sstrsat

Nije to ni va kojem slucaju izgubljeno vrime, generator je itekako potribna stvar. Ok, ajmo danas prvo risit onu ripple smetnju tako da mozemo rastereceni poc na pravokutnik testove. Kako san vec rekal, ja san pristalica klasike i jednostavnosti. A za to je najjednostavnije ubacit pokoju RC celiju ispred samog LM317 i time radikalno srezat ripple koji dolazi na njega. Trostruka RC celija (1000uF / 22 oma) osigurava preko 60dB dodatnog potiskivanja ripplea. Ova kombinacija sa malim R a velikim C je odabrana zato da bude cim manji pad napona na otpornicima. Nju triba montirat va samom ispravljacu a ispred samog LM317 triba dodat 10uF (na samom input pinu prema masi). I to bi tribalo bit to, ako je fizika jos na snagi, vise ne bi smilo bit te smetnje.Na shemi ispravljaca je docrtano ca triba dodat. Elki neka budu za 50V a 22 oma otpornici neka budu za barem 2W. Ustvari je disipacija na njima vrlo mala ali bi otpornici male snage mogli stradat prilikom inicijalnog punjenja elka. Dovod od ispravljaca na LM317 san prikazal sa koaksom ali to ni neophodno. Ako se nima pri ruki kakov komad koaksa, neka gre obicna zica. Dioda sluzi za praznjenje elka prilikom gasenja i svaka za pokoji amper struje je upotribljiva

Islo bi virovatno i tako, pa barem oko tih stvari ima hrpa razlicitih nacina.Ali ja san vise za klasiku, va ovom slucaju recimo 3 RC celije od po 22 oma/1000uF prije LM317 i evo preko 60dB dodatnog rezanja ripplea. Cap multiplier bas ne obozavan previse. OK, smanji on brujanje ali tranzistori va tom rezimu znaju poprilicno sumitSaga se naravno nastavlja veceras

Pada znaci izrada onog malog generatora sa 4060 i kvarcom?

Ajde ekipa, neki od vas ki je blizu BBu siguro ima kakav function generator i moze kratkom posudbom pomoc da se i ta mjerenja iskompletiraju.A u medjuvrimenu, ajmo natrag na onu smetnju u podrucju mS. Malo san izanaliziral osciloskopske snimke od prekjuce i na snimki iz posta 514 se ipak moze uocit da ta smetnja ima frekvenciju od 100Hz i nivo od nekih 12mVp-p. Znaci ripple, vise nima dileme. I on stize direktno iz LM317 na bazu prvog tranzistora. I to gotovo va punom iznosu va ovakvoj konfiguraciji di se koristi PNP ulazni tranzistor (da je NPN onda bi dilitelj va bazi bil obrnuto okrenut i smanjil bi ga za skoro 30 puta).A kako je pojacanje prvog Si tranzistora cca 12 puta onda izlazi da je taj ripple na njegovoj bazi oko 1mVp-p. Prema nivou ripplea na input pinu LM317 od oko 800mV (slika iz posta 508) ispada da je LM317 storil ripple rejection od samo 800 puta (58dB). Ovo je premalo jer bi po datasheetu tribalo bit najmanje 66dB (2000 puta). Doduse, datasheet navodi da ako je LM317 udaljen vise od 15cm od izvora napajanja da bi mu i na ulaz tribalo stavit elko (recimo nekih 10-ak uF). Ali kako se u praksi uglavnom pokazivalo da za tim elkom i nima neke potribe onda ga nisam niti predvidil va shemi. No va danasnje vrime fake i polufake komponenti vise covik ne moze bit siguran na ca je nabasal pa za prvu probu triba izmedju ulaznog pina LM317 i mase stavit elko 10uF (bypassiran sa blokom od nekih 100nF). I to odma na plocici Si stupnja, cim blize samom LM317Ako LM 317 ni bas previse fake, to bi tribalo dovest da nivo smetnje na emiteru drugog Si bude najvise 5mVp-p (pol kockice na ekranu).Ajmo pretpostavit da ce tako i bit ali to ni izbliza ni dosta. Cak i da LM317 ostvari svoje puno potiskivanje ripplea oc 80dB, jos uvik bi se na emiteru drugog Si (a to znaci i na Ge izlazu) pojavilo nekih 1mVp-p. To bi virovatno bilo dovoljno va slucaju koristenja nekih malo manje ositljivih zvucnika ali bi kod visokoositljivih full range zvucnika virovatno brum bil ipak primjetan.Kako je glavna intencija ubacivanja LM317 bila rasprezanje i borba sa (ubilackim) RF oscilacija, malo sam podcinil iznos ripplea. Ili bolje receno, nisam ni previse obracal paznju na njega jer va tom stadiju ispitivanja nije ni bil vazan.E ali sad kad se blizi prikljucenje zvucnika i dovodjenje muzika na amp, to pomalo postaje bitno. OK, naponske rezerve ima pa nece bit neki nerjesiv problem. Jedan dodatni predregulator (ili mozda cak RC filter) ce to risit. Kako si navel, voltmetar je na ulazu va LM317 pokazal 42V (ovo je neka srednja vridnost, ripple mu dela 100Hz varijaciju od nekih 41,5 do 42,5V). Ajde molin te izmiri danas isti taj napon ali uz to izmiri i tocno koliki je bil napon mreze. Ovi podaci mi tribaju zato da mogu uzet neku normalnu toleranciju mreznog napona i po tome isplanirat i odredit vrstu predregulatora.

I bit ce nekima :good2: :) :) kad ih BB pozove na slusne testove. A do toga vise ni puno ostalo

Evo, predala se Ge bebica (kao nisam va toku ) Well done test To je to, moremo rec da je 99% stvari ucinjeno. Ostalo je poigrat se sa Si dilom da vidimo ca mu stvara onu smetnju (saljen ti sutra program po kojem cemo ic da joj najdemo uzrok).A bilo bi jako dobro da u toku ovih 7 dana koliko mi fali da gren doma uspijes nabavit signal generator (pravokutnik i sinus). Najvaznije bi bilo pravokutni kjer su grubi obrisi frekventne karakteristike vec vidljivi iz onih 5MHz koji su bili prisutni na izlazu dok je amp osciliral. A pravokutni signal ce otkrit da li eventualno postoje neki zaostali tragovi nestabilnosti koji se ne mogu uocit na statickim mjerenjima. Iskreno, ne ocekujen ih ali takove stvari volin provirit.Meni je i inace od svih karakteristika pojacala daleko najvaznija njegova stabilnost. Sve drugo pada va vodu i gubi znacenje ako amp ni bezuvjetno stabilan. Ovo svakako ocu da storimo jer ovaj amp kakav je sada nima puno veze sa tipicnim starim Ge pojacalima koja vrlo cesto vec na manje od 15kHz pocinju pokazivat pad karakteristike

U jebate, ja san skroz smetnul s mozga da su ti isti joa uvik na plocici Ma dobro, sutra ces siguro nabavit nove i prominit ih pa cemo vidit. Ni nemoguce da su prilikom naopakog okretanja dobili kakovo manje ostecenje koje ih ni (zasad) jako omelo u funkciji ali stvara tu smetnju. Ajde gasi odma da se ni slucajno ne desi nova kremacija zbog tog banalnog uzroka. Kako je amp skroz galvanski vezan, otkaz bilo koje komponente moze bit fatalan. Slazen se. Stvarno nima previse smisla ic glavon kroz zid i reskirat bez potribe. A i sutra ce svanit novi dan i lipo pomalo ce se privodit kraju ispitivanja.DC stabilnost se pokazala vise nego odlicna, pogotovu s obzirom na jednostavnost CCS sklopa. Male varijacije simetrije ce naravno uvik postojat, to je neminovno kod direktno vezanih sklopova koji osim toga ne koriste nikakvu povratnu vezu. A ako recimo po vrucin litnjin danima budu varijacije simetrije i mozda malo vece (recimo +/-1V, to ne znaci nista i nima apsolutno nikakov uticaj na rad ampa.

I bil san siguran da neces moc izdrzat da ih vceras ne povezes. I kako vidis, ubijanje RF oscilacija znaci i ubijanje bilog dima Virujen da ce ti to ostat trajno urezano i da siguro nikad neces razmisljat ka neki koji smatraju da audio sklopovi ne mogu tek tako oscilirat. Ovdi si na jednom vrlo zornom primjeru vidil ca znace naoko banalne stvari ka ca su duzine zica i layout. I ne samo to nego si imal i cisti primjer koliko je rasprezanje medju stupnjevima neophodno. Podsitit cu one koji mozda nisu sve pratili va ovoj temi da je prosla Ge garnitura kremirana upravo kombinacijom RF oscilacija i nepostojanjem rasprezanja. A shema samog ampa je potpuno ista i nista od vridnosti komponenti nije minjanoOvu NF smetnju zasad zanemari, ona je potpuno rjesiva i o tome cemo sutra. Ne bi me uopce zacudilo da je i ona izazvana banalnim uzrokom, mozda cak i kakovom mrvicom zaostalog tinola koja dela kakov labav spoj na univerzalnoj plocici na kojoj je slozen Si stupenj. Ca je da je, risit cemo to sutra, nima brige.A sad, ako si jos malo od volje (nec mi govori da jesi) triba pocet smanjivat otpor opterecenja prema nominalnih 4 oma. Sa dodavanjem otpornika male snage (ne vise od 1W) u paralelu sa sadasnjih 200 oma. Dovoljno ce bit provat sa 100; 47; 27; 15; 10 i 4 oma. Od najvece prema najmanjoj vridnosti. Pri upaljenom ampu i sa prikljucenim i skopom i voltmetrom.Pocinje final countdown

Onda je to gotovo potpuno sigurno neka vanjska smetnja. Ili ju eventualno generira sam LM317 ca nazalost zbog premale ositljivosti skopa ne mozemo vidit. No, ca je da je, RF oscilacija nije i to je ono ca je zasad bitno. Ako je vanjska nestat ce va najgorem slucaju oklapanjem Si stupnja a ako ju generira LM317 ni neki problem jer s obzirom da na njega dolazi 42V ima i vise nego dovoljno prostora za ubit smetnju. Pustimo je zasad na stranu. S obzirom da su DC tocke svih tranzistora korektno postavljene i da RF oscilacija nima mozemo poc a povezivanje Ge i si stupnjeva. Ta smetna ce se virovatno pojavit na Ge izlazu ali zasad to ni bitno.Ajmo na taj, skoro zavrsni, korak. Izbaci ona dva otpornika od 330 oma i povezi stupnjeve. Stoper otpornik va bazi drivera neka ostane.Prije paljenja budi siguran da je skop spojen na opteretni otpornik (zasad 200 oma) i daimas voltmetar prikljucen na emiter izlaznog tranzistora. Skop neka bude setiramna 1V/divGledaji skop i voltmetar prilikom paljenja i ako primitis bilo kakvu abnormalnost odma ugasi. Nakon pocetnog skoka zbog punjenja elka, linija na skopu bi morala bit mirna i ravna a napon na emiteru izlaza bi tribal bit ka i prije, nekih 16,5V.Malo san na fotki koju si postavil dopisal neke konstrukcione detalje

Opis je dobar i odgovara sliki koju si stavil va postu 514. Medjutim, ni iz slike ni iz opisa se ne moze apsolutno sigurno zakljucit jesu li to vanjske smetnje ili ipak ima nec unutra. Ej, je li sonda 1:1 ili 1:10. Ako je 1:10 vidi da li ima selektor za prebacit ju na 1:1Sa sondom 1:10 se tesko moze vidit da li na bazi prvog Si ima nesto, pogotovo ca je maksimalna ositljivost skopa 10mV/div (sa 1:10 sondom to ustvari postaje 100mV/div pa se vrlo mali signali utope va samoj liniji)Ako je sonda 1:10 i ne moze se selektirat na 1:1 onda ne bi bilo lose da umisto nje stavis samo komad kakovog koaksijalca improvizirano spojenog na skop i provas sa njim vidit ca ima na bazi prvog Si (sam ulaz).Ali prije nego ca pocnes krojit koaksijalac, jednostavno prekini dovod baze drugog Si i vidi da li isto ovo ca si sad imal na njegovon emiteru imas i na kolektoru prvog Si

Ma nima se ki ca smijat. Skloniji san virovanju da podosta njih prati ovo sa zanimanjem jer se ovakvi problemi (oscilacije, smetnje itd) mogu pojavit doslovno va svakoj konstrukciji.Ajde mi potvrdi slijedece: Je li ovaj prst test storen tako da je kond bil potpuno uklonjen sa plocice? Da li je bez prsta linija na ekranu ravna i cista i na mS i na uS pri najmanjem naponskom setingu skopa?

Ako su uS ciste onda siguro nima oscilacija.Ovo na ekranu je najvirovatnije neka vanjska smetnja. Koliko uspivan procinit, frekvencija joj je oko 500Hz a amplituda je nestabilna i kao da ima prigusenje nakon kojega se opet malo podigne. Iduca dva testa: Prerezi dovod baze drugog Si (ne boj se, nece krepat) i vidi oscilograme i na bazi i na kolektoru prvog Si.Ako bude isto ovako, dodaj u paralelu sa ulaznim (momentalno bypass) kondom elko od nekih 100uF i pogledaj oscilograme sa njim.Masa sonde neka bude spojena na masi Si plocice

Dobro, to je potpuno normalno.Na inputu LM317 ovako i mora bit jer se napon na njega dovodi sa elka va ispravljacu i naravno da na njima postoji odredjeni ripple. Nisan puno ni fulal u procjeni koliki je (0,7 Vp-p). Izgleda da skop ima malu gresku va vremenskom kalibracijim jer bi frekvencija ripplea tribala bit 100 Hz a ne 125 Hz koliko se po oscilogramu vidi. Nebitno, ta greska je ovdi potpuno nevaznaKako je na ref i out pinovima oscilogram ravan kakov i triba bit ajmo natrag na emiter drugog Si. Ulaznim kondom bypassiraj ulaz prema masi i vidi da li je sad i ovdi oscilogram ravan (valjda je busilica stala )Ako bude tako, skini ulazni kond i spoji "prst" signal generatot pa vidi da li na Si izlazu dobivas sinusoidu

Ca se tice samog trackinga RIAA mreze i idealne RIAA krivulje, ista ti je stvar da li su veci kondovi a manji otpornici ili je obrnuto. Ako su i jedna i druga tocno proracunate, vremenske kontante a time i tocke prijeloma krivulje su iste. Tako da triba uvik nastojat da RIAA mreza bude cim niskoimpedantnija. Zbog suma a iz zbog manjeg uticaja tolerancije Millerovog efekta (ulaznog kapaciteta) drugog stupnja. Logicno, cim su kapaciteti u mrezi veci to je manji uticaj tolerancije tog nezeljenog kapaciteta. A kako se va RIAA mrezi ne koriste elki nego blokovi onda je pitanje kvalitete samih kondova potpuno irelevantnoTo da resetkin otpornik drugog stupnja triba bit prije RIAA mreze bi tribala bit standardna praksa. Nazalost, ima ih dosta kojima nije.PDF podatke za D3a imas i od Tfk i od Philipsa. Izguglaj TDSL (tube data sheett locator) i skini od tamo

Ovo sa dignutom sondom je zasad nebitno ali ovaj sa samog napajanja je jako cudan. Lici na ripple ali po vremenskom setingu skopa ispada da mu je frekvencija nekih 12,5 mS. Otkud ona??? Da je 100Hz jos bi i bilo neke logike.Na input pin LM317 se istina napon dovodi sa elka va ispravljacu i sa 30000 uF tu bi tribalo ocekivat ripple do maksimalno nekih 1V od vrha do vrha.Ali taj ripple bi LM317 tribal potisnut za najmanje 70dB.Ajde stori oscilogram na input i ref pinovima LM317 i vidi ca ce DC voltmetar izmjerit na njegovim pinovima.Kamo je spojena masa Si plocice, da li na Ge stupanj ili direktno na ispravljac? Triba ic na ispravljac. Ako je vezana na Ge stupanj ni nemoguce da se stvara kakova nezeljena petlja

A ako je samo za sondu onda u redu. Bitno je da su svi spojevi u ampu fiksno povezani.Ali taj kabelic sa krokodilicama nemoj vezivat na vruci kraj sonde nego neka on bude veza sondine mase. Svaka dodatna zica koju stavis na vruci kraj sonde moze pokupit vanjske smetnje tako da uvik triba vrucim krajem sonde gadjat na mjernu tocku. Istina, malo smetnji moze uc i kad je produzna zica na masi sonde ali daleko daleko manje bego kad je na vrucem kraju

Ajde mici odma tu crnu krokodilicu i zalemi komadic zice. Oli oces da ti ispadne i proizvede bili dim?

E odlicno, ova slika sa skopa sad izgleda tocno onako kakova triba bit. Izgleda da san imal dobar osicaj kad san rekaal da problem mozda lezi va duzini zica. I to mozda je postalo stvarno. Postalo i izgleda otislo va proslost. I jako mi je drago da si to sam uspil risit Bit ce Kad je tako, sad se vec nazire kraj mukama i povezivanje Si i Ge dila je blizu. Ali prije povezivanja cemo hitit jos jednu provjeru u ovakvom razdvojenom stanju.Znaci kontrola napona na emiteru drugog Si tranzistora, kontrola napona na emiteru driverskog i izlaznog Ge tranzistora.Oscilogrami na bazi drugog Si tranzistora, na bazi drivera, na emiteru drivera, na bazi izlaznog (zbog 3,3 oma stoper otpornika, na emiteru izlaznog, na napajanju Ge dila (i na ispravljacu i na ampu), na napajanju Si dila (izlaz iz LM317).Skini zasad onaj ulazni kond u Si stupanj da zbog duzine njegovih zica ne ulei kakova vanjska smetnja koja bi nas mogla odvest na pogresne zakljucke. Opterecenje Ge izlaza zasad neka bude onih 200 oma a prema nominalnih 4 oma cemo ic kasnije. Ako svi naponi budu ocekivani i svi oscilogrami pokazu istu ovakvu ravnu liniju na skopu (isti setingi - najmanje naponsko podrucje), onda nima prepreke za povezat Si i Ge stupanj.Ali prije samog povezivanja mi obavezno potvrdi da su sve ove probe uspjesno prosle. Ako oscilogrami budu isti ka ovaj zadnji onda ih ne tribas ponoovo slikat ali ta zadnja mjerenja napona mi javi

OK, ja cu ti sutra slozit program rada po kojem cemo ic a virovatno ces imat doma tih nekolko standardnih komponenti.I ajde molim te sutra kad se probudis poslikaj Ge dio iz vise razlicitih pozicija i posalji mi slike tako da iman ca tocniju predodzbu kako su komponente fizicki slozene. Kako san rekal, nije iskljuceno da problem uzrokuje duzina neke zice. A kako zice ne mogu bit skroz kratke zbog same konstrukcije i njezinih termickih zahtiva, mozda ce se neke stvari morat spajat koaksijalnim kabelom umisto obicnim zicama.Pocet cemo naravno sa standardnim repertoarom va takvim slucajevima (korekcije stoper otpornika, blokade) ali nije iskljuceno da ce i kakov komadic koaksijalca morat uletit

OK, onda cemo se morat malo borit sa ampom. Nije strasno, sve je to rjesivo. Bit ce malo eksperimentiranja pa bi bilo pozeljno da za sutra imas pri ruki nekoliko kondenzatora od 47 ili 100 nF, nekoliko otpornika od 330 oma, nekoliko otpornika raznih vridnosti od 4,7 do nekih 22 oma. Borba sa oscilacijama je gotovo uvik stvar eksperimentiranja jer vrlo cesto uzrok moze lezati i u predugim zicama ili nekoj slicnoj banalnoj stvari.A sad stori jos samo zadnju vecerasnju probu prije spavanja. Ponovo prikljuci halogenku i skop na ispravljac. Pretpostavljan da si skop imal na onom podrucju od 1V/div a sad kreni od tog podrucja prema najnizem (10mV/div). Ako i na tom najnizem ne bude ni traga od oscilacija, to ce bit definitivan odgovor da je ispravljac potpuno cist od oscilacija. Ako si vec to isproval, ne moras ponavljat test nego mi samo potvrdi da je storeno

Ma va istom balonu su dvi sijalice, jedna od 45W a druga od 55W pri naponu od 12V. Imaju zajednicku tocku (za spoj na masu auta) a sekcije se ukljucuju ka duga i kratka svitla. E sad, ako ne spajas nista na taj zajednicki pin nego na ostala 2 dovedes napajanje onda svakoj sijalici mores dopeljat preko 20V bez ikakve opasnosti da ce krepat. Da su obadvi sekcije jednake onda bis mogal i preko 24V ali kako nisu onda je oko 20V neka sigurnosna granica. Znaci na dvi serijski vezane halogenke mores dopeljat preko 40V. Na svakoj ce bit polovica napona (16 do 17V) tako da si jako daleko od opasne granice.Kako san ti rekal, ommetar ce pokaza izmedju koja dva pina je najveci otpor i ta dva triba koristit. Koliko se sican, zajednicki pin je onaj srednji ali kako nisan 100% siguran pa zato proviri ommetrom.Ako zajebes pinove, ode sijalica.Ili jos jednostavnije, stavi na lab ispravljacu 12V ili nec manje i provaj sa koja dva pina se obadvi niti upale.I da, halogenke prije paljenja obrisi papirom jer generalno ne trpe ni najmanje masnoce od prstiju na staklu

Ajde s njima pod napon da vidimo oce li svitlit mirno ili ce titrat va ritmu od 5MHz

Mislin da su tako okrenute ali ipak proviri ommetrom i upotribi ona dva pina izmedju kojih imas najveci otpor (u mrzlom stanju su ti otpori vrlo mali ali ce se ipak vidit na ommetru)Tako vezane halogenke prikljuci na ispravljac i vidi na skopu da li imas iste one sinusoide koje su bile jutros sa ampom. Skop prikljuci direktno na plus i minus ispravljaca a setingi neka mu budu isti ka i jutrosI ge i Si dio neka budu odvojeni od ispravljaca dok su halogenke spojene

Ma reci zeni da je Bozic ove godine malo uranil i da ti je prislo Betlehemsko svitlo Nece tu schotkice bit problem. Ali vidit cemo, mozda je ispravljac i cist a problem nastaje va interakciji ampa i ispravljaca ili ipak va samom ampu. Halogenke ce dat brzi odgovor na to pitanje

1) Ne. Bolje je da je da je RIAA mreza cim je moguce vise niskoimpedantna jer visokoimpedantna mreza puno znacajnije pridonosi sumu drugog stupnja. A posto je izmedju prvog i drugog stupnja RIAA mreza sa ne bas malim slabljenjem (20dB / 1kHz) onda sum drugog stupnja itekako ulazi va ukupnu kalkulaciju suma.Visokoimpedantna mreza bi imala neko manje opravdanje da je pojacanje prvog stupnja ekstremno visoko, vece recimo od 150 ili 200 puta. U tom slucaju sum drugog stupnja vise ne bi bil narocito bitan a varijacija parametara cijevi uzrokovana velikim amplitudama signala zbog ekstremno visokog gaina bi manje uticala na ravnomjernost RIAA krivulje.Samo ca se iz puno razloga prvi stupanj ne izvodi sa ekstremno visokim gainom.Tako da visokoimpedantna RIAA mreza ima va praksi opravdanje jedino ako se u prvom stupnju koriste ECC83, 6SL7 ili neka slicna cijev koja po svojoj prirodi pita visokoimpedantna opterecenja.Kod koristenja visokostrmih i visokostrujnih cijevi visokoimpedantna RIAA mreza nima nikakvog opravdanja. Pogotovo kod takvih ka ca je D3a koja ima izuzetnu linearnost i u opsegu signala koji su ovdi od interesa njeni parametri su prakticno konstantni. A osim toga zbog njene dugozivuce izvedbe parametri joj imaju i vrlo dugotrajnu konstantnost.2)Ovo da. Vezni kond i resetkin otpornik drugog stupnja svakako moraju bit prije RIAA mreze da ne uticu na njezin proracun i odstupanje.Kapacitet drugog stupnja koji ulazi u sastav RIAA mreze nije problematican. Samo ga triba tocno izracunat ili izmjerit pa ukljucit u kalkulaciju RIAA komponenti (onog drugog konda va mrezi)A osim 3 osnovne i neophodne prijelomne tocke u RIAA krivulji, jako je dobro uvest i cetvrtu na cca 50kHz. Njezinim uvodjenjem se poboljsava tranzijentno ponasanje preampa