mutayu

Pa sta konkretno predlazes? Ranije smo apsolvirali da u ovakvom slucaju dioda preko in i out na samom regulatoru nije neophodna jer je regulator stalno vezan sa ostatkom uredjaja.

Tako kaze i ONSemi. Necu gotovu plocicu, hocu da se mucim! Salim se, nemam bas prostora da smestim gotovu plocicu.

Jasno, vrednosti kondova su u okviru onoga sto predlaze data sheet. Dioda mi nije jasna, @vladd jesi li mislio na D1 kao na slici dole ili prosto da je stavim paralelno izmedju GND i V+ (tj. V- dole) ?

Datasheet je moj drug. Evo malo napretka, uglavnom u domenu matematike. Primenjene norme, preporuke i proracuni iz Texas Instruments i ONSemi datasheetova za LM317(337) i @vladd primedbe. Sema crtana rukom, izvinjavam se na neurednosti. -C1, C11- 470-1000uF elektrolit, low ESR, bice izabrani prema fizickim dimenzijama -Cadj- 10uF elektrolit -Co kao i C2, C21- 1.0uF tantal -R1- 120 ili 220,240R- sto blize regulatoru -R2- bice izracunat po formuli Vout=Vref(1+R2/R1)+IadjR2 pa onda primenjena najbliza standardna vrednost i on ide blize groundu. Pri tome: Vref=1,25V Iadj=50uA Vo=15V -Rb- 75R (izmedju 68R i 82R, da dobijem oko 200mA), bar 2W Mozda na izlazu jos jedan elektrolit 100uF?

Sto je taj znao da napravi diodu... I nije se lazno stideo!

Da, ovo je pras1107, hongkonzanin

Roger

Moze li ovo da se kvalifikuje kao SIT za SissySIT? https://www.ebay.com.hk/itm/THF-51T-THF-51-TOKIN-TO-79-OLD-Test-passed-/123211974082

I to mi je padalo na pamet!

Zica sekundara je 0,315mm, dva puta po243 namotaja a primara 0,16mm sa 3400 namotaja.

Jeste, magnetna indukcija, B=1T. Znaci sa 10VA struja 632mA, a sa 20VA 1,272A. Bice prostora za bleeder i pretpojacalo. Ako se ne varam, napon posle ispravljaca ce da bude 22,23V sto daje dovoljno prostora za rad stabilizacije.

Spoljnje dimenzije toroida preko izolacije i namotaja su : precnik-60mm, precnik otvora-20mm, visina-22mm. Ugrubo, povrsina preseka toroida je oko 3,3cm2. Broj namotaja primara je 3400 a sekundara jedne grane 243. Za napon od 220V na primaru to daje napon sekundara 15,72V. Iz formule N=50*U/S dobija se povrsina od 3,23cm2. U zavisnosti koju formulu primenim za proracun snage iz povrsine preseka dobijam vrednost snage 10-12VA.

Napajanje i stabilizator ce da ide na glavnu plocu umesto postojeceg napajanja, mozda eventualno na paralelnu dodatnu plocicu. Nisam jos proverio ni snagu ni napon na sekundaru trafoa.

Hocu da ubacim novu plocicu ali sam limitiran dimenzijama i vezom sa glavnom stampanom plocom i onda mi je klon stare plocice dobro resenje. To onda uslovljava da upotebim dva op-ampa sa 8 nozica ili jedan sa 14 a to onda dalje komplikuje izbor op-ampova. Za sad preferiram ideju sa dva komada, NE5534 ili nesto slicno. Hitachijev HA12017 ima nozice u liniji a ni karakteristike sa datasheeta ne obecavaju mnogo prednosti u odnosu na druge.

Hvala ti na tome, vec mi se svidja, samo ima jednu ozbiljnu manu - vec je napravljeno! Meni je poenta cele ove zajeb*ncije da sam nesto napravim i da to ispadne kako treba!

Greska, mislio sam na 5534. Znam da ima i boljih, nisam jos nista definitivno odlucio. Ovaj mi leze kao direktna zamena za ruski na plocicu a za ostale tek treba da proverim. Ako imas neki konkretan predlog daj slobodno, iscitacu datashhetove pa cu da vidim! Radi uredjaj najnormalnije, sve komande u funkciji, potenciometri ne suskaju. Na njega je doveden analogni audio signal iz TV a iz njega dalje izveden u pojacalo snage pa na zvucnike. Ne umem da opisujem zvuk onim popularnim izrazima, svira kao i sve drugo. Fabrika koja ga proizvodi kad nema drugog posla pravi i ovo:

Ne stizem od posla da se bavim ozbiljnije ovim ali sam citajuci dosao do resenja za RIAA korektor. Naime, citajuci textove za koje je @vladd postavio linkove zapazio sam kod Paul Kemble-a resenje koje je vrlo slicno postojecem. Citajuci ruske manuale za Oda 102 primetio sam da je postojala starija verzija plocice korektora sa dva op-ampa sa 8 pinova. Sabrao sam 2 i 2 i zakljucio da uz manju preradu starog resenja plocice i primenom kvalitetnijeg op-ampa i preciznih elemenata u filteru dobijam bolji korektor koji po gabaritima zadovoljava zahteve smestanja, koristi postojece izvode napajanja, koristi chip sa manjim sumom i daje bolje rezultate od postojeceg. Sasvim dobar kompromis. U prilogu slike iz datasheeta za NA5532 i starija verzija seme i plocice za Odu. Na slici plocice postoji greska, C3 nije povezan na masu.

I to je jasno, nego pitam sta je bolje?

Nekako se LM317 i parnjak sami namecu, nabavljivi, datasheet na raspolaganju, proracun otpornika jednostavan, preporuceni kondenzatori... Kad smo kod toga, u datasheetovima preporucuju tantal kondenzator za bypass Cadj, ima li razloga da je elektrolit bolji na toj poziciji? Proracun bleedera mi je jasan, gadjacu 250mA, buni me sijalica, malo toga ima na ponudi od 18V. Sutra crtam shemu napajanja, kad uhvatim slobodnoga vremena.

Obrni-okreni to se namece kao najlakse resenje, pogotovo sto moze da se izvede na postojecoj plocici. Sta kazes na otpornik+LED za taj bleeder, da svetli umesto da greje? Ako ti nije tesko nacrtaj mi te otpornike o kojima pricas. Evo u prilogu neka sema, pa cu da je doradim na osnovu ovoga sto pricamo (zanemariti visak delova). Sad smo vec na poznatom terenu.

Gde su LM317-337 u poredjenju sa 78-7915?

Sad nesto razmisljam, za beskompromisna resenja mi je neophodna veca kutija, moracu da nadjem jos jedno, ali vece staro predpojacalo!

Kako god redjao kompromise ispreci se "velicina" kucista (228x245x75mm). Za RIAA korektor to i nije presudno posto postojece konstrukcije mogu da prepakujem na novu plocicu i vezem na postojeci konektor (kao sto je slucaj sa Macurom). Medjutim modifikacije na glavnoj ploci, kako na napajanju tako i na ostatku zahtevaju vece hardverske radove. Jedna od ideja mi je da povadim elemente napajanja, postavim novu plocicu iznad stare na distancere i uradim novo napajanje. Druga ideja je da postojece napajanje doradim na ploci uz modifikaciju vodova i direktno lemljenje dodatnih elemenata. Pogledacu i kakva je mogucnost zamene "elektronskog prekidaca" nekim drugim. @vladd nije mi jasno sta mislis pod dodavanjem strujnog izvora za zenerku i pod zavojnicicom na izlazu? Otpornici R3 i R4 mi sad odredjuju struju na zenerki ?!? Nije mi jasno ni odredjivanje velicine R1 i R6 u postojecem napajanju? Jel oni odredjuju velicinu izlaznog napona? Iz mojih knjiga starostavnih sam iskopao jedno starinsko resenje koje mogu da proracunam do detalja pa da ga doradim na postojecem napajanju, evo slike u prilogu:

Gledam onaj Sipijev "Mali shunt" pa mi se cini da bi ovde lepo legao, naravno pod uslovom da zadovolji potrebnu struju. Jos trazim konstrukciju phono sekcije koja bi po gabaritima mogla da se smesti na mesto plocice korektora, ako imate nesto na umu vicite.