dvv

10 hours ago, vladd said:

Ja slusam Karolinu na 106.3

I ja se ne skidam sa Karoline, sem kada im nešto rikne pa nemaju program ponekada i do dva sata.

Dosta muzike, minimalna priča. Uglavnom kvalitetniji muzički materijal, a često se tonci baš potrude i da kvalitet signala bude dobar. Par puta su me naveli da pogledom proverim slušam li ja FM radio ili CD čitač.

Inače spadam u Vdželetovu "radio generaciju", od kada znam za sebe imam radio kraj sebe, njega uključujem prvog ujutru i gasim poslednjeg noću. I rado se sećam 70ih godina, kada sam slušao Studio B i Beograd 202.

Ako je čovek bukva, onda mora obavezno RLC. Ja sam to opet shvatio kao ideju za suštinski pasivnu RIAA korekciju, a za to nam ne rebaju nužbo i L komponente. Utoliko pre što ih naći nije lako, a sem toga često nisu baš ni precizne, da i ne spominjem da su uvek skuplje.

A da li taj RIAA stepen MORA da ima RLC članove, ili može da ima samo RC članove?

11 hours ago, parabolis said:

Ok, a sta bi po tebi Dejo, mogao biti problem na philiu, osim godina , naravno?

 

Iskreno, pojma nemam, milsim da sam ga jednom samo video otvorenog, a šemu nikada. Iz iskustva znam da ima mnogo CD čitača starih i po preko 20 godina kojima nikada nije oičišćeno sočivo, ali i da ima novijih modela, kao recimo Denon 3910, koji su puni čudesa i mogućnosti (svi formati računajući i DVD sa Faroudja čipsetom, 8 Burr-Brown DAC-ova, itd) koji su izuzetno osetljivi na čistoću sočiva, praktično teraju vlasnika da ga čisti bar dva puta godišnje. Ili će da preskače ili gubi tragove sa diska. Mada normalno svtarno bez greške čita sve i svašta - sem kada traži čisćenje. Stariji modeli, recimo Yamaha CDX 991, nisu tako probirljivi. A nije vala ni novi NAD C 565BEE.

Nisam majstor, pa nemam statistiku popravki, ali meni se ćini da je najslabija tačka CD čitača samo sočivo i sanke po kojima se kreće koje se nakon niza godina naprosto osuše i predstavljaju preveliki otpor klizanju. Kod drugara koji jesu majstori, ispada da je pogon najstabija karika jer večito jure pogonske jedinice. Kod izvesnog broja mehanizama će raditi i zamena lasersje diode. Ličnoe, nemam takvih problema niti sam ih ikada imao, sem sa Denon-om i njegovim zahtevima za ćiščenjem sočiva.

3 hours ago, sir Oliver said:

Nikako alkohol.

A opet, mora baš alkohol, jer jedino on nema bilo kakvih masnoća kao recimo benzin. Zato i ide kao otopina pola-pola.

Iskreno, Vladd, nisam, nisam bio nekih 3-4 godine Hajde sada mi reci da te radnje više nema tamo, odnosno da sada prodaju nešto drugo?

Probaj da otvoriš čitač i uz pomoć štapića sa vatom i 50:50 otopine medicinskog alkohola i destilovanje vode, prvo operi sočivo sa obe srane štapića, a onda ga dobro obriši drugim suvim štapićem. Onaj prvi štapić treba da bude vlažan, ali ne sme da bilo šta curi sa njega, blago ga otri laganim prelaskom preko ruke.

Na sličan način obriši i vođice glave , nemj škrtrariti sa štapićima. Zatim lagani namaži vođice sa nekom grafitnom masti. Treba da je ima, ali ne sme da je bude previše.

Alternativno, kupi CD za čišćenje soćiva, postoji i za CD i za DVD čitače. Provrti ga prema štampanom uputstvu. Takvih CD-ova ima po radnjama ali mora da se potraži, ja ih kupujem u jednoj radnji specijalizovanoj za TDK medije, od VHS kaseta pa nadalje. Nalazi se kraj fudbalskog igrališta Zemuna, odmah iza njihovog ulaza ima jedna raskrsnica, ru skreni levo pa nekih 50-ak metara sa tvoje desne strane.

Napominjem: sočivo ISKLJUČIVO sa otopinom, nikako čistim alkoholom, on je agresivan i mogao bi da ošteti plastična sočiva, zato se mora razblažiti 50:50 brljom.

Malo podataka bi bilo poželjno, od čega se sastoji kit, dvopojasan ili već kakav, šta proizvođač navodi od specifikacija, itd. Hvala unapred.

Nekada, to je bilo potpuno tačno. Posebno za mene, jer stanujem na raskorsnici koja je petnaestak godina važila za najbučniju beogrdsku raskrsnicu, ugao Ruzveltove i Cvijićeve. Međutim, pre dve godine smo supruga u ja zamenili sve prozore i sva vrata, ova savremena roba, višeslojno staklo, itd, i moram priznati da je prigušenje buke zaista fantsatično, gotovo teško da se poveruje dok ga ne doživiš. Nije savršeno, naravno, u sred guste šume je još uvek tiše, ali nije ni predaleko. U svakom slučaju, ogroman korak napred za mene, a noću imam nešto slično potpunoj tišini. Uživancija posle (1961-2014) 53 godine baš velike buke, još sam ja na osmom spratu, kako li je tek onim mučenicima na niožim spratovima bilo, ne smem ni da pomislim.

Hvala lepo, Lazo, Deluiju baš onako dobro, a cena je stvarno korektna.

Stein, baš me zanima, koji su elektrostatici i koliko tražiš za njih? Može ovde, a može i PM.

Pa ne možeš sve, i da bude čist, definisan, pun detalja i da diše punim plućima a sve to od slučajno nabacanih delova iz suštinski nepoznatih izvora.

€135 je mnogo ili malo u odnosu na ono što se dobija. Meni je recimo €198 za dve titanijumske visokotnske kalote firme Audax nije bilo mnogo u odnosu na ono što sam dobio, to je posle "Oka tigra" bio najbolji i drugi najskuplji visokotonac te firme sa kojima smo (drugar i ja) se poigrali.  Verovali ili ne, grafik vodopada je pokazao je de se prva izobličenja iznad 0.5% pojavljuju tek na nivoima nominalne snage +1,5...2 dB, a to je nivo zvučnog pritiska koji se više ne može slušati koliko je glasan, Poređenja radi, pošto je Audax bio vlasništvo firme Harman International, neće vas začuditi činjenica da su SVI drajveri kućnih serija firmi JBL i Infinity bili Audaxovi od 1996. nadalje, ali ni to da je serija titanijumskih visokotonaca koji su se ugrađivali u JVL LX seriju kutija koštala okruglo €25 po komadu (cena za servisne delove). Razlika u kvalitetu zvuka je bila, po meni, veća od razlike u ceni.

Razlika u ceni između recimo tih LX kalota i Acinih drajvera jeste bila velika, ali tvrdim da je njihov kvalitet zvuka još veći od razlike u ceni. Tako gledano, €50 za dva JBL LX drajvera je doslovno neoprostiva za iole ozbiljnog projektanta kutija od Acinih drajvera. Tu nije imalo o čemu da se razmišlja ako je vaš cilj bila linearnost i sloboda od izobličenja. Samim tim, teza da je €135 skupo za stvarno vrhunske drajvere je besmislena ako vas zanima KVALITET zvuka, a da li imate novaca za to ili ne, je rasprava kako očekujete kvalitet za cenu koja je potpuno van vašeg domašaja. Ako nemate izbora, kupite u Nemačkoj neki titanijuski visokotonac koji kataoiški košta celih €12, bar ćete saznati zašto toliko ljudi tvrdi da titanijumski visokotoncu zvuče "vrištavo" i zašto "paraju uši". Koliko para, toliko muzike.

Da mi trebaju visokotonci, ne bih razmišljao ni trenutak, odmah bih kupio. Ali,:

1. Imao sam sreću da preko zajedničkog drugara Dragana Šolaje i iično upoznam Acu Raala i malo se družim sa njim u nekoliko navrata, uvak rijatnih, a jednom i smešnih, i

2. Slušao sam prezentaciju njegovih tweeter-a kod Ace u kući, u njegovoj akustički tretiranoj sali za prezentacije, sa obiljem propratne opreme. Aca se stvarno nije stideo i žalio, radioi je sve i svašta, od čega se ja pola toga ja ne bih usudio. Dakle, lično sam se uverio da se radi o zaista top klasi opreme koja može mnogo više nego što Aca kaže da može

Ta dva subjektivna razloga su u meni zasita učvrstila veru u Acu kao odličan izvor u svakom slučaju, i kao projektanta, i kao proizvođača i kao prodavca.

Lično mislim da je dominantan faktor zvuka sa TT, bilo kog, od najjeftinijih do još na to osetljivijih super sistema, jeste elektronika za RIAA ekvalizzaciju, kao i dobro ugađanje elektro-menahičkih osobina zvučnice sa osobinama ručice. Ne kažem da zvučnica tu nema ulogu, naravno da ima, i to veliku, ali uvek ostaje šitanje koliko je elektronika sposobna da sve ti isprati kako valja. Drugim rečima, moguće je da se dogodi da skrominji TT sistem ali sa boljom RIAA elektronikom daje bolji rezultat od basnoslovno skupog TT sistema sa osrednjom RIAA elektronikom.

8 minutes ago, black coffe said:

Dejane ? Evo ovdje kod nas se na Njuškalu več cc godinu dana čovjek bori na proda "black tulip " set tipa predpojačalo , tuner i izlaz  (možda i još ponešto iz "seta" . ) za cc 300 ojra . Veli da je sve ok , znači u funkciji. E sad , nahvalio Si ga , al kolko to ima smisla uzet ? ( ne sumljam u Tvoju pomoč u savjetima tipa refreš ) . može na pm , al bilo bi edukativnije ovak ? . Obzirom da su mi "dečki odrasli " pouzimali su mi pola sistema , a ja bi se recimo nakon oštrihi rabijatnih sustava vratio na recimo  na "gently" i vintage ,  zvučnici budu bili  Whrf... E 50   , pa sad ako imaš volje ?

 

Jesam se pohvalno izrazio oko kvaliteta materijala i kutije, ali nisam rekao bilo šta za zvuk. To su uređaji napravljeni u Japanu 100%, nagađam kod firme Hitachi (gde god je bilo moguće nalaze se njihovi tranzistori, baš upadljio. a sem toga, velike firme vole da razgovaraju sa drugim velikim firmama). I preamp i power amp koriste potpuno diskretnu tehnologiju, potpuno komplementarnu (preamp) i kvazi komplemenatrnu (power amp. ima single ended ulazni dif stepen, a iza njega sve je komlementarno). Potovi su Noble i ALPS, a čak je i regulacija npona diskretno urađena. Tjuner je sa digitalnom sintezom, sa potiskivanjem smetnji (image, spurious IF) strogo na 100 dB. Black Tulip dolazi u dveverzije, ovo moje je skuplja, a ima i jedan jeftiniji set koji baš inije nešto, ali je zato jeftin.

Onako kako ga izvadiš iz kutija za trasport, iskreno govoreći, zvuk nije impresivan, ali uz malo rada, može bitno da se popravi. Na primer, na predpojačavaču trena zameniti dva otpornika, sa 10K ih spustiti na 6,8K kako bi se celo kolo biasovalo na malo veću struju mirovanja, ili ma power amp-u zameniti serijski ugrađene elektrolite od 6,800 uF drugim od 10,000 uF, u mom slučaju od firme Fisher & Tausche. Te dve male modifikacije će bitno popraviti zvuk, ali čak i tako, to nije ono što Philips reklamira kao High End. Pojedinačno, tjuner je najbolja komponenta u setu, vrlo živahan i otvoren zvuk, milina za slušanje, iako ima jednu neshvatljivo osobinu - da bi sačuvao podešavanje memorisanih stanica, mora se dokupiti SPOLJNI paket baterija, to je bilo vreme kada non volatile memorijski čipovi još nisu postojali, a ne znam zašto Philips nije uradio isto što je uradio Revox B760 tjuner, koji je baterije za podršlu memorije lepo ugradio u samu kutiju.

Dakle, uz male zahvate to je sasvim solidan paket, ali definitivno nije High End. Ja ga imam jer mi je bio ponuđen za jako pristojnu cenu tako da nisam mogao da ga odbijem, ja inače slušam Revox B760 tjuner (osvežen), Luxman C--03 preamp (sada treba da ga osvežim) i H/K P-2400 power amp (i on treba da bude osvežen, čekam naručene elektrolite).

Oko tvog sistema - ne znam tvoje zvučne kutije, izguvio sam vezu sa Wharefedale kutijama pre dosta godina. Nekada sam ih smatrao dobrim poslom, dosta muzike za pristojne pare. Od kada sam proveo 6 mesei razvijajuće sopstvene zvučne kutije sa Mirkom Bevenjom 2002. godine, koji je vodio firmu B&M Acoustics, i otkada sam doneo kući ova dva monstruma (ne po veličini, nego po kvalitetu) izgubio sam interesovanje za zvučne kutije. Pored ovih mojih, u životu sam čuo sličan zvuk od samo nekoliko kutija, čije su cene bile takve da sam samo mogao da ih sanjam. Najbliže poređenje bi bile JBL 4312 kutije, sa tri razlike: 1) ekstenzija nadole je kod mene bitno bolja, JBL kaže 55 Hz na -3 dB, a moje idu do 39 Hz na -3 dB, 2) JBLkaže efikasnost 95 dB/1W/1m, moje idu na 92 dB/1W/1m, 3) JBL kaže 55-20,000 Hz +/-3 dB odziva, moje idu 39-18.000 Hz ali na +/-1,5 dB ili 39-22.000 Hz +/- 3 dB, što je odziv profesionalnih magnetofona an 19 cm/sec. 

Oko dugovečnosti - mislim da uopšte evropski proizvodi, ali i japamski u velikoj meri, nemaju problema sa dugovečnosti. Na primer, moja vintage Marantz kolekcija iz 1978. godine je radila bez crkavanja bilo čega pred psvežavanje pre dve godine. Jesu bili raštelovani (DC nulta tačka, struja mirovanja, cajgeri, itd), ali sve je radilo bez greške. Da i ne spominjem H/K proizvode, oni su listo mnogo mlađi, najstariji je iz 1993. godine. Isto važi i za Philips Black Tulip trodelni sistem (tjuner, predpojačavač, pojačavač snage).

Oko poređenja zvuka - ja jesam imao prilike da čujem i Philips i Grundig varijante, ali i osnovicu za Grundig 900X integralaca Marantz 83 (mislim, 2x100W/8 Oma), ali na žalost ne u jednoj sesiji, već u dva odvojena slučaja sa pauzom od nekoliko meseci (Philips i Grundig) i (Marantz i Grundig). Dakle, to nije realno i objektivno poređenje, više onako uopšteno. Bog me ubio ako sam čuo bilo kakve razlike između Grundig-a i Marantz-a, ali jesam čuo razliku između Philips-a i Grundig-a u korist Philips-a, koji je delovao nekako jače i solidnije. Napominjem da su u oba slučaja izvori (CD i LP), kablovi (interkonekt Neotech, zvučnički van den Hul Hybrid 352, presek 2x256 licni, 5,5 kvadrata) i zvučne kutije (osveženi AR94) bili isti, dakle sa istom podlogom, a da AR94 kutije nisu preterano nežne, mada nisu ni onako teške kao Yamaha NS1000 ili AR 3a Improved. Bilo kako bilo, Philips je na mene ostavio bolji utisak, iako razliku ne bih nazvao kritičnom.

Grundig je samo sklopljen u Portugalu, a projektovan verovatno u Nemačkoj, gde je i sedište firme i razvojni centar. Ne znam na osnovu čega misliš da je Grundig izdržljiviji? Kako si poredio razliku u zvuku? U A/B direktnom testu ili nekako drugačije? Moja iskustva su drugačija, po mojim brzim testovima, Philips ima bolje (veće) strujne kapacitete od Grundig-a, što me je začudilo jer je tu Grundig uvek bio jako, jako dobar još od početka 70-ih, retka firma koja je projektovala uređaja za pobudu dva para kutija od po 4 Oma vezana i paraleli (dakle, za nominalno 2 Oma), pa su imali jedan lako prepoznatljivo punii zvuk od najveće broja Japanaca iz toga doba. Ali su koristili i trikove, kao recimo po default.u uključenu loudness kompenzaciju, koju si morao sam da isključiš.

Pošto je Grundig 100% vlasništvo Philips-a, u oba slučaja u osnovi kupuješ isto ili vrlo slično. To važi i za Marantz i Grundig modele, oba su tada bili vlasništvo Philips-a, pa su Philips modeli (i poneki Grundig i Loewe) zapravo bili prešminkani Marantz modeli. Opšta vrlina im je šro su uglavnom jako lepo konstruisani i trajni, tako kako sviraju. Grundig verzije su estetski lepše, Philips je više utilitarnog izgleda. U izvesnom broji slučajeva, kosriste integrisano kolo kao naponski pojačavač, a na izlazu diskretne tranzistore snage iz porodice BDV (evropski Darlington tranzistori snage). Čuo sam priče da je to integrisano kolo sklono crkavanju, ali da se lao nalazi i nije skupo (zaboravih mu oznaku).

Inače ne treba se stideti Philips-a kao izvora, da ti otvorim tjuner, predpojačavač i pojačavač snage iz stare, istina top serije Black Tulip, i da ne znaš šta je, nikada ne bi pomislio Philips, to je vrhunski rad, pun kao oko zaista top kvalitet delova, Noble potenciometri, itd.  Umeju oni tako da polude pa da urade nešto bolesno dobro za manje para od konkurencije.

On ‎29‎.‎4‎.‎2016 at 10:44 PM, sax.hifi said:

nista cudno.

zbog troskova, radice se u PRC.

Ništa ne brini, vreme jeftinog rada u Kini vrlo brzo prolazi. Sada se i Kinezi sele u Indiju, pa će odande. tamo je trenutno jeftinije nego u Kini, pa kada i tamo poskupu, naći će se već neka Obala Slonovače, ii tako nešto.

Trenutno u CD ćitaču "Gregorian . Masters  Of Chant Chapter II", izdanje 2001 (Edel Records, Br,0130792ERE),

Većina ih je slušala kao pozadinsku podršku grupe Enigma još na njihovom prvom albumu "1990". Prvi i drugi CD albumi su snimljeni tek 10 godina kasnije, 2000. i 2001. godine, na njima su njihove obrade čuvenih hitova (na primer, The First Time Ever I saw Your Face, In The Air Tonight, Lady D'Arbanville, Heaven Can Wait, itd). Fernomenalna muzika, gregorijanski način horskog pevanja je najstariji poznat oblik crkvenog pojenja, koji potiče iz period IV-VII veka n.e., nastao je u crkvama i hramovima na Bliskom Istoku i osbojio je crkveno pevanje po celoj Evropi. Doživljaj za uši, odmor za živce.

Meni ne smeta što se kaže da pojačalce "tera" zvučnike umesto recimo pobuđuje zvučnike koliko mi smeta izbor muzičkog materijala, Da se ne lažemo izbor sa Inerneta je uglavnom veoma skromnog kvaliteta, a za objektivniju procenu kvaliteta opreme trebao bi da bude što boljeg kvaliteta. Shvatam da čovek trenutna ima samo tu mogućnost, ali šta će biti kada stekne bolji izbor muzičkog materijala, jel' onda idemo u rundu 2, pa sve opet iz početka? Doduše, čovek će u međuvremenu steći malo više iskustva.

29 minutes ago, vladd said:

Ako imas manjak vremena, i u nekom spidu si, nemoj ni da probas pojacala. Cekaj neke mirne dane.

To je odličan savet. Reda radi se mrcvariti za par sati probe nema smisla. Subjektivni doživljaj zavisi i od raspoloženja, dakle treba vremena da se izmenjaju ti uslovi da bi se pokrile sve sasvim realno mogućnosti. Lično bez 14 dana, nikada neću reći da znam kako nešto radi. jer mi treba vremena da izvrtim sve i svašta, pa ponešto i nekoliko puta, itd, pa proba sa gramofona, pa sa  ćitača, itd.

10 minutes ago, peravsp said:

Bice jos, ne sekiraj se  avantura nema kraja.

Stojim ti na raspolaganju da uzmeš od mene i probaš pomenute modele H/K 6550 i Toshiba SB-45. H/K je osvežen kompletno pre manje od godinu dana, i dobio je ALPS Blue volume pot. Toshiba nije ni pipnuta, ne može biti u opriginalnijem stanju nego što jeste.

Pošto mi oni služe za rezervu, ništa praktično ne rade, pa nema potrebe za žurbom. Čak naprotiv, ja bih ti savetovao da sa svakim provedeš bar po 7-8 dana, onako polao, sefte, nema žurbe. To ti je rizik jedino u vezi potencijalne kupovine neček trećeg, koje može da se proda u međuvremenu, ali ja tu ne mogu ništa.

57 minutes ago, grozni said:

Ako je neko tandrkao protiv D klase i prcvoljaka od ampova to sam bio ja.  Poslusao sam Krsticev ampic, i ostao zabezeknut. Il se potrefilo, il ko zna sta bi, al to malo cudo radi ko djavo. teralo i moje kutije sa 2 hektara membrana, sasvim ok.  Jeli to bolje od neke ozbiljne skalamerije u A klasi il nekog SE ....naravno da nije, ali opasno to dobro radi, i opasno se priblizava kvalitetom. Jos kad pogledam koliko utucah para..... lepe su to spravice za nezahtevne i recimo srednje zahtevne korisnike. Ne bih bez slusanja bas tako opljuvao.  A demokratija....  ..bala nas ona. Vid ovo sto dobismo. Jbg, svaciji glas vredi isto...e tu je zajeb

Mislim da je ovo pošteno rečeno, ako zahtevi nisu vrhunski, a budimo iskreni ako ni ostatak sistema nije vrhinski, digitalni pojačavači će sasvim lepo odraditi posao. Ali, da bi budućnost bila njihova, moraju još da pojedu dosta pasulja.