Sve aktivnosti

Uncle Vinny

U poslu RTV mehanicara skoro jedino mesto gde sam nalazio SMD keramicke osigurace sa pozlacenim terminalima bilo je na T-con interfejs plocama uglavnom kod starijih LCD-TV , i oni su uvek bili direktno zalemljeni za stampu. btw, kao iskusan RTV majstor odavno uvek u malom dzepu pantalona imam jedan standardni 3.15A ispravan mali osigurac , iz razloga retkih ali ``interesantnih`` musterija koji kada mi dodju na vrata sa pokvarenim TV odmah me zaskoce pricom : nema tu majstore velikog kvara samo je osigurac u pitanju 100% !!! proverio sam, kako to izgovore odmah izvadim osigurac iz dzepa i dam ga liku sa preporukom : pa eto ti osigurac za dz. pa ga sam zameni sto da ti ja bez veze uzimam pare za popravku .

usput, da se ne smetne sa uma, valja napomenuti da je svaki ugradjeni fuse najvise toliko dobar koliko je dobar fuse holder i obratno

. prf23419ss9wam1_D.pdf

Pad napona na serijskom osiguraču je stvarno moguće izmeriti, ali u normalnim uslovima napona i struje kod audio preampa (miliamperi do nekoliko stotina mA) taj pad napona je ekstremno mali. To je u okviru mili-volta, što je skoro u nivou šuma i varijacija napona iz napajanja i merenja. Ako bi u pitanju bio strujno veliki uređaj (snaga preko ampera), gde osigurač provodi desetke ampera, tada bi pad postao merljiv i čujan kroz grejanje ili distorziju. Strujni uređaji visokih struja (power amp, radio predajnik, PSU, laboratorijski uređaji) je praktična situacija gde osigurač “utice”, može da se ozmeri ali opet je reč o zaštiti i stabilnosti, ne o audio kvalitetu. Instrumenti za nauku (NASA, laboratorije, teleskopi, svemirski aparati) . Oni koriste vrlo pouzdane i precizne osigurače, ali ne zlatne audio “premium” varijante. Ne verujete ? Koriste npr. MIL‑PRF‑23419 instrument tip osigurača. Guglajte jebene Space‑grade solid body fuses

Ipak je prica o preampu, gde su male struje, to ima smisla kod integrisanih pojacavaca i snagasa. Trenutno nemam nista takvo na radnom stolu, ali kada bude, nije mi tesko da izmerim.

Da sumnjam u lose kontakte sklopa nosaca osiguraca +osigurac i da hocu i recimo da vidim neku zaista razliku izmedju obicnih serijskih osiguraca i pozlacenih ja bih koristio osetljiv (uV) voltmetar zakacen sa kraja na kraj osiguraca dok je ta neka skalamerija ukljucena i proverio bih i izmerio tu pad napona ako ga ima.

Carica ovo je epski LP

I moja zena primeti razliku u zvuku, al je bas briga... (Bitno je kako izgleda, da se uklopi sa zavesama itd...)

Ono sto nije za odbaciti, a to je misljenje mladjih ukucana i onih koji nista ne znaju o tehnici, a osete razliku u zvuku. Uvek su mi bila dragocena takva misljenja. Na kraju krajeva, sve je to samo utisak...

Ja se nisam šalio.

I ja sam se šalio da čujem Đerdap odavde

Ali ja sam se samo salio, kad sam rekao da banujemo Miku.....

Ne valja kako god okreneš: ako si nagluv .....ne valjaš nikom u ovom hobiju; ako previše dobro čuješ, opet ne valjaš nikome. A većina KV majstora je ceo život udarala s čekićem i posle XY godina više ne čuje kako treba. Buka, jbg

Mika se još prije godinu dana kunuo u nevjerojatne razlike kad je mijenjao žice u Iron Pumpkinu. (Valjda je to bio I.P. da sad ne tražim) Sva ta priča o žicama, letvama, osiguračima, Schuko i IEC elementima, svojstvima izolacija (pl.), pa i osiguračima treba ostati u nekom zapećku. To se radi iz dokolice, kada je elektronika i mehanika dovedena do maksimuma koji je nekome dostupan (dostupan novcem ili znanjem). Opet, ako si kupio ili napravio uređaj za x novaca, više smisla ima kupiti ili napraviti/unaprijediti uređaj za x + lova za žicu nego mijenjati žicu. 1 metar Kondovog interkonekta ili najboljeg strujaša košta dovoljno da si iskusan samograditelj koji ionako po ladicama ima svašta, može napraviti bolje nego što trenutno ima, a ostali za tu razliku u cijeni je bolje da kupe glazbe ili bolji uređaj. Nema smisla potrošiti na unutarnje ožičenje i buksne jednako koliko na cijeli uređaj.

Ama što ja da budem najgori ovde. Ako je normalno da se čuju letve i osigurači ja čujem Đerdap

Pa kad pojma nemaju ništa o ovom hobiju. Glavna stvar u hi-fi-ju je trafostanica. Ja nju slušam u stvari. DAC mi je solidan, ali trafostanica u kraju je bottleneck

Miku treba banovati, samo kontrira......:)

A brojilo? A kontakti na banderi? A žice do trafostanice? Realno, bez pozlaćenog transformatora u EPS-u nema prave scene i dubine. Znači džaba pozlaćeni osigurači, džaba ti Kavali džaba skupa kola skupe vile, apartmani.

Nemam nijedan odgovor. Nekakve razlike jesmo uočili i klinka i ja. Nisam ju pripremao da mora nešto čuti, ali je sama primjetila i pitala što sam radio. Kad sam ju pitao što je bilo, rekla je da joj to što smo jučer slušali sad zvuči čišće ili življe, a takav je bio i moj dojam. Nije razlika bila nebo i zemlja, ali je bila nedvojbena. Kao i uvijek, nakon pet ili deset minuta, čovjek se navikne i više nije važno. Potpuno sam siguran da bih na slijepom testu žestoko podbacio, ali ovo su bili moji dojmovi. Sad, baš sad dok pišem, mi je palo na pamet ovo: Također nema smisla, ali možda dobar opis razlika. Ako je netko radio onu foru sa mjerenjem AC na činčevima prema GND na svim komponentama u setapu, i ako je time prilagodio polaritet utikača, razlika koja se može čuti je slična baš tome. Nevelika, ali s pokaže kao određena svježina. Ponavljam, na to se čovjek tako brzo navikne da prestane biti važno. Opet, najvažnija stvar je da se poštuju sigurnosni standardi struke i tada je najlošija stvar koja se može dogoditi gubitak vremena i nešto novca za osigurače.

Kakav je smisao pozlacenih krajeva osiguraca, ako je njegovo leziste od savijenog gvozdenog niklovanog lima? Bilo bi logicno, da i druga strana bude pozlacena i da su u kontaktu, zlato i zlato. Kada radite uzmljenje, nikada se bakarni provodnik ne vezuje direktno za pocinkovanu traku, vec izmedju dodje olovo. Neki metali se ne podnose, jer imaju nekakav prirodni elektricni naboj, pa prelazni otpor moze biti znacajan. Mozda je ovo smisao svega, mozda je bolji kontakt nikl na nikl, nego zlato na nikl?