dranix

Profesionalci koriste tzv. pvc razredjivac kad rade sa bojom za sita. Moze toluen. Treba uporno menjati vaticu i nece biti fleka na kraju. kad je sve definitivno gotovo. Istrljati recimo limunovim ili orange uljem kao sto se to radi sa gitarama recimo. Ovo zadnje da se eventulane flekice izgube a ne sija se previse kao da je zaista masno niti skuplja prasinu. Moze i cockpit sprej ali on ima drugaciji efekat i na bazi je silikona. Svaka masnoca preko crnog eloksiranog sloja daje utisak duboko crnog dok je normalno sivo-crno kad je sasvim suva povrsina. Naravno da ne treba da se sija ako to neko ne zeli.Sto bi se reklo polumat ili satin look.

Nego. Motaju mi se neke misli po glavi.Oprostite sto glasno razmisljam ali bi neke stvari da podelim sa vama. Odustao sam od Babela.Ne mogu da nadjem BL ili V. Zen nije mogao da mi obezbedi polocice.Mozda je tako i bolje.To ce ostati enigma. Nameravam da probam Sipijev cirklotorn sa tri para u izlazu. Na kraju meni je EUVL u komsiluku pa mozda i sa dva 862.Ni kad su u paraleli capacitivnost ne prelazi onu koju ima SK170 a i ne mora dva u paraleli to moze uvek da se proba sta je bolje. Mogu vam reci da mi je iskreno zao sto Zenovi pokusaji da nas zaintrigiraju za MA ocigledno NISU uspeli. To je BISER koji ce biti zapamcen kao takav. Cak i da budu drugaciji tranzistori (koji mogu danas lako da se nabave) u izlazu OPET je biser Robika, reci mi molim te koji koncept pojacavaca koristi Zolika u svojem sub wooferu?

Pa naravno Zene kad imas dvoriste da imas i odlicno uzemljenje.Nisi beba. Kako to mislis losi balansirani? Nemaju prekidac? Salim se razumeli smo se cak odlicno. Slazem se Robika s tobom.Nekima nije potreban mrezni filter.Pomenuo sam ga zato sto u nekim slucajevima jeste odlicna stvar. Predlazem SVIM radioamaterima da ga imaju.Ako takvih medju zivima jos uvek ima posto je taj "sport" vec prilicno mrtav

Dragi drugari, Ako nekome zvrji crknuta lemilica jer ne moze da nadje PTO100 neka mi se javi. Budite posteni i ne trazite za "zlu ne trebalo" jer toliki broj komada mozda nemam.

Oh, pardon. Hvala Robi.Dobro dosao kuci.

Koji Garmin? Opcenito, svaki stari GPS ima los prijemnik i mali ram kao i spor cpu.Hocu reci za danasnji pojam cena je za u kantu. Da nema slucajno ps2 konektor? Onda moze direktno da se prelemi USB.Dobio sam na poklon spravicu Alturion HI 203e koja se nekada koristila sa pretecom tablet-a.Kad se sredi radi i na laptopu odn. pc-u.

Jel to bese sa onim RL kolom? Ako je 600 dinara to je povoljno.

Niko ne brani da se pobode uzemljenje manje od 120oma.To mogu cak i oni iz zgrada ako ne zive previse visoko pa cak i onda. Necemo valjda da pobadamo ekser u krompir kao nekada da "bolje" vatamo stanice na cevnom radiju.Valjda smo prevazisli to. Hvala ti sto si lepo objasnio situaciju i uobicajeno stanje.Siguran sam da to mnogi ljudi nisu znali cak ni oni kojima tehnika nije bauk. Kad Dejan DVV laje o mreznim filterima neki mu se smeju.Napravio covek i prodaje.Skoro niko nije probao ali zato je vecina ljudi skepticna. Nekada davno sam bio zivi svedok problema u tonskom studiju, tako da....Ne sumnjam da ste shvatili. Da li mislite da je Zen blesav kad voli balansirane ulaze a Sipi kaze da ne treba i OBOJICA su u pravu. Samo podsecam, nista vise. Niko ne pominje feritne "narukvice" za preko kablova.To danas svaki krtteni USB kabl ima.Moze i bez toga? Moze. Moze i BEZ kabla? Moze. Nije isto? Nije.

Mislis kad moze da zalemi iznutra mrezni kabl kao na pegli? Ono jeste, ali treba da se prilikom prenosenja mota oko kucista.

[*]Evo sta je Bob Cordell pitao autora PAX-a http://www.diyaudio.com/forums/solid-state/89023-bob-cordell-interview-error-correction-319.html#post1472359 deo odgovora I did consider the OnSemi's but they are, in my view, just a 'me too' implementation of the Sanken idea; the OnSemi's don't have the carefully matched tempco between the diodes and the transistors. You have the diode on the die but you still need to tailor the bias circuit to make the tempco's track. Sanken did a great job there, and the effort can be seen in the fact that they used a single diode in the N-device and a string of 5 schottky's in the P device. The result is pretty good tracking, IF you use 2.5mA through the diodes and 40mA quiescent current. I did cheat though, because 40mA is just at the border wrt xover distortion. I run mine at 55mA, still good enough (long term) temp tracking and very little xover. [*]

Nisam znao da ti treba za 16 oma.Nekako se podrazumeva znatno manje. Kod AB kao sto znas nikada nije dosta rezerve snage ako su u pitanju snimci sa velikom dinamikom a u sustini malo je takvih zahtevnih numera. Obicno se bas takvi koriste da bi se pokazala snaga topologije i kvalitet izrade u celini mada ponavljam da je to sve ali nije realno osim za testiranje. Bice ti to super bez sumnje.

Banat, Potpuno se slazem sa tobom da nije svaka sema za DIY. To ne znaci da ne ucimo od drugih. Bilo bi super da se resi problem temp. drift-a a da se pri tome koristi darlingtnon od obicnih jevtinih tranzistora ma od koga proizvodjaca bili a sve po iskustvu kako koji zvuce i po ukusu.. Hteo sam SAMO da kazem da procitate (ako vec niste) sta sadrze thermal track tranzistori koje je autor koristio u PAX a nikako da se tako isto pravi.Takodje i to sta je prednost sto su implementirani u samom kucistu iako i tada odziv pri peak-ovima ipak nije savrsen ni kod njih jer to TRAJE neko vreme.Oko toga se neki ljudi s pravom nisu slozili ali nista nije idealno nazalost. Autor PAX-a je mator covek koji zna sta radi i to je uradio svesno.Ne zaboravite da je to neka vrsta "tribute-a ^posle mnogo godina bavljenja tehnikom. Upotrebio je najbolje sto moze da se gotovo kupi a i sam kaze da nista nije on izmislio sto vec nije postojalo mnogo godina pre toga.Slusao sam i zvuk nije za moje usi sto ne znaci da je los ali je suvise klinicki. Ne volim isto tako kao ni ti nebalansirane ulaze. Sa vise parova BJT je problem malo lakse resiti. Za pocetak je ok sa jednim parom ali je problem teze resiv iako ce to raditi sa fetovima super. Ako se ide na minijaturu batalite pricu o upotrebi BJT i resite se muka ODMAH. Slazem se i sa tim da je Sipijev cirklotron odlican iako ga nisam nikada slusao ali verujem onima koji jesu. Ako bi ga ja pravio za sebe bio bi sa tri para, sa cap. multi i mozda sa 2-3v vise napona AC po grani. Jednostavno mi se cini da se ne isplati kuciste za samo 2 para. Sto se kaze "kad je bal..." Uparivanje svega je za dobar zvuk a narocito stabilnost je zakon. Takodje i temp. sprega gde to treba kao i dizajn PCB, ozicenje itd. To svi znamo ali ne rade svi tako. Imam zamerku cesto kad vidim tanke vodove na PCB.Standardni sloj je ionako samo 35 ili 70µm. Svidja mi se sto ste se dogovorili da radite timski. Uspeh nece izostati..

Borko, Ja se potpuno slazem sa tobom.Mnogo toga sam procitao i probao i sam. Ne sumnjam ja da i ti i Zocky i Nesic i Banat i svi ostali na ovom ili onom forumu ZNAJU. Sipi je nekada zagovarao to da nece grejalicu ali se IPAK drzao A klase kao i mnogi drugi.Sa nekim kompromisima ali ipak je u pitanju da A klasa bude sto dublje. Dobra je ideja da bude najmanje 2 a jos bolje 3 para.Ovde se radi o minijaturi a to je samo jos veci problem zato se ja i "bunim". Da ne ispadne da neko zeli drugacije nego "sto je bog rekao" da treba. Sto se capacitance multiplay-era tice i tu je mali problem ako se ide sa naponom oko 50v.Nije lako naci N-ch koji imaju mali R(on) a veliki napon i struju.Do 60v ih ima jevtinih.Ako racunamo pad napona i ostalo ispada da je malo kritican taj napon bez opterecenja ili da se pazi da nikada ne radi ispravljac bez njega sto je cipavo malo.Sve u stilu da bude sto jevtinije. Ako racunamo da su elektroliti velikog napona skupi a neizbezni isplati se CM svakako. Uvek treba naci balans cak i kad se pravi jedan komad. Ima jos jedan zanimljiv podatak sto je Borys napisao kao opazanje a to je da je razlika sa fetovima izmedju vruceg i hladnog oko 5mA.To nije mnogo ako se samo tako gleda.Sta se desava kad krene peak.Jel je to onda mekani ili tvrdi prelazak iz A u B? Ovde posebno mislim ako su i igri BJT.To je dobar problem ali nije neresiv ili da ne moze da se ublazi.Najgore je sto se prelazak CUJE.

Mislim da se insistiranjem na upotrebi BJT samo cacaka mecka.I Bora je imao isti taj problem sa Thetom koji nije uspesno resio do kraja. Samo se nadam da resenje problema nece da se zavrsi sa LF411 ako boga znate. Ne sumnjam u to da je zvuk izvrstan bez obzira na vrstu upotrebljenih tranzistora mada je zvuk uvek pomalo razlicit i kod upotrebe samo razlicitih BJT Industrija se po pitanju temp. drifta pobrinula ali su tranzistori skupi. Pogledajte kako je resen izlazni stepen u pojacavacu PAX iz Elektora kao i kako je taj problem prokomentarisao autor na velikom forumu. Bilo bi genijalno resiti taj problem na neki drugi nacin.Radoznao sam da saznam ako nista drugo a ono princip na kome ce to sve da radi.

Prelaz sa Al na CU moze i punktovanjem.Uzmite trafo od mikrotalasne i napravite odgovarajuci sekundar i dobra klesta. Treba eksperimentisati sa vremenom da se spoj dobro zavari a da se ne greje previse dugo.Ipak je to malo delikatno mesto. Ultrazvuk se obicno koristi za zavarivanje plastike

Uh sto volim kad cujem da nekome legne srce na mesto.Uzivaj.

Ovo ne moze svako.Svaka cast.

Pravilno podesavanje i zategnutost vrata mnogo uticu na playability.Ovo kazem jer vecina gitara NIJE podesena kako treba i pored toga sto su parametri veoma lako dostupni na netu.Ovde mislim na kvalitetne instrumente koji su u stanju da budu stabilni u sirokom rasponu temperature i vlaznosti.Pragovi trebaju ili da se ravnaju ili ako se mora da se zamene ali JAKO pazljivo.Danas je materijal nabavljiv i bolji nego ikada. Od stila sviranja i debljine zica zavisi trajnost.Ko svira kao SRV ne moze da mu traje ni 2-3 godine (2 sata dnevno) ali sta to ima veze. Steta je sto danas iako instrumenti kostaju manje nego ranije i izbor je veci veoma mali broj dece uopste svira jer to vise "nije cool".Da nema kolekcionara ne bi se nista posebno ni prodavalo. Znam da vas zanima pa pogledajte "ONAJ" Princov solo.Ne mora da bude gitara skupa i ne mora ni Fender. Isto pogledajte video na cemu je svirao a sta danas promovise Albert Lee od instumenata. Licno mislim da je resenje 2+4 civije mnogo bolje nego klasican Fender sa 6 u redu Estetski .. stvar ukusa ili kompromis sta je bolje a sta za nekoga lepse

Izvinjavam se za link. Video sam kasnije na nekoj od stranica unazad zasto se to ne sme i hteo sam da editujem post ali nisam mogao.

Eh, Ostrva su uvek skuplja nego kontinentalni deo a i Krf je posebna destinacija.Naravno da je lepo i uzivajte kako kome odgovara.Jedan je zivot. Ako necete sada i odmah kada onda? Za alergiju moze Phenergan kao i za ubode komaraca ili neka druga kremica.Ne moras bas toliko na sunce nego u vodu pa u hladovinu odmah a ko voli i sme neka se przi.Nemoj pivo preko dana zivota ti.Cekaj, pa uvece kad zahladni.... Uzivajte

Eto vidis Kameni. Zar si se nadao da ce biti drugacije.? Sa tim autom mozes da obidjes citav svet a tih nekoliko stotina km si mogao i sa svojim starim NSU bez problema. Prosle godine sam za mesec i po presao preko 10k po Srbiji i Grckoj.Nazlost nisam imao niciji telefon od vas a mogli smo da popijemo bar kafu.Zao mi je, ali BAS. Posto nisam bio na FAK-u evo vam jedna fotkica od prosle godine sa Thasosa da moja faca ne ostane anonimna.

Cak MNOGO dobar.

Link na torrent je obrisan u skladu sa pravilima foruma. Svaki put ubuduće kad se pojavi link prema stranici sa piratskim sadržajima čitav post će biti obrisan. Trance Meni je ovo najbolji film u 2013.

Eloksiranje / Plastifikacija Eloksiranje NIJE skup proces u kucnoj radinosti (vidi na netu kako to rade) samo treba nabaviti crni toner..Eloksirani (oksidisani) sloj IMA termicki otpor veci nego cist a posebno polirani Al.To ne znaci da je mnogo znacajno ali postoji kao minorni "problem".Sloj je izuzetno TVRD ako to nekome sto se tice hladnjaka uopste znaci.Najveci problem je sto komad treba da bude perfektno odmascen i cist Najdeblji sloj se koristi za upotrebu u nautici a on je oko 40µm a obicno je pola od toga za obicnu primenu. Plasticicirani sloj ima ogroman temperaturni otpor ali u ovom slucaju nije bitno nista drugo osim mesta gde se montiraju tranzistori da budu cista. Nekada davno sam probao da ofarbam parce Al bojom za farbanje motora koja izdrzava ako se dobro secam 450°C.Komad je bio samo obrisan acetonom i nanesen tanak sloj za probu koji sam zapekao u rerni POSLE SUSENJA od 24h na sobnoj temperaturi.Mogu vam reci da se VEOMA tesko grebe vrhom srafcigera na moje cudjenje.Stvarno ne lazu. Boca sa tom bojom je prilicno skupa i nije zgodno prskati izmedju rebara, tako da... Mogu samo misliti koliko je tek dobro plastificiranje kod Robija u fabrici. Lepo si gore rekao Robi.Svakog dana u svakom pogledu sve vise napredujes.Svaka cast za entuzijazam, ukus i konstrukcione sposobnosti.Eto sta znaci kad covek investira u ucenje CAD-a a da ne govorim o mehanickim simulacijama kod konstrukcija bicikla ili bilo cega drugog.

Tacno. Rok trajanja guma je 4 godine pod uslovom da nije onog ALI. Nezgodacija je velika jer treba preci mnooogo km da protektor dodje do recimo poslednjih 4 mm kad guma vise u velikoj meri nema one osobine koje treba da ima a narocito svojstvo istiskivanja vode po jakoj kisi ili ako naglo uletis u kolotrag od kamiona pa jos pun vode . Bojim se da u takvim slucajevima ne pomaze ni nova guma sa 4 uzduzna kanala (najbolja za kisu) nego samo mala brzina a narocito kod laksih automobila..