Najbolji članovi

pa na planeti ima milioni zvucnika i svi su razliciti. ovde se sve vreme siluje logika i zvucnicka praksa i to sa nekim mambo djambo izgovorima o magicnosti lowthera kojima treba ne znam kakav poseban tretman. prosto, dva zvucnika ne mogu da sviraju istovremeno na istom frekventnom odseku a da su oba na punom odzivu, tj da nije u pitanju ukrstanje frekvencije i da efekat toga bude koristan. pri tom lowther samo po sebi ima izvore faznog divljanja, zadnju hornu, vizer i jos mu uz to pustis da preko njega svira jos nesto. bas me cudi sto plasticna zica zvuci metalno a zapravo ne kao sintisajzer. ovde treba doneti neke odluke, ali lowther ima visoke cemu onda tviter, ako ih svira lose zasto ga ne preseci gore i uvesti nesto drugo, a ako ih svira nedovoljno visoko onda treba videti gde ide u ozbiljan roll off i uvesti tu visokotonac. nema nikakvih drugih resenja van ovih a da zvuce tonski ispravno. ovako kako si napravio da imas besprekoran sluh mogao bi cak i delay da cujes izmedju dva drajvera.

Milena Marković - Deca Radosti, Atelje 212 na Sterijinom Pozorju, režija Snežana Trišić posle odličnih Šina, Broda za Lutke i Nahoda Simeona, Mileni su se desile Zmajeubice i Deca Radosti.. bolje da nisu.. posle odličnog Kazimira i Karoline, Snežana Trišić je pala na Deci Radosti.. prethodile su dve potpuno suprotstavljene kritike, pisali ih ljudi kojima verujem - Zlatko Paković i Teofil Pančić.. Teofil je verovatno svoju pisao naduvan.. bilo je tužno videti na sceni Goricu Popović i Mikija Krstovića (i ostale, ali njih dvoje posebno), dok u prvom satu predstave ljudi počinju da izlaze iz sale, isprva pojedinačno a kasnije i u velikim grupama.. naposletku i ja izađoh.. prvi put.. za sve postoji prvi put.. Posle nekoliko dana žiri je objavio odluku da ne nagrađuje ni jednu predstavu na Pozorju.. na žalost nisu smogli snage da idu do kraja već su poprilično tupavo relativizovali tu odluku davanjem nagrade "svim glumcima" i publici, i amnestirali selektora-aparatčika.. to im zameram, a to što nisu izabrali najbolju predstavu, ne zameram - sve su bile loše i ni jedna nije zavredela da ponese Sterijinu nagradu.. onda je krenuo linč članova žirija, prvi se javio Kokan - Sandokan Mladenović - reče da je to terorizam, potom Ljubivoje Glasnogovornik i Upravnik Tadić - pominjao nekakve klanove (ovaj kom žiri pripada seže do Makedonije, osim što je višenacionalan), internet autonomaši su naravno optužili Beograđane (mmcu im ), dežurni internet poznavaoci svega i svačega su bili u neverici oko nesposobnosti žirija da izabere najbolju od najgorih (mora biti da je neka bolja).. prizivao se i Ministar Kulture da interveniše.. retki su tražili ostavku aparatčika direktora/selektora.. onda je pala noć, Prvi Brat je obišao lokacije svog Exit festivala, Mirko Bulović je tumarao gradom u potrazi za nepriličnim muralima, autonomaši su sa pivom u ruci sedeli ispred mini marketa na Klisi, internet ratnici su požurili na zakazaj fajt na index.hr.. Kokan je pred ogledalom glancao ćelu i hrabrio se pomišlju da je Sterija naredne godine (jes aj em toking tu ti) sigurno njegov, Dušan Kovačević je šetao Zvezdarom u sebi psujući Crvenu Bandu i onoga Bećkovića koji se nezasluženo uvalio u Krunski Savet.. Miloš Vučević je pravednički čvrsto zaspao posle 1000 dislajkova na nebitnu vest o Vođi, sanjao je ganc nove autobuse oslikane motivima Gračanice sa višebojnim ekranima kojim su ispisane trase linija fontom iz Miroslavljevog Jevanđelja, i bezbrižne putnike koji pevuše Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, koja izlazi iz zvučnika..

Danas prvi put slusam JBL-M2 posto sam imao problema sa procesorom (Uvek nesto glupo!) Doneo mi ovaj JBL dealer nesto drugo od Crown-a Ustvari zasluzuju najbolje moguce! Sta da kazem! ne mogu da verujem kako se cuju... U razliku od mojih Diy Tannoy-a! ma ne moze tako uopste da se uporedi... Nisam dobar na opisivanje zvuka ali ovo je bruka!!!

Jos koja slika.

Imao sam ja takvog, sa straznje strane je imao posebno bakrene konektore za banane 8-16 ohma a posebno za 800 Ohma.

Ne samo to, vec i realno desavanje u prostoru u kom su zvucnici. Tih vremena je bilo manje obracanja paznje na sisteme za dampiranje u prostoru koji je sluzio za zivot, a zvucnik je deo ikebane za slusanje muzike. Niko nije imao jaku zelju da skida slike i goblene sa zidova, i postavlja plutu ili filc, da bi mu visoki bili bez refleksije. A veliki, "francuski", prozori bili moderni.

103 kod Groznog u stvarno fenomenanom gramofonu hand made, radi odlicno.

Malo da se pohvalim sa novim igračkama...moji uratci su maknuti da bih se malo igrao sa ovim poprilicno rijetkim zvučnicima. Radi se o Electro Voice Interface B serie II. Zanimljiv zvučnik sa pasivnim driverom od 12" i stražnjim pomoćnim visokotoncem. Što se tiče zvuka za svaku pohvalu ipak se radi o vrhu njihove tehnologije 70-ih godina. Možda neki nisu znali ali Electro Voice je nekada pravio izvrsne zvučnike za studijsku i kućnu upotrebu. Zvučnik je vrlo velike osjetljivosti i lako ga je pogoniti. Uz njega bih trebao imati Equalizer koji se tada isporucivao uz kutije da malo napumpa neke frekvencije i ispravi anomalije ali na zalost nemam ga. Kutije dobro zvuče i bez njega a iskreno nisam baš neki pobornik tih dodataka. Varijanti je bilo poprilično ovih kutija...A, B, C, D...pa serie I, II, III itd.

Jeste, nema srece po pitanju preprodaje, ali ima zadovoljstva. Sa druge strane, diy podigne nivo svesti o komponentama, slozenosti izrade, kolicini zezanja i trosenja vremena, pa je za neke kupovne stvari lakse dati vece pare, kada se zna da zaista vrede. I to je nekakav disevni mir. A pare su druga filozofija, stvar trenutka, pitanje kolicine zadovoljstva za kolicinu novca i majka svih hobi problema- kolicina zelja za raspoloziv novac.

Sabro ja svoje DIY sprave, pa se malo zabinuo. Nema srece ni tako love sto se tice ako hoces neke stvari. Lakse jeste, al i dalje boli. Zuljau snajka. A kad para zatreba niko da kupi. Kazu ..bes to, to je DIY, a ovamo

....