vladd

Moze i to, malo je podeblja, ideja kabla je da dobije dve geometrije. Ne svidja mi se zlato, em je losiji provodnik em je mekota. Gajtan je vec dobio inertnu atmosferu, ne treba mu zastita od kisele sredine. Centralna zica moze od srebra, ako neko voli igru sas dragocenosti, ali po meni, stari dobri Jugoslovenski bakar je slaboprevazidjen ovim savremenim recikliranim satro ofc uppocc, sirotilja mu spaljivala izolaciju na bagremovom drvetu..

Ako je lako zalepljen, drzis zicu kljestima i uvrces mekani sundjer, deo po deo, da se odlepi i odvoji. Na jedan kraj zalemis 0,2 zicu(ili bilo koju zeljenu i izvlacenjem stare uvedes novu zicu. Ja nisam sreo toliko slepljen centralni vod, da bih morao da ga grejem propustanjem nekih ampera...

Znacajno manje nego na lampe Izvinjotina za crne nokte, krivac na restauraciji je stariji od mene..sto i nije lako

traka

Iz antenskog kabla, za tv ili "satelitski" koaks, prakticno najjeftiniji antenski kabal, antenski za snazne signale su puni pvc, a cesto i teflon.

edit

Sublimacija kontemplacije.

Ovo nije Unior, ovo je Snap-on.

Da ne bude kuvar bez recepta. Ono sto ja planiram da uradim, za interkonekt, je puna bakarna zica, klot ili lakirana, ne deblja od 0,2mm(022 sa lakom), provucena kroz pvc penu, ne deblju od 5-6mm, pa preko toga bakarnu traku, lepljivu, sada je relativno lako nabavljiva i nije preskupa, sirine 6-8mm, spiralno oko pvc pene, na rastojanju bar pola sirine do max sirina trake, i spojiti to sve na krajevima. Sve to uvuci u silikonsko crevo8-10mm, komotno, uduvati azot i zacepiti. Preko svega navuci "carapicu" bakarnu, ili kalajisanu pletenicu, koja ce da bude sirm. Zastita svega po zelji, recimo lakiranje ili izolir traka pa krpena carapica za estetiku..samo da nije kruto. Kabal minimalno potrebne duzine, da se spoje dva uredjaja, bez razvlacenja. Za signale preko 100mV, i ocekuje se uvecan kapacitet kabla, zbog povrsina, pa je pozeljna sto manja duzina.

Postoji tu jedna fina kvakica, u sluzbi perverzije kablova. Vazduh jeste dobar dielektrik, ali ako je suv. Pa ga je bolje zameniti azotom ili argonom, kao relativno pristupacnim gasovima. Silikonom na coskovima pre konektora. E sad, kvacica vazduha, ili gasa, je da ne drzi kabal na fiksnoj poziciji, cak iako ima periodicnih drzaca, pa je sledeci po dobroti penasti PVC dielektrik iz satelitskih ili tv kablova. Nisu svi antenski sa tim dielektrikom. Pa teflon, pa puni pvc...itd

Tu se otvara vise pitanja. Prezentacije se i spremaju da se nesto prezentuje, pa ako treba i razlika u kablovima, i to nije veci problem. To na stranu, da se bacimo na zadatak kablova. Cinjenica da se mogu posmatrati, parcijalno, kao RLC komponenta, sa odredjenim minimalnim uplivima R i L, i nesto znacajnijim uplivom C, koji moze da mu promeni propusni opseg i brzinu propagacije(nema veze sa dinamikom zvuka). Ono dalje od toga je skin efekat, i to ne sam po sebi, da se posmatra izolovano, samo kao reakcija na frekvencu signala, nego u kompletu prolaznog signala. Vise bih to kolokvijalno nazvao "zapunjavanjem kabla jednim frekventnim opsegom, ili cak dc naponom ili grejanjem, na stetu nekog drugog frekventnog opsega. Ono gde se gasi razmisljanje je energija signala, i to raspodela energije po frekvencijama. Sto dovodi do potrebe da se obraca paznja na geometriju i masu provodnika, plus okolni problemi ometanja signala, tipa rf zagadjenja. Ono se ne cuje, ali svakako podize energetski nivo prenosiocima signala. Ono na sta mozemo kvalitetno da uticemo je geometrija i masa. Sto veca masa zbog propagacije niskih frekvencija, srazmerno energiji, prevelika masa nije dobra za rasipanje slabih signala, i dovoljne povrsine da se prihvati signal visih frekvencija, uz minimalne karakteristike RLC sto bi minimalno uticalo na fazu signala i na sam rad sklopa kojem je taj kabal deo opterecenja. Pa i u krajnjoj liniji na grejanje kabla, sto podize nivo energije nosilaca poremecaja, a sto ih "otupljuje" za prenos minornih promena signala i li cak generisanja suma. Moze da bude realno nevazno, posto pri velikim energijama niskih frekvancija pa i visokih, sluh krece u odbranu, detalji su mu nevazni... Posmatram kabal koji je na "energetskoj" granici signala... Primetna razlika materijala je moguca u teskim ekstremima(ili ako se nesto znacajno brljalo sa geometrijom ili dramaticnim kapacitivnostima, pa istaklo tih magicnih 4% razlike provodnosti bakra i srebra), sto u najvecem procentu nije nase pokucno slusanje. Ali se moze izvesti na prezentacijama, sa namerom. ne moz' krace, povrsnije i uproscenije, onoga sto mislim o problematici.. P.S. Velike energije brzih signala su uvek "volele" pljosnate kablove.

To je to. Kada kompletiras imas http://www.mikroprinc.com/proizvodi/lemna-oprema-i-pribor/lemne-stanice/lemne-stanice-weller/l-weller-ws81-80w/index.php Ili prodas Weller bazu i kupis Baku 936, sa setom vrhova, pola kile kalaja i neku finu pumpicu...

Prosetaj do Blazic elektronika, zamoli da probas na licu mesta i kupi novu rucku.

Zato sto nisi razumeo pitanje, koje je potpuno opste i odnosi se na sve kablove, odnosno, interesovanje je vise oko nabavljivih sirovina. Ja sam dugo, kao mladjan i prijemciv na razne price, koristio dvostruko sirmovan mikrofonski kabal, za ti namenu, od prikljucaka na gramofonu do riaa preampa, ali ne duzi od 70cm. Sada i to izbacujem, nema razloga da mucim pikap sa masom i karakteristikama kabla.

Ne, ne Ne bih se ja ni druzio sa takvim likom, slusajuci iskljucivost neosnovanih stavova. Ja vise volim da svaku stvar postavim na pripadajuce mesto, u tehnici naravno, nego da prihvatim mistifikacije, prenemaganja, i neuke, navodno sirokopojasne mastarije o pojavama. Besmislena neartikulisana "otvorenost" uma, a u realnosti, skutijana svest u predrasudama. Sve treba da ima razumnu i vrednu dozu, a slusanje je najslabija, iako subjektivno najpozeljnija karika. Medjutim, ocenjivati uredjaje oslusavanjem, gde je glavni paprametar indirektni, stanje i zapremina vazduha u nekakvom nasem, najcesce neadekvatnom prostoru, uz nesavrsenost i neuvezbanost uha i intimnog razmisljanja, to je labilna objektivna referenca. Svako ima svoj sluh, svoj prostor i svoj ukus, i nacin obrade informacija cula sluha, da bi to nekome drugom bilo beskompromisno validan meritum. Beskonacno pricanje o tome i preterivanje je klasicno prezvakavanje ispraznih prica.

Tu je poprilicno nemocna situacija po pitanju korisnika. Moze neko najobicniju zicu da proglasi za OFC, i nadje deset botova i plati par clanaka, dobrog fotografa, smisli neko harizmaticno anticko ime i formira proizvod. Korisnik nema nacina da proveri ni da li je ofc ni da li je monokristal, a podsvest ga tera da pride i cuje nekakvu indukovanu psihosomatsku razliku. Sa druge strane, moguce je naruciti neke uzorke, polufabrikate, i priustiti im neku doradu, u okviru tehnoloskih mogucnosti, i tako formirati proizvod..talambasi i botovi takodje neophodni u marketingu. Za nabavku takvih, specificnih kablova, ili zica, moze se koristiti neka redovna produkcija, uz insajdersku informaciju, recimo postoji neka proivodnja, namenska, pri kojoj ce ostati odredjena kolicina restlova, sto moze da bude jednokratna prilika, ili periodicna. Tako da postoji ozbiljna sumnja da bas svi cede bakar i srebro u superfine zice i predu kablazu... Ali bi trebalo obratiti paznju na specijalne oblasti primene kablova, recimo medicina ili vojna upotreba, tu se mogu naci specificni kablovi koji uz neke prerade i prepakivanja, mogu da budu specificnog kvaliteta i prilicno unikatan dizajn.

Prihvatam to, i to je cinjenica. Mada je sustina mog posta sala u kojoj ima i sale. Cinjenica koja je proistekla iz vrlo slozenog elektromehanickog rada, koji je fragmentalno i u delimicnim pojavama relativno jednostavno merljiv, i saznanja koji su sve uticaji i promenljive okolnosti prisutni u tom sistemu, neke izuzetno slozeno merljive, jednostavnije, i moguce je varirati elemente u cilju postizanja zvuka po ukusu, a ukupnu ocenu doneti subjektivno.. Ipak pricamo o rezonantnim frekvencijama rucke, npr, oko 10Hz, , ili 12, razliku konkretnih cifri ne mozemo cuti, ali imamo saznanja, kako to deluje na signal i usaglasenost komponenti, i kakav zvucni efekat proizvodi..i prosto znamo da uporedimo utiske sa izmerenim, i da korigujemo, ili unapred znamo ili predvidimo efekte... Znamo kako zvuci i znamo zasto nesto zvuci kako zvuci, znamo pojave koje se desavaju, one necujne mozemo da merimo... Smanjujemo zonu beskonacnih probanja, ne bi li sve stalo u jedna zivot. P.S. Mada ne volim stav ovog lika koji prica "voleo bi da mu neko objasni", to ne znaci da nema nekoga ko bi mu objasnio, ili da je pojava neobjasnjiva, vec da on ne moze ili ne zeli da mu bude objasnjeno, sto se inace cesto susrece...

Nisi valjda odmotavao To je bas za vecu struju, e sad, postoji i koeficijent za temperaturu, na kojoj se ocekuje da radi trafo, 0,7 i 0,8(postoje tu jos neke dizanerske opcije, da li se grejanje preliva pretezno u jezgro ili u bakar), klasican racun je za 25C, nekada za 35C, ali ako se ocekuje veca temperatura, onda se povecava presek zice, prakticno ide ispod 2,3 A, po kvadratu. Znaju to ruje, ali moraju da stede bakar.

Imas ukupno 30V na sekundaru, obicno je to 0,7A za oba namotaja po 15V, zica sekundara nijansu preko 0,2mm

Zinat, zavera, lepo si pisao o SIT-u.

To je racun za 1T magnetizaciju. 20va, (licitacija) na gabarit , a ako je Almaz koristio "ona" jezgra i znacajno vise, ona komotno rade na 1,8T

Raytracing acoustic. http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.112.9833&rep=rep1&type=pdf

Ih, kada je na engleskom, pa ko te pita da li je tacno, to je biblija

Ako se to ne svidi @mutayu, dogovoricemo razmenu dobara, imam jedan odlozeni (blesav) zadatak, da preradim vintage (citati krs) gramofon na MM.