Najbolji članovi

few more rndm imgs I sada da finitio još jedan kanal...

Ne mogu da odolim...

Ukratko, dve najbitnije osobine za kablove, dovoljan poprečni presek da ne dođe do požara i dovoljna dužina jer neće može ako je prekratak. Elem, ako je odnosu izlazne i ulazne impedanse dva uzastopna uređaja kako treba ne bih se ja bavio temom kablova previše. Ono krštena neka varijanta i cepaj. Na kraju krajeva, obična parica izvađena iz UTP kabla je ljuto potcenjen interkonekt ako nema nekog užasa od smetnji u prostoru. Ima tu slučajeva gde ima osnova za igranku sa kablovima, kada su zaguljene impedanse (trafoi, TVC i slično) al i to bih voleo da vidim na blind AB testu.

Last but not least: kontrolna PCB I onda after final steps:

Mounting fronto plateo Prekidać je iz lokalne trafike A od napred ovak Detalj LEDice dve: Montira se metar sa ovime ono I tralala:

Ako mnogo svetli, prekrije se crvenom vatrootpornom svilenom maramom ili babinim heklerajem

Jašta, toliko svetli da više ništa od sexa sa ženom uz muziku. Sad sam tek skapirao što je Mika zamenio one Zenove lepotane za igračke

Da obrazlozim primerom , ... recimo ako su snaznija pojacala snage( 100W ili vise) postavljena pored ili iza Zv.kutija povezanih veoma kratkim kablovima gde su gubici snage tako i najmanji tada ima smisla koristiti balansirane kablove od full balansiranih izvora signala( sa Z=600R ili manje) do izlaznih full balansiranih pojacala snage , sto podrazumeva razdaljinu odnosno duzinu signalnih kablova od najmanje 5m ili vise .

Stvar je, kako je Pedja i rekao, jednostavna. Mora biti dovoljnog presjeka, dovoljno dugacak, kvalitetne elektromehanicke izvedbe za spajanje, dovoljno izoliran............ i od srebra, po mogucnosti prirodno dozrelog i starog bar 20 godina kao kod majstora Konda, a kod ostalih je dovoljno i da je iz nekog vojnog skladista. Pa Mika je cuo muone kako se stapaju u elektrone kad je mijenjao unutarnja ozicenja na svojim uredjajima. Ja se ne kladim cujem li ili ne, ali iako nisam kupio nijedan gotov kabel, pozamasan iznos se nakupio iza police i ne mislim stavljati ista drugo tamo cak i ako ne bih cuo razliku i cak i ako bih prodao ovo svoje za puno vise love nego sto bih potrosio stavljajuci bazne zice posvuda. Da, to je kao felga na autu. OZ Ultraleggera stvarno smanjuje neovjesenu masu na ovjesu, neka druga felga izgleda genijalno na autu cak i ako je teza od tvornicke, ali tko, sto, gdje i kako vozi, pa da mu to postane presudni element bez kojeg ne moze uzivati u svojih omiljenih pet kilometara sporedne ceste?

I bitno je šta je na kraju kabla. Eno ga GR-Research promukao govoreći da ne treba da stavljau gvožđe i eksere u terminale. Ide sa magnetom i diže one jade

Mirna struja, kada je na optimumu skazaljka treba da bude u sredini. Kada se amp nadere preko pola izlazne snage, treba da krene polako da se pomera, u ritmu basa naravno

Apgrejdovan kernel. Apgrejdovan Album Player na 2.17. Prva strana

CA6

Zapravo se sve svodi na Dunavkovu žicu ili onu šrimovanu Mil-C-M55021/2B-E22C0-9STW. Ja sam se par puta zajebao pošteno. Ako staviš predebelu žicu u preamp ili mali signal izgubiš visoke skroz. Dobiješ neki drugi efekt ali nema soli

Isto tako valja napomenuti i osnovnu razliku izmedju sigle end i balansiranih kablova .

Evo sad sam upoređivao. Bolje Pavouk DAC svira kad vuče strim sa youtube. tidal, spotify nego D10 ili SMSL kao DSD

Ali je marketing uzeo problematiku pod svoje i krenuo u manipulacije. I sa realnim i sa imaginarnim parametrima i podacima. Tačno je da postoje električne razlike u kablovima, ali se nešto prilagođava i mora i može prilagoditi, tipa deblji kabal za veće struje, a neke razlike vrednosti reaktivnih osobina bi bile primetne u signalu, ali tek na značajno brojnim desetinama megaherca. Meni liči da im je ta tema dampirana, da se hifi raja solidno opismenila, pa su krenuli da šire zonu problema i poboljšanja u cilju pobede problema, tipa u mehaničke osobine kablova, krutosti i sklonosti nekim vibracijama, oscilacijama, naravno neželjenim za lepotu signala. Ja ovakav kakav sam, takve ojačane kablove sa inkrustracijama metalnih očvršćavanja bih u širokom luku zaobilazio. Iako priznajem da neki od butik kablova, pre svega dobro izgledaju i dobrog su kvaliteta, od bakra, broj licni, pa do izolacije, dobre i prelepe. Ali mi je u osnovi, što i mogu da preporučim, da se nakon ljutoga marketinga hifi kablovske ekskluzive, osmotre žičke na preskupim sondama za osciloskop, koje imaju garantovane parametre i veliku izvesnost da ne degradiraju signal do nekoliko stotina MHz... kao neka vrsta reference i spuštanja pritiska manipulacije.

Za'ebalo vek

Kako se ono kaze na filmu "Štaaa reći"! ALEKS, baš Vam zavidim, zavidim, zavidim .....

🔌 1. Šta kabl tehnički radi Kabl (bilo za zvučnike, analogni interkonekt ili digitalni) ima samo tri osnovna fizička svojstva: Otpornost (R) – gubi deo signala ako je kabl predugačak i tanak, Kapacitivnost (C) – može da utiče na visoke frekvencije ako je ekstremna, Induktivnost (L) – može blago da utiče na fazu i visoki opseg. Kod normalnih dužina i pristojno napravljenih kablova (npr. 1,5–3 m za zvučnike), te vrednosti su zanemarljive u odnosu na impedansu zvučnika i izlaz pojačala. 👉 Dakle: tehnički gledano, razlika između „običnog” i „high-end” kabla je gotovo nečujna, ako su oba dobro napravljena i imaju dovoljan presek provodnika. 🧠 2. Zašto ljudi ipak „čuje razliku” Tu ulazi placebo efekat — ali u audiofiliji ima nekoliko posebnih varijacija: 🎩 Kognitivna pristrasnost očekivanja Ako platiš 500 €, mozak mora da čuje razliku — jer inače prizna da je bio prevaren. I to nije svesna obmana — mozak zaista pojačava mikrodetalje i stvara „osećaj prozračnosti” ili „boljeg basa”. 💬 Senzorni kontekst Testovi nisu slepi: zna se koji kabl se koristi, zna se cena, dizajn, materijal, recenzije — sve to podiže očekivanje i utiče na percepciju. 🎶 Auditivna adaptacija Ljudski sluh nije precizan instrument. Kad se promeni kabl, čak i minimalna razlika u položaju sedenja, temperaturi, vlazi vazduha ili jačini zvuka može delovati kao „topliji ton”. ⚗️ 3. Šta pokazuju slepi testovi Kada se urade ABX testovi (slušač ne zna koji kabl svira): u ogromnoj većini slučajeva, i profesionalni audio inženjeri i audiofili ne mogu statistički pouzdano da razlikuju skupe od običnih kablova. Razlike se javljaju tek u laboratorijskim ekstremima (vrlo dugački kablovi, loše spajanje, visoka impedansa izvora, ili slabi kontakti). Dakle, kad se isključi sugestija, „magija nestaje”. 💰 4. Gde kabl može da ima smisla Nisu svi placebo. Kvalitetni kablovi imaju fizičke i praktične prednosti: bolja izolacija i zaštita od šuma (posebno kod analognih signala), pouzdani konektori (bolji kontakt, manje degradacije vremenom), mehanička izdržljivost i estetika. Ali to ne utiče na „zvučnu scenu” ni „mikrodinamiku” — samo na stabilnost i pouzdanost veze.

Ima te nekave nalik opštoistinskim tvrdnjama, naravno pojačano šarolikim i preslobodnim i neuslovljenim tumačenjima termina. Koji se to "ofset" i taj pomeraj ofseta čega se to meri nanosekundama? Prosto ne mogu da uklopim takav suptilan šift u jako gruba, biološka dešavanja u milisekundama Ok, da prihvatimo tvrdnju o različitim tajminzima, ali koji je pravi? Apsolutno referentni i najbolji. Izvori šaroliki, komponente još više... Ono što bih ja razmatrao, npr, u dokonosti, razliku tih tajminga u zvučnim slikama sobne reprodukcije i koncertne... ali i tu na brojnim koncertima sede audio inžrnjeri i modeluju sliku... Sami kablovi mogu da naprave mizerno malu devijaciju, mnogo je značajnija reakcija komponenti na kompleksnu impedansu kabla, koliko će to uvećati problem, ako se generisao... Na stranu ta neka kao iskustva, pa još običnih slušaoca..to može biti izobličeno predubeđenjima i očekivanjima značajno više nego li kabl što unese grešku

CA11

Tekst je poprilično kao politički govor, ima dosta ispravnih slova, reči, pa čak i nekih grupa reči uvezanih u deo rečenice. Samo su nei zaključci onako bombastični, planetrnog doprinosa, zarad mira u svemiru. Čak je i onaj mučeni Juni doprineo svojom nanosekundnom izjavom u duhu svoje specijalizacije, kako inovaciju plasirati među raju i to običnu. Ali smatram da je test dobar, i to pedagoški, jer da bi se izvukle korisne postavke iz teksta, neophodno je razviti ozbiljno znanje o tematici

Ne znam šta ima Miša, reče mi ali sam zaboravio stvarno. Kod mene za probu na Aleks FR8 Definitive edition v16 Ma ja s'to već obezbedio: Na zadnjoj ploči su svi koji su zaslužni za sklapanje ovog čuda, i bez bar jednog od njih ovo ne bi bilo moguće. U suštini, ja tu samo sklapam sve... Najmanje što je moja malenkost mogla da uradi da se pomenu dva možda i najzaslužnija čoveka za realizaciju projekta, dva velika drugara, čoveka, i diyera-audiofila, je da im ugraviram forumske nadimke na zadnju ploču. Što se samog projekta tiče, Zocky je uradio pločice, Šone je taj od koga je sve i krenulo i on je bio masivna logistika, sve se do detalja raspitao, nabavio dokumentaciju, a Miloš je iskeširao da sve to bude i moguće. Diy jeste jeftin, ali samo ako se radi nešto jednostavno. Uistinu, ako se radi ovakav projekat, onda košta i puno vremena, i nerava, itekako znanja, i onda i finansija - iako se čak samo klonira jedan gotov proizvod.

A jel svetli u mraku ?

Ja se odsad izjasnjavam kao delfin...thanks for all the fish!😁