Jump to content

Preporučeni Komentari

1 hour ago, Aleks said:

Znam šta je optocoupler, još od vremena učili u školi, al ono što nas nisu naučili je da može da radi u linearnom režimu

To je bilo pre 25 godina. U mom slučaju...:whistle3: Tako da pojma nemam šta je sad. :smesna:

 

32 minutes ago, NIXIE said:

Ovo je novi momenat, pašće uskoro i slušanje optokaplera.:padobranac:

Nije isključeno. Ima ih raznih sad. Infracrveni...trte mrte... različitih brzina...:pleasantry:

 

recimo 4N37 . https://www.vishay.com/docs/81181/4n35.pdf

Screen Shot 2018-11-04 at 1.18.21 PM.png

imam utisak da su ljudi blago 'zblanute face' kada vide ovakvu konstrukciju. bar gledano preko youtube :rasta:

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
1 hour ago, Aleks said:

Znam šta je optocoupler, još od vremena učili u školi, al ono što nas nisu naučili je da može da radi u linearnom režimu. To se kratko pominjalo kao prekidački element za galvansko odvajanje, i to je to.

Zato sam i gledao u ove šeme, počevši od M2 pa nadalje, kako bre ovo biasuje, majkumu........?

kako ne moze da radi u linearnom rezimu? Evo primer: senzor za svetlo koji reaguje na smracenje; nije klasican optokapler sa led diodom i foto tranzistorom vec samo foto tranzistor. Onda senzor zaprljanosti vode u sudomasinama. Senzor zagadjenosti vazduha u Zepter jonizatoru. Ja sam 1995 projektovao pretvarace u kojima optokapler radi kao povratna informacija za izlazni napon i to radi jako dobro jer ako se meri pad napona na otporniku i to preslikava na izlaz optokaplera. I to tako sam radio detekciju mreznog napona. Zbog razlike u karakteristikama optokaplera na sekundarnu stanu se stavi trimer i odsteluje za svaki primerak priliom pustanja u rad. Naravno da se medju sobom nisu lako mogli menjati sa jednog na drugi ali se trimerom moglo ustelovati da svi u odredjenoj grupi rade kako treba, na primer CNY17-1 nije mogao da se menja sa CNY17-2 ili -3 zbog razlike u pojacanju.

Kada radi u prekidackom rezimu projektuje se da uvek led dioda bude pogonjena dobrom strujom kako bi sekundarna strana bila u zasicenju. U takvim slucajevima vek optokaplera se jako smanjuje i obicno kad mi dodju uredjaji na servis sa dosta godina i imaju dosta optokaplera obavezno ih menjam da se ne bi vratio uredjaj posle nekog vremena na popravak a i da proizvodnja ne stoji zbog propusta od par evra

Sto se tice uticaja karakteristike optokaplera u datom sklopu pojacala pokusacu obicnim recima da kazem. Ako se pojacalo ugreje, greje se i optokapler i njegav napon kolektor emiter pada i smanjuje bias sklopa. Tako sklop za bias radi. Sem toga optokapler meri pad napona na sors otporima i na osnovu toga regulise pobudu mosfeta

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
2 hours ago, vladd said:

Kod ovog SIT koncepta se nisam upustao u detaljnu analizu, ali svakako se ne moze koristiti bilo koji ili bilo kakav "optokapler", ali ono sto mogu da tvrdim je da promena struje kroz LED u sklopu ima sasvim drugacije ponasanje, prilicno konstantan A-K napon, za razliku od otpornika na kojem bi se formirao napon srazmeran struji...

Koliko vidim na BIG DiY jedino se Pa i Zen bave ovim... Ostali prave SIT konstrukcije bez optocouplera. Ili jednostavno kloniraju M2 ne ulazeći u suštinu. :smesna:

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Cekaj, moze li se optokapler u tom slucaju uspesno upotrebiti u kolu za regulaciju struje mirovanja na izlazu pojacala AB klase?

I koje su mu onda prednosti u odnosu na klasicne konstrukcije sa diodom, termistorom i/ili tranzistorom?

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
35 minutes ago, mutayu said:

Cekaj, moze li se optokapler u tom slucaju uspesno upotrebiti u kolu za regulaciju struje mirovanja na izlazu pojacala AB klase?

I koje su mu onda prednosti u odnosu na klasicne konstrukcije sa diodom, termistorom i/ili tranzistorom?

Može. Piše u patentu. 

Quote

Class A and Class AB operation in push-pull transistor amplifiers.

 

35 minutes ago, mutayu said:

koje su mu onda prednosti u odnosu na klasicne konstrukcije sa diodom, termistorom i/ili tranzistorom?

Quote

 reduces distortion by isolating the bias circuit from the output nodes and preventing saturation in transistors forming
the bias circuit. 

smanjuje distorziju THD.... i uparuje kao što vidimo neuparene tranzistore :smesna:

 

Screen Shot 2018-11-04 at 2.48.37 PM.png

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Auuu. Ja znam da ne znam ali kada ponekad kvantifikujem to neznanje uplasim se. Odoh da citam, primena ovoga bi mogla dovesti do jednog mnogo dobrog poboljsanja.

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
2 hours ago, Impuls said:

kako ne moze da radi u linearnom rezimu?

Nisam rekao da ne moze, nego da na VTS Nis nisu ni pominjali linearni rezim. Mada, koliko se tamo ucila elektronika, dobro znam kako radi tranzistor...  :rofl: 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Samo treba uloviti tajni majni, prevedeno mici malecku :) ) zonu aktivnog rezima rada fototranzistora, od ukljucenja do zasicenja, pa u okviru nje, linearan deo...i da pokrije opseg struja i napona na sorsovskim otpornicima. 

Mislim da se nece naslusati "optorollinga" :D 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
3 hours ago, Mikorist said:

smanjuje distorziju THD

Pojednostavljujuci slozena desavanja, na nesto manje manje slozena.

Ako se zamisli klasicni sklop bazicno sa par(tri, cetiri) diode, trimer i tranzistor(uz pripadajuce otpore okolo) desavanja su nesto slozenija posto se generisan napon na otporima koji mere struju,  odvaja jednim delom za pobudu baze bias tranzistora, pa desavanja na kolektoru, koji treba da prelije napon na emiter i "donji" tranzistor izlaza, uticu na razlicitost pobude baze, i svaki incidentni pik moze da ima razlicit uticaj na rad bias tranzistora..

Sa optokaplerom su priblizna desavanja, isto tranzistor sluzi kao ventil, zamo sto incidentna desavanja u generisanom naponu imaju odredjenu drugaciju karakteristiku, posto prolaze  kroz transformaciju u svetlo u LED-u.

Pa su desavanja u  supstratu tranzistora malo mirnija, difuzija je homogenija posto je indirektna, izazvana svetlom, ne pojavljuje se nagomilan oblak naelektrisanja u maloj zoni prikljucka baze, nalik na "vrucu tacku". 

 

Takva zona je haoticna, i moze da izazove kratke lavinske efekte, priblizavanje zasicenju, kada je gasenje tranzistora spontanim odlivom naelektrisanja prilicno usporeno i nelinearno, ne prati signal, pozeljno bi bilo negativnom pobudom izvlaciti nosioce iz baze, sto je u sklopu neizvodljivo.

Pa je opste ponasanje sklopa i sklopa koji se regulise manji THD i bolji odziv u pracenju desavanja

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

ne zaboraviti da je maltene svaki biasing sklop u kojem je upotrebljen optocoupler , bar u zadnjih nekoliko konstrukcija prikazanih ovde i okolo , poprilicno blokiran velikim elektrolitom

 

sto ce reci - sensing strana poprilicno moze da prducka , sve dok izvršna strana ima dovoljno veliku vremensku konstantu

 

takodje - "pojacanje" celog biasing sklopa ( dakle sensing strana i promena velicina kod iste , te prenos na izvrsnu stranu i promena velicina kod iste) mora da pokriva transkonduktansu elemenata koji se biasuju

zato je , recimo , nemoguce biasovati hockey-puck sized mosfete sa optocouplerom bez dovoljno velikog sense otpornika , ili malog otpornika uz odredjeno pojacavacko kolo ......

igranka bez prestanka ..... dosta velicina koje se moraju uklopiti , uz vodjenje racuna o ulaznoj impedansi izlaznog stepena , temperaturne stabilnosti , stabilnosti pri promeni napona railova , stabilnosti u modusu rada pri naponskom , pa onda strujnom klipingu .......

ihaj

 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

tata rodjeni bi te oterao gde treba , da krenes pisati svaki dan

u svemu treba imati meru ...... i raditi homework

nije poenta uraditi kao Nele , nego skontati zasto je to tako uradio ......

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
28 minutes ago, Vix said:

E, to je najtezi deo...

Quote

1988—US Patent 4752745: Opto-isolated bias circuit for operating push-pull amplifiers in class-A and class-AB modes: This one was optically coupling current sensing to the bias circuitry, which locked it nicely. Typically, bias drifts over time, and with changes in temperature. Even if it's perfect, the amp heats up and things shift. This was a way to look at the current and couple it back to the bias circuit for a constant bias. Nowadays, we just let the amp warm up and settle in. One hour is pretty good, two hours is better.
Read more at https://www.stereophile.com/interviews/nelson_pass_patents/index.html#CoPygo6KphtDmdBv.99

Quote

 I later patented (Fig. 2).  

https%3A%2F%2Fwww.audioxpress.com%2Fasse
Figure 1: Simplified version of
the GFA555 bias generator.
https%3A%2F%2Fwww.audioxpress.com%2Fasse
Figure 2: Opto-isolated feedback bias
generator as patented by Mr. Pass.


In the GFA555 circuit, the bases Q7 and Q8 see the voltage across R1 and begin conducting when that voltage is enough to bias up their PN junctions (about 1.3V). This controls the voltage across the bases of drivers Q3 and Q4 with a local
feedback loop and biases output devices Q5 and Q6. The loop eliminates the thermal drift of Q3 and Q4, which improves the output stage bias current stability. This still leaves the thermal drift of output devices Q5 and Q6, but the thermal characteristic of the PN junctions of Q7 and Q8 tend to compensate for this if they are in thermal contact with the output stage. The second circuit is similar, but uses an optical isolator, which eliminates any electrical connection between the current sensing and bias control parts.

https://www.audioxpress.com/article/Interview-with-Nelson-Pass

 

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima
On 11/2/2018 at 3:26 PM, Mikorist said:

Po mojoj (gruboj) računici sa Cinemag od 50% do 80% sve  zajedno gađa da ide ispod 1% :sarcastic_hand:

Odo da se bavim serverima sad.:smesna:  

Screen Shot 2018-11-04 at 9.28.49 PM.png

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na ovim sajtovima

Kreiraj nalog ili se prijavi da daš komentar

Potrebno je da budeš član DiyAudio.rs-a da bi ostavio komentar

Kreiraj nalog

Prijavite se za novi nalog na DiyAudio.rs zajednici. Jednostavno je!

Registruj novi nalog

Prijavi se

Već imaš nalog? Prijavi se ovde

Prijavi se odmah

  • Članovi koji sada čitaju   0 članova

    Nema registrovanih članova koji gledaju ovu stranicu

×
×
  • Kreiraj novo...