Lemić

Pošto voliš spakovan ko ...

Pošto voliš spakovan ko ...

Ima i ta varijanta:

koja sadrži niz poboljšanja koji se lako i jeftino mogu uraditi i to je bilo prelomno da li Delfi, tad MK IV, ili Gyrodec :

Pošto voliš spakovan ko ...

@ZZZ- Vidim da si lajkovao, predpostavljam da gledaš i sa estetske strane. Ja volim kabriolet konstrukciju i to je bio jedan manjih razloga pri izboru gramofona, ali mi je od prvog trena bila ideja da uradim redizajn i pitanje trenutka je kad ću se u to upustiti:

dok nešto ovako sadrži i ozbiljno tehničko unapređenje, doduše bi tolika visina povukla i izradu nove police koja je izrađena prema mojoj ergonomiji ruke i šake a da bi manipulacija iglom bila što "mekša":

Ja jos nekoliko godina moram da zaobilazim mistiku, profesionalna sramota. Trideset i kusur godina sam sa ove strane ogledala  
Nije sustina "proci jeftinije", to je hobi, ludilo bez limita, vec izvuci maksimum iz mogucnosti i okolnosti, novih ideja i "otvorenog uma" i to ugraditi uspravu. Bio to gramofon ili sta god.
 

U manualu za Delfi MK IV stoji da je teflonski ležaj suv i bez podmazivanja, međutim čuo se malo pa je popio malo hipenola, dajem ja drugarima mineralno moto ulje 20w50 za tu namenu, doduše ne znam u kave ležajeve. Postoji i opcija poliamida koji je isto samopodmazujući, jesre tvrđi ali se lepo obrađuje, ima i pojačani sa staklom, a jedan sa molibden disiulfatom koji jeste specificiran za samopodmazivanje. Takođe postoje SKF klizni ležajevi, PAP ili PCM, rasečen metalni prsten oslojen sinter bronzom i slojem teflona, ali iziskuje ultra preciznu obradu i ležišta i osovine, brušenjem, da bi se dobila željena tolerancija, može da se podmazuje teflon uljem. Ovo mi se sviđa jer površina nije stišljiva kao što je slučaj sa debelim teflonom, a opet se vrti na njemu. Ima ga u pernim merama, od 8mm pa na više i u različitim visinama a može i da se skrati, debljina zida je 1 mm u manjim prečnicima. Kad se lepo sastavi nema sastava, verovatno je i okruglina dobra. Čisto kao ideja jedna.

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom":

završio još od pre mnogo godina na:

i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je  danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je  i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. 
Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako  je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane  na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu.
Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima,  tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent.
Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da  ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv.
Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom.
Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke.
Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po  verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne  krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram.
Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da  prepozna uređaj.

 
Prijatan ručak.
 

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom":

završio još od pre mnogo godina na:

i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je  danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je  i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. 
Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako  je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane  na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu.
Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima,  tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent.
Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da  ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv.
Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom.
Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke.
Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po  verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne  krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram.
Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da  prepozna uređaj.

 
Prijatan ručak.
 

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom":

završio još od pre mnogo godina na:

i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je  danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je  i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. 
Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako  je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane  na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu.
Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima,  tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent.
Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da  ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv.
Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom.
Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke.
Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po  verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne  krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram.
Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da  prepozna uređaj.

 
Prijatan ručak.
 

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom":

završio još od pre mnogo godina na:

i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je  danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je  i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. 
Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako  je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane  na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu.
Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima,  tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent.
Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da  ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv.
Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom.
Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke.
Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po  verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne  krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram.
Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da  prepozna uređaj.

 
Prijatan ručak.
 

BMW GS, naj jači, naj skuplji i naj komplikovaniji  od svih žičanih moto točkova. Svega  nekoliko u svetu mogu da ga servisiraju, mom umeću mogu da zahvalim upravo  delom i gramofonu. Digitalna vagica je prvenstveno za podešavanje pritiska igle, ali je koristim i za balansiranje-uravnoteženje točkova do teoretske nulte greške jer na elektronskim mašinama nije moguće dobiti apsolutni balans.

Pre podne:


a popodne:

a uveče nauživah sa prijateljem, odlično zvuči, mislim on, al kad je zadovoljan, klak!:
 
 

Ko u pčelinjak, dupliran broj stranica, a željan slušanja nakon duge pauze i sa iznenađenjem u napredku zvuka sa fabričkim ispravnim CD-om, još uz to i praznici, pa bez previše citata.
Prošao sam sve tipove zvučnika bilo kao imaoc ili kao slušaoc kod bliskih prijatelja, što smatram kao ličnim, poslednji "opšte" prihvaćeni je bio Tanoy HPD 385 modifikovan od strane Ace Ribona, http://www.raalribbon.com/index.htm   i Brane Hodalića, koliko se sećam, na 50hz +5db, kretna masa preko 100gr itd, ali tačkast izvor sa 6db krajnje prostom skretnicom što je meni izuzetno prijalo. Obožavan 10 godina i dalje smatram da je to odličan kompromis, no nasledio ga je istog časa nakon prvih tonova FR Fostex kao bliži živom prikazu i doživljaju, Lowther je još verniji, odnosno manje HI-FI komponenta kao činilac iluzije, odnosno substitut žive svirke. Ima tema "Teška ili laka membrana" velika ili mala praktično, pa da se ne ponavljaju stavovi, no da napomenem, postoji i treće rešenje na neki način, mala ali dugohodna membrana,
nisam čitao temu, konstrukcija Ive Jeličića sa svim delovima drajvera izrađenim po narudžbi, na žalost propustio sam priliku da mi sklopi par od nekoliko preostalih.
Osamdesetih je Brumaster napravio ueđaj, preskup, merno savršen, jedno 3 nule iza zareza, beskrajano ravan ko daska, iako je njihov, Nemci su ga proglasili kao slušno neprihvatljiv. Jesu merni podaci važni ali ne i presudni, recimo, naj niža frekvenca je orguljaške cevi u Los Anđelesu, mislim 16 ili čak 12hz, koliko znam, hermonik harfe je na 200khz, oba nedostižna u životnom ambijentu a i u muzičkom materijalu se retko sreću ekstremi pa su više značajniji na papiru, otpuštena žica na kontrabasu je 40hz a to iole dobra kutija reprodukuje sa manjim ili većim padom što nije bitno za ljudsko uvo. Tačno je da sub tonovi pružaju osećaj ambijenta, hum, međutim i sami harmonici dočaravaju dovoljno  isto ili slično, a tu je FR u prednosti zbog neimanja filtera. Dobri su grafički prikazi FR-a, međutim, blisko merno polje kao pandam mernoj gluvoj sobi nije isto što i uobičajena živeća soba pa je ukupni rezultat kao "Kriva Drina", kom se kako sklopi i dopadne sa uvek nužnim kompromisom. Hodalić je voblovao mog Tanoja i zajedno sa Acom se došlo do zaključka da naj lepše zvuči slobodan iako  merno sa izuzetno velikim krljama po kojima bi ga trebalo baciti u đubre, naprotiv.
FR jeste sa kratkim brkovima, zato se dovija ala smeštanjem u TQWT, pregršt krlja potiče uglavnom od wizer membrane, odnosno presavijenog venca što se može korigovati da ne smeta pri slušanju, Lowther je po tom pitanju verovatno naj kritičniji ali rešiv uz malo tretmana i pre svega dobroj gonećoj elektronici, bar je to moj lični zaključak. Đoka Kenjalo već dugi niz godina sluša FR, Dabića ne računam, ali Buca Maričić, operski pevač sa završenom karijerom u bečkoj operi takođe sluša TQWT, a on je jedan od retkih ljudi koji profi poznaje celu problematiku, elektroničar i sluhista istovremeno, tvorac Teresonic pojačivača.
@ZZZ-Ne snalazim se dobro sa forumskim softwerom pa se izvinjavam ako bude nerazumljivo.( By the way, čujem da je Profesor ustoličen ili da će biti uskoro, svaka čast.)
Navedine slike su čisto kao ilustrativni primer kako se može uraditi kutija sa više lavirinta, pa ne misliš vljda da bi nakon umetničkog dizajna Teresonic-a uneo nešto onakoo u kuću, a sve tehničke zamerke stoje. Površina usta horne definišu donju reprodukćujuću frekvencu, ispod toga ispuštaju vazduh, znači oštro i to je problem sa Horning hornama kojim Njinja nije bio zadovoljan. TQWT je nešto drugojačije, jeste konusna zbog pojačanja, definiše se dužina za tjunovanu frekvencu, po netu su sve kratke, treba da budu oko tih cca 2,4m, zato sam i postavio onaj kalkulator koji izbacije tu neku dužinu, port kao takav eliminiše cut of horne i uz helmholz rezonator se opseg fino produži dole. Tanojev visokotonac ne ide bogzna kolko visoko, više prizvuk aluminijuma  subjektivno tome doprinosi, a pitanje je koliko visoko pojedinac i čuje, tako da je diskusija oko super visokih tonova diskutabilna, meni lično je smetao previsok elektrostat i uvek sam ga gušio, ni na Tanoju ni na FR-ovima ne doživljavam nedostatak te prašine kako mnogi slikovito nazivaju merni nedostatak.
Dacho je potvrdio dobar rezultat sa dvostrukim TQWT-om, Inženjer Dabić  ima ideju o 3 pipe, linkovana Ordina takođe predlaže tu varijantu, zašto ne, bez obzira na negativne predpostavke. Ne znam da li sam napomenuo, bio je kabinet davno sa 3 bas refleks porta sa različitim frekvencama, nisam slušao ali prihvatam sud čoveka koji mi je to i preneo kao ideju. I ono što me svrbi, umesto 1/4 talasovoda razmatram izvedbu sa 1/2, što jeste 5m lavirinta ali je izvodljivo makar sa jednom cevkom. Naj veća enigma mi je zapremina, velika membrana površinom pobuđuje vazduh, mala dugim hodom, a FR pošto nema ni jedno, mora masom a nemam ideju kolikom i šta bi se desilo ako bi se povećao srednji prečnik TQWT-a jer su u igri oba kraja i sama geometrija u smislu širenja, koliko sam sklavirio, suženi početak je u nekom odnosu sa proširenim završetkom, nije problem povećati srazmerno, ali mislim da početni konus ima korelaciju sa samim drajverom, kakvom, ni to ne znam.
 
 
 

Znam i taj link. Wizer membrana je nužna za gornji spektar kao i "metak" koji još malo svirucka gore i za njega ima naj više varijacija, ja sam fabrički plastikanac tretirao šel lakom a neku mini komoru između magneta i njega zapunio vatom i to mu je dovoljno da se malo zagladi. Wizer ima neku interakciju sa nosećom membranom, brada to zademfuje ali i za nijansu osiromaši živost, ja sam odličan rezultat dobio premazom damar laka, takođe prirodna smola, nema kraćenja kao sa vatom a istovremeno se eliminišu ti pikovi, baš kako treba, po mom nekom subjektivnom merilu, GM 70 potpuno potisne dreku, čak možda i zatamni utisak, uglavnom, ne osećam da mi išta smeta, možda sam se i navikao, ogluveo,...Generalno sam i dalje zaljubljen u taj zvuk, rezolucija do surovosti, puna informativna prisutnost i što je baš teško postići sa bilo kojim FR zvučnikom, velik body, odnosno energetska prisutnost, da ko neuk sluša uvek pita gde su ostali drajveri. Zatresu se ponekad prozori al ne ko sa Tanojem recimo, harmonijski odziv niskih tonova je izrazit i zahvaljujući tome ne smeta uopšte što se ne trese pod kad se to očekuje, vrlo zanimljiv zaključak čak i od ljubitelja ekstremnog basa. Žanr muzike nije kritičan, naravno, dobri snimci se razlikuju. Stvar je više neke lične potrebe da se piomeri granica, čitajući net sam zaključio da postoji mogućnost, ustalom i to je konstatacija sa dvocevkom.

Slučajno vidoh temu pa da se prijavim, na moto forumima mi je nik Đunta. Kome treba opšti tehniči savetić, za Bokser BMW sve, može mi se obratiti slobodno.Takođe ko želi vrhunska auto i moto ulja, ima problem sa žičanim točkom, amortizerom, ...tu sam. Na motor ne sedam bez pune opreme čak ni za probni krug pri servisu i svima savetujem isto:
 

Uz svo postovanje za amere ili Chinese new version 211 u  Milanu ima jedna ekipa studenata  gli amanti della club misic gde sam u vise navrata slusao utiske o jumbo cevima. . 211 ili VT4C, 845, GM57 ili UB180ili Yo-186( za mene najbolja od svih ali ekstremno retka), GM70 i td Uradci sa ruskim cevima nisu manje cenjeni od zapadnih. Posebno je impresivna cudotvorna gradnja sa GM57 odnosno UB180. Ne znam da li bi ih menjao za 300A (predecessor 300b) koja isto magicno svira. Bogati Italijan se hvalio da je pre 10 godina dao za dve nove 300A  12000E sto mu nismo bas poverovali. Isti konstruktor je u ime firme uradio i GM57.Zapanjujuce sviraju obe ma da se firma odlucila iz komercijale za 300B.  Zakljucak  - ne bezati od Rusa!
I Ruskinja!

Mnoge stvari u elktronici su proistekle iz telgrasfkog prenosa pa otuda i lepa primena telefonca kao jednostavnog rešenja. Ideal kućnog sistema je da što vernije reprodukuje živu muziku, zanemarujem subjektivizam, sa što manje gubitaka. Svaka komponenta ima neki svoj karakter i  sve utiče na ličnu percepciju. Žica treba da prenese informaciju sa što manjim gubicima i sa još manjim dodavanjem. Razlike postoje čak i kad se isti vod vuče pravolinijski ili krivuda ili se preseca itd. Sve te razlike nisu naročito bitne ali ako kabl  svira to nije dobro, mada može da ispegla neku krivu Drinu i ako je tako, postoji nedostatak u lancu i to peglanje je na neki način veštačko. Kad je sistem tačan, promena kablaže se čuje ali razlike trebaju da budu u okviru nekog ličog ukusa a ne u širokom dramatičnom rasponu dobro/loše, sve je tu, ništa ne fali, ništa ne štrči, celovito a opet na neki drugojačiji način, pa se u tim finesama opredeli za bolji zvuk što često ode u razumljivu potrebnu subjektivnost jer svačije zadovoljstvo je individualno, znači objektivnost je relativna i tu nema ništa loše. Naravno da postoje loši i dobri kablovi, cena i lepota izrade nije nikakvo merilo. Da je tako, uzeo bi pomenuti Kimber KC AG 1, (valjda se tako zvao), kog sam slušao čim se pojavio, zapakovan u kutiju kao za naj skuplju ogrlicu, a tako i izgleda interkonekt, kupio mini stub i dobio vrhunski i zvuk i ukras. Kroz godine audio tupljenja moj neki zaključak je da što je sistem verniji to mu sve manje trebaju uslovno aktivni kablovi, odnosno bolje ležu što jednostavniji vodovi koji imaju minimalan nužni uticaj. Skinuo sam skoro neki ruski demo disk sa skoro 40 skraćenih numera svih žanrova i preslušavo sa mladim prijateljem boljeg sluha nego mog, svaka numera totalno drugojačija shodno produkciji, ambijentu itd, a sa pevajućim kablom bi te razlike bile manje i verovatno bi mi se veći broj izvođenja svideo, ovako jedno lepo drugo loše pa mora radi daljinac. Filozfija mog slušanja je nemilosrdna rezolucija jer to volim, nekome se drugojačije sviđe i to je tako, često i nepomirljivo i zato ne treba previše tupiti i svađati nego gurati sistem gde lično naj bolje ga doživljavamo i uživamo. Ne mogu da komentarišem jer se ne sećam kad sam poslednji put slušao "krštenu" žicu i dal je bolji Kardas il Kimber, ( "bolji" ovaj drugi, življi), nit me pa zanima da čujem išta drugo do možda nekog egzotičnog DIY-a.