Beli_Ninja

Odeš u farbaru i poneseš poklopac i oni skeniraju i odrede nijansu i umešaju ti miks a ti kažeš koju bazu hoćeš.

Nije 4.0 već 40TDI, to su im neke nove oznake ali ne znam kako se tumače Audi A4 40TDI Quattro S-Line Motor: 2.0, turbo dizel commonrail, četiri cilindra; Radna zapremina: 1.968 cm3; Snaga: : 190 KS pri 3.800-4200 obrt/min Maksimalni obrtni moment: 400 Nm pri 1.750 – 3.000 obr/min;

Vetovatno ništa ali će da izgleda drugačije. Ili to ili će da bude skuplje za starija vozila Sve dok smo ovakvi biće nam ovako kako je.

Apsolutno si u pravu, ali zaboravljaš da se ovde radi o debelo eloksiranom aluminijumu (aluminijumtrioksid koji se teško skida i topi na 1600 stepeni C) plus između njih će biti silikonska pasta i u tom slučaju postoji izolator i neće doći do elektrohemijske oksidacije.

@vladd Evo kako su u Tresholdu uradili tu ploču.

@vladd To je debela pločevina od Al kojoj su iskopani kanali ispod tranzistora da prođu provodnici ili pcb. Poprečni presek je oblika ćiriličnog alova Š. Sredina je ušravljena i prenosi toplotu na orebrene hladnjake.

Nele je naručio (ogromnu količinu, ili ugovorenu količinu) specijalno ekstrudirane hladnjake sa standardizovanim dimenzijama, a tako da mu zadovolji granični slučaj. To je uradio da bi optimizovao trošak za hladnjake. Ovo je normalno kod svake serijske proizvodnje. A tranzistore je kupovao na velike količine da bi na vreme obezbedio stock jer uglavnom takvi tranzistori brzo budu nenabavljivi.

Odlično.

Takva dva mogu i za F4?

@Zen Mod Izvini, znam da si 1000x napisao ali nema šanse da kopam preko telefona Molim te, napiši karakteristike trafoa i dimenzije.

Promaklo mi je, 'teresantno to sa niklovanjem

Ne verujem 😃

@NIXIE Gde si radio niklovanje i koja je cena bila ako nije tajna?

@savan Druže, nema potrebe azotom da se seče veruj mi sasvim je ok da rade kiseonikom. Bitno je da ubode premeste u otpad i da probaju da urade maršutu lasera tako da se dobije prohlađivanje materijala a ne samo progrevanje. Nema potrebe da se pokrivaš po ušima. Ako si radio u auto kadu, sve ove kružnice i polikružnice crtaj sa komandom za crtanje kružnica "circle" i nikako drugačije. Tako će laser videti sve te linije kao jednu a ne kao skup (faktički kao neki mnogougao). Svašta sam do sada pripremio i isekao na raznim mašinama za sečenje i dosta vladam tim problematikama. Za te otvore/škrge kupi najjevtiniji mali bijaks (womax, enchell...) i ona mala roza tocila i malo to našminkaj da se ne primećuje

Boki, nije u pitanju bauk nego je bilo pitanje ko je pogrešio. Kao i svaki srbin optužio sam prvo izvodjača ali analiziranjem crteža sam došao do uzroka greške (istina u većini slučajeva boli, ali je jedini način da se ispravi). Sa druge strane, krivo mi je što se sve izdešavalo a mogao sam dosta toga da sprečim ali Savan je bio uporan da sam odradi konstruisanje

@Nesic U pravu si za konture, nije dobro ovako jer ih laser vidi kao skup pravih linija, ali to nije razlog za loše sečenje već ono što sam već pisao. @savan Onih 2mm greške u opšte ne postoje već si loše konstruisao deo. Materijal prilikom hladnog deformisanja menja svoje dimenije pa tako na mestu gde se savija do noža se materijal skuplja a do prizme se materijal izdužuje ali netralna linija ne menja dužinu. Tebi su otvori od linije savijanaj udaljene svega 1,4mm, a njihov radijus savijanaj je morao biti bar R1,5mm. Ako na to dodaš skupljanje materijala i deformaciju otvora shvatićeš da su rupe došle do same linije savijanja. Ljudi, .dwg je Autodeskova ekstenzija i taj dokument se kreira ili u AutoCADu (i derivatima) ili u Inventoru ili u Fusion 360. U Corelu se to ne radi i zato se stvaraju ovakvi problemi. Još jedna stvar, a već sam vam napomenuo, za mašine je pouzdanija .dxf ekstenzija i to treba koristiti. Dakle, konstrusanje nije dobro zato što se nema iskustva i znanja za to. Zato ja ne projektujem elktronske šeme nego koristim tudje proverene i poštujem projektantovo znanje. Ali kao što rekoh, danas svi sve znaju.

@savan Aj okači taj .dwg ovde (kao .zip/.rar file) da bacim pogled. Ali ovo ti je katastrofalna greška. Njima si trebao da daš crtež gotovog proizvoda jer ti to želiš od njih. Jedino tako ne utičeš na njihove tehnologije izrade. Ovako si im postavio uslov. Kao da si nekom dao TDA1543 i tražio da ti napravi DAC da svira kao TDA1541

Ko je definisao liniju savijanja, ti ili oni? Ako si ti, to ti je greška, ako su oni onda su oni pogrešili. Ko je definisao razvijeno stanje lima?Ako si ti, to ti je greška, ako su oni onda su oni pogrešili. Upravo zbog ovoga su ti tražili dimenzije savijenog komada, da bi oni sami došli do razvijenog stanja lima na osnovu svog iskustva. Ko je definisao radijus savijanja, i najbitnije da li je ispoštovan? Radijus ne sme biti manji od debljine lima iz više razloga ali najbitniji je da ne bi nastale prsline a drugi da ne bi nož povukao lim za sobom jer se urezuje u njega. Oni useci (IMG-2075) su posledica malih radijusa na prizmi (jer takvu imaju) za savijanje pa se prizma urezala u materijal. Kao što vidiš, mnogo toga što sam napisao i oni sami su potvrdili jer ne pišem ništa napamaet već iz velikog iskustva. Ovakvi otvori su pogodniji za probijačicu jer nema unosa toplote, ali i laserom je moguće to postići. To progrevanje lima se može iskontrolisati, ali ne na svim laserima. Neki jevtini laseri jednostavno imaju svoju logiku izbora putanje sečenja (takav imam u firmi gde radim) i nema pomoći osim da se veštijim sečenjem izbegne to. Takođe, pucna koja je ostala posle sečenja je posledica lošeg protoka gasa i brzine sečenje kao i verovatno loše dizne i sočiva u laseru. Izem ti ja firmu koja ima kompletnu uslugu (mi možemo sve) ali sa lošim mašinama, malim resursom alata i jevtinim majstorima Ne mogu svi sve jer to nije normalno, negde mora da škripi

Šta misliš o ovome https://diyaudiostore.com/products/whammy ?

Na WJu nema ovih problema jer nema unosa toplote jer se seče mešavinom vode i peska pod visokim pritiskom, a ne topljenjem materijala. Pametan pristup za izbegavanje savijanja

Ovako dečaci, laser nije pušten prejako (to uglavnom softver ponudi) nego je problem raspored sečenja otvora i dodje do pregrevanja materijala (ovo se na jevtinim kineskim leserima ne da menjati već kako softver ponudi to je) i kada laser probija nov ulaz stvori se krater. Drugi problem je što je probijanje ulaza stavljeno uz ivicu otvora a ne u otpad (greška programera). Savijanje je ispalo problematično jer nisu adekvatni radijus i prizma spram debljini materijala što se vidi i po tragovima sa vidljive strane kutije. Zato se za takve stvari ne definiše linija savijanja jer ne znamo koje alate firme imaju, ovo sam već napisao. Nikada, ali nikada se otvori ne guraju ovako blizu linije savijanja ako se radi na api ponk ili ap kant presana. U suprotnom dolazi do deformacije oblika otvora. Sve ovo što sam napisao je iz iskustva od 12 godina rada u firmama u kojima se radi sečenje na laseru, plazmi , wju, savijanje i duboko izvlačenje na raznim mašinama, cnc rezanje, zavarivanje ........ Ali ko jebe mašinske inženjere kad danas svi mogu da konstruišu na free on line aplikacijama za 3D modeliranje a da se ne zna šta je neutralna linija @Nesic je lepo napisao sve u vezi savijanja i to je 300% tačno. Uzgred, koja je debljina materijala, 2mm?

Ja mogu da verujem, a i drago mi je zbog toga. Pravo da ti kažem pun mi je q tih firmi što imaju sve a ne znaju ništa kako treba da urade. Druga stvar, znaš li ti koliko novca treba uložiti u sve te resurse i alate i koliko treba posla da bi se to sve isplatilo, a onda na red dodje država koja se ne krsti kad uzima harače

https://www.google.com/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://www.tdk-electronics.tdk.com/download/538152/782552aee3a6f87ddbd8108b964820fa/pdf-pqs-mkv-ruggedtypes.pdf&ved=2ahUKEwjaoanz7rXyAhWXH-wKHSTHB84QFnoECAQQAQ&usg=AOvVaw0X3150CV4LX7C6qcU0BHxD

@vladd Dosta tih kondrnzatora se sastoje od dva paralelno ili redno spojena u jednom kućištu pa su tako postigli visok probojni napon.

Zen, Kakva je ovo zaštita za zvučnike, jesi li objavljivao šemu? Ima li potrebe koristiti zaštitu u slučaju da imamo izlazni kondenzator (BJT SE clasa A)? Malo me brine to što se taj kond puni kroz otpor zvučnika, a i šta se deśava ako kond počne mnogo da curi?