vladd

Ne moraju zice da imaju distancere u tim cevcicama, ali moraju da postoje fiksatori za cevcice pri konektorima, inace ce sama cevka da pokida zicu.

Ovo je najlosija opcija koju mozes da zamislis. Sakupljaj delove za neku buducu kutiju, definisi visokotonce, baseve, kutiju osmislis, cak mozes da pazaris neku kutiju sa raznih internet pijaca(od 1000-2000din), pa da je preradis, doradis, ubacis masnu prednju plocu, bolje prikljucke za kablove... ako je problem da nabavljas MDF, seckas, lepis i furniras. Doticnom kantonu mozes da uradis dodatna ojacanja u kutiji, da ga ispolivas lepkom i bitumenom, da kutija ne zvoni previse. Mozda poneki sitan eksperiment sa skretnicom, nekim zobelcicem na basu, i tu je tacka za kantone. JA to posmatram nesto drugacije, cena na trzistu je splet okolnosti, a jedino ulozen ozbiljan rad(ne preslikavanje nekih zabavnih aktivnosti), ozbiljno znanje, saveti ozbiljnih diyera koji su voljni da ga prenesu je pravi doprinos kvalitetu.. Za cenu treba puno laganja, marketinga, laznih svedoka, pomodarstva, i svih ostalih sitnih i krupnih trgovackih trikova. Nije vise sigurno merilo kvaliteta..

Eimac R15 visokonaponska dioda.. Cist marketinski napad na nevine audiofile

Verovatno u fabrickom krugu, Alaska ne izlazi na Cara Dusana, mogu da proverim sutra.

Jasta, moze da ih umerava na 25, i da ih podgreje na 50C . To moze da bude daleko ispod 0,5% u otpornim mrezama.

Mozda sam ja previse staromodan, ali ovakvo nesto https://eu.mouser.com/ProductDetail/Vishay-Precision-Group-Foil-Resistors/Y14531K00000T9L?qs=%2fha2pyFaduiFUP680NbaMxfk3NGpsEeh%2bEnHUMu7uocR6ZHA7cVXLQ%3d%3d bih rado spakovao u MM preamp, RIAA, ali ne i za otpornu mrezu od 100e za (fuj)digitaliju

Old school ide na veliku masu i uvecanu snagu, otpornika kada je u pitanju ultraniski ppm. Naravno, i cena je ozbiljna, nije bas svejedno da li je otpornik 20 evra komad ili 0,2 evra komad. P.S. Misim da je ovako nesto prilicno interesantno za "onaj" dsd https://eu.mouser.com/ProductDetail/Vishay-Beyschlag/ACASA5001U5001P1AT?qs=sGAEpiMZZMtlubZbdhIBICVDlh%2fK6OJpiOsdOZIjFqw%3d

Nema na cemu. Ja uvek vise volim da sam dosadan i pojasnim eventualne mehanizme desavanja, da se fokusira na razloge problema i mogucih solucija, i eventualnih varijanti solucija, i pride fokusirana mogucnost da neko nadalje istrazuje u tom smeru, do nivoa koji je kome potreban i u okviru sopstvenih resursa, nego da ispaljujem smekerske, kratke postove, koji su ponekad previse nezgodno singularno resenje, pa izazivaju ovecu raspravu o varijantama.

Kontakt sprej ili izopropil alkohol. Ta pasta sadrzi dosta cink hlorida, nastalog reakcijom cinka i hlorovodonicne kiseline(obicno, moze i sa cink sulfidom), oficijelno nije "kiseo", ali na temperaturama lemljenja(preko 280C), uz prethodno prisustvo vode ili vlage iz vazduha moze doci do razzbijanja molekula i izdvajanja malih kolicina HCL, .. sulfata.. Sto se svakako primeti nakon nekog vremena, i zato je banovana pasta iz elektronike, posto postoje moguce zone iz kojih je nemoguce isprati pastu jeftinim metodama. Radje se koriste razne uree, koje se lako ispiraju vodom, eventualno detergentom(ne za sudove ili parfimisani).

To nekako ide s godinama Obmotas te zice oko tinsela ili lamette, i postanes najprgaviji audiofil u sirem okruzenju.

Ne cujes direktno vec, grubo receno, indirektno. Slusanje je dejstvo zvuka na senzor+ obrada u mozgu. Visoke, ultrazvucne frekvencije prebacuju mogucnost uznemirenja senzora i mogucnost direktne detekcije, medjutim imaju detektovan uticaj na generisanje alfa mozdanih talasa, ako je verovati istrazivanjima, koja su cesto bila pogresno fokusirana, ova objavljena. E sad takav uticaj prouzrokuje razliku u obradi signala i dozivljaju. S timm sto je finalni efekat subjektivan, i razlicit, nema jasnu ili pravolinijsku kauzalnost, a nije ni dominantan. posto je vise faktora uticajno na obradu zvuka u mozgu. Pa stoga treba ostaviti otvorenu opciju visokih, ultrazvucnih frekvencija, mozda se svidi ukupna zvucna slika.

Stavi 0.1mm papir izmeri induktivnost i ostale parametre iz softvera, i znaces gde si. Dovedi 1V sinus na sekundar i izmeri napon na primaru, da li si dobio dobar prenosni odnos...testiraj sta si napravio.. Te racunice imaju odredjen stepen greske, ili recimo, drugacije receno, realna realizacija trafoa prema tim parametrima ima odredjena odstupanja, pa ti nastimuj neke parametre namotanog trafoa da budu kao i podaci softvera. Procepom.. Problem su niske frekvencije, koje najlakse dovode jezgro u zasicenje, pa je potreban procep, a velika induktivnost primara omogucava dobar nf odziv trafoa, pa treba da je procep sto manji...veci procep smanjuje induktivnost. Sa druge strane, velika induktivnost je lowpas filter..raste otpornost sa frekvencijom...pa su tu cvorista kompromisa i odluka. Po meni, bolje je ici na nizi frekventni opseg, sa cim lampioni ionako kubure, zbog potrebne mase trafoa, nego sto je bitno da trafo prosledjuje 60KHz..

Koliko se secam, ti PCM cipovi imaju par stotina KHz sample rate, a "puni" DSD oko 2,8MHz.. Sto nije mala razlika..

I koliko desetina tisuca lemova u rukama? Mislim...u rukama Mandusica Vuka...

I ides na sto vecu induktivnost primara(ako vec nije obradjena konstrukcijom kao podatak), da bi imao sto nizi cutoff na niskim frekvencijama, sto bolji odziv. Pre zalivanja ga malo testiraj, prenosni odnos..itd..

Na koliko? 42%? Vrednost gapa se uzima kao zbir gapova na polutkama, teoretski, medjutim cesto se desava da pod "gap" daju zazor koji treba napraviti na obe polutke, pa je pravi gap zazor x2.. Uostalom, variranje gapa ce da varira induktivnost, pa se rukovodi sa potrebnom induktivnoscu. Gap koliki bude...

Ne postoji temperatura za odredjeni materijal koji se lemi, vec temperatura treba da bude veca od temperature potrebne da legura za lemljenje predje u dovoljno tecljivo stanje da se omoguci razlivanje. I adhezija Temperatura na koju ce se postaviti lemilica, za konkretno lemljenje je temperatura koja se iskustveno odredjuje. Parametri su masa vrha, masa delova koji se spajaju, vreme trajanja lemljenja, za koje je pozeljno da bude sto krace. Kratko receno, intenzivan prenos konkretno potrebne kolicine toplote, da se obavi dobro lemljenje, bez pregrevanja okoline. Promena faze lemne zice prilicno trosi toplotu. Bitna je temperatura povrsine(zbog povrsinskog napona koji treba da bude prevazidjen, zarad razlivanja), a da se deo koji se lemi ne pregreva(ni konektori ni poluprovodnici), pa je savet osrednja masa vrha, malo(sirine 2-3mm) visa temperatura(na tom tipu lemilice 360-380C) i sto krace lemljenje(po mom iskustvancetu, ispod 2 sec za taj pincic), sto moze da se testira na nekom parcetu deblje bakarne zice, za koje vreme ce ici propagacija temperature do drugog kraja. Za RCA je, da kazem bitno, da se ne istopi izolacija, ako je teflonska, znacajno je opustenija situacija, ali bi trebalo izbegavati pregrevanje. Nakvasi taj sundjer, da ga suvog ne spaljujes vrhom, da bude vlazan, a ne mokar, pri tim temperaturama kavitacija vode lepo cisti vrh, sto je bolje nego struganje vrha, metala o metal. Za fluks bih preporucio kalafonijum(makar samo za ciscenje vrha) , pre lemljenja se umoci vrh u kalafonijum pa se lemi..zgariste se lako pere izopropil ili obicnim alkoholom. Urea flukseve mogu da preporucim samo za profesionalnu upotrebu, ali profijma preporuka te vrste nije potrebna P.S. Ako ne uspe lemljenje iz prve, u tih 1-2 sec, ne popravljati nista, vec sacekati da se pothladi centralni pin konektora, uvaljati ga u vlazan sundjer(za ciscenje vrha) da se ubrza hladjenje, pa drugi pokusaj..

Bice gotov tek kod treceg..

Sto da se zevzeci sa koaksijalnim kablovima, ili drugim optickim drajver-prijemnicima, bolje da nabavi recimo kvarcni opticki umesto plasticnjaka, ili multikor. Zato je i gurnuta optika(standardizovanog, namenskog prikljucka), da se potpuno izbegnu spoljne smetnje, koaksijalni vodovi i obezbedi lossless prenos. Postoje ultra brzi bidirekcioni transmiter-risiveri, koji su sjuplji od celog DAC-a, ali nece slati signal za Cacak DA ne bude zabune, ja jesam i uvek sam za tvikovanje sprava, ali ne po svaku cenu i ne u smeru ka losijoj situaciji no sto jeste?

Naravno, FR za fine stvari i uzivanciju, a za rock 'n roll komplet druga postavka...

I sta kazu dijagrami, zbunjuju izgledom, iliti je malo 122dB na 50Hz...? Istina, za to treba i dosta W da se pogura, ne znam sta te je zbunilo, prosiren opseg dijagrama? Pride, nemoj da citas i kvotujes DEO recenice, nedostaje jako vazan detalj, koji dramaticno menja smisao OB ako je nestrpljenje u pitanju, to svakako nije maksimum koji je postignut, a ima NOV zvucnik, za MALO novca, sa kojim moze da radi sta mu je volja, dok se ne zadovolji i prosledi dalje.. Nego da da 250- 300 evra, za polovan i sigurno maltretiran uredjaj, preprodavcu

Jel'? Nisi dobro guglao?

Pa mislim da se to ne kupuje navrat nanos, vec se oceni, proceni, izvaga potreba, ispostave kriterijumi, pa se ceka prilika. Pogotovo sto treba sub za rok muziku, to bukvalno svaki moze da odradi posao, ostaje samo dilema, jedan ili dva sub-a za u sobu. Moze da uzme i Eminence alfu za 70-ak evra, da je zakaci na neku OB dasku i da slusa neko vreme, dok ne doradi sve sto zeli. Sigurno nije bacena nevelika para...a dobra osnova za start..

A nisi isao da gledas mozaik u Cveti... Samo da se konstatuje.

Pa gde ga nadje njega. Em sto je zacepio cenu na ibl komercijalu, em sto se oseca preprodavac najstrasnije..ime kosta, parice slatke, raja nepismena..svaka roba ima kupca.. Baska sto se zvucnik ne bi uklopio ..samo bi doveo do situacije da sve menja. Btw, doticno baja(za malo vise para) nudi drugi set JBL, koji bi recimo dobro odradio rock posao, ali...i dalje stoji primedba preprodaje, puna kuca zvucnika raznih, pride sto su i tim spravama malo goreli visokotonci...neki kalemovi..ali kao novo.. Kad kupujes od balkanskih biznismena, gledaj da ne pise da se zvucnici "dobro cuju", ili da su "strava jaki" ili "imaju dosta basa"...to znaci da su ih kinjili i pravili bahanaliju sa doticnim, pa onda prikrpili kod majstor genija koji ume i popravlja sve sto vidi, malo sminke ili voska za kola i sada je vreme da se udome i unesrece nekoga..