Srecko

Upravo sam zbog ove Vaše konstatacije i otvorio ovu temu. Neki dan sam slušao DC300 na JBL 4343 i to je za moje uho tako lepo sviralo, da sam ostao u čudu (da li sam umislio zbog JBL 4343 ili je pojacavac stvarno dobar). Naročito mi se učinilo da je scena enormna i kao da sam bio u sceni, ali sam to pripisao svojim godinama [emoji5]. Verovatno da sa JBL 4343 “sve” dobro svira, pa me je zainteresovalo kako se to čuje u inferiornijim sistemima. Zbog toga sam iscitao neke stare review i procitao šta o Crown pišu na nekim forumima. Upravo sam na forumima i procitao o komplikovanosti podešavanja biasa i uopšte celog pojacavaca zbog čega korisnici čak savetuju da se zbog toga polovni Crown snagasi uvek stave na neke bezvezne zvučnike (ako se ne radi identifikacija parametara pre prikljucenja) da ako postoji dc komponenta bude oštećen taj bezbezni zvucnik a ne sistemski.

Procitao sam puno toga lepog o “profesionalnim-studijskim” pojačavačima kompanije Crown, posebno o patentu po kojem su realizovani DC300 i D-150. Nažalost veoma malo znam o njima a oni predstavljaju značajan deo istorije profesionalnih pa i HiFi uređaja. Ono sto sam zapamtio (iz procitanog), kao njihovu glavnu osobinu, je da ih isticu upravo iz razloga sto ne kolorisu zvuk. Bio sam takođe jako iznenađen kada sam u intervjuu jednog od menadžera kompanije Bose pročitao da su uz nekada njihove izuzetno popularne zvučne kutije Bose 901, za koje su bili razvili amp-ove Bose 1800 i Bose 1801 prodali 10-tak puta više Crown-ovih DC300 nego svojih Bose 1800 odnosno Bose 1801. To su “starinski” pojacavaci i veoma bi me zanimalo “profesionalno” i “iskustveno” mišljenje o njima (tehničko i zvučno) vs. pojacavaca koji se smatraju trenutno veoma popularnim i kvalitetnim tipa game Nelson Pass Firs Watt. Takođe bi bilo interesantno ako bi ih neko mogao uporediti i sa gamom Quad pojačavača poput Quad 405-studijsko “magare”, Quad 606 ..... Bio bi pozeljan i osvrt na njihov prefiks u imenu DC tj. mišljenje da se DC komponenta može pojaviti na drajverima zvučnika i spaliti ih “lakše nego kod drugih topologija”.

Bravo!!!Pretpostavljam da je ovo sve bez glutena, neki veganski ćevapi i kobaje po samo Vama poznatom receptu koji Vas (za sada) održava u utakmici sa [mention=52]Doktor[/mention]-om za najboljeg muzikofila na forumu.Wada (Zen kao admin, Doktor kao “napadnuti” [emoji3]....... ja se javljam za ćatu) bi trebala da preuzme bar četvrtu turu kobaja i cevapa da istestira da ne koristite neka nedozvoljena sredstva [emoji3].

Bogami kako skuplja stvari kao hrčak (i to najbolje) Zen sreća Vaša sto mu otpornici još nisu u vidokrugu[emoji3].

Ovo je već prevrsilo svaku meru. Pa to sto Vi imate to nemaju ni najrenomiraniji radnje sa Hi-Fi opremom[emoji106] (DEFiSIT npr. računam Vaš je samo Zen to još nije shvatio[emoji3]). I kod njih kad dođete kažu Vam npr. “Nabavicemo u toku nedelje...”. Možda planirate ipak da otvorite salon sa Hi-Fi opremom[emoji3]?

Tannoy (komada koliko, niko nezna a verovatno ni on), B2J, Iron Pumpkin ........ i sve za kako rekoste “tepsiju ribe”. To već nije sreća nego znanje. Možda bi trebalo da pokrenemo kampanju na forumu “prof. Wolanda za ministra finansija”.

Pravi forum i diskusija za uživanje!

Nespavači ni ne trebaju da spavaju kada im tako dobro idu prikazi uređaja; šta više samo to bi i trebali da rade da bi mi uźivali[emoji3]. Ovaj prikaz je za rang veličine bolji od bilo kog review-a koji sam do sada procitao jer je zivotan, u prelepoj atmosferi je sve urađeno koja se jednostavno prenosi na čitatelja iz više uglova sagledano (Woland, Doktor, Ninja i naravno NAŠ PAPA) čist hedonizam[emoji3].

Valjda će i to biti jednog dana. Iako mnoge nisam lično upoznao čini mi se kao da ih godinama poznajem.

Ako je tako znaci ima nađe i za mene[emoji3].

Sa ogromnim uživanjem čitam ove postove o vašem druženju. Neverovatan vikend. Moram da pohvalim [mention=52]Doktor[/mention]-a za studozno predstavljanje uređaja koje ste slušali, izvanredno prilagođeno nama koji ne pripadamo vašoj kasti diy-era[emoji106].

BRAVO za Pass-Tannoy kombinaciju, ali je za nene impresivnija kombinacija Zen-Woland [emoji3].

Veoma, veoma, zadovoljan prikazom[emoji106]. Nadam se da se DEFiSIT zagubio? Šta će DEFiSIT Zenu, on nema vremena da uživa a i bolje da izađe malo vani i provoza one čopere[emoji3].

Mnogo nas čeka utiske. @Woland ovo je mučenje. Mora da postoji neka konvencija poput ženevske koja se bavi maltretiranjem članova foruma kašnjenjem utisaka sa prvog slusanja[emoji3].

@Impuls ne poznajem dobro industriju komercijalnih proizvoda. Ceo radni vek sam proveo baveći se istraživanjem i razvojem za potrebe odbrane usko saradujuci sa celom Namenskom industrijom ranije SFRJ a sada Odbranbenom industrijom Srbije. Naravno sve vreme smo “bili u kontaktu” sa sličnim istrazivacko razvojnim centrima “Velikih”: Rusija, USA, Francuska, Engleska; upoznavsi pri tom njihov način organizovanja, načine izrade tehničke dokumentacije, kontrolu proizvoda, standarde (GOST, MIL....) .... i odgovorno tvrdim da je sve sto je se moglo standardizovati je bilo standardizovano. Kao posledica takvog pristupa proizvodi su imali zahtevanu pouzdanost (u protivnom ne bi bili primljeni-usvojeni u naoruzanje npr. kod nas od strane TOC-tehnickog opitnog centra). Ništa nije idealno ali je taj segment u kome sam ja radio stvarno bio dobar jer je kao sto je svima poznato godinama izvoz našeg naoružanja punio državnu kasu. Sada je drugo vreme. Svuda su devastirani tehnološki džinovi pokretači svetske privrede npr. NASA. Uopšte mi je nejasno kud plovi ovaj brod-SVET, no i pored toga ovo sa audio industrijom je smešno. Zašto to mislim. AKG npr. 100 godina pravi slušalice i umesto da zadrži tehnolosku stečenu prednost ulaganjem u razvoj, pojavi se novokomponovani Apple osnovan pre tridesetak godina, koji pre 3-4 godine odluci da napravi slušalice (bežične) nezadovoljan onim sto ima na tržištu, napravi ih u roku od 2 godine i “okine” konkurenta koji je u tom trenutku možda kasnio te 2 godine da kupi AKG. Još je eklatantniji primer korporacije Harman (JBL, Harman Kardon,......) koju je Samsung kupio za oko 8 milijardi USD ne da bi uzeo deo audio tržišta već da bi od staff-a formirao nukleus za razvoj samo vozećih automobila. Ne propada se slucajno, a ceo segment audija je na izdisaju a infuziju mu daju matirci mojih godina. Šta će biti sa tom industrijom kada ja i moji vršnjaci po umiremo. Stižu računi na naplatu.

Kao i uvek, potpuno ste u pravu. Sto se persiranja tiče voleo bih da mi ne persirate. Čini mi se da vas jako dobro poznajem (zbog postova). Naravno da niti imam Vaše znanje a ni ne planiram da menjam svoju oblast[emoji3], naprotiv forumu sam se i priključio zbog strucnih ljudi sa izraženom željom da pomognu onima koji nisu “na svom terenu”. Generalno život sam proveo u istraživanju i razvoju i nekako je prirodno da sam veliki poštovalac nauke. Rekao bih čak da sam “fundamentalista” (neracionalno-ludo nepopustljiv) kada je nauka u pitanju[emoji3]. Svi moji postovi su načelni i na opšte teme jer bi bilo neprimereno da se ukljucujem u strucne diskusije, koliko god da sam zbog prirode posla nešto naučio[emoji3].

Potpuno ste u pravu. Kao jedan od krivaca izvinjavam se.

Nixie naravno da je tako. Upravo sam slusao prof. Mijića pa da ga parafraziram; da bi zvuk uopšte mogao da bude visoko veran-soba akustički tretirana optimalno (šta god to značilo), studio, sala ..... ne može da bude manja od 35 kvadrata i trebala bi biti poželjne geometrije, ne zato sto mi hoćemo ili nešto nećemo da uradimo tokom “tretmana” sobe već zbog fizike-talasne dužine zvuka. Svaka manja prostorija je samo manje ili veće priblizenje optimumu-kompromis. Vernost, sami rekoste je sveti gral ali nije isto da li ste se Gralu približili objektivno ili ste voluntaristicki doneli odluku da je nešto sto čujemo bas “sveti gral”-apsolutno verno.

Sve sto ste napisali je tačno osim da nisam razumeo. Čak i to je delimično tačno jer je koliko je meni poznato mozak i dalje veoma neistražena “knjiga” i nisam siguran da uopšte ima onih koji bi sa sigurnošću mogli da kažu da razumeju u potpunosti kako mozak formira zvučnu sliku, koliko je taj proces individualan, ponovljiv itd. Poznat je sa interneta onaj primer gde gledajući čoveka koji nešto izgovara (upravo zbog gledanja i uključenja čula vida od strane mozga-“čitanja” sa usana) čujete ono sto vidite-zelite a ne ono sto on stvarno izgovara i sto uho kao potpuno istraženo čulo (gotovo više neinteresantno sa naučnog aspekta) čuje. Ne koristim pojam psiho akustike u pežorativnom smislu, naprotiv. Pomenuo sam je samo u vezi sa estetikom zvuka u kojoj je mozak jedini autoritet u formiranju zvučne slike (nema nauke osim u iskustvenoj bazi svakog od nas, a koju nas mozak po potrebi uzima u obradu) sposoban da isključi pojedina čula (poput čula sluha u navedenom primeru). Mislim da ste Vi malo previše psihoakustiku približili akustici koja za razliku od psihoakustike ima (po svim objektivnim naučnim principima) definisan naučni pristup i arsenal mernih metoda kojima može da sa velikom pouzdanoscu kaže koji je zvuk vernije reprodukovan. Estetika zvuka i psiho akustika su različiti pojmovi a crtica između u prethodnom postu samo je trebalo da naznaci ogromnu ulogu mozga (definisao bih je kao volintaristicku iako nije adekvatno) u definisanju zvučne slike za razliku od definisanja zvučne slike VERNE REPRODUKCIJE gde se mozak suocava sa ogromnom bazom rezultata merenja.

Po prvi put me razočaraste[emoji3]. Kako ste samo brzo zaboravili na BJ2, zbog “mališe”. Samo pričate o njemu. Valjda se prvenče (u ozbiljnom muzikofilskom smislu) uvek najviše voli. Nedopustivo[emoji3].

Nažalost na delu se vidi (debeo sam) da mi je ta filosofija jako bliska i za nju mi nisu potrebna pojasnjenja[emoji3]. U ovom slučaju ja sam se priključio upravo ovom forumu zato sto sam procenio da jedino na njemu mogu da edukujem sebe u stručnom smislu i pokušam da odškolujem svoj “ukus”. Da svako od nas ima svoj intiman doživljaj zvuka ali postojalo je i postoji ono sto se ne zove estetika zvuka-psihoakustika već VERNA REPRODUKCIJA ZVUKA, bazirana na naučnim postulatima i teorijama a na koju smo izgleda svi po malo zaboravili.

Potpuno Vas razumem. Citao sam o psiho akustici puno. Pitao sam ovo na diyaudio forumu (rekao bih stručnom forumu u inženjerskom smislu jer smatram da je to jedino pravo mesto za moju nedoumicu) upravo zato sto mi se čini da bi po prirodi stvari on trebao da se bavi (HiFi) prirodnom reprodukcijom zvuka a ne kako to prof. Mijić nazva estetikom zvuka-psihoakustikom koja je prirodno potpuno personalna stvar i čime se može baviti “svako”. Nadam se da ste i Vi mene shvatili i da ćete se saglasiti da pitanje nije trivijalno već esencijalno; tj. da li govorimo o inženjerskoj analizi verne reprodukcije zvuka bazirane na važećim naučnim postulatima i teorijama (ja mislim da je to esencija ovog foruma) ili o estetici zvuka-psiho akustici čime se mize baviti i bavi “svako”. Kao i uvek pročitate mnogo toga iz knjiga i sa interneta, čujete mišljenje dostupnih autoriteta do kojih držite, razmislite dobro o svemu izvučete racionalne zakljucke i oformite stav koga se drzite[emoji3].

Zahvaljujem!

Zahvaljujem @Nixie , vaša spremnost da pomognete, energija, eksperimentatorski duh je za mene inspirativna, Nisam imao ni predstavu koliko je sve to u vezi audia “neuređeno”-ne standardizovano. Nikada nisam imao prilike da o tome slušam od nekog kompetentnog sa iskustvom, ko je imao prilike da analizira različita rešenja. Zato me, moram priznati, Zen oduševljava sa svojim poboljšanjima postojećih rešenja (nadam se da sam ispravno okarakterisao taj njegov angazman) čiji kvalitet prepoznaje i veliki diy forum kao nešto posebno. Jednostavno je nezaobilazno da se ne zapitate zašto se veliki igrači-fabrike tako ponašaju. U mojoj oblasti sve je uređeno-standardizovano do “tančina”. Nisam prosto navikao na ovakve stvari. @vladd zahvaljujem za angazman, kao sto ste mogli da vidite hteo sam samo odgovor od nekog od strucnih-kompetentnih ljudi (Zen, Vi, Impuls, Beli .....neka se ne ljute oni koje nisam pomenuo) sa kompetentnog mesta, i u čije se mišljenje mogu pouzdati (čak i bez preteranih objašnjenja ako je “visoka” nauka u pitanju, sto ovde ne mislim da je slučaj).

Ovo je odgovor koji sam očekivao, dobijen od veoma stručnog i kompetentnog gospodina. Pitanje je ustvari vrlo prosto, mogao sam ga odmah postaviti, ali nisam namerno izbegavajuci da ga postavim direktno da ne bih otvorio nepotrebnu diskusiju. Pitanje je. Da li obrtanje utikaca utiče na osnovnu funkciju audio uređaja-kvalitet reprodukcije zvuka (da li je u cujnom domenu) i da li ima podlogu u nauci-fizici ili je tipa “neko čuje a neko ne” kao i kada su kablovi u pitanju. Pomenuvši kablove verujem da vam je jasnije zašto nisam hteo da ga postavim direktno. Pitanje je jasno da jasnije ne može biti i nadam se da neće otvoriti oandorinu kutiju kao kada su kablovi u pitanju. O VDH glinerici sam procitao na HiFiles forumu, ali sam hteo da čujem mišljenje ljudi sa STRUČNOG foruma koje ne bi trebalo da bude bazirano uglavnom na culnim utiscima. Ostaje mi i dalje nejasno ako je unapređenje osnovne performanse audio uređaja tako jednostavno kako je moguće: 1. Da se bilo koji trafo ne vezuje iskljucivo po principu da na kraj namotaja bliži kućištu uvek mora da ide nula ili u složenim slučajevima da na prototipu dizajner utvrdi kako treba povezati fazu i nulu da sa aspekta polariteta sve bude ok. 2. Ako se polozaj utikaca tako znacajno reflektuje na osnovnu karakteristiku audio uredaja-čuje šta će mi VDH glinerica. Okrenem i čujem. Meni je sve jasno. Ovaj post sam napisao da ne pomislite da sam lud (stekao sam utisak da su neki pomislili, ne u lošoj nameri, da sam neobrazovan[emoji5]).