vladd

OPA627 je fin pojacavac, medjutim njegovu finocu i mali sum ce prevazici lejaut, u manjoj meri, i naknadna elektronika u vecoj meri. Umesto LT1115, npr, preporucen izbor je LT1007, ako su izlazne impedanse 4koma-40koma. Macurin preamp, i slicni, su vise "stand alone" riaa preampovi, treba ih pazljivo uklopiti u ostatak preampa. Kabastost je recimo manji problem. NE5532 je vec solidan apgrejd, pride je "smiren", nije ultrabrz(brzina moze da napravi probleme oscilovanja), dobar slu rejt, takodje nizak sum, odlican je kao bafer, ima veliki sving izlaznog napona.. Uopste nije los za audio, a vec je solidno ozbiljniji od prisutnih. Pogotovo za gain 35-40dB, nema potrebe da bude previse univerzalan, za sirok spektar MM pikapova.. Specijalni pojacavaci su za specijalne zahteve, uz siroke specijalne okolnosti, ovde to nije ultra kriticno.

Zna se sta je Diyfak.rs

Au koliko netacnosti u jednom postu, i to moderatora. Zvuk se ne MERI nego osluskuje, kakvi crni vati, u pitanju je timbre & prat. I pride, koji crni inzenjeri, audio elektronikom se najvise bave random zanimanja... Vreste zvucnika, Tannoy, pa svi ostali, zatim se dele na fensi i obicne, velike i male.... Pojacala se dele na lampionska i pescana, preampovi na pasivne i aktivne.... Sto godina je u ovome i jos veruje internetu a ne ljubiteljima.

Ce se dobaci osciloskop, pa da bude karma nirvana, i to ne jedan nego dva, i za levi i za desni kanal. E jbga, to ozbiljna a ne cottage industrija, onda nema dusu...

Pa radi lepo, rece covek. Jos kad stavi zlatni osigurac i uprede neke zicke, kuku lele..

Kako nije? Ima dva centra rotacije i model klizac za frezu..vidi se fiksirana kalota na slici, a pre toga moze da fiksira ram(i frezu na odredjenoj poziciji) i okrece kalotu, do polufabrikata. Ali to je vec, visoka umetnost geometrije i neprskano majstorstvo. A freza je cudo.

Opusteno Nixie, bupnes na temu neskoncentrisan, pa sta bude Recimo da na semi pise za trafo 2x15V 60VA, sta ti mislis, da li je 250mA previse, i sta treba proveriti? Nije to zapadnjacka komercijala da se stedi na svemu Na tom mestu je bolji tantal. Istina da neces nositi preamp u stratosferu, ali kada je sum u pitanju, u krajnjoj liniji, bolje je sto manje i zapremine komponenti i nozica i linija na stampi. Plus sto je tantal vrlo stabilan sa kapacitetom.

Tantal uspesno odmenjuje set elko 47-100uF bajpasovan sa 10nF

LT su u tom aspektu potiskivanja suma sa manjom strujom potrosnje znacajno bolji, s tim sto im potiskivanje suma znacajno opada sa frekvecijom, pa nije zgoreg dodati neku prigusnicu na ulaz. Bajpas diode su suvisne, to je za induktivna opterecenja, ukljucujuci i D9 i D10, tzv anti lach up diode, u slucaju konstantnih snaznih potrosaca. Na izlazu je vise nego dovoljan 470-1000uF kond Regulator 3A na preampu je pomalo klanje vola za kilo mesa, ali manje bitno.

Dodaj jos 100pF, recimo neki stirofleks, pa probaj svidjanje. Moze i keramicki za probu, ali drugi, kvalitetan i stabilan, kao trajno resenje.

LM317 i parnjak su u klasi 7815+parnjak, ali postoji par detalja sa kojima se postizu visoki efekti u potiskivanju suma kod 317. Poboljsanje neizvodljivo za 78xx. Prvo je polarizacioni otpornik reference, 120 ili 240 oma(za 15v su "donji" otprnici 2K7 i 1k35 sukcesivno), dozirati struju kroz referencu(moze da zavisi od serije) i obavezno filtriranje, 47-100uF, moze i bajpasovano sa 10-100nF, +dioda za praznjenje konda prema izlazu. A skoro najvaznije je obezbediti optimalnu potrosnju, odnosno pozeljno bi bilo da je minimalno opterecenje 200-250mA, uz pomoc blidera pa ukupno sa ostalim potrosacima, sveukupno ne puno preko 0,5A. Znaci, jedan blider od 150 oma min 2W, plus jedno stotinak mA ostalih potrosaca, za maksimalni efekat potiskivanja suma. Ili recimo neka sijalicka 18V par W. Cesto potrosnja vise nego sto objektivno treba za opampove. Tada se izvlaci i preko 70dB potiskivanja suma, i manje od 0,5mV buke na izlazu 15V. Za LM317 generaciju...

http://www.angelfire.com/sd/paulkemble/sound4.html http://sound.whsites.net/project25.htm Sto se tice "literature" za riaa. Sto se tice tog zener regulatora, to je stepenicic iznad najprostijeg. Dodato je dopunsko rasprezanje napona pred zenerku. Problem je sto je zenerka generator suma i varira joj napon sa temperaturom(takodje o b-e napon). Zato sam mislio da bude temperaturno kompenzovana i sa strujnim izvorom umesto otpornika. Sto se tice literature za taj tip ispravljaca https://www.gpo.gov/fdsys/pkg/GOVPUB-C13-0abd06d21e83662c35d82ac8f06c2e6c/pdf/GOVPUB-C13-0abd06d21e83662c35d82ac8f06c2e6c.pdf Mada, ovde bi i 78-7915 bili specifican apgrejd.

Sam sebi postavlja margine poboljsanja, sto racionalnije, to je efektnije, ako zadje u egzotiku, sa tehnikama za preko -90dB, pomalo se gube ti efekti u ostatku uredjaja. Istina, donosi zadovoljstvo resenih postavljenih zadataka.

Moglo je i na jednom sistemu, diy da se proba. Grado black2 recimo ima oko 475 oma i 45mH, sto ce reci lepo bi joj legao sto manji kapacitet i sto manja otpornost ulaza, recimo 22k-33k i neki suvonjavi kabal 20-30pF, bez kondenzatora na ulazu u riaa. Naravno uz probanje i igranje, moze se "skinuti dekica sa visokotonca".

To za dekicu preko visokog bih se ja opusteno prislonio na Zenovu konstataciju da je u pitanju interakcija na relaciji pikap-preamp.

Te kompromise ces sam morati da sebi poredjas. Ja nisam spreman da prihvatim dogmu da je sant "muzikalniji" po svak cenu, mozda u nekim situacijama gde njegova bipolarnost ili nizak sum dolaze do izrazaja u "simplistic" sklopovima slabog potiskivanja suma. Taj nizak sum delimicno je zbog principa, ali i lejaut, odabir komponenti, izolacija od okoline, daju znacajan doprinos. Za ovde, moje misljenje i moja selekcija kompromisa, bih uradio cipamp RIAA, Hagerman, Macura, uz pazljivo uklapanje izlaznog signala sa ostatkom preampa. A za ispravljac bih uradio reviziju, tipa dodataka strujnog izvora za zenerku, malo blokova i snabera za filtraciju, eventualno neku zavojnicicu na izlazu... Integralci vec imaju visok PSSR, da bi se sad islo u beskonacnost ubijanja suma.

Mene lici da je to stvar rekla-kazala situacije medju audiofilima, druge, od budget sorte, su prosto subjektivno i cesto neopravdano glorifikovane. Ili predju na skuplje i bolje, pa im je stav prema jeftinim neozbiljan. Ako ispadnem iz vremenske kapsule, pre 40god su Grado bile izuzetno cenjene. Ali, recimo Ortofon se tada mogao naci u Jugolaboratoriji, jednostavna kupovina.

Samo su "impruvili" moj izbor Ortofona. Bar dok se ne pojave na aliju tipa lot of 3 za 15$

Pitanje kako bi radili neki od "dedicated" cipova na tom mestu. Za takvu egzibiciju, prakticno je obaveza redizajn napajanja. Nesto po izboru i ukusu, linearac ili sant. Pride, signali se provlace kroz elektronski prekidac(nalik na 4066), sto je specificna jeres cistunaca signala(mada je to slucaj i u Nakamiciju 1000, pa audiofili samo pale svecu pred njim i tihuju ), i to postavlja nova pitanja sta je sve taksativno ukupna dobit. Sve to opet ulazi u K157... Jedna od dobiti je mogucnost manipulacije sa load-om pikapa.

Smeta mu i R3 od 1Moma vezan na plus 15V, prakticno izdize ulaz opampova na oko 0,5V(30:1 na 15V), C3 kao filtrira taj napon, a u stvari je paralelno oba ulaza prema masi. Ko zna za kakav pikap je predvidjeno, ili kao da je hteo da izbegne sum mase i haos na izlazu kada nije prikacen pikap. Drugi kraj kalema pikapa je na masi, jeste malo neobicno resenje, lik je ocito kratkospojio C3, i izbacio R3, mada bi u tom slucaju lepo bilo da su R5 i R6 ispred C4 i C5, respektivno, prema masi. Mada to radi i ovako, nije high end...pa nije ...

Te keramike su kompenzacioni kondovi, da ne osciluje. Tu je najbolja obicna, brza keramika, umesto viseslojnih ili mica kondova. https://datasheetspdf.com/pdf/1097442/ETC1/K157UD2/1 Mozes da dodas snabere na grec, mozda i da preradis napajanje za neku simpa opciju +- 15V. C5 i C8 vidim zasto misli da treba ukloniti, ali bolje neka ostanu, ideja konstruktora je da odvoji eventualne dc napone od selektora ulaza..

Ma ne znam ti ja te seme Kada se kopipejstuje neka sema sa neta, pa se doradi, to je jedna prica. Msm, moram ovo da pojasnim zbog trolova, a koji su samo navikli da kopiraju. Elem, ne znam koji mu je otpronik lako da nadje, moze da bira neki prirucni, koji set razdelnika, koji darlington planira da uzme ili sklopi, i da li ima nesto od komponenti, mozda ce da koristi bc-bd kombinaciju, i to je ono otvoreno za konstrukciju. To su opsti razlozi. Kada se vaspostavi sema za copy-paste, onda se jure egzaktni tranzistori, detalji..itd.. Ovde je u pitanju prost posao(ma kako nekome delovalo dramaticno), postoje i seme i aplikacioni podaci, a unikatnu varijantu moze sam da uradi i da funkcionise. A pride sto to sve treba testirati. To je posao koji mi se nesto ne radi, da bih stao iza neke plasirane seme. Moja volja je da ukazem na neke probleme, dam neke ideje, otvorene za proveru i korigujem nekakve opcije...ako bude potrebe, ili se nesto previdi. Ovo je ipak DIY, sa potenciranjem na Yourself, a covek je dokazani radisa, najbolje je da prodje sam cele staze razvoja, i stekne konstruktorsku drskost odluke u koraku. Meni je te vezba izlisna.

1A mora da pusti, a s obzirom da hladan grejac povuce dosta struje, mozes da radis od 1,2 i do 1,5A foldbek, i to ce biti max struja hladne katode, kada se ustali na 6,3V i zagreje, vuci ce 1A. Zato je potrebno fino trimovanje na halogenoj lampi, a zatim proba sa grejacem. Ideja je da se "prirodno" uradi doziranje pocetne struje, bez nekog ramp generatora, da predregulator eliminise maksimalno sum i brum, a post regulator da odrzava napon 6,3V, i da nema operacioni u povratnoj sprezi, i da ne vraca reakciju na neke semplove signala preko izlaznog tranzistora u katodu.. To solidan je odgovor na tih par suptilnih i realnih audiofilskih zahteva, bolje je prekompleksno i nepotrebno. Jurenje vestica sa nekim ultraniskim sumovima je ipak nebuloza, posto je svaka emisija svetla katode prakticno generisan impuls, pa je sum zenerke ili neki Dzonsonov, energetski daleko ispod te pojave.