najskuplji zvučnik na svetu nije High-End zvučnik ako ga razmatramo odvojeno od prostorije. High-End je iskučivo nivo kvaliteta reprodukcije, pa je i zvučnik koji radi u zatvorenoj prostoriji neraskidivo vezan za tu prostoriju. Kao High-End može da se razmatra samo matching pair prostorija+zvučnici.Oni koji nabavljaju zvučnike za sebe, treba da razmisle kakve zvučnike uzimati u obzir za prostoriju koju će koristiti kao slušaonicu. Kada se odabere (gotov) zvučnik koji će najviše odgovarati za postojeću prostoriju, onda treba razmotriti i mogućanost laganog akustičkog tretmana koji će poboljšati tj. prilagoditi neke aspekte akustike prostorije izabranom zvučniku.

Vidim, slabo vam nešto ide o High-End zvučnicima bez mene.

High-End pojačalo je ono koje svira superiška, vrh-brate, bez obzira koji i kakvi zvučnici mu se poture (bez obzira na težinu opterećenja).U situaciji kada zvučnici bolje sviraju sa nekim drugim pojačalom, to je zašto što mane tih zvučnika drugo pojačalo "pegla" sa svojom nedostacima, pa se nedostaci zvučnika i pojačala zvučno potiru.Npr. zvučnicima sa "tanjim" basom (i nižim Qt faktorom) će odgovarati cevno SET pojačalo koje ima veliku internu otpornost, zbog koje će ukupni Qt faktor imati veću vrednost, a time i "jači" bass. Nedostatak zvučnika na basu bi neko mogao pogrešno protumačiti kao nedostatak pojačala, jer je te zvučnike čuo u boljem izdanju sa cevnim SET pojačalom. Ovakvih pogrešnih zaključaka među fifi-ovcima je more, i oni rezultuju gomilanjem pogrešnih utisaka i gradnjom naopakih iskustava.Tako nastaju audiofili sa višedecenijskim stažom, koji su većinu svojih iskustava pogrešno protumačili i pogrešno poslagali. Treba ih preživeti po forumima.Opisani problem slaganja pojačala i zvučnika od kojih jedan ili drugi ili oba imaju neke nedostatke je razlog zašto nema saglasnosti oko toga koji su uređaji najbolji ili među najboljima.

Konačno su mu našli korisnu svrhu...