stein

... Šta je zapravo tema? Samogradnja gramofona, naravno... Sada bih malo o masama. Ne narodnim, nego težinskim. Takođe o rezonancijama i vibracijama. Svaka gramofonska ploča je izvor vibracija. Te se vibracije u načelu putem direktnog kontakta prenose sa ploče na iglu, odatle u pretpojačalo za korekciju i na kraju dolaze do zvučnika, odbijaju se od zidova i jedan deo krene da se vraća i do samog izvora, ploče i igle/zvučnice... To se zove povratna sprega i dodao bih, nepoželjna i za razliku od tzv "negativne" sprege u kolu pojačavača naponskog signala, ova neželjena sprega je još negativnija, odnosno, treba je izbeći tj eliminisati po svaku cenu. Najjednostavnije je držati gramofon dovoljno daleko od izvora koji stvara vazdušne talase i veći deo problema je rešen. Ali ne svi problemi. Jedan deo vibracija se može, i ne samo da može nego to i čini, preko podloge. Šiljci su onomad smišljeni za minimaliziranje transfera vibracija sa izvora vibracija na objekte kojima vibracije smetaju. Pretpostavimo da je gramofon dovoljno daleko od zvučnika i da ima dovoljno izolacije na svim nivoima i relaciji zvučnici - pod - stalak/polica - gramofon. Ostaje još dva segmenta koji mogu da proizvedu neželjene vibracije a sastavni su deo gramofona. Jedan je sam pogonski motor. Postoji više načina da se vibracije motora umanje ili čak potpuno eliminišu na putu do gramofonske ploče tj zvučnice. Jedan od načina je odabir motora sa što manjim brojem obrtaja, drugo je prenos frikcije tj pogona putem medija koji vibracije prigušuje i upija i to je u praksi najčešće gumeni remen. Plosnati je u prednosti što ima manje gubitke u transferu energije, okrugli je u prednosti što manjom površinom naleže na kontaktne površine i manje neeliminisanih vibracija prenosi. U praksi, okrugli remen se zbog umanjene površine transfera sile postavlja na spoljašnji obod tanjira. Kada se dođe do tanjira, obično se kod remenog prenosa koriste dva pristupa, a to je direktan pogon po obodu ili pogon subtanjira koji je manji i nalazi se ispod glavnog tanjira a sila rotacije se prenosi trenjem između površine naleganja jednog na drugi. Ostaje samo da se usaglase sve ove komponente. Najbolji i najsigurniji način da se izoluju i eliminišu vibracije koje bi potekle od motora je dakle motor sa malim brojem obrtaja (sinhroni AC motor sa 300 obrtaja naprimer ili DC motor sa regulacijom), potom, izolacija motora od kućišta/nosača motora, dodatno, odvajanje motora od šasije gde se nalazi tanjir sa ručicom i naravno, pogon po obodu tanjira. U ovom slučaju, jedina slaba tačka bi mogla biti remenica na motoru jer veća remenica teoretski proizvodi više vibracija, ali se to leko rešava odabirom dobrog materijala i preciznom izradom (balansiranjem remenice). Drugi izvor buke, nakon što smo eliminisali motor, je sam sklop tanjir/osovina i ležaj. Postoje dva osnovna načina da se eliminiše buka (vibracija) iz ležaja. Prvi je i najjednostavniji a ujedno i najvažniji. To je smanjivanje površine trenja na osovini a drugo, smanjivanje tolerancije na zazor u ležaju osovine tanjira. Postoji ceo niz rešenja koji je primenljiv u samogradnji ali je najvažnije uvek imati na umu da se mora smanjiti površina na kojoj se osovina rotira što ujedno smanjuje i otpor u kretanju i dobiti stabilnost jer se tanjir ne sme pomerati nikako osim u krug oko osovine. Jedno od rešenja je ono koje ću ja primeniti. Jednostavno je, precizno trajno i jeftino. Za materijal osovine će biti iskorištena osovina klipa na hidrauličnom amortizeru za kola (automobil). Prednost je dostupnost jer takvih osovina ima po auto-otpadima, mehaničarskim radionicama, klasičnim otpadima. Rang prečnika ovih osovina se kreće od nekih 10 pa do 22mm a ja ću u svakom slučaju ići na što veći prečnik. Inače, Audi je jedan od auta koji na zadnjim osovinama ima tako debele amortizere. Čisto kao informacija. Druga prednost ovog materijala je površinska obrada. Reč je o legiranom i brušenom potom poliranom hromu koji pokazuje izuzetna svojstva, posebno otpornost na habanje i stres. Naravno, nije cela osovina takva po preseku. Nakon što se odstrani površinski sloj, materijal je prihvatljivo obradiv na strugu. Kućište (šolju, nosač) osovine nisam još jasno definisao, a ispod same osovine će da ide jedna kuglica kao ležaj a u gornjem delu ležaja će se ugraditi teflonski prsten koji treba da drži osovinu uvek u centru čaure. Pojedinosti o dimenzijama, dostupnosti i postupcima kada na to dođe red. Eliminisali smo putem izbora vibracije motora i osovine, ostaje još samo da rešimo pitanje tanjira. Tanjir isto kao i motor može da bude izvor vibracija. Dodatno, može da tokom rada igle u brazdi reflektuje odsvirane talase nazad na ploču i zbrka informaciju. U nekom od prethodnih postova, već sam eliminisao tanjire male mase kao nezanimljive u ovom projektu, sada ću eliminisati još neke stvari... Aluminijum kao i mnogi metali sklon je rezonovanju. Postoje legure aluminijuma koje su malo bolje u borbi protiv vibracija, ali je to veoma rizično a na kraju može stvarno da bude i skupo. Ston (Deda Zeon)je kod Rajan-a ukazao na komad koji bi suštinski mogao da bude potencijalno zanimljiv za izradu tanjira. Prečnik 300mm može da prođe, a pošto ne mogu da odseku manje od 4 cm, bilo bi reči o nekih 5 cm materijala. U ovim dimenzijama može da se očekuje ozbiljna težina od nekih desetak kilograma, ali i isto tako, sa plaćenim PDV-om i veoma izvesno nekim troškovima transporta, bliže/oko 10.000 dinara. Posle toga bi trebalo mašinski obraditi ne mali komad na tačne mere i dovesti sve u savršeni balans. I dalje imamo komad aluminijuma koji potencijalno nije umrtvljen nego će da zvoni na nekoj frekvenciji... Nije da ne može, ali ima i drugih rešenja. Altman je primenio jedno takvo, vodootporna šper ploča lepljena u više slojeva. Uz to, može recimo i mediapan kao opcija. Tri sloja od 18 ili 19mm već zvuči masivno. Međutim, ja sam se odlučio da to bude neka varijanta koja nije možda najjeftinija ali će estetski sigurno biti veoma lepo. Klirit koji će se sendvičirati i potom formirati u tanjir. 9 slojeva transparentnog klirita od 10mm. Tu će sigurno biti dovoljno mase, sa već opisanom osovinom treba lepo da se uklopi a i domaći je proizvod pa ovim ujedno potpomažem i domaću privredu... Malo kasnije, nastaviću dalje...

Ovaj članak, posebno u uvodnom delu, priča istu priču kao i ja... Malo je beskompromisno urađenih gramofona, a svi takvi koštaju besmisleno mnogo. Jednostavno rečeno, čak i da se danas može kupiti kvalitetan LP u svakoj prodavnici gde se može kupiti i CD ploča, opet bi broj takvih, beskompromisno sagrađenih gramofona bio mizerno mali. Sagraditi beskompromisan gramofon može skoro svako. Osim nešto para, svakako treba mnogo rada, strpljenja i dosta razumevanja za niz sitnih detalja koji mogu da stvore probleme. Više puta se ovde potegla reč pucketanje. Pucketanje počinje nemarom, bacanja ploča umesto frizbija po žurkama, dakle, ljudski faktor. Jedan od razloga zašto sam preselio elektrostate u potkrovlje i onomad, gramofon kod prijatelja je loženje u prostoriji. Nije sama vatra i toplota problem nego što loženje drvima/ugljem u prostoriji neumitno proizvodi enormne količine fine mikroprašine koja konstantno leti okolo i dugo se zadržava u vazduhu a prilepi se na svaku moguću stvar koja ima bilo kakav statički naboj. Tepisi i konstantna cirkulacija (stanara) po prostoriji dodatno podstiču prašinu u vazduhu. Protiv toga nema puno pomoći niti nekog rešenja koje bi to trajno eliminisalo. Jedino pomaže mnogo više pažnje u rukovanju kolekcijom i eliminisanje direktnih izvora prašine... Ali ne bih o tome, to zapravo nije tema...

Slažem se sa kolegom, ništa nije besplatno. Ali što kaže narod, "što ne platiš na mostu, platiš na ćupriji" pa onda da drešimo kesu... Preko mosta ili ćuprije, svakako sam se namerio preći. Oduvek sam žudio za elektrostaticima, imam ih. Žudio sam za cevnim pojačalom, imam ga. Hteo sam da imam FR horne, imam ih. Poželeo sam da imam snagaša u A klasi, imam ih... Jedino valjda što sam oduvek hteo, a nisam imao je "Baba Roga ©" od gramofona. (© property of Zen Mod) Elem, takav gramofon kakav sebi spremam je kao i svaki gramofon, jednostavna mehanička naprava. Da li svira bolje od CD ploče ili ne, nije uopšte pitanje. Pitanje koje sam postavio sebi pre konačne odluke je bilo "Da li ja to odista želim?" Kada sam se jednog jutra probudio sa odgovorom na to pitanje, počelo je razmišljanje o tome šta to zapravo želim i kako treba da izgleda i kako treba da svira. Ni kod jedne komponente osim možda kod zvučnih kutija, konačan zvuk ne zavisi toliko od toga od čega je i kako sprava kao izvor napravljena. Mnogi "moderni" gramofoni su zapravo na prvi pogled dizajnerski hir, preterivanje količinama materijala koji je ugrađen, enormno masivni, teški i skupi, a sa druge strane, pogled na ručicu odiše elegancijom, filigranskim detaljima, preciznošću i lepotom koja pleni. Dakle, mene svakako nećete pokolebati niti u nameri da projekat realizujem, niti da podelim znanje. Uostalom, i kada sam počeo sa triciklima, svi su se podsmevali i rugali. Who's laughing now?

Nema pljuvanja u ovoj temi, zato sam postavio glasanje kao mogućnost da se bez previše galame mogu izjasniti svi o svom ličnom stavu, a pri tome mogu ostati kulturni. Sva daljnja pojašnjenja su takođe prihvatljiva s tim da ne želim da ulazim u raspravu tipa Pro Et Contra. Projekat će biti dostupan svakome ko želi da doprinese svojim idejama, pokušaću da nađem odgovore na pitanja ako ih bude, ali neću ulaziti u polemike oko toga da li je gramofon validni projekat za samogradnju u 21. veku. Meni jeste. Samogradnja audio uređaja jest diyaudio bez obzira na konkretnu izvedbu... Što se tiče pitanja na temu Numark, da ili ne, ne mogu da sudim samo na osnovu nekih ličnih ubeđenja. U odnosu na cene priznatih i renomiranih brendova, Numark i slični gramofoni su smešno jeftini, pogotovu ako pogledamo šta isti nude za tu cenu. Ono što mogu da odgovorno tvrdim je da se razlika između jeftinih i kvalitetnih gramofona itekako čuje. Naravno, sve treba uzeti sa rezervom. Glupo bi bilo usporediti recimo Numark povezan na PC putem USB kabela a iz PC-ja signal dovesti sa line izlaza muzičke kartice na neke Vivax zvučnike preko Vivax pojačala sa kombinacijom Kuzma Stabi + Denon + MM RIAA korektor od Tibora Šindrića pa Unison Research UR845 i finale na Sonus Faber Minima Amator... Jednostavno nije za poređenje. Do sada nisam ni video ni čuo Numark na drugačije kombinovanom sistemu... Numark i slični gramofoni verovatno i neće nikada biti prvi izbor nekoga ko je prvenstveno zainteresovan za iole ambiciozniji fifi sistem, pa bio taj sistem full diy ili samo delimično, ili čak sav skockan od fabričkih komponenti. Već sam više puta ponovio da je gramofon veoma prosta sprava, ubadanjem neke RIAA diskutabilnog kvaliteta i AD konvertera sa USB izlazom u gramofon, dobija se gramofon koji jeste praktičan, ali i veoma ograničen na samo to za čega je i projektovan. Čini mi se da je u pitanju samo praktičan "gadget" za spašavanje zaostalih ploča i igranje sa skrečovanjem (kod DD izvedbi) Kada se od cene kompletnog uređaja odbije vrednost AD konvertora i RIAA, malo šta ostaje kao vrednost koja može da opravda nadu u sonične sposobnosti takvog uređaja... Ko ne očekuje nešto posebno, toliko otprilike i dobija. Ništa posebno... Kupiti neki od ovih novih i relativno jeftinih gramofona donosi sa sobom niz razočaranja u komponente. Prvo, tanjir je ultra lagan, dakle sva stabilnost broja obrtaja ostaje na kvalitetu i sposobnosti elektronske kontrole motora da održi brzinu. Ručice su veoma izvesno sve polu-razdešene jer ako se proizvodi u serijama da se cena može održavati ultra nisko, ne znam ko ima toliko vremena da svaku ručicu dotera u savršeno stanje. Ležajevi su na nivou jeftinih komercijalnih gramofona koje čak i ja bacam u kantu nakon što počupam iz njih par šarafa a ivericu izlomim za loženje. Zvučnice... Pa ne znam šta se stavlja, ali sam siguran da ni jedan ne dolazi ni sa najjeftinijom verzijom Ortofona što bi bio neki minimum zahteva... Dakle, lepo izgleda, ali samo to... Sumnjam da bi vredelo kupiti nekog čak i polovnog u pola cene zarad delova... Ovde sam krenuo u gradnju nečega što će sa jedne strane verovatno delovati kao da obiluje kompromisima, ali zbog iskustva koje imam sa gramofonima (a ako sa nečim imam iskustva iz domena diyaudia, to su upravo gramofoni) i znanja koje izgleda da nije potpuno izlapelo, ovaj projekat će u odnosima postignutog kvaliteta biti beskompromisna izvedba. Kompromisi će se raditi samo u onim segmentima gde je potrebno uložiti više rada i truda umesto bacanja para. Kao najbolji primer, tanjir bi trebalo da bude težine oko 4 do 5 kilograma, što definitivno niko ne može da kaže da je malo. To će trebati poterati sa adekvatnim motorom koji zbog sistema koji će se primeniti i ne mora biti preterano snažan, ali se mora pošteno uraditi. Kada se završi sve, sve će biti daleko jasnije... Dakle, kompromisa će biti, ali ne na uštrb ciljanih rezultata. Konačan izgled i funkcionisanje moraju biti najbolji mogući... Cena i dostupnost izvedbe bi trebali da budu prihvatljivi.

... Postoji nekoliko stvari koje sam namerno izostavio, kao što je na primer pogon trenjem preko gumenog točkića. Takav se pogon ne smatra adekvatnim za visokokvalitetne aplikacije, stoga nije bitan za ovu priču. DD sam spomenuo jer ga je moguće upotrebiti za ovu namenu. No dobro, da odemo korak dalje.Voleo bih da prikažem nekoliko primera u kom pravcu će se ova tema kretati...Prvo, bazični sistem povezivanja komponenti, jako se lepo vidi na sledećim primerima:Gramofon građen na jednoj nosećoj šasiji, tanjir i ručica međusobno kruto vezani, motor elastično vezan na istu podlogu.Gramofon sagrađen iz dva segmenta, tanjir i ručica u krutoj sprezi, motor potpuno fizički odvojen.Još jedan izrađen od lako dostupnih materijala, sa odvojenim pogonom...Ako se kome pak ovakav pristup ne dopada, za divno čudo, internet uz pomoć google pretrage slika daje ogroman broj rezultata... Nemački Montegiro u četiri modela nudi četiri skoro sasvim različita dizajnerska rešenja...Dakle, izbor dizajnerskih rešenja je veoma velik a uvek ostaje neko koje može biti originalno na svoj način. U tome i jeste lepota samogradnje... U ovom slučaju, nema mnogo osnovnih komponenti ali se mašti i sposobnosti improvizacije uvek može dati šansa da dođu do izražaja, a kao rezultat se dobija ako ništa drugo, otkačen komad nameštaja, mada ja nikada ne bih savetovao da se sagradi gramofon koji služi samo kao skupljač prašine...Kao što se vidi iz datih primera, a ovo je samo nekoliko od mnoštva, materijali koji se koriste ili da budem precizniji, koji se mogu koristiti za izradu tanjira i šasije su raznoliki. Drvo, mediapan, razni metali, klirit/pleksiglas, kamen/mermer... U nastavku priče, posvetiću malo više pažnje međusobnim uslovljavanjima. Na primer, kao što se ručica i zvučnica moraju dobro upariti da bi se izvukao optimum/maksimum, isto tako postoje tri elementa koje na tehničko-tehnološkom nivou treba međusobno uskladiti a u mnogome će sve zavisiti da li nešto od potrebnog već postoji zatureno u nekom budžaku, na tavanu, fioci... Krenuo bih prvo od tanjira i osovine koji međusobno moraju biti par. Najednostavniji metodi su opisani od strane zloglasnog Altmana koji je ventil automobilskog motora iskoristio kao osovinu. Ne sumnjam da to može tako, ali ću se ovde radije fokusirati na izvedbu neke ipak ozbiljnije izvedbe što ne znači da ne može drugačije da se uradi. Druga stvar kojom bih se pozabavio je motor koji treba da pokreće tanjir. Tanjir/ležaj i motor mogu da se uzmu iz nekog starog gramofona sa svim ograničenjima koje takav pristup nameće. Jeftini konfekcijski gramofoni, uglavnom su se proizvodili i prodavali sa tanjirima do najviše kilogram, do kilogram i po. Ne mora da bude loše, ali ja ću da nišanim malo višlje od toga. Motor, s druge strane mora da bude sposoban da preko remena samostalno pokrene i brzo zavrti tanjir na potrebnu brzinu i potom tu brzinu održava konstantno. Rizova izvedba Turandot gramofona koji je zapravo Unitra (poljski) pati od banalnih bolesti, a glavna je slabašan motor i ispodprosečna preciznost kontrole broja obrtaja. U samogradnji, definitivno želimo postići mnogo bolje rezultate jer takav gramofon sa zvučnicom u klasi cene 35-40 evra može da se kupi za 50 evra a sa nekom sumnjivom, i za 20 do 30 evra... Većina komercijalnih gramofona koji nisu bili skupi ni kada su bili novi a LP ploče na vrhuncu slave, danas se mogu dobiti budzašto. Isto tako, u klasi cene od 50 do 150 evra, može se dobiti nov gramofon sa USB izlazom, pospašavati u digitalni format neke ploče, ali ne očekivati bilo šta više nego samo da funkcioniše tehnički korektno...U klasi cene od 100 do 150 evra, takođe se može naći solidan ili čak kvalitetan gramofon, gramofonska baza sa ili bez zvučnice, ali to je već lutrija... Može se lako desiti da se za te pare zapravo kupi veoma skup motor... Pre kupovine, treba se svakako raspitati, prevrnuti malo po internetu, razmisliti...Kakav onda motor i tanjir odabrati? U svakom slučaju, najzahtevnija je varijanta ako se tanjir i osovina prave od sirovog materijala, ali i najveće šanse da se dobije sve što se očekuje od dobrog tanjira i osovine. Uz takav tanjir, definitivno treba naći i najbolji motor... Ako se krene od odabira motora, veoma je lako moguće da će se završiti sa pogonom po obodu tanjira. Po meni, možda najbolje rešenje ako se kreće od nule... Ako se negde nađe neki dobar tanjir formiran kao "zvono" pa još ima i svoju osovinu i subtanjir, onda se može planirati i pogon po obodu subtanjira, onda motor ne mora da se vidi... Sve je kao što rekoh, stvar ličnih preferencijala... Ko šta nađe...

Zarad jednostavnosti i "ekonomičnosti", preskočiću priču o istorijatu gramofona i ploče kao sprave i medija. Za one koje ipak zanimaju sirove činjenice: http://en.wikipedia.org/wiki/PhonographOdmah bih prešao na neke od osnovnih stvari koje su mnogo važnije od istorijata. Šta u stvari čini gramofon i kakve su međusobne relacije između elemenata? Kao najvažniji elementi svakog gramofona, bez obzira na cenu, materijal i izvedbu (što se preslikava na konačni kvalitet) uvek postoje tanjir, pogon, ručica sa zvučnicom i neko vezivno tkivo koje najčešće nazivaju šasijom. Tanjir sa osovinom ima ulogu postolja za inače labilnu ploču. Pogon je zapravo motor sa stalnim i stabilnim brojem obrtaja i jedina funkcija mu je da održava konstantan broj obrtaja tanjira. U praksi, koriste se dve vrste pogona, direktni, gde je osovina tanjira u isto vreme i osovina motora i uglavnom se za tačnost broja obrtaja brine elektronika i kvarcni regulator i pogon preko remena (kaiša, remenice) gde motor i tanjir imaju zasebne osi rotacije a sila rotacije se remenom prenosi na tanjir. Ručica sa zvučnicom je sklop elemenata koji omogućavaju da se igla vodi kroz brazde ploče u koje je utisnut/urezan zvučni zapis. Ručice se izvode kao tangencijalne ili šestarske u najvećem broju slučajeva. Tangencijalne ručice vode vrh igle zvučnice kroz brazdu tako što zvučnicu uvek drže pod 90 stepeni u odnosu na tangentu ploče i ugaona odstupanja od ovog, idealnog položaja ne postoje. Zato kažem idealan položaj, jer se u procesu urezivanja informacije na master ploču, vrh igle koja unosi zapis, vodi na isti način, u istoj poziciji. Šestarske ručice su ručice koje bez obzira na konkretnu realizaciju, uvek unose nešto malo greške, osim u dve tačke gde se zvučnica nađe pod 90 stepeni u odnosu na tangentu. Dobro izvedena ručica unosi jako male greške i slušno se ova odstupanja mogu smatrati zanemarljivima. Ime su dobile zbog toga što se rotiraju oko jedne tačke oko koje opisuju kružnicu, dakle, slično kao šestar.Postoji nekoliko sprega među ovim elementima koji su bitni u procesu konstruisanja gramofona. Tanjir i ručica moraju biti kruto spregnuti, dakle na istu platformu i bez elastičnih sprega, da bi se jednom podešeni parametri na relaciji ručica/zvučnica - ploča sa zapisom sačuvali u optimalnom odnosu. Dakle, kada ručica, bez obzira kojeg tipa i izvedbe uvede iglu u brazdu na određeni način, to mora da čini svo vreme i svaki put, bez obzira na broj obrtaja, veličinu ploče, ili neki spoljašnji uticaj. S druge strane, DD (Direct Drive - direktni pogon) je pogon koji je zbog svojih specifičnosti kruto spojen na tanjir (ili obrnuto) ali najveći broj fifi gramofona ima pogon preko elastične sprege. Nekada je to okrugla, nekada plosnata remenica, ali motor zbog vibracija uglavnom mora biti elastično spregnut sa tanjirom da se izbegne prenos vibracija motora na tanjir a samim tim i na ploču koja bi potom, neželjene vibracije prenela na iglu pa pravo u predpojačalo i dalje. Postoji niz rešenja kako se može izvesti spoj ove tri osnovne komponente. Najčešća izvedba, ujedno i najjednostavnija je jedna zajednička, dovoljno kruta i masivna podloga na koju se kruto veže osovina tanjira i ručica, dok se motor smešta i fiksira preko neke elastične veze, naprimer gumenih odstojnika. Podvarijanta ove izvedbe je dvodelni ili trodelni gramofon gde se na neku platformu (polica, ploča mediapana, drveta kamena) postavlja sklop sa tanjirom i ručicom, a pored postavlja poseban deo u kojem se nalazi motor, koji ima svoje zasebno kućište... Nastavak sledi...

Pošto glasanje za sada pokazuje da ima više njih koji temu smatraju zanimljivom, onda ću da nastavim i zaokružim, sa sve rezimeom.Slažem se da se uvek za iste novce više isplati kupiti dobar gramofon. Međutim, kako to biva sa mnogim stvarima koje iz nekog razloga vreme pregazi, gramofoni i vinil sada žive neki novi, alternativni život u paralelnom univerzumu. Ništa me neće začuditi ako istu sudbinu doživi i klasični audio CD format...Ko je gramofon ostavio iza sebe, u redu, stvar izbora, procene, racionalizacije, šta god. U prve tri godine posedovanja CD plejera, uspeo sam da skupim čak sedam CD ploča. Gramofonskih ploča sam do tog vremena nakupio valjda preko dve hiljade komada... Svoj poslednji gramofon sam dao na čuvanje prijatelju 1998, kada smo se preselili u sobicu od nekih 18 kvadrata gde jednostavno nije bilo mesta za sve a ploče sam delom poklonio radio stanici gde sam radio, a deo podelio prijateljima. Dakle, sedam komada za tri godine. To me nije sprečavalo da ponekad poslušam neku ili da odem do CD kluba, iznajmim neki naslov i presnimim na kasetu...Sve je stvar izbora. Sada se još uvek mogu kupiti ploče, opet, samo je stvar dobre volje i ličnih opredeljenja...... A što se tiče gramofona, da se ne ponavljam, ovo nije obavezujuće, niti ovo radim da bi me neko tapkao po ramenu i govorio kako sam super. Smatram da i mlađi naraštaji, isto kao i neki od nas fosila treba da imaju priliku da nauče nešto o ovoj tehnologiji koja jeste deo istorije, ali isto tako može da priušti i malo zadovoljstva. Ja nalazim zadovoljstvo u slušanju muzike, i isto toliko u samogradnji. Pošto je gramofon kao jedan od izvora prvenstveno mehanička sprava, a tu sam kudikamo bolje izverziran nego sa elektronikom i elektronskim delovima, onda želim da svoja iskustva ovde prenesem pa koga zanima, naučiće nešto, koga ne zanima, ne mora da čita... Sasvim je to u redu. Osim suve teorije i prazne priče istkane matematikom, kroz celu temu ću da predstavim najvažnije elemente svakog gramofona, interakciju između njih i neka iskustva koje sam stekao u praksi. Ovim ne želim da umanjim vrednost drugih izvora snimljene muzike, samo da pokažem da se za pristojnu sumu, malo rada i vremena i u samogradnji može sagraditi veoma dobar gramofon...

Nema nas mnogo bolesnika okolo, ali hajde da probamo ovako nešto... Malo teorije, malo prakse i činjenica... Samogradnja gramofona, koja suluda ideja!? Da li je? U vreme digitalija, kada i CD koji je trebalo da bude savršeni nosač zvuka ispada da je daleko od idealnog rešenja pokazuje sve svoje male nesavršenosti i biva širom sveta istisnut iz ponude pionira tehnologije (Philips kao jedan od dva glavna začetnika tehnologije više ne proizvodi audio CD reproduktore!), u vreme kada kompresovani računarski audio formati prete da pregaze masovnošću, praktičnošću, cenom i dimenzijama sve do sada poznate načine slušanja muzike, da li je uopšte blisko zdravom razumu praviti gramofone? Ploča od vinila kakvu sam je upoznao kao mladac više ne postoji. Uništili su je ekonomisti, kalkulanti, špekulanti i komercijalisti. Jedan je tražio da se smanji količina otpada pa su počeli da recikliraju zaostale platinaste tiraže "vesele seke" i "bate kostolomca", drugi je tražio da se uštedi na troškovima izrade matrica za otiskivanje pa su u fabrikama počeli da umesto optimalne količine otiskuju po pet puta više kopija, treći je procenio da je trećina od idealnih 240 grama po ploči sasvim dovoljno, četvrti je izračunao da ploča može nakon otiskivanja da se ohladi i za mnogo manje vremena ako se naglo ohladi... I svi zajedno, kratkovidi moroni, razliku u ceni, krenuše da trpaju u svoje, nadam se, sada bušne i šuplje džepove... Ovo su samo neki od razloga zašto je vinilska crna ploča jednostavno, preko noći nestala sa polica naših omiljenih okupljališta... Isti ti koji su ploču uništili, sada zgrću pare na kojekakvim kradenim kompilacijama upakovanih u kartonske omote za 150 dinara, a skidaju muziku sa interneta u mp3 formatu, malo pre-enkodiraju u wav i snime kao pravo izdanje... A sve računajući na sentiment kupaca... Nego... Kao doskorašnji vlasnik 11 CD plejera imam pravo da pljunem po svakom od njih. Naravno, neću. Svi su mi bili dragi, ali ni jedan nije bio toliko dobar da ne bih poželeo da bude bolji. Sada još imam pet komada, četiri za sebe i jedan u prizemlju. Dobar je CD, ali kao amater i entuzijasta, malo šta mogu da intervenišem unutar mašine a da ne rizikujem da je načisto dotučem. Uostalom, CD kao format, sad, da li savršen ili nesavršen ima jednu boljku koja se krije u samom korenu, u samoj srži principa funkcionisanja. Konverzija iz analognog u digitalni i nazad. Poslednjih skoro 30 godina, pravljeni su razni AD/DA konverteri i za tih bezmalo trideset godina, nije se uspelo u pokušajima da se analogni zvuk vrati 1:1... Blizu je, ima fantastičnih uređaja, ali i najskuplje mašine pate od jedne od dve boljke. Ili vlasnik pre ili kasnije shvati da to nije to, ili ne može da ga priušti sebi... Ja sam negde tu... Niti je to-to, niti mogu da si priuštim spravu za koju bih bio ubeđen da je TO - TO... Šta nam onda ostaje? Ne baš mnogo... Ili da se radujemo što imamo to što imamo, ili da čačkamo i prčkamo, kalkulišemo, računamo, preokrećemo, menjamo, dodajemo, oduzimamo... i opet na kraju dođemo na isto, samo na nekom drugom nivou. Sada je bolje, ali sigurno da može i bolje od ovoga... Naravno, postoji i ona treće alternativa, često opisana kao "šuškanje i krckanje", "prašina i brisanje" i kojekakve kombinacije problema uveličanih do gargantuanskih razmera od strane onih koji su odlučili da je vreme da se jedan sasvim fin format nosača zvuka mora odstraniti jer samo zbunjuje tržište koje je gladno novih revolucija, novih dostignuća, konfora, praktičnosti i vrtloga potrošačke groznice... Ljudi, pogledajte samo šta se dešava u svetu računara... Tehnologija toliko brzo gura u izloge nove sprave da ono što je juče nešto bilo skupo, sutra postaje ne samo "zastarelo" već i bezvredno... Ipak, mada to može da izgleda neverovatno, gramofoni i dalje postoje, i dalje se proizvode, i dalje se koriste... Najlepše od svega, gramofon je ostao suštinski jednostavna mehanička naprava i još lepše od toga, jednostavna mehanička naprava koja se može izvesti u samogradnji i naravno, lep dodatak, malo šlaga na tortu: nema konverzije... Signal kako je snimljen, takav se i reprodukuje. Uz malo pažnje, vremena i dobre volje, može se štošta naučiti o tome šta je gramofon, kako funkcioniše i koje su mu mane i prednosti. Što se tiče same gramofonske baze, ona je sklop svega nekoliko jednostavnih elemenata i u ovoj temi imam nameru razlučiti teoretiziranja od teorije i kroz jedan praktičan projekat pokazati šta se sve može postići uz skromna finansijska ulaganja, malo više učenja, razmišljanja i vremena. Kroz niz praktičnih poteza, počevši od teorije suprotstavljene teoretiziranju do konkretnih rešenja, trebalo bi na kraju da se dođe do gramofona koji može da stane rame uz rame najboljima, ne cenom, nego funkcijom, a sve za neke prihvatljivo male iznose u odnosu na cene gotovih uređaja. Potpuno sam ubeđen da će po finalizaciji ovog projekta, realizovani gramofon moći slobodno da se suoči i sa većinom CD plejera koji nam obitavaju po kućama... Pokušaću da uz ovaj projekat povežem neki od započetih projekata ručica u samogradnji i neko fino cevno predpojačalo, ako kolega Alex Kitić uspe da istera priču do kraja. (Svesrdno pomažući koliko mogu )

I šta bi na kraju? Niko ne govori o slušanju muzike sa mašinice...

Zar ne pristaje? Nisam ja, a neću reći da je ili Zen ili Mika... :clap:Ja samo čekam da se konačno finalizira jedan cevni projekat koji je "freiware", koji radi i koji je vredan rada i truda. Što se SS-a tiče, tu sam sve pozavršavao, probao, napravio radi. So, Tubes su next... Inače ja sam onaj što može da nešto sastavi i da svima radi osim meni Kako mi se isplati, ne znam...

Par 2N3055, ako šta valjaju i ako konstrukcija valja, može da izgura do nekih 100W na 4 oma. http://www.datasheetcatalog.com/datasheets_pdf/2/N/3/0/2N3055.shtml , disipacija 115W...

Još malo sa vinylengine foruma... Ne zamerite što nemam snage da prevodim...

Pitanje koje nisi postavio je kolika je težina kretnog elementa, dakle, zbira težina ručica + teg + zvučnica + ožičenje. Ako se napravi rešenje koje sam ja primenio, zbir ovih težina je ispod one sile koja je potrebna da zarotira taj mali disk iz nekog položaja. drugi faktor je tačka gde će se za taj mali disk zakačiti končić, dakle, kolika će biti poluga? Ja sam to rešio na sledeći način:Osovina je iz štampača i prečnik joj je 5.98mm, dakle svega dve stote manje od 6.00mm. Disk, cilindar, valjak na koji se kači nit je probušena na 10.00mm, potom je napravljen poliuretanski disk sa rupom 6.00mm i spoljašnjim prečnikom 10.05mm. Dakle, ne može se utisnuti rukom, nego se mora utisnuti ili na strugu ili uz pomoć stege. Utiskivanjem poliuretanske čaure, dolazi do plastične deformacije iste i rupa od 6.00mm se smanjuje taman toliko da se uz pomoć malo sile može natisnuti. Kada osovina prođe, ona i sa unutrašnje strane izvrši blagu deformaciju oko sebe i tako dobijemo elastični spoj koji se rukom može rotirati i pomerati po osovini, ali treba primeniti silu višestruko veću nego što je masa ručice. Tako dobijamo sistem koji se može podešavati ali ne postoji opasnost da se sistem "razdesi"... Zarad mirnog sna, uvek se u cilindar može ubušiti rupica 2.5mm i urezati navoj M3, uvrteti slepi inbus šaraf i u željenoj poziciji, nakon podešavanja zategnuti i sprečiti pomeranje. Koliko sam mogao da procenim sa slika, takav sistem za zatezanje na originalu ne postoji. Ako ti nije dostupna mašinska obrada u ovoj preciznosti, ako ti diskovi/cilindri/valjci lako klize po osovini, treba samo izvesti dodavanje slepih vijaka i problem rešen...

Izvorna verzija ručice je imala končiće koji su bez obzira na poziciju nosača končića uvek bili razdvojeni na neku distancu. Sistem je obilovao pogodnostima po pitanju podešavanja, osim mogućnosti da se končići ukrste. U odnosu na izvedbu sa lopticom (mada loptica sada zapravo nema nikakve veze, isto bi bilo i sa diskom - reč je o cilindrima na horizontalnom nosaču) izvorni, prvi model je bio malkice previše zakomplikovan, što reče jedan moj prijatelj iz Austrije, "overengineered"... Primenjeno je previše inžinjeringa za zapravo veoma prost mehanizam. Onomad su i neki drugi proizvođači ručica eksperimentisali sa dampiranjem ručice, čak je i bilo dodataka za SME ručice u formi lopatice koja se kačila na ručku i plivala u kadici koja se montirala na podnožje. Nazad na anti-skating... Da bi razumeli šta treba da se uradi, mora se znati šta je zapravo anti-skating, kako nastaje i kako ga eliminisati. Da sada ovde ne dužim, protivklizna sila se primenjuje da poništi efekat koji nastaje kada se zbog trenja koje nastaje između igle i brazde ručica krene klizati ka sredini ploče. Tu su se sukobile razne teorije o tome, kakav sila treba da se primeni. Problem počinje sa prirodom trenja između igle i brazde. Kada pričamo o ručicama, treba znati da anti skating mora da se primeni samo na šestarske ručice. Tangencijalne ručice nemaju takve probleme. Šta je razlika? Šestarske ručice vode iglu pod nekim uglom koji odstupa od tangente, a pošto je ploča rezana pod pravim uglom u odnosu na tangentu, dolazi do "guranja" sa spoljašnje strane brazde prema igli, odnosno, ugaona brzina rotacije ploče sili iglu ka unutrašnjoj strani ploča, bukvalno je gura. Zbog prirode konstrukcije, mase, inercione mase, elastičnosti u sistemu igla-zvučnica i niza faktora, igla sa zvučnicom često biva "izbačena" iz brazde i teži da se kreće linijom manjeg otpora. Na prastarim gramofonima su ovaj problem "rešavali" stavljanjem gumice za brisanje ili nekim drugim tegom na headshell. Jasno je da je to neprihvatljivo za iole pristojan gramafon... E sad... Zagovornici teorije da je primarni izvor pomaka igle ka centru ugaona brzina ploče (konstantan broj obrtaja = varijabilni pređeni put igle u jedinici vremena => velika brzina na početku, mala na kraju) zalagali su se da protivklizna sila treba da bude najveća u prvoj a najmanja u poslednjoj brazdi. To bismo nazvali opadajućom protivkliznom silom. Bilo je onih koji su pak smatrali da je inercija + centrifugalna + centripetalna sila (odnosno disproporcija među ovim silama) ta koja dovodi do proklizavanja igle. Tu se zagovarala rastuća sila, mada meni baš nikada nije bilo skroz jasna argumentacija za ovo, i na kraju treća grupa, koja je jednostavno zanemarila ove faktore kao isključive krivce, i zagovarala konstantan otpor kliznoj sili...Najgore od svega je što ni jedno od tri ponuđena rešenja ne daje full rešenje... Idealno bi bilo kada bi u dve tačke koje na ploči daju 0 stepeni izobličenja, protivklizna sila bila ravna nuli. Kakva bi sila trebala da deluje između, nemam dobro objašnjenje. Na kraju, ostaje nam samo dva rešenja. Jedno je izrada tangencijalne ručice i samim tim nema više potrebe mozgati o klizanju, a drugo rešenje je eksperiment sa nekom ručicom, nekim gramofonom, nekom zvučnicom sa nekom gaznom silom i nekom pločom... Sve navedeno zapravo utiče... Postoje lagane, srednje teške, i teške ručice. Postoje zvučnice koje gaze brazdu sa tek nekih 1.5 grama, ali postoje i zvučnice koje traže i do četiri puta veću gaznu silu... Damping na način na koji je to implementirano kod WTA i sličnih ručki, u mnogome olakšava posao. A.S. se podešava jednostavno... Slušanjem muzike. Kanali moraju da budu jednako glasni, ručica ne sme ni da jurca ka sredini, ne sme ni da se vrati u prethodno odsviranu brazdu. Konstantno šuškanje ili prizvuci iz samo jednog kanala i na dobro očuvanoj ili novoj ploči, jasan su znak da AS nije kako treba... Posle malo zabavljanja, ručica se namesti i posle sledi čisto uživanje... Dakle, cela priča je svedena na isti krajnji rezultat: ukrstiti ili ne, ukrstiti na jednu ili suprotnu stranu? Treba probati. Ja ću početi bez ukrštanja, a kako se stvari budu razvijale, uvek mogu da povećavam razmak među končićima da povećam otpor... Ako zatreba. Rotacijom malih diskova uvek mogu dodati ili pokupiti višak dužine konca a sve bez ikakvog alata...Nadam se da ovo bar malo demistifikuje celu "crnu magiju" skrivenu u vinilu...

1. Može se ispoštovati. Naravno da može, zato služi Corel i štampač ili pak kalkulator i kljunasto pomično merilo, da ne kažem "šubler"... Naravno, ne onaj mali do 150mm otvaranja čeljusti, nego kako treba, do nekih 400mm :(2. Originalni WTA je imao nekoliko stepeni podešavanja:-pomeranje kadice ka i od osovine tanjira/ploče za grubo podešavanje a rotacija se vrši okretanjem oko centra stuba koji drži ručicu u kadici i pomeranje cele konstrukcije gore/dole da se dobije optimalni ugao zvučnice/ručice u odnosu na ploču,-pomeranje ručice unutar kadice za fino podešavanje kako po poziciji u odnosu na centar ploče, tako i po visini, povećavanjem ili smanjivanjem dampinga u zavisnosti od preferencijala,-korekcija efektivne dužine ručice klizanjem po uzdužno formiranoj rupici na kraju gde je spoj headshell/telo ručice,-korekcija ugla zvučnice u odnosu na efektivnu dužinu.Sve ove korekcije naravno, mogu da se primenjuju samo ako je osnovna greška u montaži benigne prirode, recimo do 1mm odstupanja od zadatih/proračunatih vrednosti. Veća odstupanja treba sanirati pripremom neke vrste šablona za montažu. Iz prakse, najjednostavniji šablon je dovoljno dobar ako u obzir uzimamo osovinu ploče i osovinu stuba. Ako se šablon tačno pripremi, i skine se tanjir i subtanjir, kroz rupicu na šablonu se provuče osovina i fiksira na centar rotacije ploče, druga strana, drugi kraj šablona treba da bude vodič za rupu gde se fiksira osovina stuba. Rotacijom kadice oko stuba, u jednoj poziciji, dobiće se tačan razmak. U zavisnosti od baze, radi se adekvatan šablon... Ako je moguće, treba izraditi i protraktor sa dve nulte tačke i linijom prebačaja i ako je moguće, imati neku pohabanu iglu ili jeftinu zvučnicu za inicijalni set up.Što se tiče verzije sa golf lopticom, ovo je još jednostavnija izvedba. Na slici se vide dva cilindrična komada na osovini. Oni su rađeni na tesno prijanjanje na osovinu i za svaki je zakačen po jedan komad niti na kojoj ručica visi. Koliko mi logičan sled poteza nalaže, prvo se dva cilindra nameste tako da se loptica nađe u sredini kadice a potom, okretanjem cilindara na jednu ili drugu stranu, loptica potapa ili izvlači iz ulja. Nakon što je postignuta željena dubina potapanja, blagim korekcijama (opet, rotacijom cilindara na kojima ručica visi) ručicu treba dovesti u položaj da zvučnica bude (gledano od napred) paralelna sa gramofonskom pločom. Najčešće i gornja ravnina zvučnice treba da bude paralelna sa pločom da bi igla stajala u brazdi kako je to projektovano. Fabrička izvedba poslednje reinkarnacije na WTA bazi ima sa strane Inbus vijke kojima se kadica i stub fiksiraju i verovatno je sve međusobno sračunato i usaglašeno. na relaciji baza-ručica. U zavisnosti od baze, neka vrsta improvizacije svakako sledi. Pošto će stub nosača kod mene biti id 18mm aluminijuma a imam ga u šipki, dužinu komada ću odrediti tek nakon što baza bude kod mene. Kadica će biti vezana za stub a neke tačnije dimenzije i razmaci, visine će se određivati na licu mesta.Protivklizna sila se može podešavati na više načina, a najjednostavniji je razmicanje ili skupljanje dva mala cilindra koji drže končiće. Pitanje je samo kako će se postaviti inicijalni setap, da li da protivklizna sila bude nula u osloncu ili nula na prvoj brazdi ploče. Postoji i mogućnost da se inicijalno, konci ukrste pa je onda razmak nula gde se onda pozicijom stuba i uglom kadice u odnosu na stub može podesiti nulti položaj odnosno protivklizna sila. U svakom slučaju, sredina kadice je merodavni faktor za sve radnje, ne centar stuba.

Evo ovako...Za pokretni deo ručice kod zvučnice, matematika daje čistu računicu:Pomeranje levo-desno pod uglom od 6 stepeni, zahteva 1.3mm prostora pod uslovom da se meri na 6mm od tačke rotacije. To bi sa 12mm dugim komadom cevi 18x2mm dalo dovoljno prostora za bilo kakvu vrstu ležaja i dilatacije. Teoretski, širina tela ručice na kraju bi trebala da bude 14-1.3= 12.7mm u dovodimenzionalnoj ravni, nešto manje kako raste debljina materijala.Kada definišete tačnu debljinu materijala u kraju ručice (ako se radi pravougaoni poprečni presek materijala gledano od napred) reći ću vam koja vam je širina potrebna za hod od +/-6 stepeni levo i desno u odnosu na ravnu poziciju (nula stepeni odstupanja po osi.) Ako se kraj ručice obradi sa radijusom koji je isti ili manji od radijusa unutrašnjeg prečnika prstena ili se dužina cevi smanji ili poveća, rekalkulacija sledi. Ovo je samo primer kako se može izvesti. Treba da se postigne konsenzus oko potrebne dimenzije cevi, a to prvenstveno zavisi od zbira visina šiljka i ležajeva. Imam i pun materijal od 18mm aluminijuma pa se može raditi bilo koji odnos unutrašnjih i spoljašnjih prečnika.

I šta bi dalje?

Subotička turpijada je počela...

I ovako... Efektivna dužina ručice 237,41mm (vrh igle - pivot/tačka okretišta)Razmak osovina - pivot/okr. tačka 220,01mmUgao kompenzacije (offset angle) 23 stepena.Poravnanje u 0 stepeni greške na 66,18 i 120,89mmslika je smanjena zbog aploada...Dalje, u slučaju da se želi raditi sa nekim od postojećih rešenja, ovde je jedna lepa lista dimenzija i protraktora za neke fabričke ručice, pa kako kome paše:http://www.ls3-5a-forum.com/cgi-bin/yabb/YaBB.pl?board=vynile;action=display;num=1133882494Have fun!

Sutra ću onda da pripremim i drugo parče magnezijumske ceve. Cevi, pardon. Fizička dimenzija moga komada cevi je 223mm, aluminijumski dodatak povećava dužinu na 250mm. Sa zadnje strane, planiram da dodam metalnu osovinu koja će dodatno da oteža zadnji kraj. Trenutačno, sa plastifikacijom, prečnik cevi iznosi 9.9mm a unutrašnji prečnik je 6.7mm Malo ćoškasta mera, ali verujem da kada su pravili prtljažnik za bicikl nisu mnogo brinuli o tome kako će se to uklapati sa potrebama samograditelja gramofonskih ručica :clap:Elem, ostaje mi da sračunam koliko zapravo želim da bude efektivna dužina ručice, otklon i prebačaj. Nekada sam se iz sada neobjašnjivih razloga vezao za 232mm efektivne dužine, valjda zbog dimenzija papira na kojima sam crtao... Ko će to znati. Ubi me ako se sećam koliko sam prebačaja imao i koji ugao je imala zvučnica kao otklon...Srećom, ima kalkulator onlajn... http://www.vinylengine.com/tonearm_alignment_calculator.php

Evo jedna na brzinu...S leve strane, u prvom planu budući headshell, odnosno, puni presek, aluminijum, potom magnezijumska cev, dva cilindra i osnova "vešalice" koja će da drži ručicu iznad kadice desno.Kada dođe loptica, radićemo dalje. Srećom, ne moram da čekam na to da bih spremao delove. Loptica je propisana standardom koji dimenziju loptice određuje da bude 1.680" odnosno 42,67mm u prečniku. Dakle, treba mi kadica sa unutrašnjim prečnikom od nekih 45 do 47mm gde ću idealno iskoristiti cevi od 50x1,5mm koje inače koristimo za naše tandem tricikle. Maksimalna težina loptice ne sme da pređe 45,93 grama (propis) što znači da ne moram da brinem o nekom posebnom opterećenju na končiće. Sa ovakvim podacima, već se može prići izradi crteža gabarita i pozicija ručice. Ostatak dimenzija je zadat odabirom sveukupne fizičke dužine ručke, efektivnom dužinom, prebačajem... U međuvremenu, magnezijumska cev i aluminijumski headshell segment su namazani tečnim metalom i sastavljeni. Sutra u ovo doba, trebalo bi da imam oglodan kraj, poravnan i pripremljen da primi sam nosač zvučnice. Protivteg će se odraditi kada bude cela ručica spojena sa lopticom.

MM je po meni sasvim racionalan izbor. ECC88, ECC83, ECC82, ECC85... Sve mi odgovara.

Evo, jedinstvena ponuda. Prekosutra mi stižu balls za ručicu. Golf balls, naravno i za WTA clone ručicu, podrazumeva se. Telo sam našao, ali nije aluminijum nego magnezijum. Našao sam jedan sasvim lep paktreger koji je pukao i kada smo pokušali da ga opravimo, ispostavilo se da nije alumenijum nego magnezijum. Superiška... Nismo ga bacili samo zato što nam bilo žao, sada mi je izuzetno drago zbog toga... I još ima tako dva tri delića koje sam obradio na strugu... Kadicu ću spremiti čim mi stignu loptice za golf. Ako nekome bude trebalo, meni stižu tri komada, i uz malo sreće, jedna će mi biti dovoljna. Cena 1 komada 550 dinara...

Ok, otvorićemo jedan vinilengine thread. Baš mi stigla registracija i odmah sam skinuo pdf od one ručice iz druge teme.

Uvek ostaje priča koja otprilike završava vraćanjem originala ako se ne znam kako i zašto, slučajno razočaram u diy uradak. Do sada mi se to još nije desilo, ali uvek ima prvi put. Zato svoju ručicu radim od potpuno novog materijala, da ne bih osakatio original... Na kraju, diy i nije smišljen zato da kvarimo nego poboljšavamo ako za to postoji prostor i način.