Koje pojacalo napraviti? Saveti, iskustva, ideje...

[stein]

Kad smo već kod uticaja izlaznog konda na karakter zvuka, ne bi bilo fer ne spomenuti i Sipijev SVAYA projekat... http://www.diyaudio.rs/topic/3310-projekat-svaja/#entry68322

Sve lepo objašnjeno u tančine... Ja ga nisam imao prilike slušati ali ima ovde na forumu ko jeste...

 

Poslednja rečenica u predstavljanju pojačala je veoma važna: "Amp je stabilan, bez zamki za pocetnike. Poshtovanje poznatih konstrukcionih principa, uz valjane komponente, obezbedjuje uspesnu izvedbu."

[BANAT]

Ovo je opasna generalizacija.Oslanja se na praksu iz industrije, ali previđa da nema dva ista diferencijalna para, niti po sastavu, niti po izvedbi. Ne sme se izgubiti iz vida koliko je industrija sklona "stednji", izgleda posebno baš tamo gde ne bi trebala. Kaišari se na jako pipavim stvarima, na primer, ulazni dif. par se hrani nekom besmisleno malom strujom da bi se dobile što bolje specifikacije S/N odnosa, tipa 0,2 mA. Drugi, koji to rade kako treba, kao recimo Dan d'Agostino, bez razmišljanja hrani svaki od dva dif. tranzistora sa 1,5 mA struje. Pa onda oni naravno rade bolje, što svako ko pogleda na njihovim specifikacijama može da vidi - opseg raste i po 5 puta, fazno su linearniji, manje su usetjivi na neko ludovanje kron NFB petlju, ali istina gube 2-3 dB na odnosu S/N.Nemoj mi reći da su isto dva bipolarna tranzistora u dif. spoju i dva JFET-a sa kaskodnom vezom od bipolaraca iza njih.Drugi često zapanjujući previd je poštovanje CMRR poriskivanja ulaznog dif. para, aiko se već preko 50 godina dobro zna da je dif. par jako osetljiv na to. Pa im kao CCS stave jedan otpornik, ili, ako su baš veliodušni, dodaju i zenerku filtriranu nekim malim kondom. Uh ala su se istrošili. A da se malo potrude, pa naprave CCS od BJT i FET tranzistora, umesto CMRR potiskivanja od 20-26 dB, dobili bi 78-82 dB, sitnicu od 1.000 puta više. E, ali to košta, ostaće malo za seksi kutiju, a kutija je ono što kupac vidi.Kao i sa svim drugim stvarima, čuo sam i ovakve, i onakve izvedbe oba pristupa. Isto važi i za naponski i strujni NFB. Uvek se na kraju sve svodi na to koliko je nešto ozbiljno urađeno, umesto da je maltene sklepano koliko da radi.Oko CCS, po tipovima i izvedbama, bila je jedna sjajna diskusija na "velikom" DIY forumu pre nekih 7-8 meseci otprilike, koga to zanima neka malo prokopa po logu tamo.

  DVV

 

 Na tvom mestu ja bih se kao pravi gentleman i svetski covek prvo izvinuo prisutnim ` neznalicama ` i  ostalim prisutnim ` obicnim serviserima ` sa ovoj sjajnog DIY Audio RS sajta za ranije upuceno omalovazavanje na BIG DIY Audio sajtu  .

 

 Ako to uradis bice mi Cast i Zadovoljstvo da sa tobom komuniciram  jer vidim da imas odredjeno evidentno znanje i iskustvo iz domena Audio tehnike !

[Van Reitz]

dvv,

 

slažem se da se dif input može u tehničkom smislu poboljšati većom strujom kroz tranzistore i ostalim rafinesama.  Ali ostaje fundamentalni nedostatak takvog rešenja - takvo pojačalo radi kao da u sebi ima neki procesor koji "čisti" zvuk ali na jedan ne baš idealan način. Potpuno je eliminisan drugi harmonik ali ostaje iza njega veoma mali treći i ostali za njim. To je upravo ona "rupa" o kojoj sam nešto napomenuo. I to se sasvim lepo čuje, ne treba AP sistem da se to uoči. Dakle, poenta je ovde da bolje zvuči uređaj sa više izobličenja, što automatski obezvređuje povećavanje struje kroz dif input.

[Fukushima]

Ovo je opasna generalizacija.Oslanja se na praksu iz industrije, ali previđa da nema dva ista diferencijalna para, niti po sastavu, niti po izvedbi. Ne sme se izgubiti iz vida koliko je industrija sklona "stednji", izgleda posebno baš tamo gde ne bi trebala. Kaišari se na jako pipavim stvarima, na primer, ulazni dif. par se hrani nekom besmisleno malom strujom da bi se dobile što bolje specifikacije S/N odnosa, tipa 0,2 mA. Drugi, koji to rade kako treba, kao recimo Dan d'Agostino, bez razmišljanja hrani svaki od dva dif. tranzistora sa 1,5 mA struje. Pa onda oni naravno rade bolje, što svako ko pogleda na njihovim specifikacijama može da vidi - opseg raste i po 5 puta, fazno su linearniji, manje su usetjivi na neko ludovanje kron NFB petlju, ali istina gube 2-3 dB na odnosu S/N.Nemoj mi reći da su isto dva bipolarna tranzistora u dif. spoju i dva JFET-a sa kaskodnom vezom od bipolaraca iza njih.Drugi često zapanjujući previd je poštovanje CMRR poriskivanja ulaznog dif. para, aiko se već preko 50 godina dobro zna da je dif. par jako osetljiv na to. Pa im kao CCS stave jedan otpornik, ili, ako su baš veliodušni, dodaju i zenerku filtriranu nekim malim kondom. Uh ala su se istrošili. A da se malo potrude, pa naprave CCS od BJT i FET tranzistora, umesto CMRR potiskivanja od 20-26 dB, dobili bi 78-82 dB, sitnicu od 1.000 puta više. E, ali to košta, ostaće malo za seksi kutiju, a kutija je ono što kupac vidi.Kao i sa svim drugim stvarima, čuo sam i ovakve, i onakve izvedbe oba pristupa. Isto važi i za naponski i strujni NFB. Uvek se na kraju sve svodi na to koliko je nešto ozbiljno urađeno, umesto da je maltene sklepano koliko da radi.Oko CCS, po tipovima i izvedbama, bila je jedna sjajna diskusija na "velikom" DIY forumu pre nekih 7-8 meseci otprilike, koga to zanima neka malo prokopa po logu tamo.

   U pitanju je kako nesto zvuci, a argument da  firma  stedi na paru to92 tranzistora i paru otpornika zarad bolje kutije (cenovno dve neuporedive velicine) a da zna da time dobija losiji zvuk ne postoji bar ne u ozbiljnoj hifi industriji da ne spominjem hi end, to bi pilo vodu za proizvodnju nekog kineskog plasticnog kasetofona... tako da je ta prica besmislena.

    Prvi stvarni razlog koriscenja diferencijalnog stepena na ulazu je generalna neinventivnost audio inzenjera (u vecini) i besomucno stancovanje tipicne hitachi / blameless /citation/... topologije (bilo da je u pitanju single ended ili dupli diferencijalni stepen) uz raznorazne tvikove ne bi li se ponovo izmislio tocak. 

     90% hifi i hiend firmi vrte iste varijacije sema u krug jedna ima na ovom stepenu vecu mirnu struju, druga na drugom, jedna u a klasi, cetvrta sliding bias, peta neznam ni ja sta.

 I svi oni teorijski znaju kako to treba da se napravi (kao i DVV), u koj stepen kolko struje da "guraju" i kakve rezultate merenja trebaju da dobiju ali RETKI su oni koji zaista znaju sta rade, a neke jednostavno i posluzi sreca te uredjaj bude dobar...

  Drugi stvarni razlog koriscenja diferencijalnog stepena je laksa implementacija balansiranog ulaza. Za singleton za invertujuci ulaz bi trebalo da se napravi ozbiljan bafer i to opet ne bi bilo to i bas lako izvodljivo.

[dvv]

dvv, slažem se da se dif input može u tehničkom smislu poboljšati većom strujom kroz tranzistore i ostalim rafinesama.  Ali ostaje fundamentalni nedostatak takvog rešenja - takvo pojačalo radi kao da u sebi ima neki procesor koji "čisti" zvuk ali na jedan ne baš idealan način. Potpuno je eliminisan drugi harmonik ali ostaje iza njega veoma mali treći i ostali za njim. To je upravo ona "rupa" o kojoj sam nešto napomenuo. I to se sasvim lepo čuje, ne treba AP sistem da se to uoči. Dakle, poenta je ovde da bolje zvuči uređaj sa više izobličenja, što automatski obezvređuje povećavanje struje kroz dif input.

Nije sporno da takvo "čišćenje" ne samo da može da se dogodi, nego se i događa u praksi. Moja poenta je bila da to NE MORA da bude tako i da to nema veze sa topologijom dif. kola kao takvog, nego sa njegovom izvedbom., načinom kako je primenjeno kolo.Ne znam odakle ti teza da dif. par čisti drugi harmonik? Ne znam po kojim zakonima fizike ima pik baš na drugi harmonik? Poznato je da potpuno komplementaran ulaz sa dif. parovima ima tendenciju da jako smanji PARNE harmonike, od drugog pa nadalje, a da uglavnom ostavlja neparne - to da, to je odavno poznato, ali se takođe zna da ni to NE MORA da bude baš tako niti da nužno mora da bude negativno. Što nas vraća na moju početnu tezu - dif. par sam za sebe nije loš sam za sebe, ali ga valja napraviti kako treba.Da ne duljimo previše, navešću dva aspekta koji su se po mome iskustvu pokazali kao ključni za dobijeni zvuk. Prvi je rešavanje struje sa kojom se radi, kako po količini, tako i po kvalitetu izvora, tj. CCS-a. Drugi je pitanje degeneracije, odnosno uopšte prisustva ilie prečestog odsustva emitorskih otpornika. Pogledaj komercijalne uređaje - najčešće uopšte ni nemaju bilo kakve emiterske otpornike, dakle par je nateran u abnormalno pojačanje od nekoliko stotina puta, jer je to saglasno sa načinom kako većina komercijalnih firmi projektuje, lako i brzo, ali na žalost, i prljavo, SVE se delegira na globalnu reakciju, koja obično ide od 60 do 84 dB. Aman zaman, 84 dB je odnos od 15.849:1. Pa koliki je odziv tog uređaja u otvorenoj petlji? 200 i 300 Hz su sasvim uobičajene vrednosti.A to uopšte ne mora da bude tako. Na primer, Harman/Kardon, koji iako jeste skuplji od proseka ipak još uvek spada u masovnu proizvodnju, sasvim lepo radi i sa 12 dB (3:1) globalne reakcije. A to je postalo moguće između ostalog i tako što se ulazni dif. par otpornicima ograničava na 10:1, i to uz sasvim pristojnu struju sa CCS-a, ne sećam se tačne brojke, ali negde oko 1.3 mA po tranzistoru. Kombinacija ta dva faktora daje zaista enorman propusni opseg i celini, i ulaznom delu, tj. dif. pojaćabaču, koja onda postaje jako linearan. Na drugim modelima, na primer na 6550, pojačanje ulaznog stepena je ograničeno na manje od 6:1, opet uz pristojne struje, pa se BJT tranzistori ponašaju gotovo kao FET-ovi, koji prirodno imaju manja pojačanja pa su prirodno linearni.Konačno, ko nam brani da ulazni dif. par napravimo kao FET par, a onda iznad njega postavimo par BJT tranzistora u kaskodnom spoju? Zanemari za momenat što to jako često i moramo da uradimo zbog manjih radnih napona FET-ova, koji iziskuju ili dodatnu lokalnu regulaciju nekom zenerkom, ili kaskodnu vezu.Naravno, i tu postoje granice. Jednom sam negde pročitao neki tekst, i bio dovoljno glup da ga ne sačuvam, u kome Richard Miller ("stara kajla" firme H/K, još iz vremena Citation XX sa Otalom, pa do danas) navodi da su njihova iskustva pokazala da ulazni dif. par treba da ima pojačanje regulisano emiterskim otpornicima do najviše 10:1, ali ne i manje od 3:1. Kao jedan od razloga zašto ne manje od 3:1 naveo je da se time jako opterećuje VAS, na koji se onda delegira i previše pojačanja, pa sve što smo dobili na malom ulaznom posle plaćamo na prevelikom pojačanju VAS-a.Moj zaključak je sledeći: nema ovog ili onog stepena, MORA se razmatrati celina, ceo niz stepena, pa se tek onda opredeliti za ovaj ili onaj pristup. Najbolja reakcija je lokalna reakcija, jer se bavi problemom izobličenja tamo gde on i nastaje, ne prebacuje se sve na globalni NFB. Ako se tako pristupi, onda se i rešavanje ulaznog dif. pojačavača rešava na odgovarajući način, a pre svega smanjivanjem nenormalno velikih pojačanja na nešto realnije, čime se obaraju i njegova izobličenja. Dodaj mu struje da dobije propusni opseg, i eto dif. para koji će zvučati kako može i kako treba, dobro. Dodatak šuma koji će nastati usled veće struje se i više nego kompenzuje smanjivanjem pojačanja, ako ne veruješ, izvoli proveri.Kada sam svojevremeno razvijao svoje pojačavače sa slušalice, dosta sam se igrao sa tim vrednostima. I, verovao ili ne, praksa se ponašala jako slično teoriji, ma koliko kao osnovni instrument koristio uši (i moje, i tuđe) a ne raznorazne osciloskope i metre, oni su uglavnom posle samo potvrđivali ono što je teorija navodila. Bilo je par izuzetaka, naravno, što smatram normalnim, upravo tome i služi proces razvoja. A koristio sam potpuno kompementarnu topologoju, jedini tranzistor koji nema svoj komplement je onaj mučenik koji simulira zener diodu za podešavanje struje mirovanja. Od A do Š totalno serijski tranzistori (BC 550/560 B, BC 546/556 B, MPSA 056/06, MJE 15030/15031), gobalni NFB oko 18 dB (ako se dobro sećam, u svakom slučaju manje od 20 dB).

[Fukushima]

Dodaj mu struje da dobije propusni opseg, i eto dif. para koji će zvučati kako može i kako treba, dobro.

 

Struja diff para ne diktira propusni opseg sama za sebe, vec nesto drugo. Mozes da imas ogroman propusni opseg i sa strujom od 200uA u grani diferencijalnog stepena.

[dvv]

@Van ReitzEvo, koliko da zaokružimo priču o dif. paru i CCS-u, u prilogu dve slike o raznim mogućnostima CCS-a.To je neki popis otprilike 95% onoga što se danas nalazi u svetu. Postoji još nekoliko međuvarijanti, koje nisu obuhvaćene, jer nisu nudile bilo šta što već nije obuhvaćeno nekom od prikazanih slika.Do ovoga je dovela jedna jako zanimljiva diskusija na "velikom" DIY forumu, pre otprilike nekih 8-9 meseci, ne sećam se pre tačno koliko. Pokupio sam prikazane modele, a potom, koristeći iste uslove merenja, dodao još nekoliko za koje smatram da su trebali da budu uključeni.Prva strana prikazuje 8 najčešće korišćenih CCS-ova u industriji danas. SVI su napravljeni tako da na izlazu daju oko 2 mA struje. Nisam se ni trdio da ih izjednačim do bola, a mogao sam upotrebom E96 linije otpornika. Najčešći je slučaj sa Slike 1, jer je najjednostavniji i najjeftiniji. Sledi ga model sa Slike 3, koji je poebno Sansui jako voleo i često koristio. Kao što se može videti, PSRR faktor mu je, hajde da budem fin, blago rečeno bedan. Uzgred, malo sam se zaneo, pa mi PSRR na slikama nekada bude i PSSR.Ozbiljnija rešenja su na Slici 2. Verziju sa Slike 9 gotovo po pravili koristi Harman/Kardon, a u jačim modelima serije Citation, ta dva back-to-back tranzistora su još i dodatno pojačana lokalnom regulacijom na neki niži napon, što svakako poboljšava njihov PSRRSlika 14 je popularna kod boljih nemačkih uređaja, na primer, Siemens grupa ih jako voli i često koristi.Odnos cena/kvalitet je verovatno najbolji na kolu sa slike 12, pri čemi se kao FET može koristiti i BF 245 A i to veoma uspešno. Elektor, ili preciznije Jan Didden, jako vole to rešenje.Ja opet volim rešenje sa slike 15. Pre nego što se neko onesvesti na moju ekstravagnciju, neka ipak prvo prebroji elelemnte potrebne za kolo, pa će videti da "moje" rešenje koristi isti broj delova kao i ono sa slike 12, manje od onog sa slika 13 i 14, itd. Meni se dopada to što je potpuno predvidivo i lako za konstrukciju, jer se NPN i PNP tranzistori lako mogu montirati leđa uz leđa. Ima samo jednu manu - da bi radilo kako valja, tranzistori bi trebali da budu upareni, mislim na dva NPN i dva PNP tipa. Potiskivanje smetnji od 82 dB je odlična brojka.Ali nije i konačna. Prikazano potiskivanje se odnosi na dobijeni napon takav kakav je, ali nije svejedno kakav je. Nije isto da li se radi o naponu sa neregulisanih linija napajanja, samo filtriranih od greca nadalje, ili o naponima sa nekakvog jače filtriranog elektronskog regulatora. Elektronski regulisano napajanje će naravno biti neuporedivo čistije i sa manje smetnji od nereglisanog, pa će se njegov faktor potiskivanja dodavati na prikazanu brojku. Konačni PSRR faktor bi mogao da bude bolji čak i od najboljih op ampova, ali naravno, to ima svoju cenu.Neka mi sada neko kaže da je svejedno kako je to napravljeno i svi dif. ulazi zvuče jedanko.

CCS No.1.pdf

CCS No.2.pdf

[Fukushima]

Vrtis iste price na svim forumima godinama...

[Van Reitz]

dvv,

 

Na prvoj stranici sa CCS-ovima, slika 5, piše da je PSRR 66dB. Da li je to greška u kucanju, jer ako je 66dB sa ovako malo elemenata, onda je slika 5 šampion po odnosu kompleksnosti/rezultata?

[dvv]

dvv, Na prvoj stranici sa CCS-ovima, slika 5, piše da je PSRR 66dB. Da li je to greška u kucanju, jer ako je 66dB sa ovako malo elemenata, onda je slika 5 šampion po odnosu kompleksnosti/rezultata?

Prvo, izvini molim te što ovoliko kasnim sa odgovorom, nešto sam se zapetljao, pa dok sa se iskobeljao, prođe vreme.Pogledao sam izvorni dokument, i ti si u pravu, za sliku 5 jeste štamparska greška. Piše 66 dB, a trebalo bi da piše 36 dB.Druga tipografska greška je u susednoj slici broj 6, gde je R12 označen kao 3,74k, a trebalo bi da bude 775 Oma.Greška je očigledno moja, izvinjavam se. Međutim, to nije suština - suština je koliko koja topologija utiče na PSRR faktor, a de fakto vrednosti se posle lako računaju.Suštinski najefikasnija verzija je ona sa slike br, 12. Još ako se zenerka stavi u paralelu sa elektrolitom od recimo 47 uF, dobiće se bolji PSRR za daljih 1-2 dB, što će ovu relativno jednostavnu topologiju svrstati među najbolje. Dalje povećanje elektrolita neće doneti neke dobiti, jer veći elektroliti imaju i veću impedansu na višim učestanostima, a zenerov šum se mahom nalazi u višem čujnom spektru, ne čzujemo njega kao takvog, već kao zamućivanje zvučne slike.Potpuni nedostatak zenerovog šuma kao takvoga i jeste ono što mene vuče na sliku br. 15. Po broju elemenata, 7, spada u skromnije, mada valja priznati da je cena tranzistora ipak veća od cene otpornika, te da 4 tranzstora zauzima više prostora od nekih alternativnih rešenja. Ali, ja volim da problem uklonim i pre nego što nastane, a pomiren sam sa činjenicom da se sve plaća negde i nekako, pa mi se čini da je bolje odmah na početku nego kasnije.

[Van Reitz]

Mislim da je vrlo korisno imati ovakav jedan pregled CCS-ova i njihovih karakteristika na jednom mestu. Hvala tebi što si se potrudio da to napraviš.

[Nesic]

Evo ako vas interesuju konkrete stvari oko ccs-ova i potiskivanja, batalte ta DVV-ova prosipanja i mlaćenja prazne slame...

 

http://waltjung.org/PDFs/Sources_101_P1.pdf

http://waltjung.org/PDFs/Sources_101_P2.pdf

[dvv]

Molim sve zainteresovane da obavezno pročitaju tekstove Walt Junk-ga, onda da uključe mozak i navedu šta je on rekao što i ja nisam, naravno na njegov način.

Što se merenja tiče, to je UVEK podložno promeni uslova merenja i zadatim parametrima. Samo će potpuno nemisleća osoba sve prihvatiti bez razmatranja uslova rada i makar površnog pregleda postavki, odnosno merodavnog poređenja. Kao na primer toga da tekstovi Walt Jung-a pretpostavljaju stabilizovan napon napajanja, a brojke koje sam ja naveo to ne pretpostavljaju, a koliko se sećam imao sam i neku napomenu da se brojke potiskivanja odnose na bazu. Drugim rečima, ako postoji elektronska stabilizacija, ona je sama po sebi prirdno jedna vrsta filtera, da i ne spominjem to što su uz nih često dodaju i baš klasični RC, LC ili RLC filteri, pa bi za konačnu brojku trebalo dodati i njihov faktor potiskivanja.

Mislim da je tekst of CFB i VFB konfiguracijama odličan primer testa koji dokazuje apsolutno ništa. Što može da vidi svako ko se iole potrudi da pročita navedene parametre testiranja i malo razmisli o njima. Pojačanje od 99 dB? Pa ko danas tako radi? Odziv takvog kola u otvorenoj petlji neće dostići ni 1 kHz, izem ti kolo koje bez 80 dB NFB bilo kakvog tipa neće ni da radi išta korisno. Zašto insistirati na jednakim uslovima svega za obe vrste NFB-a? Gde to piše da će se jednako ponašati pod istim uslovima i da bi to tako MORALO da bude? Hoće li to sve biti tako i sa drugim tipovima tranzistora? Teško, ali ako je tako, onda je ceo test bez realnog smisla, jer se ruši prostom zamenom tranzistora. Šta ako za recimo VFB na ulazu upotrebim FET, a ne BJT? Itd, itd, itd.

Da su hteli da stvarno obave posao, po meni trebali su da prvo optimizjuju jedni vrstu, pa onda drugu vrstu povratne sprege. I da onda lepo kažu - aha, za ovu vam treba tolika struja iz CCS-a, i dobićete neko "n", a za drugu vrstu vam treba manja struja iz CCS-a, ali ćete ipak dobiti neko "n+x". Naravno, ovo je daleko teži, duži i komplikovaniji posao, jedino pojednostavljenje koje imaju je da upotrebe iste tranzistore u oba slučaja, uz uslov da zadovolje određen niz parametara koji su naravno unapred poznati ciljevi, samo uz napomene efekata koji se mogu pojaviti usput (na primer, ova verzija ima nešto lošije opšte osobine, ali zato ima bitno niži šum, itd).

A to što to neki ne shvataju, to je već njihov problem, neka još uče pa neka se posle jave.

[dvv]

Mislim da je vrlo korisno imati ovakav jedan pregled CCS-ova i njihovih karakteristika na jednom mestu. Hvala tebi što si se potrudio da to napraviš.

Hvala na kometaru. To i jeste bila moja poenta, ne da ikoga gurnem ka bilo čemu, već samo da predočim ljudima kakav izbor sve imaju, da shvate da ako hoće jako dobre rezultate, minimalističke verzije koje se inače prečesto koriste naprosto neće dati rezultate kakve očekuju. Koliko para, toliko muzike, u ovom hobiju i bukvalno tako.

[Fukushima]

Ma Walt Jung nema pojma

[pakonja]

Evo i mene opet posle duzeg vremena... uzimajuci u obzir jako puno obaveza i cimanja sa bebcetom ipak sam uspeo da uradim nesto... Nazalost, odustao sam od Calor-a jer sam video koliko malo vremena imam tako da bi se tek to pravljanje oduzilo (izvinjvam se Bori koji mi je izasao u susret i poslao sve sto mi je potrebno ali obecavam da cu ga kad-tad napraviti!)... Uzimajuci u obzir da sam imao asistenciju jednog prijatelja, potrebnu snagu i sve ostalo ipak sam se odlucio da napravim Crescendo u mono blok izvedbi.

 

Da ne bi otvarao novu temu evo ovde par slika kako je ispalo...

 

Iznutrice:

 

Sve lepo upakovano u kutiju

 

 

Testiranje na delu... iza CD-a se nalazi  DAC sa kojim se trenutno igram i koji mi ide na zivce ali o tome cu verovatno otvoriti novu temu...

 

 

Edit: Zaboravih da kazem da je sve proradilo iz prve bez ikakvih cimanja... zvuk je jako jako jako dobar, detaljan, scena je siroka i duboka.... jednostavno nista od ovoga nisam imao sa prethodnim pojacalom... sada mi je problem izvor zvuka da bi ispratio sve ovo lepo... sa koleginim CD-om se mnooogo bolje cuje nego sa mojim DAC-om ali cu se sada zanimati sa DAC-om da probam da ga dovedem u korektno stanje... ali kao sto rekoh o tome u drugoj temi...

[stein]

Ne znam kako svira pa ću ti verovati na reč (na kraju, računa se samo da li si ti zadovoljan ) ali da si ga (ih) lepo zapakovao, stoji. Svaka čast! Uživaj.

[Aleks]

Stvarno jako lepe kutije

[pakonja]

@Stein

Hehe... znas kako, naspram Marantz-a ovo je kao avion...totalno druga dimenzija zvuka... Meni je cilj bio da uradim nesto novo, naucim nesto novo i da nadmasim Marantz-a... u tome sam definitivno uspeo... jedino ne valja sto mi se osladila samogradnja pa..... vec razmisljam sta bi moglo sledece da bude  

 

@Alex

Uklopile se lepo sa zvucnicima...

 

Krivo mi je sto jako daleko organizujete FAK 3 pa nisam siguran da cu mocu da dodjem zbog obaveza, ali voleo bih da dodjem kako bi cuo i neka od vasih pojacala a ujedno bih poneo i ovo moje pa da vidim gde mu je mesto...

[stein]

Mislim da FAK jeste super ideja i treba da se okupljamo, ali isto tako (samo mislim, moguće da grešim) možda i nije najbolje mesto da se prave ozbiljne slušalačke seanse i ozbiljna poređenja. Na prvom FAK-u mi je trebalo skoro sat vremena da usaglasim delove sistema da to ne zvuči toliko loše da ti se povraća. Ni posle toga nije bilo bogzna šta, ali se moglo podneti. Mislim da je FAK prvenstveno dobra prilika da se upoznajemo, družimo, razgovaramo, razmenjujemo iskustva i ideje a usput vidimo šta drugi rade, pa ako se nešto uspe postaviti da radi valjano (DJNik se prošle godine drndao nekoliko sati dok nije namikerio svoj audiofilski PC da uopšte proradi jer se uplela neka komponenta koja inače nije bila deo njegovog sistema) onda recimo da vredi sesti pa oslušnuti... Ne znam koliko je tačno Vršac udaljen, ali ja sam zasigurno dalje pa idem jer definitivno vredi truda, vremena i energije