Najbolji članovi

U poslu RTV mehanicara skoro jedino mesto gde sam nalazio SMD keramicke osigurace sa pozlacenim terminalima bilo je na T-con interfejs plocama uglavnom kod starijih LCD-TV , i oni su uvek bili direktno zalemljeni za stampu. btw, kao iskusan RTV majstor odavno uvek u malom dzepu pantalona imam jedan standardni 3.15A ispravan mali osigurac , iz razloga retkih ali ``interesantnih`` musterija koji kada mi dodju na vrata sa pokvarenim TV odmah me zaskoce pricom : nema tu majstore velikog kvara samo je osigurac u pitanju 100% !!! proverio sam, kako to izgovore odmah izvadim osigurac iz dzepa i dam ga liku sa preporukom : pa eto ti osigurac za dz. pa ga sam zameni sto da ti ja bez veze uzimam pare za popravku .

Ono sto nije za odbaciti, a to je misljenje mladjih ukucana i onih koji nista ne znaju o tehnici, a osete razliku u zvuku. Uvek su mi bila dragocena takva misljenja. Na kraju krajeva, sve je to samo utisak...

Stigla je letva dok ja nisam bio kod kuće, supruga otvorila da vidi šta to ja željno očekujem. Stari borski bakar jako lepo spakovan. Cabel master utikač, čist bakar. 8 utičnica i 1,20m kabla, direktno vezanog. Došle su i zidne utičnice. Utisak sa novom letvom, još iznenađujeće veća razlika nego sa prvibitnom test, da li je to zato što ova nema konektor na sebi ili njen kvalitet još viši zbog rastavnog trafoa, ne znam. Obično slušam do dve kocke od kraja na klizaču plejera, sad sam smanjio za kocku a i dalje je glasno, dinamika neverovatna, celokupna akustika prostora i instrumenata, vokala, kakvu ne sećam se da sam čuo, 3D veličina stejdža ono, tolika da ne mogu da se načudim. Slušao sam energetski jako moćne sisteme, ne mislim na bas, ali ovakvu prezentnos ne, niti takav volumen zvuka, Lauterčići ko da su Tanoy 15, možda i veći, takav mi je asocijacija. Slušam Tersenic demo disk, sad kao da ga preslušavam po prvi put, toliko novih detalja, "A sad sve ispočetka", tako govorio moj nesrtni kum kad bi nešto čačnuo u sistemu, misleći na slušanje ploča redom. O svemu ovome sam znao, čitao i govoreno mi, ali nikad to nije bilo nekako sa konkretnom poleđinom. Laza Fozgen je imao jedan veliki cevni stabilzator napona sa rastavnim trafoom, on je sve konktore čistio Cramolinom jednom godišnje, od šuko utičnice do kablića na igli gramofona, govorio mi je da je neverovatna razlika. Slušao sam veoma često kod njega, ali je on jurio i mrvicu od detaljčića i oterao je sistem u nekako skroz oštar ton, koji meni nije bio toliko značajan, a ni lep, iako po svim komponetama mi je njegov sistem bio blizak, tako da nisam davao neki preveliki značaj spojevima generalno, tek ne u napajanju, sad kad ovo čujem, ne mogu da se ne zapitam gde sam bio do sad i koliko sam propustio zadovoljstva. I tek sada počinje doterivanje novog ambijenta, od pozicioniranja zvučnika do akustičkih finesa, "NO END", kako reče moj drug Profa, došao je na oglas kod mene i postadosmo jako veliki prijatelji decenijama zahvaljući ovoj našoj pasiji. I, molim Vas da ne mislite da se radi o nekakvom marketingu, dobio sam bonus cenu od Željka po nečemu drugom, njemu nije od značaja domaće tržište, sve ide u izvoz, pa evo koliko sam čekao da mi se izradi nestandardna letva zbog preuzetih obaveza.

Pad napona na serijskom osiguraču je stvarno moguće izmeriti, ali u normalnim uslovima napona i struje kod audio preampa (miliamperi do nekoliko stotina mA) taj pad napona je ekstremno mali. To je u okviru mili-volta, što je skoro u nivou šuma i varijacija napona iz napajanja i merenja. Ako bi u pitanju bio strujno veliki uređaj (snaga preko ampera), gde osigurač provodi desetke ampera, tada bi pad postao merljiv i čujan kroz grejanje ili distorziju. Strujni uređaji visokih struja (power amp, radio predajnik, PSU, laboratorijski uređaji) je praktična situacija gde osigurač “utice”, može da se ozmeri ali opet je reč o zaštiti i stabilnosti, ne o audio kvalitetu. Instrumenti za nauku (NASA, laboratorije, teleskopi, svemirski aparati) . Oni koriste vrlo pouzdane i precizne osigurače, ali ne zlatne audio “premium” varijante. Ne verujete ? Koriste npr. MIL‑PRF‑23419 instrument tip osigurača. Guglajte jebene Space‑grade solid body fuses

I moja zena primeti razliku u zvuku, al je bas briga... (Bitno je kako izgleda, da se uklopi sa zavesama itd...)

Ja se nisam šalio.

Ali ja sam se samo salio, kad sam rekao da banujemo Miku.....

Ama što ja da budem najgori ovde. Ako je normalno da se čuju letve i osigurači ja čujem Đerdap

Miku treba banovati, samo kontrira......:)

A brojilo? A kontakti na banderi? A žice do trafostanice? Realno, bez pozlaćenog transformatora u EPS-u nema prave scene i dubine. Znači džaba pozlaćeni osigurači, džaba ti Kavali džaba skupa kola skupe vile, apartmani.

Po mom misljenju imati galvanski rastavni trafo nije lose pogotovu ako on u sebi sadrzi elektrostaticki oklop izmedju primara i sekundara koji se uzemljuje i tako sprecava da se poprilicno raznih RF smetnji i drugih nezeljenih primesa prenese sa primarne mrezne strane na sekundanu stranu ka potrosacima , u svakom slucaju treba takav trafo ubaciti i u neku metalnu uzemljenu kutiju koja ima i obavezne pripadajuce osigurace kako na primarnoj tako i na sekundarnoj strani .

. prf23419ss9wam1_D.pdf

Ipak je prica o preampu, gde su male struje, to ima smisla kod integrisanih pojacavaca i snagasa. Trenutno nemam nista takvo na radnom stolu, ali kada bude, nije mi tesko da izmerim.

Da sumnjam u lose kontakte sklopa nosaca osiguraca +osigurac i da hocu i recimo da vidim neku zaista razliku izmedju obicnih serijskih osiguraca i pozlacenih ja bih koristio osetljiv (uV) voltmetar zakacen sa kraja na kraj osiguraca dok je ta neka skalamerija ukljucena i proverio bih i izmerio tu pad napona ako ga ima.

Carica ovo je epski LP

I ja sam se šalio da čujem Đerdap odavde

U zdravlju da ih koristiš

Vec su ti ljudi rekli, ostavi stare osigurace na miru, pogledaj da li se negde sasusio kalaj pa preletuj sasiju, pregledaj kondenzatore.