Najbolji članovi

+1. nevidjena sprava, totalna transformacija od pristojnog u totalni haj end sistem kod groznog.

Sve nešto pokušavam da se navučem na taj Nu Jazz al mi nešto ne ide, de znam, čini se kao da preteruju sa loudnesom u produkciji pa naporno, inače poskidao sve od Club de B. Tom Harrell sa opakom ekipom Bass – Ray Drummond Drums – Billy Hart Flugelhorn – Tom Harrell Guitar – John Scofield Piano – Niels Lan Doky Tenor Saxophone – Bob Berg https://www.youtube.com/watch?v=EP3Tzo-h72E

PRODATO!

doneo licno 1985. iz londona magnum IA-125 integralac, zajedno sa linn index zvucnicima. vozom sa victoria station pa pravo za beograd, 2 dana klackanja. nije lose sviralo ali me uvek nerviralo sto puca kad se pali i gasi ali bas mnogo. u to vreme su se uredjaji gasili, ne znam da li pamtite to vreme.

Pred polazak na posao Tony Bennett. Tokom dana Tanita Tikaram, Betovenova 5. i 9. simfonija... ...jebiga vinil je zakon, kao i mač sa dve oštrice. Ne možeš ga trošiti onako usput kad nemaš vremena, a kad imaš, onda ti brzo, ali divno prođe!!!

Lampizator DAC Euphoria. Sinoc bio kod mene opet. Lepota jedna. Prvi DAC sa skroz analognim zvukom. Nigde onog zrna, sve na mestu, nezamarajuca prezentacija, opasna sprava. Sistem zvuci sasvim drugacije. Debelo treba razmisliti o ovoj spravi. Sta god da je Fikus tu radio, odradio za sve pare. Pritom izgleda ko milion Evara.

Posle večerašnjeg gledanja The Hateful Eight slobodan sam da kažem da sam optimista glede Tarantina- možda veći nego ikada da će praviti još dobrih filmova. Iako film počinje spektakularnim zimskim pejzažom, uz mračnu, sugestivnu Morikoneovu muziku, on je zapravo kameran i lako ga je zamisliti kao dramu na pozorišnim daskama. Pomalo ostaje žal da nismo videli više tih Panavision 70 pejzaža monumetalne prirode, ali odluka režisera da se suzdrži može se uzeti kao opravdana i dobra. Od tih scena "od spolja" ne mogu a da ne izdvojim izvanredne fizičke scene vođenja konja u sklonište, ili zabadanja metalnih kočeva da označe stazu ka staji, ili ka zahodu, objektima koji su odvojeni od glavne zgrade. Zapravo, slike vejavice i zime od spolja, pojačavaju tenziju unutra, gde se glavni sukob i događa. U Mininoj pozamenteriji mešaju se brojni Tarantinovi kvaliteti i stvaraju intenzivan filmski doživljaj. Za razliku od svih prethodnih Tarantinovih filmova, koji se bave jedinkom (pojedincem), u ovom filmu je sve u službi snažne moralne poruke koja se emituje i u koju se lica stapaju. Sa te strane, ovaj film priziva najbolje od klasičnih holivudskih majstora (Kapru, Forda,...), koji su kroz likove koji su tumačili velikani poput Džona Vejna, Džejmsa Stjuarta i drugih, umeli da gledaoce okupe oko čvrstog stava. Nakon gledanja The Hateful Eight ne mogu da ne mislim na Divan život, ili još bolje na Liberti Valansa - drugim rečima: ovo je izvanredan film! Gledajte ponovo! Gledajte obavezno!