BokiTokiVoki

Nisi uz njega dobio i odgovarajuće cipelice.

verstehen, es war kaka

U USA svako ko plati može da registruje kao patent bilo šta. Rezultati merenja su bili okačeni i objašnjeni, za one koji su hteli da se potrude da shvate objašnjenja. Sve suprotno od toga je neka paralelna stvarnost, a to već nije moje područje ekspertize.O drajverima neću pisati, jer u stvari i nema šta da se piše.

Jedino što niko ne želi svoje pojačalo da prikači na taj Titanik koji čeka svoju santu. :lol:Zvučnik će da vuče hrpu struje i to sve na impedanci as low as 1 Ohm. Vatrogasni aparat obavezan. Hint za pojačalo - Krell KSA-50 (prva verzija) koje, ako se dobro sećam može da preživi i u kratkom spoju. Jasno mi je šta se htelo. Da se koristi max fiksirani signal iz CD playera (najčešće oko 2 V) iza njega pasivna atenuacija kao pot, i uređaja za (samo) strujno pojačanje. Pošto se iz tih full-range jedinica može izvući 92-93 dB na 1W/1m ideja je bila da se postigne nešto preko 100 dB samo sa signalom iz CD playera, a sa 2 V je to moguće ako je impedanca zvučnika 0,5 Ohma (2*2/0,5=8W ---> +9 dB).Neko se mnogo zaigrao, jer sigurno neće on sam naterati celu audio industriju da pređe na koncept jedne jedinice niske impedance, koji ne podrazumeva samo malo drugačiji zvučnik, već ceo audio sistem, od izvora, preko pasivnog preampa, preko pojačala za strujno pojačanje do zvučnika impedance 0,5 Ohma.Bolje je poželeti let u Svemir. Mnogo je veća verovatnoća da se ostvari. Baška što tu nema ničega zaista novog kod funkcionisanja zvučne jedinice. Kratak namotaj sa filijom, niske impedance koja automatski vuče i niži induktivitet, i to bi bilo to. Nema ničega što bi poboljšalo high-freq. ekstenziju (niti je to moguće sa velikom membranom), niti bilo šta drugo. Jedino što jedinica termički može da izdrži veću snagu zbog te folije, a da li može mehanički da izdrži (duuugački hodovi) to je već pitanje, i zavisi od konstrukcije cele jedinice, a ne može se dobiti manjom prepravkom neke fabričke.

A da te ipak mi forumaši naučimo latinična slova? Ne treba da se stidiš, nećemo nikome reći.

Prodato!

A na 1 Ohm ?

U Magico zvučnicima od 50k$ su "obični" beli Mundorf MKP kondovi na 250 V. Nigde Silver/Gold, pa čak ni ZN-a. JM Lab Electra 1028be (8.500$) na basu su induktiviteti na feritnom jezgru, svi otpori žičani. Većina kondova bipolarni, samo na red visokotonca MKP.

Uvek sam za to da isprobam i čujem, pa izaberem šta mi se sviđa. Ako imaš prilike i volje, uradi tako. Ako ideš na sigurnu varijantu, bez probanja, onda MOX od 10 W. Da li ima razlike u zvuku između samih MOX-ova različitih proizvođača, do toga još nisam stigao.Voleo bih naravno da mogu da poredam od svih ovih varijanti po nekoliko proizvođača, pa da isprobavam na nekim vrhunskim zvučnicima. Ali, znaš i sam kako je to teško izvodljivo. U svakom slučaju, daleko veće promene u zvuku donose promene vrednosti elemenata u skretnici i sama shema/varijanta skretnice, nego ovo sa varijantama otpornika o čemu smo pisali.

Ja sam video, jer sam ih koristio u jednoj skretnici. Davno je to bilo, ja sam star, ali poslušaj moj savjet.... Proizvođači ih ne koriste, jer bi morali da spajaju 2-5 komada u paralelu, što je komplikovanije i skuplje u izradi zvučnika od varijante jednog žičanog otpornika.

Što se tiče snage otpornika, to može otprilike da se izračuna. Ako neki standardni kalotni visokotonac može (karakteristično) da izdrži 5-6 W snage bez skretnice, onda snaga otpornika treba da bude bar onoliko koliki je udeo otpornika u maksimalnoj disipaciji. (al' sam jednostavno sročio )Npr. ako je prosečna impedanca visokotonca 8 Ohma, pa stavimo paralelni od 8 Ohma, dobit ćemo ukupno 4 Ohma. Pa onda na red jedan od 4 Ohma za prigušenje od -6 dB, i tada je disipacija podjednaka u otpornicima i u visokotoncu, pa i snaga otpornika treba da je min. 5-6 W.U konkretnom slučaju visokog od AR-90 recimo da može da izdrži max. 10 W bez skretnice, pa sa paralelnim otporom od 10 Ohma i rednim od 1,2 Ohma ima prigušenje oko -3 dB. Visokotonac i paralelni otpor daju 2,857 Ohma pa je udeo rednog otpora u ukupnom oko 30%, što će reći da je sasvim dovoljno da je njegova snaga 3 W. Ko hoće, može to za svaki slučaj da pomnoži sa 2, pa se dobije 6 W. A nije loše ni da je na maksimalnoj snazi disipacija u otporu max 50% od deklarisane snage, jer karakteristike znaju da se menjaju sa većom snagom i temperaturom (povećanje vrednosti otpora).Nekada se u skretnicama stavljaju keramički otpornici veće snage kao što su ti od 22 W jer jednostavno bolje zvuče nego oni od 5, 7, 10 W. Očigledno se promena karakteristika kod žičanih otpora dešava i na manjim snagama i/ili ima veze i sa tehnologijom izrade, materijalima, etc. Imao sam dosta prilike da ih upoređujem, i ovi manjih snaga su nedovoljno dobri za vrhunske rezultate. Interesantno je da između 17 W Monacor i 20 W Visaton žičanih naspram 10 W Eagle MOX razlika skoro da se ne primećuje. Možda su ovi žičani za neku nijansicu mekši, ako nisam umislio, ali u principu to je zvučno skoro identično. Nije loša varijanta ta sa MOX-ovima od 1 W iz kelco-a, pa se povežu 10 komada u paralelu. Ko hoće da se igra, ispobava i sluša razne varijante, može u kelco da kupi i karbonske, a i da pronađe 17-22 W žičane, pa se poigra.Ako se ide na jednu varijantu koja će da se kupi, zalemi i zaboravi, ja bih išao na 20 W žičani ili na 10 w MOX Visaton (možda ima u Dayensu), i to je to.

-1 dB na 40 Hz (95 dB) na tabli širine 20" (51 cm)?? Evo, i ja ću da okačim link: http://www.troelsgravesen.dk/OB9.htm OB kod Troelsa širok ko kamion, sa merenjima realnih odziva, koji btw počinje da pada od 100 Hz.

Nisam obrazložio prethodni post. Odziv dat na slici sa dve Alfe i Sonido izgleda kao idealizovan odziv na niskim frekvencijama. Alpha 15A ima realnu efikasnost 92,8 dB i to prosečnu, na širem opsegu, dok je na niskim frekvencijama verovatno i malo niža. Dve u paraleli daju upravo toliko kao što je na slici simulacije, ali u idealizovanim uslovima tj. na beskonačnoj tabli. Na tabli neke širine oko 50 cm prednji i zadnji talas će da se poništavaju jer su u protiv-fazi, tj. dolazi do akustičkog kratkog spoja. Zato kutije i služe. Ili vrlo široka tabla. Približna frekvencija na kojoj dolazi do pada odziva zbog poništavanja prednjeg i zadnjeg emitovanja membrane se računa kao 115/d gde je d širina table. Otprilike pola oktave niže će biti već -12 dB. Za širinu table od 0,5 m to je 230 Hz, dok je pola oktave niže na 172 Hz pad već -12 dB.Zato me i zanima kako je dobijen simulirani odziv? Ne bi bilo loše da se to što se izsimuliralo za neki projekat koji se pravi, kada se sistem sastavi i izmeri, da se vidi šta se dobilo u praksi, i koliko se to razlikuje od onoga što je dobijeno simulacijom. Osim dosta prostora koji je potreban zbog samog principa rada OB, kao i zbog gabarita cele skalamerije koja m ože biti i široka i visoka, velika je muka i oko pasivnih varijanti skretnice. Kao što se vidi na simulaciji gde je sečenje 12 dB/oct. na basu i isto toliko na srednjetoncu, zna da bude problematičan taj premali nagib filtera za bass. Lično smatram da je prestao značajniji uticaj neke jedinice kada je zbirni odziv jedinice i filtera dao katvu krivu koja je pala bar -20 dB ili jače, što je u konkretnom slučaju tek na 650 Hz.Ako smatramo (čujemo) da taj uticaj prema srednjetonskom području nije dobar/dozvoljen u tolikoj meri i da nam kvati brzinu, detaljnost, transarentnost, itd. od srednjetonske jedinice, onda treba ići na filter višeg reda. I tu se naravno javljaju problemi. Prvo, to je onda veći broj gabaritnih i skupljih elemenata. Drugo, ceo taj sklop unosi dodatnu obojenost, fazne pomeraje i druge negativne uticaje u zvuk. I treće, smanjuje se efikasnost sa većim redom filtera. Sasvim dovoljno da se pređe na aktivu koja radi sa slabim signalom, ne degradira zvuk kao komplikovana pasivna skretnica. Novac koji se uštedi na elementima pasivne skretnice se prebaci u pojačalo za bass područje. Tako se ide prema komplikovanije i skupljem sistemu, koji zahteva i prostora. Zahteva i vremena i znanja koje treba uložiti, a što se mene tiče i vrlo je preporučljiva merna oprema.

@ Zen Nisam radio sa MJK MathCad sheets. Koji se sve podaci unose u tabele, tj. koji se sve uticaji uzimaju u obzir? Da li se dimenzije i oblik table na koju se montiraju jedinice uzima u obzira, kao i međusobni razmaci između jedinica i udaljenost istih od poda i zidova?

A širina table na kojoj će biti basevi? Vidiš da je to kod Nelsona preko 1 m, pa još sa sve krilcima sa strane.

Nisu to nedostaci. To su features.

Zato sam ja ranije i pitao to sve što sam pitao. Bolje za tu sobu i jedno pojačalo napraviti dobar dvosistemac, ili eventualno trosistemac u kompresiji.

Inače, slažem se sa Zenom da je dovoljno 30 W/4 Ohma, ali zato što na 15 W jedna Alpha 15A već izlazi iz Xmax-a od +/-3,8 mm.A da li će imati dovoljan SPL za glasnije slušanje i zahtevnije materijale, nešto mi se javlja da neće. U slobodnom prostoru u OB ove dve jedinice u paraleli će imati oko 83 dB/1W/1m, a sa 26 W će imati 83+14=97 dB/1m. U zatvorenom će imati room gain 3-5 dB na niskim frekvencijama, što znači oko 100-102 dB/1m.Ako je veća prostorija, po meni je to još uvek nedovoljno. Ipak, nije loše nekada uspokoči sa SPL-metrom....To su OK jedinice za to koliko koštaju, ali ipak im je korpa od tankom presovanog lima, tanka i lagana membrana (56 gr za 855 cm2) i VC prečnika 38 mm. To znači da će membrana da se savija i lomi i pri manjim snagama. Te jedinice i ne treba siliti na veće snage zbog svega pomenutog.

Dobio sam PM, vezan i za zvučnike, pa sam to sve merdžovao. Uostalom, kod ovakvih varijanti, teško je odvojiti prostoriju, zvučnike i pojačalo. Jednostavno, sve je povezano, i sve ide u paketu.

Napiši malo detaljnije: - koja, kakva i kolika prostorija? dimenzije, raspored, nameštaj, dampinzi (tepih, slike, police, knjige)- koliki budžet za zvučne jedinice?- šta se očekuje od tih zvučnika kada je u pitanju dinamika i glasnoća?- kakvo pojačalo? Da li full aktiva sa posebnim pojačalom za basove i posebnim za srednji (i visoki), sa aktivnom skretnicom? Budžet?- da li si spreman za sve to? hint! Vrlo preporučljiva akustička merenja.

Verovatno ne malo doterani već pošteno doterani SRC. Zato sam pisao što sam pisao. Andrics se (kada stigne) bakće sa tim. Ima tu dosta posla, i to baš to što si opisao, možda i još koječega. Ne bi bilo loše da malo pročavrljaš i sa njim na tu temu. Ja sam na to malo gledao iz ličnog ugla, jer mi se ne bi dalo da se zaglavim u tu močvaru (a i realno ne znam oko toga), sa ne sasvim izvesnim krajnim ishodom, pa mi je kao bolja solucija delovao npr. polovni TC Electronic Konnekt 6 (polovan, ako se nađe, 120-150e). Ta sprava je dedicated za snimanje na 2 kanala i sve je na njoj upregnuto za tu namenu. Voleo bih jednom, makar iz radoznalosti, da uporedim EMU 0404 USB sa SRC2496 i sa Konnekt 6.

Obrazložio

Nije ti dobro poređenje. Jednostavno je to sa zvučnim jedinicama i DAC čipovima drugačije, i ne mogu se vući analogije.

Lepo piše u mom prvom postu: polovna RME Fireface 800 je 850e. Ne znam za koliko vremena može da se proda, ali je u toj klasi najpoznatija i kod nas i outside, pa bi se samim tim verovatno prodala najbrže. Tražena među profesionalcima. Zatim sam dao predlog i za jeftiniju varijantu TC Electronic Konnekt 6 (firewire eksterna zvučna). Po svim testovima je zvučno klasu-dve iznad poznatijih E-MU 0404 USB, M-Audio Fast Track Pro i Tascam US-144. Nisam imao prilike da uporedim vinil rip dobijen preko karte od 1.200e i one od 250e, pa da mogu da komentariše da li vredi toliku razliku, ali biće da tu ima nešto, inače se ne bi pravili i prodavali skuplji konvertori. Zato je nadasve korisno raspitati se kod kompetentnijih, koji se time bave svaki dan. I na rumski forumu i kod onih koje znaš da se na dnevnoj bazi bave snimanjima u studiju. Link ka Artistu za TC Electronic Desktop Konnekt 6: http://www.artistsystems.net/mex/artikal.php?art=4952