Mikorist

Pojačalo ne vuče struju kako mu se ćefne, niti kako piše na osiguraču, niti kako ti reče mator posle treće rakije, vuče tačno koliko mu treba po naponu i opterećenju i kraj priče. Osigurač nije regulator, nije audio komponenta, ne širi stejdž, ne zgušnjava bas, ne pravi crnilo pozadine, služi da ne zapališ stan, ako ti se zvuk otvorio kad si stavio jači osigurač otovorila ti se samo mašta i placebo, možda si skinuo bojler ili komšiju što vari kapiju pa ti je napon stabilniji. Ideja da pojačalo traži pikove struje iz zida je urbana legenda, mreža je spora ko šalter u opštini, pikove struje daju kondenzatori u ispravljaču koji se pune između poluperioda, kondenzator brz ko nervni tik, to je elektrotehnika, pre nego što spomeneš audiofiliju. Iz šuko utičnice ne izlazi 200 ampera, to je naučna fantastika. Staviš 30 A osigurač umesto 8 ili 16 ne otvara zvuk, samo ukidaš zaštitu, kabl se topi, kontakti prže, zid ti radi kao rerna, nije tweak nego karta za požar. Pojačalo nema svest, vuče koliko treba, ništa više. Hiraga bez poklopca svira bolje jer se manje greje, manje grejanja znači manje termalnog drifta i stabilniji rad, ako zvuči loše sa poklopcem nije ezoterija nego loša konstrukcija. Audiofilske letve i kablovi debeli ko nožni palac bez filtracije su razvodnici u lepom kućištu sa psihološkim efektom, jedino šta vredi je rastavni trafo zbog galvanijske izolacije, ali i on ako je mali po konstrukciji guši. Zaključak: pojačalo ne vuče pikove iz zida, osigurač ne poboljšava zvuk, bakar ne dodaje dinamiku, USB kabl ne menja ritam, Omov i Kirhofov zakon važe i u Zemun Polju i u Tokiju, Tesla bi se verovatno krstio i popio rakiju.

Setih se vica: Dođu vanzemaljci u staru zgradu, gledaju osigurače… Pita jedan: — „Šta vam je ovo?“ Kažu: — Prvo licna. Drugi stadijum – deblja licna. Treći stadijum – ekser.

Evo ti orginalni post pa rastumači. Piše stambena zgrada. Nije kuća ili novogradnja. Stara zgrada ’80, crvena zona 2.5mm² bakar = max 16–20A, stari oksidi = još manje. Ne igraj se sa 30A osiguračem da bi “popravio zvuk” kabl gori, spojevi topi, osigurač kasni. Zvuk ti se menja? To placebo.....manje potrošača, stabilniji napon, pojačalo vuče koliko treba, ne koliko piše na osiguraču. Drvena tabla, porcelanski/topljivi osigurači, Prosafe letve 16–18A → 30A = čista sreća + ruski rulet. Letva samo drži osigurače, kablu ne pomaže = sve gori lepše. Safe način: nova linija direkt iz table, 4–6mm² + automatski 16–20A + RCD/FID, kvalitetna utičnica/spojevi = tek onda filteri/kondicioneri. Sve ostalo = budženje + ruski rulet.

Lemiću ili neću lemiti. Nego, pazi ti na struju sa lampama napon od 600-1000V nije za zajebanciju pogotovo kad imaš osigurač od 35A

Ribolovačka metafizika sa Zemunskoga keja: Nije problem u crvu, ni u ribi… nego u nevidljivoj sili koja ti danas ne da da budeš pobednik.

Dostig’o viši nivo nebeske bestrastnosti, bre… čeka prosvetljenje, ne ribu.

Nije magija, brate, to ti je ribnjak u zen fazonu..... ništa ne mrda, sve meditira.

I da ne ostane sve na teoriji ..... evo konkretan primer koliku težinu ima njen nastup, čak i u video-igri

Film ne glumi „veliku umetnost“, nego radi ono što treba: tempo, atmosfera i par solidnih ideja. Ono što ga stvarno izdvaja je Elle Fanning. Pokidala.... Kao android je bukvalno dala filmu život. . I to je fascinantno, jer bukvalno najveći deo filma postoji kao glava, bez pola trupa a opet uspeva da unese život, emociju i neku čudnu toplinu u lik koji bi na papiru morao biti sterilan.Podseća na Alitu u nekim momentima

Jesam...Dobar. Nije remek delo ali je solidan u odnosu na ostalo sranje

Alita je druga kategorija postojanja. Čak je i Avatar sranje kroz granje u odnosu na oživljavanje Gunnm (Anime)...... Mislim da je samo nju trebao Džejms Kameron a ne da svira sa Avatarima

Odlazak Ketlin Kenedi je neophodan korak, ali daleko od čudesnog rešenja. Problem nikad nije bio samo u jednoj osobi, već u odsustvu vizije, plana i poštovanja prema mitu koji je Star Wars nekad bio. To je bila era korporativnog upravljanja i proservanja, ne pripovedanja. Feloni kao glavni? Logično, ali zakasnelo. Tačno kaže.... Pre 7 godina nije imao uopšte kapacitet za igrani film, a iskreno ni danas nije klasičan filmski autor. Čak ni danas nije siguran „filmski reditelj“.... Dejv Feloni čuvar DNK franšize, ali ne i Mesija............. On je: odličan u kontinuitetu i mitologiji jak u dugim narativnim lukovima učenik Džordža Lukasa (što nije mala stvar)..... Rebels to najbolje dokazuje. Počinje kao naivni dečji crtać, ali organski raste po sezonama i završava kao ozbiljna Star Wars priča. Strpljivo građenje likova, padovi, gubici, iskupljenje i stari način pripovedanja. U poređenju s tim, većina novijih filmova deluje kao niz skupih trejlera bez duše. Dizni se probudio kasno.

Volim ovo dvoje da gledam sa Redacted...više nego bilo koje vesti........

Nisam ja prvi kome je palo na pamet da uzme geometriju sa platna i da je onda provlači kroz digitalne / AI parametre dok ne dobije slikarsku verziju u boji. Taj fazon je već radio Otangelo Grasso, i to baš sa idejom da se zadrže prave proporcije, a ne da AI “izmišlja lice”. Kod mene je fora sledeća (zato kačim i sliku sa prelazima): uzme se postojeća, proverena geometrija AI se koristi više kao render alat, ne kao autor anatomije ide se korak po korak, bez random generisanja (samo se uklanjaju rane i deformacije - polomljen nos je najteže rekonstruisati)

Meni je ovde ključno to što je AI danas prvi put dovoljno snažan da obradi svaki piksel i da celu fizionomiju, proporcije, mikro-senke i reljef prenese u 2D ili 3D bez morfoloških izmena. To ranije nije bilo moguće, ne zbog ideje, već zato što tehnologija jednostavno nije postojala.

Plaštanica je crno-beli negativ, svet bez boje, sloj od par stotina nanometara. Rekonstrukcija kroz AI donosi lice u boji, ali ostaje verno proporcijama i svetlu izvora, bukvalan prelaz iz crno-belog sveta. Tačna boja tena nije poznata, jer su ljudi u Judeji tada imali svetlo do srednje smeđu kožu sa varijacijama. Kod Leonarda je ten još svetliji i ima ‘glow’ efekat

Radio sam hiperrealnu sliku Salvator Mundi kroz dug proces sa više AI alata, ali ne kao “generaciju slike”, već kao ikonografsku rekonstrukciju. Polazna tačka nije bila mašta, nego: Torinsko platno (proporcije glave, osa pogleda, odnos čelo–nos–brada), skeniranja i analize lica i ogromnim rezolucijama, poređenje sa Leonardovim i kanonskim proporcijama. Ključni problem koji sam morao da presečem: AI stalno pokušava da rekonstruiše lice......čak i 2–3% promene lobanje, vilice ili čela odmah ruši ikonografski osećaj. Zato je ovde: lice pixel-to-pixel zaključano (0% morfologije), GROK AI *(300.000 GPU) korišćen samo za: svetlo, mikro-senke, ivice, temperaturnu i teksturalnu integraciju, ništa nije “ulepšavano”, samo fizički uvezano sa telom. evo rezultat

„100.000 dolara i američko državljanstvo? Ovde bi ljudi celu familiju, sa sve ženama, decom, tastom i kućnim ljubimcima, upakovali u kartonske kutije i sami odneli na carinu. Šta 100.000? Daj ti 10 paketa, po 10 rolni toalet papira(onog troslojnog, da se razumemo), litar ulja i jedan vaučer za Lidl i evo me, pevamo američku himnu ispred Kapitola.

Ovo sto se trenutno desava u Iranu je mnogo gore..... pitanje je sata kada će da sve od upm

Da… dobro oko imaš i zapažanje. Kad političar počne da nosi sopstvenu karikaturu, to više nije marketing, to je ego koji je prešao u kult ličnosti. To je momenat kad čovek više ne vidi institucije, saveze, realnost… nego sebe kao simbol, logo i sudbinu sveta. U istoriji to nikad nije bio dobar znak. On više ne razlikuje politiku od fikcije i sebe vidi kao lika iz filmova i serija.