Lemić

Toooo!!! Volim decidno i razložno. Guglo sam malo Roon, jačinu procesora posmatraju kroz pristup datoteci, ne nađoh da iko pomenu kvalitet reprodukcije. Onda i brzina RAAMa mora da ima isti uticaj?

Kad se nekome spomene PC za slušanje muzike, u glavnom svi govore da to nije zahtvno, a ako je u pitanju video, onda jeste. Nisam IT stručnjak i slušam šta mi se kaže. A ono, zauzeće CPU a pri muziciranju je tek neki postotak, time se rukovode svi, prepiruka mi je bilo koji stari mali PC za 100e. LM, brži procesor, bolje zvuči, da zaključim tako i time rukovodim?

Onda ovde ima nas punovrednih.

Isti andrak. Al aj se prizemlji, pričamo trenutno o kombinaciji za par stotina e.

Ima sliku, nema ton, vrći se u temu.

Vidi čovek sliku, pa zna, imati i praviti su neke druge dimenzije.

Prevedi to u NUC opciju, jel broj jezgara u jednom procesoru ima tu ulogu.

To je to što pričo Aca Šolaji. Jeste iživljavanje, možda, a možda mi razmišljamo ipak ko siromasi ? Ja sam imao prilike da slušam kroz život mahom sve skupe komponente i sisteme, najveće razočaranje je bio jedan set koji je koštao oficijelno 64.000$, tako da to što je skupo, ništa ne znači. Drugo, što je možda mnogo bitnije je samo zadovoljstvo diya i ta stalna promenljivost. Moj jedan drugar je davnih dana navuko celog zlatnog Maranca, vreća para to koštalo, belom platnenom rukavicom ga pipao i pokrivao čaršavom, umalo me ne udari kad sam hteo golim prstima da taknem volume dugme.

Ne znam o čem se radi, al diler prodaje nedeljno 40tak strimera po ceni od 26.300e za komad nedeljno, jel ovo možda to, ili tako nešto?

Reče Kuja da brži procesori možda bolje zvuče, ali ipak nepotvrđeno, barem ne lično. To me interesuje prioritetno. Fanless kućušte košta ko polovan NUC, lepo je al ovog časa nije u razmatranju.

Našao čovek datu za kineski operacioni, odgovara Muses 8820, ali je vrlo teško za zamenu, ako jeste komplikovano, "naraniću svinje i nedirati", pogotovu što su audio grade: Beh do Vremeplova i nađoh male blokove od 1mikro i 100v, Wime polistiren, pa će probamo da izbacimo one sprežne elektrolite. Što se tiče žica, ona Jagodinka metuta u preampu je iz doba kad je to bilo Svetozarevo, rađena je za Boing, ima gust tekstilni mantil uz samu žicu, pa preko teflon. Juče slušah, možda se žica usvirala, možda mi se uvo adaptiralo, uglavnom, nakon dana pauze mi je zvuk u redu, mada ima možda nešto kao nalik na his kasete. Između PCa i DACa je stavljen neki običan DATA kabl za punjenje, kupljen pre godinu ili dve, plaćen oko 1.000 Dindži recimo, vratim audiofilski kabl koji slušam već dugo i javi se šupljina u zvuku i nešto manja glasnost, slušah kratko i moradoh opet da ubacim data USB. Sa njim i sa VDH žicom u ampu je zvuk bio nešto tamniji, kad je stavljen Jagodinac, balans je za moje uši taman, bolja dinamika, pogotovu kako se rasprostire u prostoru levo desno. Gledao sam nekoliko klipova o NUC mini PCu kao plajeru, bio je komentar da je USB bolji prenos nego SPDIF, jer se radi o čistom digitalnom transferu, jel tako ili ne, ne znam, Vladd je dao komentar. Kako god bilo, svaka žica se čuje u tom stepenu, neke neći ni da rade čak, a ona jedna kombinacija što sam pravio od lakiruša, kad se vodovi razdvoje, nije hteo D10 da podigne sampling više od 96Khz,tek kad se uprede je to moglo, pisao sam već, sada na E30 II, upšte DAC ne registruje da je spojena. Upredena i razdvojena žica su suprotne opcije, svo ožićenje kod mene sada su paralelisane razdvojene žice, očito da za USB treba naći neku munju, jer, ko što rekoh, ovih nekoliko zabadanih zvuče svaki za sebe. Okrenuh danas Zokija FTA, upoznadosmo se ima decenija i više, on je danas vrlo uspešan sa svojim ožičenjima i veoma cenjen i od kolega, upriličiće mi neku seansu, naglasio sam da mi je digitalac primaran. Da mi je neko rekao pre, da ću se mlatiti sa digitalijom, samo bi mu se nasmejao u lice, nije džaba ona poslovica, "nikad ne reci nikad". I da ponovim i u ovoj temi, Mirkan je zaslužan, ili kriv za sve, kako mu se više sviđa, veliko hvala, pravi diyer.

Što se tiče NUCa, neke dve polovne opcije su se iskristalizovala, znatno jeftinija 7i3, ili 8i5, trojka ima 2 jezgra a petica četiri, ostale performanse CPUa nisam gledao nit mi šta znače, jel 8i5 vredi baš dosta veću cenu, za ovu namenu, oba podržava Roon?

Neko uvek mora, pa pošto si već okrivljen, da te ne menjamo.

Slušaj, ti si kriv za sve, pa će biti vojna tajna šta ti se desilo. Šalu na stranu, NUC je u postupku odabira i sinoć natrčah na temu, o tome sam inače razmišljao, pa da je čačnem, tj. osvežim.

I, šta je na kraju, tj. sada rešenje?

Jest vala, meni samo skuplja prašininu, doduše, odmara oči, lepo ga je videti, moj Žirodek je veoma efektana kreacija, ko umetnina.

Bez proteze.

Kad se pojavilo srebro uopšte u ožičenju, slušo sam Kimber KC AG interkonekt, neke 90. godine, potom zvučničke, ali tad nit su sistemi bili akustički, nit sam ja znao kako da slušam. Bila je velika kablomanija, ali se sve vrednovalo kroz cenu i dizijan, ako još bilo i mistike, to je tek bilo in. No, vrlo brzo sam uočio da mi nešto smeta, čuvši izvučen tanak srebrni solid core kod zlatara i uvučen u teflon bužir, koji je isto u toj dekadi ušao u HFI i opstao do danasn, nikad mi se nije svideo ni oko bakra, iako je najbolji dijalektrik posle vazduha, jednostavno nema muzikalnu auru. Ići će nazad posrebreni VDH, ili možda bakarna lak žica.

Ista priča sa E30 II, neverovatno, ili, neočekivano analogno, kolko god upinjo uši, ne mogu da mu nađem digitalnu falinku i po prvi put me digitalija zaintrigirala punim elanom, već se vode preliminarni razgovori oko Miro DACa.

Od pokojnog Sreje je supruga predavala mojim svastikama i one se pozovu na mene, kao Srejinog prijatelja, a ona im odbrusi, da smo svi pomalo ćaknuti. Sad, ko manje ko više, pitanje za milion $.

Kod drugara i dalje, njega isto indirektno ponekad pitaju preko poznanika, a slušah je preksinoć na večeri, radi u neprimrenom sistemu, mislio sam da će drugar da se uvuče ozbiljnije u HIFI, ali nije. Ne ide mi dalje citiranje na telefonu. Sve izmene na konverterčiću su rađene korak po korak, da bi pravio razliku i da ne bi pobrkao uticaj pojedinih kad se urade dve, ili više promena istovremeno. Primer su ove dve poslednje na pojačivaču, otpornik i jedno 35-40cm ulaznog kabla. Van de Hul nisam nikad nešto zarezivao generalno, ali sinoć nisam imao želju da slušam Jagodinca, već sam sve vreme pričao sa Gosn Maričićem, uprkos čujnom tehničkom boljitku, jednostavno nedostaje slast i evo od jutros razmišljam šta dalje, a ne vraća mi se VDH. Ova dva čačkanja na pojačivaču, nemaju direktne veze sa DACom, ali ukazuju na to da konverter nema svoj predominantan karakter koji prepokriva, ili potiskuje, sve ostalo, čineći da sve zvuči isto, ili manje više jako slično. Predominantnost je pojam koji podrazumeva nešto izrazito naglašeno u ljudskom karakteru, ala velika slanost u jelu recimo i koju je jako teško eliminusati kad se presoli. Svaki sistem ima neku svoju predominantnu komponentu, primer je uobičajena podela na cevni i tranzistorski zvuk, mada, kad je sve urađeno kako treba, nema razlike po karakteru, već samo lošeg ili dobrog zvuka. Hiraga, barem moja, je primer da je to tako, tranzistorsko pojačalo koje zvuči ko lampa, naročito kad se osloni na vazdušni jastuk. Još samo jedan tranzistorac sam čuo isto, Miroslavljevu Hiragu, model sa jednim tranzistorom, Nemezis il tako nekako i zanimljivo je da mi je on u jednom trenutku donosio predpojačivače u istoj kutiji i gde se spolja ništa ne vidi, slušajući jedan pa drugu, nije bilo razlike, a jedan ful trandža a drugi lampinjon. Moj pre i amp su čistokrvni cevni "singl ended" uređaju, ekstremno dinamični i brzi, a bez tipične tranzistorske oštrine ili pak cevne njanjavosti, što bi bilo za očekivati. Po meni, zvučnik je taj koji najviše boji zvuk svojom predominantnošću, što nekad može da se svđa, ali i ne i da tera stalno u neke promene, što nije želja već prikriveno nezadovoljstvo. Lični primer, devedesetih su bili u modi planarski zvučnici, Apože ikona te dekade, ja sam imao magnetostate i elektrostate potom, jako skup u to doba, hibrid, Jans Zen. Taj zvučnik me je non stop terao da nešto čačkam i menjam, dok nisam ponovo čuo Tanoje i shvatio da folija drajvera boji sve živo i neživo. Tanoje sam slušao deset godina sa obožavanjem i velikim uživanjem, ali mi ni oni nisu davali mira, stalan prizvuk alumijuma od trubuce i visokotonca, a i uvek prisutan bas i kad ga niko ne svira. FR je za mene naj neutralniji koncept, ali je Lowther pak veliki mučitelj i dugo mi je trebalo da ih dovedem da zvuče kako ja želim, da nije bilo Branka Bina, sigurno ne bih uspeo i već sam se bio spremio da idem na bamplifikaciji, sada je drugi amp poklonjen mlađem drugaru. Čitavo moje ovo izlaganje je bilo da ukaže na ipak krajnje subjektivno procenjivanje, bilo zbog ličnog ukusa, bilo zbog objektivnog utucaja nečega u sistemu, što je neizbežno u krajnjoj liniji. Moj sistem je nemilosrdno i ekstremno rezolutan i osetljiv, boljitak sa novom žicom u tehničkom smislu, ali ne i u emotivnom. Ja tu razložnost pripisujem ovom kineskom uređajčiću sa učinjenim poboljšanjima, pitanje je da li bi uočio da je u fabričkom izdanju, uf, ne znam kako ću Gosn Maričiću danas na oči, njegova je žička. Da, u pre ampu metuta po možda ispod desetak cm, nije mi zafalilo ništa, moraću definitivno da se žickam.

Večeras zamenjen ulazni kabl u pojačivaču, bio je VH G5 recimo, stavljen svetozarevački, čisto srebro u teflonu. Stoji u ambijentu novogodišnja jelka i neka glavna impresija u zvuku je da je sada svaki instrunent dobio bolju definiciju i plastičnost u prostoru, asocijacija ala jelka. Bas se još više zajezgrio i dobio na čvrstini, više detalja i uopšte prostora i akustike. Sve zvuči tehnički tačno, ali, ali, nedostaje mi malo ton, neka toplina, ili nešto što pobuđuje emocije. Doduše, stavljen je već bio dobar data USB kabl koji je možda malo osušio ton, pa sad srebro još više, generalno nisam nikad nešto bio oduševljen srebrnom žicom i još uz to teflonom. Sutra ću da vratim Sempre, Miroyu, USB kabl, pa ću slušati. DAC očigledno gura jako mnogo informacija čim kabl na dalekom izlazu utiče na tonalitet. (Viđao sam na forumu tu i tamo diskusije o kablaži, ali im nisam pridavao previše značaja, ipak bih voleo da ih ponovo detaljnije pročitam, uključujući i o USB kablu, pa bih molio linkove ka postvima, hvala.)

Manja je razlika u parama jer sadašnji hdd od 2tb je na 44% i mora da se menja, što je na pomenutih 30e još jedno 30-40 za polovan. Ispada ipak da Intel opcija možda vredi više nego što se vidi kroz novac, plus moguća dalja nadogradnja, uz to, mislim da se radi o Fudžitsu mašini.

Hvala, imam već SSD od 120 Giga, a jesam razmišljao o više memorije i drugom procesoru, ali nisam bio siguran da to dalo rezultat, jer ko što rekoh, YT, slika i zvuk ko da nisu sinhronizovani, šta ukazuje da sadašnji procesor ne može da gura. Da, imam neku prijateljsku opciju za 120e, Intel 6 i5, 8 giga rama, 2Tb hdd, moj SSD, jel bi to bilo jače nego sadašnja konfiguracija sa navedenim jačim procesorom? Šti se tiče NUCa, šta je bolje, recimo gen.7 i7, ili gen.8 i5, oba podržava ROON?

Večerašnji zaključak, mimo nekog mog ranijeg, mislio sam da sve što se više unepređuje sistem, da je sve teže napraviti poboljšanje i da su promene više stvar samog ukusu. Na mom SE pojačivaču je već bio blokiran Alps pot i on se ponašao samo kao prost otpor od 100koma, razlika bila dobra, slušo mlađi drugar pre neko veče uz konstaraciju, "jel može bolje, ovo je vrh. Zamenjen pot večeras vojnim ruskim crnim otpornikom od 120koma, zvuk se osetno poboljšao po pitanju detalja i energerske prezentnosti, recimo, čuje se prizvuk kalafonijuma gudala i osećaju se vibracije na šakama naslonjene na fotelju. Jesto ovo fizički do pojačala, ali da DAC mema potencijal, ne bi se čulo ništa. Na opasku da ne razumem šta može da košta u otporniku recimo tih 40 Mirkanovih e, Gosn Maričić mi odgovori: " upravo ovo", pokazavši rukama na zvučnu sliku koja je već uveliko bila takva da se čini da mogu da se pipnu muzičarai, sada još bliži u ambijentu.