vladd

Ostavite zlikovci bar 4kom za mene

Nema basa, visoki su iskricavi, a slusa se sa slusalicama.

Malo ti ebaj kod plavog mosta

I premocan trafo. Kolika je struja kratkog spoja, to ce priblizno trafo da isporuci kroz diode i otpor.

Prelepi vintage dizajn.

Nemere izdrzati inicijalni amper punjenja, a mozda i koji vise. Stavi NTC na to mesto. Moze da se postavi zicani otpornik, 4-5W, moze i par puta veca vrednost, i bajpasuje ih rele, kada se uspostave naponi(recimo kombinacija zenerka 12-15V, tranzistor i rele), cisto da veliki kapacitet ne gnjavi diode.

Upravo. Meni je JBL uvek bio No1 referenca za zvucnike. Sto se tehnologije tice, svaka za svoje vreme...

Separdov ton

Nejasna je bila paralelna veza tastera i 4066..posto rade isti posao na eksternom kontroleru, sada je jasno. S obzirom da su tasteri jednim krajem na fiksnom potencijalu, mozes koristiti, ili fetice, kao sto rece @guja011 ili ULN2003, ili neki iz te serije, zavisno kakav je upravljacki napon. Bez da ti smetaju izlazne zastite ili ponasanje 4066 bez napona. 4066 je prakticno pouzdaniji kao brzi prosledjivac signala, nego proizvodjac stanja. Ti u stvari zelis da izmerenu brzinu jednostavno implementiras u korekciju eksternog kontrolera...sto ubija smisao tastera za up-down, zadas arduinu zeljenu brzinu(sa jednim dva ili vise tastera), a on sam neka je odrzava. MAda je to verovatno sledeca faza. Tasteri i mikrokontroleri se slabo slazu zbog ponasanja mehanickih tastera i nestabilnog kontakta pri ukljucenju, sto se izbegava nacinom citanja statusa, ili pravljenjem "bounce free" tastera.

Koliko vidim, kako je povezano, tebi arduino preko 4066 kratkospaja(ima otpornost stotinak oma) tastere, preko control pinova multipleksera. Cemu sluzi prespajanje tastera koji sluze za prespajanje? Ako to je rad tastera ukljucenje prema masi(a nema na semi) 4066 mozes zameniti sa ULN2003. Ne razumem vezu tastera i 4066...

Za trening miseva?

Zasto se 4066 ne ponasa kao u datasheet-u?

Ir je nezgodan posto se zasiti prijemnik, laser je komplikacija, pride ako se ide na jeftine lasere, pouzdanost rada pada dramaticno. Zoki je dobro predlozio vidljivu diodu sa nekom fazetom, da se suzi snop za detekciju, sto je fino nemagnetno resenje. moguc je u U optokapler, i refleksivni, lakse je zalepiti neku metu na disk nego magnet. Mada se i magnetni snop moze fokusirati i izolovati, ali je nelagoda blizine magneta magnetnom pikapu opravdana.

Pa prepisi mu lek, dva tri vinila pred spavanje nekoliko dana i procice ga...

Da, najbolje parametre daje u opsegu od 250-300mA, do oko 0,7-0,8 ampera, zavisno od proizvodjaca, i to je zona najmanjeg ripla i samim tim i najbolje regulacije. I gde ima smisla isterivati sitna crevca lejauta... Zato su i napravljene L i M serije, za manje struje, posto su amperasi bili nesnosljivi sa malim opterecenjima..

Novi Beograd na sprat?

Da, odgovara sve spod pola uF, zbog brzine provodjenja suski.

Odavde sam ja krenuo...u mladosti.. Da se ne uci iz casopisa i povrsnih primera sa neta. http://bitsavers.informatik.uni-stuttgart.de/components/motorola/_dataBooks/1982_Linear_Switchmode_Voltage_Regulator_Handbook.pdf to isto http://bitsavers.trailing-edge.com/components/motorola/_dataBooks/1982_Linear_Switchmode_Voltage_Regulator_Handbook.pdf

Ne valja lejaut sa linka. Radice to, ali se ne postoze minimum ripla i suma, sto ih, ocimagledno, i ne zanima. A 7805 postoze minimume suma bas u zoni 300-600mA potrosnje, pa steta da se ne maksimizuje dizajn. A usput i obnovi menadzment suma, grejanja i hladjenja...

Od "C" do C5 direkt. Grec puni kond, nacicu u nekoj aplikaciji pojasnjenja, slikovito.

Na grec mozes 10nF po diodi, i grec puni prvi kond. Sa tog konda ide masa prema regulatoru, i izlazna masa ide prema regulatoru. Ne valja kada se izlazna masa direktno poveze sa prvim kondom, a pobocnim vodom dovede do mase regulatora. Kao sto se cesto radi. Poenta je u nezavisnim petljama suma, trafo, grec i prvi kond(tu je najdominantniji strujni sum punjenja konda, i fliker, shot noise od dioda), i izlazni, redukovan sum, u petlji regulator, izlazni filter i potrosac.

Ne bas, grec i prvi filerski kond su posebna prica, oni imaju svoju "cirkulaciju" suma.

2x100nF, za ulaz-izlaz, sto vise uz nozice regulatora, keramika X5R ili X7R. Vodovi inace sto kraci, maseno prvo zvezdiste na regulatoru, pa odatle na filtarski kond. Datasit je minimalisticki nastrojen, sa jedne strane, a sa druge, napajas DAC, sto nije jednostavan potrosac.

Uz sam tropinac ostavi mesta za 2 konda(100nF, keramika) prema centralnom pinu. Mada mozes da ih spakujes i ispod stampe. Zaboravih da posebno podvucem, osim temperaturnog "otpora" hlradnjaka, stepeni po vatu, bitan je i kapacitet(spomenuh masu, ali olako), tako da je bitna i napomena za maksimalnu snagu koju hladnjak moze da izdisipira, odnosno prosledi u ambijent. P.S. Sto se zracenja kao kao dela konvekcije tice, ona se promenom boje menja sa pocetnih 5% ukupne konvekcije, do maksimalnih 30%, sto se moze primeniti kod eloksaze(minimalne su prelazne temperaturne barijere izmedju materijala i zastite), mada, za efekat zracenja ima znacaj povrsina gladnjaka, oblik povrsine, i slobodan prostor za usmereno zracenje, pa se kod rebrastih hladnjaka ne racunaju rebra, jer zrace jedno u drugo, a efektivna povrsina je povrsina gabarita hladnjaka.. Dok za konvekciju, koja je min 70% hladjenja, ucestvuje i povrsina rebara... Ali, kada se sa masom hladnjaka, za potrebe diy, vec napravi overkil, nebitna je povrsina, pogotovo za situacije do 10W.. I doticni parametri zastavice, C/W, dati u DS-u, vaze do maksimalne dozvoljene disipacije 1,5-2W za integralac bez hladnjaka. Cisto da se grubo sracuna temperatura kucista u odredjenim situacijama bez hladjenja, ili sa poddimenzioniranim hladjenjem, sa bakrom stampe, npr..