kreljib

....posle mnogo godina, ove godine me je izgleda baš krenulo....
Piskaram kako bih dovršio još jednu temu koju sam nedavno započeo. Atmosferu mi prave The Specials sa mog gramofona, a do mojih ušiju stižu vrlo detaljno, tačno i fino preko mališana iz naslova.
Veoma sam zadovoljan krajnjim ishodom iz kog sam izašao bogatiji za jednu veštinu koja mi je oduvek bila zanimljiva, ali nisam imao neku priliku ili potrebu da pokušam da je savladam-FURNIRANJE.
Nakon konsultacije sa Vama koji ste dali poneki komentar, nakon kontakta sa majstorom bez kog od svega ovoga ne bi ničega ni bilo, nakon istraživanja i čituckanja o ovom modelu, rešio sam da se upustim u avanturu, naravno (što rekoše BUBE) With A LITTLE Help From My Friends…...MNOGO IM HVALA!

Dok sam skupljao budžet za popravku, premerio sam kutiju. Od drugara dobio sugestiju i dovoljno velike table furnira belog jasena koje je on sasatavio od otpadaka, a naspram mera koje sam mu dao. Uputio me je u proces i dao mi je industrijski lepak kojim oni rade u firmi. Lepak je za hladno, ali me je savetovao da ga ipak sušim mlakom peglom. Lepilo je kao i svako lepilo za drvo, ali steže za kraće vreme-i bez peglanja, a peglanje je neophodno kako bi se furnir (što pre) zalepio preko oblih ivica. Nije teško, ali je vrlo pipavo. Obzirom na okolnosti pod kojim sam izvodio ovaj proces, sve je prošlo i više nego odlično…nemam radionicu, pa sam se igrao na terasi ili u sobi uz česte posete mojih pomoćnika koji zajedno imaju 11 godina (8+3).
Dobro je, nije bilo povređenih…

Od alata potrebni su četka za nanošenje lepila, pegla, oštar skalper, stara krpa (naravno, ništa bez gaća). Kasnije brusni papir granulacije 80, a za finiš 150 i medicinski špric i najdeblja igla.
Mislim da je jasno šta čemu služi, a da možda zbunjuje ovo na kraju. Nakon finalnog šmirglanja i brisanja kako bi se odstranila fina piljevina sve je izgledalo savršeno/kao izliveno. Površine su bajcovane, a kada je preko bajca bačen lak, na mnogo mesta, naročito na onim pomenutim oblim ivicama, gde je furnir savijan i lepjen, pojavili su se klobuci vazduha. Svaki sam zasekao prateći pravac vlakana, a zatim uz pomoć šprica i igle, punio te “rezove” lepkom i peglao ih uz brisanje.
Pre ponovnog lakiranja, “ožiljci” su prešmirglani, a pretrčalo se i preko nekih mesta gde to nije bilo nužno, kako bi se sve površine jednako istonirale. Klobuci se, na sreću, nisu ponovo pojavili, a ja sam i više nego zadovoljan krajnjim ishodom.

Terminali su takođe stradali, pa su po uzorku napravljeni novi od mesinga. Oko toga ne znam ništa jer drugar koji je to uradio ne voli mnogo da priča.

Obično bude ovako: donesi mi to što hoćeš…jel može ovako?…A-haaaa…dođi sutra…evo ti ovo…negooo, za šta ti je to?
Basići nisu mogli da se poprave, već jedino da se "naprave". Majstor je naveo šta mora da radi, za svaku radnju rekao cenu, na kraju pomnožio sa dva i - bilo je prihvatljivo (ako želi, pošto je član foruma neka doda koju rečenicu o svom delu posla).
Takođe je ponudio opcije, koje ne utiču na cenu, za izradu membrane:
     a) polipropilen(valjda?)    b) papir - njegov proizvod
Odlučio sam se za papir jer je u priči na mojoj prošloj temi spomenuto kako je u jednoj prodavnici ploča na nekoga papir ostavio neizbrisiv utisak. Takođe, majstor je na mene ostavio utisak da dobro radi svoj posao, a pošto je rekao da to on pravi...zvučalo mi je bolje i ni ne razmišljam "da li sam pogrešio?" ...

Na kraju, znam da ovo nije KEF, ali ja sam zaista zadovoljan. Pošto sam ograničen prostorom(a nadam se da to neće još dugo da traje) mališani stoje na mojim kutijama iz prošle teme.
Nisam očekivao da će bolje svirati i nisam se prevario, ali da sviraju-SVIRAJU! I to BAŠ SVIRAJU!
Pretpostavljam da se adekvatno poređenje ni ne izvodi ovako (između lake i teške kategorije), ali možda i grešim…nije ovo boks (mada box jeste kutija)
Ja primećujem sledeće:
Kada rade malecki - sve je super, kada ih zamenim Nišlijama, isplivaju još neki detalji koji baš prijatno i lepo ispune sliku, a kada se vratim na prvobitno, bukvalno se primeti “amputacija” tih detalja….i tada baš fale.
Kada rade sve četiri kutije, tada je zaista FENOMENALNO.
Jedino što bih voleo je da imam prostoriju u kojoj bih se poigrao oko različitih varijanti postavki kutija…mislim da bih se u jednom momentu….uneredio…
Od mene toliko. Nadam se da nisam previše gnjavio. Hvala svima! Pozdrav!

 

....posle mnogo godina, ove godine me je izgleda baš krenulo....
Piskaram kako bih dovršio još jednu temu koju sam nedavno započeo. Atmosferu mi prave The Specials sa mog gramofona, a do mojih ušiju stižu vrlo detaljno, tačno i fino preko mališana iz naslova.
Veoma sam zadovoljan krajnjim ishodom iz kog sam izašao bogatiji za jednu veštinu koja mi je oduvek bila zanimljiva, ali nisam imao neku priliku ili potrebu da pokušam da je savladam-FURNIRANJE.
Nakon konsultacije sa Vama koji ste dali poneki komentar, nakon kontakta sa majstorom bez kog od svega ovoga ne bi ničega ni bilo, nakon istraživanja i čituckanja o ovom modelu, rešio sam da se upustim u avanturu, naravno (što rekoše BUBE) With A LITTLE Help From My Friends…...MNOGO IM HVALA!

Dok sam skupljao budžet za popravku, premerio sam kutiju. Od drugara dobio sugestiju i dovoljno velike table furnira belog jasena koje je on sasatavio od otpadaka, a naspram mera koje sam mu dao. Uputio me je u proces i dao mi je industrijski lepak kojim oni rade u firmi. Lepak je za hladno, ali me je savetovao da ga ipak sušim mlakom peglom. Lepilo je kao i svako lepilo za drvo, ali steže za kraće vreme-i bez peglanja, a peglanje je neophodno kako bi se furnir (što pre) zalepio preko oblih ivica. Nije teško, ali je vrlo pipavo. Obzirom na okolnosti pod kojim sam izvodio ovaj proces, sve je prošlo i više nego odlično…nemam radionicu, pa sam se igrao na terasi ili u sobi uz česte posete mojih pomoćnika koji zajedno imaju 11 godina (8+3).
Dobro je, nije bilo povređenih…

Od alata potrebni su četka za nanošenje lepila, pegla, oštar skalper, stara krpa (naravno, ništa bez gaća). Kasnije brusni papir granulacije 80, a za finiš 150 i medicinski špric i najdeblja igla.
Mislim da je jasno šta čemu služi, a da možda zbunjuje ovo na kraju. Nakon finalnog šmirglanja i brisanja kako bi se odstranila fina piljevina sve je izgledalo savršeno/kao izliveno. Površine su bajcovane, a kada je preko bajca bačen lak, na mnogo mesta, naročito na onim pomenutim oblim ivicama, gde je furnir savijan i lepjen, pojavili su se klobuci vazduha. Svaki sam zasekao prateći pravac vlakana, a zatim uz pomoć šprica i igle, punio te “rezove” lepkom i peglao ih uz brisanje.
Pre ponovnog lakiranja, “ožiljci” su prešmirglani, a pretrčalo se i preko nekih mesta gde to nije bilo nužno, kako bi se sve površine jednako istonirale. Klobuci se, na sreću, nisu ponovo pojavili, a ja sam i više nego zadovoljan krajnjim ishodom.

Terminali su takođe stradali, pa su po uzorku napravljeni novi od mesinga. Oko toga ne znam ništa jer drugar koji je to uradio ne voli mnogo da priča.

Obično bude ovako: donesi mi to što hoćeš…jel može ovako?…A-haaaa…dođi sutra…evo ti ovo…negooo, za šta ti je to?
Basići nisu mogli da se poprave, već jedino da se "naprave". Majstor je naveo šta mora da radi, za svaku radnju rekao cenu, na kraju pomnožio sa dva i - bilo je prihvatljivo (ako želi, pošto je član foruma neka doda koju rečenicu o svom delu posla).
Takođe je ponudio opcije, koje ne utiču na cenu, za izradu membrane:
     a) polipropilen(valjda?)    b) papir - njegov proizvod
Odlučio sam se za papir jer je u priči na mojoj prošloj temi spomenuto kako je u jednoj prodavnici ploča na nekoga papir ostavio neizbrisiv utisak. Takođe, majstor je na mene ostavio utisak da dobro radi svoj posao, a pošto je rekao da to on pravi...zvučalo mi je bolje i ni ne razmišljam "da li sam pogrešio?" ...

Na kraju, znam da ovo nije KEF, ali ja sam zaista zadovoljan. Pošto sam ograničen prostorom(a nadam se da to neće još dugo da traje) mališani stoje na mojim kutijama iz prošle teme.
Nisam očekivao da će bolje svirati i nisam se prevario, ali da sviraju-SVIRAJU! I to BAŠ SVIRAJU!
Pretpostavljam da se adekvatno poređenje ni ne izvodi ovako (između lake i teške kategorije), ali možda i grešim…nije ovo boks (mada box jeste kutija)
Ja primećujem sledeće:
Kada rade malecki - sve je super, kada ih zamenim Nišlijama, isplivaju još neki detalji koji baš prijatno i lepo ispune sliku, a kada se vratim na prvobitno, bukvalno se primeti “amputacija” tih detalja….i tada baš fale.
Kada rade sve četiri kutije, tada je zaista FENOMENALNO.
Jedino što bih voleo je da imam prostoriju u kojoj bih se poigrao oko različitih varijanti postavki kutija…mislim da bih se u jednom momentu….uneredio…
Od mene toliko. Nadam se da nisam previše gnjavio. Hvala svima! Pozdrav!

 

Baš mi se dopada to što si ukopao jedinice.
Padalo mi je to na pamet, ali nisam tih dana baš do kraja i strpljivo mogao da se posvetim svemu, pa sam samo prekopirao postojeće.
Bojao sam se da nešto ne "poje*em" ako bez konsultacija ,na svoju ruku, ukopam, a nisam bio raspoložen za komunikaciju.
Rad na tim kutijama mi je pomogao da prođem kroz jedno, za mene baš psihički teško stanje. Oduvek tako, kad me nešto muči, ja izmislim da nešto radim i to mi mnogo pomogne....pa imam uspomenu na nešto što sam pobedio

Uh druze @kreljib ne mogu da ti opisem koliko mi laknulo kad vidim da nisam jedini koji se maje sa Ei nis .
Mene bilo sramota da izbacim sta sam pravio da mi se ne smeju ovde ali ti si probio led , e sad izvini sto ti se mesam u temu .

Poštovanje svima. Nemam ništa protiv da bilo šta kačite, komentarišete i iznosite...samo da nije o Corona virusu i sve je ok.
BTW, dok sam čitao šta ste pisali, na momente sam se osetio kao da se piše na nekom drugom jeziku, što je donekle i tačno jer, kao što se i predstavih, ja sam NEZNALICA, a to će da upotpuni sledeća pričica, koja mi je pomogla da mogu da se nastavim nešto što ste i Vi komentarisali.
"Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran." Albert Ajnštajn
Jednoga jutra, kada sam krenuo da stavim vodu za kafu, zatekoh pozdrav od malog, nezvanog i nimalo dragog gosta - Mus Musculus. Uz globalne mere i savete koji akcentuju ličnu higijenu, ja sam imao još goru žurku na mikro-lokalnom nivou. Nas četvoro živimo u dve sobe u potkrovlju, a kuhinja je veoma tesna i do u mm iskorišćena tako da je savršeno gnezdo za pomenutog gada. Po struci sam veterinar (tj zamalo-večiti apsolvent, ali to je sad neka druga priča) i dosta dugo sam radio u struci, a deo posla je bila i deratizacija. Kad god sam nekoga posavetovao kako da se reši gosta, to je bilo uspešno. Ljudi moji dve pune nedelje....nema šta probao nisam...nema šanse! Jedne večeri, izlazim iz kupatila i vidim gada kako ulazi u denvni boravak i u pokušaju da ga uhvatim i učinim mu nešto ružno, razbacao sam sav nameštaj, ali bez uspeha. Čekao sam ga još par min i izleteo je iz dečjih igračaka. Tu sam baš pukao, ali on je opet zbrisao. U trenutku neverovatnog besa i nemoći, rodila se ideja. Brzinom munje, skinuh neku aplikaciju tipa ULTRAZVUČNI RASTERIVAČ GLODARA. Uključio sam je i sedeo kao mentol 10ak min- NIŠTA. Tada se ideja pretvorila u glupost....nakačio sam telefon na pojačalo. Ništa....pobeđen, otišao sam da spavam i pitao se da li mi zuju u ušima od nervoze ili od aplikacije? Ako je ovo drugo, ne mogu da verijem da nisam uspeo da ga nateram da se pojavi. Osvanuo je novi dan, ja uđoh u sobu u nameri da je sredim i iznesem i operem sve dečje igračke. Dok to radim, ajd da pustim muziku da mi pravi društvo-i pustih je....al visokih N E M A ! Verovali ili ne, tog dana uveče se gad upecao. Za sve vreme dok je živeo kod mene nije napravio nikakvu štetu. Ništa progrizao, načeo ili slično. Samo su zvučnici stradali.....pre njega.    Slažem se sa Ajnštajnom i nadam se da ću u budućnosti sebi uspeti da postavim neke granice za pomenutu osobinu.
Šta sad RADITI? Ništa ne funkcioniše, niko ne radi, a i da radi, ja nikoga ne znam...i pozovem jednog drugara koji me je razumeo i doneo pomenute SAL DTF12 da ne svenem dok se ne snađem. Do juče su bili tu. Verovatno sam baš imao sreće-u nesreći. Pojavio se oglas i zvučnici koji su stigli su ok. Moje poređenje je da je SAL bar za 3 ocene lošiji od Ei Niš. Ne žalim što sam dao 400din više za polovne Ei nego za nove SAL. Svira i SAL, ali kao da je bubnjar na nekoj dugoj dijeti i ne može onako slatko i masno da pukne činelu. Daire i ostale zveckalice nisu jasne. Kad svira akustara, ne čuje se ono grebuckanje kad prsti šetaju sa praga na prag preko debelih žica gitare. To su neki detalji koje je miš pojeo, ali VASKRSLI SU, I TO VAJSTINU VASKRSLI!
Drago mi je što sam postavkom teme uspeo da privučem Vašu pažnju. Drago mi je ako sam sada nekoga uspeo da nasmejem, a nadam se da nikoga osim sebe ovim nisam ništa naučio-verujem da ste pametniji.
Hvala za savet i sugestiju za "orošavanje" skretnice (obratiću Vam se kada napravim konkretnu shemu, pa možda mi još koju pametnu udelite).
I na kraju, hvala i sitnom glodaru koji mi je svojim prisustvom ukazao na razliku između Ei AZ011/73/SK8 i SAL DTF12/8 i izvetrio iz mog životnog prostora.
*uskoro se javljam sa još jednom temom/krenulo me, al o tom - po tom.

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?

Poštovanje ljubitelji dobroga zvuka!
Veoma davno sam na ovom forumu pokrenuo temu o MATERIJALIMA ZA IZRADU ZVUČNIH KUTIJA.
Od tada do oktobra 2019. sam mnogo puta „nešto“  hteo i to isto „nešto“ - odustajao.
Da ne pišem sada romene(biće ovo samo esej), sigurno sam negde pogrešio, a sigurno sam negde i dobro postupio.
Što se samogradnje tiče, danas za sebe ne smatram da znam, već da sam malo manja neznalica, kao i da to ne treba da radi neko ko ne poseduje bar minimalna znanja iz te oblasti.
Pošto to smanjenje neznanja dugujem ovom forumu, evo malo reči i fotografija, pa možda nekom nešto pomognem, možda nekog nasmejem, ali eto, toliko mogu da vratim.
KAKO SAM ODABRAO SVOJE PRVE/PRAVE ZVUČNIKE
                Čačkajući i čitajući na razne teme, shvatio sam jedno-da bi odabrao/napravio zvučnike, prvo i jedino što moraš je da NAUČIŠ DA SLUŠAŠ.
Tragajući za adekvatnim projektom, zanosio sam se nebitnim stvarima-tipa gore pomenuta tema...nije to nebitno, ali svakako nije stvar od koje se počinje.
Svoje kante koje je neko sklepao od auto zvučnika nepoznatog proizvođača guralo je moje skromno (nazovi)pojačalo TECHNICS SU610.
Sasvim slučajno, dobrom voljom jednog rođaka, zamenio sam ceo sistem predivnim HITACHI HA-M2 + FT-M2 koji je imao svoje pripadajuće dvosistemske zvučnike.
Tu su moje uši počele da čuju.
Uvideo sam šta znači biti tupo,a glasno i oštrije,a tiho.
Vizuelno, postao sam bukvalno zaljubljen u svoje nove spravice i nekeko sam se skrasio, ali sam uz „muzikicu“  kad god mi prilike dozvoljavaju tražio ono „nešto“.
Zahvaljujući tuđim iskustvima i razgovorima, pa i srećom da sam naleteo na neke dobre i poštene ljude, vremenom sam shvatio da oni projekti sažvakani od A do Š uglavnom nisu dobronamerni . Za tvoje uloženo (prvenstveno novac, a potom trud i rad) ćeš dobiti mnogo manje od onoga koliko to zaista vredi. Što narod davno reče - Besplatan je sir, ali samo u mišolovci!
                Tražeći ono „nešto“ naleteo sam na oglas koji mi je upao u oči jer ga je postavio neko iz mog malog grada. Na osnovu opisa koji je bio ozbiljan i kratak, ali sa dovoljno informacija pretpostavio sam da onaj ko ovo prodaje dobro vlada materijom. Palo mi je na pamet ko bi to mogao biti i za par dana sam sreo dotičnog i pitao ga da li je on postavio oglas. Ispostavilo se da imam dobru moć dedukcije i dogovorili smo se da dođem i čujem o čemu se radi.
                Ja tamo, kad ono....prizor za gledanje, slušanje nije nužno. Neki Marantz u godinama, munje gromovi, svetska čuda i bočno pored kutija koje upotpunjuju onaj utisak od kog zastaje dah, stoje neke prašnjave i neugledne kutije. Nakon kratkog ćaskanja, prelazimo na ono zbog čega sam došao. Dogovorena pesma počinje i ja je DOŽIVLJAVAM...do tada sam je samo čuo(bar milion puta).
Kada se pesma završila ja se smejem i pitam ŠTA JE BRE OVO? A onda čujem – PA TO SU OVI, MOJI, ZVUČNICI, EVO SADA ĆEŠ ČUTI ISTU PESMU NA OVIM-TVOJIM. Čovek je izvadio konektore i zabo ih u terminale onih neuglednih kutija i pesma je ponovo počela.
Skoncentrisao sam se i na pola pesme, uviđajući kako fali dosta nekih stvari u odnosu na pređašnje emitovanje, pravio sam poređenje i pokušavao da ga što jednostavnije ocenim.
Prve kutije su 10, i to je maksimalna ocena. Sve ovo uopšte ne zvuči toliko lošije....po meni jaka 7.
Kada se pesma završila, to sam izgovorio i dodao   ...ali dok gledam u ove kutije koje prodaješ, kako stoje pored ovih tvojih, rado bih ih izlupao....al su ružne čoveče.
Nastavili smo testiranje, ali opuštenije i uz priču smo još nekoliko puta menjali mesta konektorima. Ostao sam pri svom, 10/7.
Kada je došao trenutak, prvo sam čuo koliko koštaju njegove kutije...evri, 4 cifre...onda sam čuo cenu za prašnjave...evri, 2 cifre i to dovoljno daleko od treće.  RUKA RUCI!
Poređenje je vršeno između MONITOR AUDIO i Ei NIŠ.
Ono što mi je najviše smetalo morao sam da eliminišem pre nego što sam ih pustio u kuću bio je njihov izgled. Premerio sam ih i napravio krojnu listu. Pokušao sam da izvedem prepakivanje u šperploču, ali to bi bilo budalaština. Razlika u ceni materijala nije strašna, ali MDF se prodaje na rez, a šperploča na celu tablu, tako da bih sve platio duplo više i imao otpadak sa kojim ne bih znao ni gde ću ni, šta ću.
Rupe za jedinice su urađene uslužno na CNC.
Dampiranje zidova sam obavio filcom koji sam dobio od komšije, a kutiju sam napunio vunom.
Pošto nemam baš mnogo prostora, niti neku ozbiljnu radionicu, bio sam svestan da finiš ne mogu da izvedem ni mnogo precizno, ni mnogo pedantno, pa sam odlučio da bude jednostavno i zanimljivo.
Rađeno je iz više faza sa 2-3 boje, akrilnom bojom za beton, zatim blagim haotičnim brušenjem brusnim papirom granulacije 150 i nakon toga lakiranjem akrilnim lakom u dve ruke.
Kao svaki oženjeni muškarac, morao sam i ženu da uključim u svoju igrariju, i ona je uradila dekupaž u uglovima.
Kako sam kasnije čuo, ovo je neki model Ei Niš zvučnika, ali mislim da je neko tu nešto dorađivao. Zaista ne znam kako bih ga nazvao, ali mislim da sam uspeo da pronađem i za sebe napravim ono „NEŠTO“!
Za sve to vreme, dok sam ja tražio ono „nešto“, neko od bližnjih je čistio stan i do mene je došlo pojačalo PHILIPS FA568 koje je strpljivo čekalo svoj dan.
Uparih ja ovo dvoje i život je počeo. Muziku sam slušao kao da mi je 15, pa sam i repertoar iz tog perioda svog života obnovio. Koliko detalja, koliko tačnosti, koliko slika koje sada blistaju....ali ipak je tu nešto smrduckalo. Pored želje da moje uši počnu da funkcionišu, od davnina pamtim jedan risiver koji sam video kao dete i do današnjeg dana ga bukvalno sanjam. Još tu želju sebi da ispunim....i ispunih je...
HARMAN/KARDON 330C
U poređenju PHILIPS sa HK, ocena koji moje uši daju je 5-PHILIPS, 9-HK.
Završetkom ove priče, shvatate gde sve ovo ide....postajem bolestan, ali mislim da još duuugo neću imati potrebe da menjam ova dva elementa. Veoma sam zadovoljan, a u određenim trenucima i više od toga!
Ajd sad, da vidim, šta kažete? Ne zamerite na opširnosti, ne zamerite ako ništa od mene niste naučili. Hteo sam samo da se javim nakon kraja nečega što sam odavde započeo....a da li je kraj...ko to zna?