dvv

Mile,

Prvo da se izvinim i ispravim, istina je da su negde usput postavio šemu preampa na bazi JFET tranzistora, ne znam kako sam je prevideo, ali fakat sam pogrešio.

Pošto smo ovde već poduboko ušli u problematiku pojačavača snage, krajnje je vreme da je privedemo pratičnom radu u stvarnosti, a ne samo teorijski. Ujedno i da objasnimo zašto uvek dobro dođe velika strujna rezerva. U prilogu sam zakačio dve slike, koje potiču od Nelson Pass-a. Objavio ih je američkom DIY forumu, a onda sam ja pitao da li mogu i ja da ih koristim, na šta je on odgovorio "knock yourself out", uz moju napomenu da se obavezujem da uvek i svuda navedem izvor, dakle "Copyright Nelson Pass, used with permission". Toplo bih ti preporučio da i sam to koristiš.

Naime, i sam svestan da jednostavno postavljanje elektrolita od 1...2uF sa nominalnom impedansom opterećenja stvara jedan filter, koji ilustruje ponašanaje sa kompleksnim opterećenjem. Na žalost, manjkavo, je formira filter prvog reda isticanja visokih tonova i tamo dokle nas realno interesuje, ali i mnogo dalje - što je nekompletno jer su to R i C opterećenja, a L ni na vidiku, a nije ni posebno realno jer tretira impedansu kao konastantno i na suludo visokim učestanostima. Kakva je realna mogućnost da se od pojačavača traži nominalna snaga na 200 kHz? To je očigledno i razmišljanje Nelson Pass-a i njegovih saradnika, pa su snimili par dvopojasnih kutija trenutno veoma cenjenih u SAD (naveo i ime firme i model, ali sam to zaboravio nikada nisam ni čuo za tu firmu). Dvopojane ktuije su obično lakša oterećenja od tro- i četvoropojasnih kutija, koje su obično dosta gore po pojačavač, mada često to kompenzuju višom efikasnosti i stoga manjom potrebom za snagom za isti zvučni pritisak. Ključna poenta je da je ovo REALNO opterećenje, sa zastupljenim  L, R i C kako se i inače koriste, a nije baš nežno opterećenje, impedansa mu pada do tik iznad 2 Oma, i to na dva mesta. Mereno kao prosek, zanimljivo je da ukupna PROSEČNA impeansa manje zahtevna od čisto omske impedanse od 4 Oma gledano o zathevanoj struji, mada je naravno ukupan modulus bitno gori od čistih 8 Oma. Po mome dosadašnjem iskustvu, ovo opterećenje je odlično za Furijeovu analizu, da vidiš ne smo kolika su ti izobličenja, negi i kakav im je raspored.

Posebno ti skrećem pažnju na 7-mi harmonik, koji sam unosi preko 80% čujnog dela harmonijskih izobličenja. Taj efekat nikada nije u potpunosti razjašnjen, iako je dosta dugo poznat, na primer pominje su u priručniku telefonije australijskih pošta iz 1942. godine, gde se skreće pažnja na njegova štetna dejstva čak i u banalnoj telefoniji onog doba. Trenutno se njime posebno bavi John Curl (Parasound), koji tvrdi da on mora biti na nivou od najmanje -80 dB (tj. manji od 0,01%) pod svim uslovima rada. Iz ono eksperimenata koja sam obavio, izgleda da to stvarno jeste tako. REALNO merenje tih nivoa treba obaviti sa test tonom od 10 kHz iz više razloga. Pregledom itenziteta osnovnih tonova, poslednji koji mo možemo uopšteda čujemo je drugi harmonik od 10 kHz, koji je na 20 kHz, uzetih kao prag naše čujosti. Sem toga, kada pogledaš grafikon intenziteta muzičkih instrumenata, praktično svi sem par njih ima osnovni ton iznad 10 kHz (na primer, harfa). Zanimljivo je da se danad drugi i treći harmonik uzimaju kao integralni deo signala jer su mu najbliži pa se "stapaju" uz njega, mada se naravno treba truditi da se i oni smanje koliko je to realno moguće.

Eto, pa ti razmisli, a ako ja mogu da ti pomognem, tu sam, samo pitaj recimo o merama kojima se potiskuje sedmi harmonik, tu sam već stekao nekakvo iskustvo, mada još uvek učim.

11 hours ago, apexaudio said:

Pojavilo se vec do sad desetak predpojacala, verovatno i vise... siguran sam da ih ima i uovoj temi negde na pocetku.

Neće biti, Mile. Naime, ja vrlo uredno čuvam sve tvoje ojavljene šeme bar ovde, složene u imenik "Apex", pa ima lak i brz pregled. Ovde si objavio samo dva phono RIAA kola, jedno racionalno za većinu korisnika, drugo iracionalno za frikove kao što sam ja, sa sve DC servoom. Izvoli proveri, a uopšte ne sumnjam da ih imaš još na lageru. I plus projekat za preklapanje izvora potenciometrom sa TLO72 op ampovima.

Možda da malo pojasnim - mene bi jako zanimao projekat preampa od ulaznih bafera, preko selektora ulaza, sa tonskim kontrolama dejstva ograničenog na +/- 6 dB, i linijskim pojačanjem od recimo 12 dB, sa prelopivim subsonic filterom (recimo -3 dB na 20 Hz, 12 dB/oktavi, za sve ulazne signale), loudness kontrolom od +6/+3 dB na 20Hz/20 kHz i stereo/mono L+R preklopom. Istina, izvoljevam, ali ja bih ga tako napravio i ako ti nemaš, tako će i biti. Strogo u diskretnoj tehnici, bez op ampova, IC-a može da ima samo u stabilizaciji napajanja.

A zašto ne bi, Vlado? Uzmi da ima izlaz od 18 dBW, uzmi da imaš zvučnike od recimo 92 dB/2.83V/1m, i to ti je 110 db, u paru 113 dB na 1 m. UZimajući u obzir opadanje SPL  od -3 dB/1m razdaljine, to je 110 dB na 2 m, 107 dB na 3 m, 104 dB na 4 m ili lepih 101 dB na 5 m, a to je već podobro glasno. Tu problem već postaju komšije, ako ti puštaš rok muziku, a oni pretežno slušaju turbo folk.

Mila, svaka čast, kapa dole na brzini odziva, treba te promovisati kao domaći DIY brend, zadovoljavaš sve zahteve, pa onda još malo. Samo još ponudi pločice po realnim cenama i to je to.

Čime ja pekidam diskusiju o kineskim DIY kitovima jer ne vidim smisao. Mile sam ima raznorodniju ponudu od većine Kineza, a pride je tu, kraj nas, ima ko da se pita sve što treba za info iz prve ruke. Sada nam samo treba da objedniimo iskustva, mene ne zanima da li je napravljeno i od konjskog izmeta, zanima me samo da li to dobro zvuči, a kao stvar principa, UVEK ću pre podržati domaćeg konstruktora nego nekog ko zna koga ko zna gde.

Sada samo ostaje, koliko je meni poznato, da se pojavi neki Apex predpojačavač onako do jaja pa onda još malo niže model i eto nama kompletnog zaokruženog pojačanja.

Ne bih se baš u potpunosti složio sa tobom, Vlado. Delimično jesi u pravu, preporučivati ovaj ili onaj model do pre 35 godina pretpostavlja da možeš da nabaviš iste takve delova, a svi znamo da nije tako, posebno u slučajevima dualnih JFET-ova, a frka je danas naći i dualne bipolarce, nestaju sa scene jako brzo. Bez baš tih nekadašnjih delova nema ni replike, ono što će se dobiti ne garantuje uspeh, štaviše slušao sam neke "poboljšane" verzije starih legedni i grdno se razočarao. Sa druge strane, modeli koji su pre 35 godina zvučali fenomenalno, danas istina ne zvuče više baš tako dobro kao onda, ali još uvek sviraju bolje od današnje serijale. Primera radi, poslednja "Designed in U.S.A. manufactured in Japan" Marantz integralaca i receiver-a, nakon propisnog osvežavanja i malo dorade (dvostrki koncentrični elektrolit od 2x12.000 uF/56V Elna se osveže zamenom standardnih kvalitetnijih elektrolita BC Components, dva komada od po 22,000 uF/63V) pa da vidiš i šta čuješ, poprilično se iznenadiš kako to i danas sjajno zvuči, pa čak posrami i neke današnje modele više srednje klase. Nije toliko bitno što danas nema onih delova, ključ je u tome da nema više šefa razvoja iz onih dana, Sid Smith-a, koji je u Marantz-u od osnivanja i kome je serija 1978-1980 poslednji rad, napustio nas je posle toga.

Ako ti ovo deluje kao sumnjiva teza, rado ću ti pozajmiti jedan primerak koji kod mene inače obitava u ormanu jer nemam više soba, zvučnih kutija i korisnika, a ja u alternaciji slušam njegovu stariju braću. Odnesi ga kući i slušaj ga par sedmica pa mi reci šta ti misliš o njemu, a šta tvoji ukućani, koji su čak i formalno kvalifikovani da nešto kažu, mislim na kćeru. Poenta je, ono što je nekada sviralo jako dobro i danas je dobro, mada ne onako izrazito bolje od konkurencije, sada samo bolje. Stoga preporuka takvih uređaja je daleko od besmislene dokle god možeš da ih kupiš na recimo KP ili e-bay. Istina, tu vrstu zvuka možeš i danas da kupiš kao nove proizvode, ali ne po cenama koje si onda mogao da platiš, a danas verovatno više ne možeš - Karan KA-i180 integralac košta negde oko €4.000, što je bar meni previše. Ali da radi sjajno, radi, svaka mu čast, i još na poklon dobiješ i jedinicu ispred specifikacije "80 WRMS" pa to bude "180/250 WRMS u 8/4 Oma". A sigurno ima još slično dobrih modela po svetu, ali po sličnim ili još višim cenama. A to je drugi razlog zbog koga je uputno preporučiti stare ali dobre uređaje, tada su koštali nešto razumno, a danas se sličan kvalitet zvuka plaća 5-10 puta više.

3 hours ago, apexaudio said:

Darlington tranzistore sam koristio samo za AA9 najvise iz prakticnih razloga. Za najjednostavnije pojacalo hteo sam da postedim potencijalne graditelje montaze pobudnih tranzistora na hladnjake. Kako je u pitanju A klasa sa mirnom strujom 1,6A grejanje im ne gine. Ponuda modernih darlington tranzistora je velika, masovno se ugradjuju na primer u Sony 5.1 pojacala i resivere. Mislio sam da ce AA14 biti interesantniji nego AA9 ali prolazi nezapazeno bar na osnovu potenciranja ove price oko upotrebe darlingtona u izlazu. 

Da objasnim za pocetnike kako je stabilisana mirna struja kod AA14. Diskretni komparator ima na jednom ulazu referetni napon 0,7V odredjen padom napona na 1N4148 diodi, na drugom ulazu je pad napona na rednoj vezi dva emiterska otpornika 2x0,22=0,44 oma usled mirne struje izlaznih tranzistora. Kada struja dostigne 1,6A pad napona na 0,44 oma je 0,7V iskljucuje se levi tranzistor i ukljucuje desni koji otvara bias tranzistor koji sprecava dalji porast mirne struje i ona ostaje 1,6A.

Mile, ja samo rekoh što znam. Hajde da dodam i obrnute primere, uređaje koje lično poznajem i za koje smatram da jako dobro zvuče. Prvi primer - Thorens 410 receiver, svira kao pesmica, i pride je baš lepo napravljen, onako nemačli pedantno, nime sečenja krivina. I najbolji koji sam čuo iz Evrope, nemački integralac ASC LV5000, sa po 2x3 Darlingtona na izlazima i odličnim impulsnim strujama. Ta firma je sada nestala, a probila se krajem 70-ih sa magnetofonima 5000, 6000 i 450X (poslednja brojka označava broj tragova, 2 ili 4). Jedna od jako retkih mašina koje je parirala Studer/reVox--u u svtvarno svemu, oni su baš bili Sture-ov košmar. Po mome mišljenju, zvuk im je bio ubedljivji od reVox-a, motori za motanje su bili strogo Papst, jedina konstrukciona razlika je bila u tome što je ASC koristio masivni zamajac preko kaiša za pogon capstana. I nije tajna da su njihove mašine bile direktni naslednic legende tog doba iz Nemačke, Braun modela 1000. I najzad, vrlo cenovno prihvatljiv Kerting pojačavač snae od 100W/4 Oma, sa po dva para TI 142/147 po kanalu, koji je svirao daleko bolje od proseka za njegovu cenu. Da i ne spominjem američki SUMO polaris pojačavač snage.

Odavno tvrdim da nije bitno šta se gde koristi pod uslovom da to što se koristi dobro poznaje i svrsihodno ugradi, od cevi do UHC MOSFET-ova.

Mile, sugeriram ti da izbaciš model nazvan recimo Apex MOD (Multiple Output Device) verziju modela AA9) i recimo 14, za one zbunjene koji bi hteli, ali malo jače po izlazu. Dodaj i eventualne izmene po broju i kapacitetu elektrolita, da zaokružiš info. Da se ništa "ne podrazumeva", nego da se sve zna.

21 minutes ago, vladd said:

... 

Ono sto su mane paralelisanja je kapacitivnost brojnih kolektora prema hladnjaku, odnosno (eventualnom)uzemljenju. I to nije vise 3-5 ili recimo 10 pF, vec 50 do 100pF, a tada se prenose znacajni pikovi...pa posle kriva EDB sto salje suske po gnd-u  

...

Jeste, majku mu, umesto da lepo priznaju da to radi Paja Patak, umesto da mi njih nevine optužujemo. Koliko znam te 1N4007 diode štite pojačavač od povratnih struja sa opterećenja. Ja bih jedno stavio tu 1N5403 diode, dobrano su brze i plus su mrcine, trpe sve i svašta.

13 hours ago, vladd said:

Pa ponekad pozelimo i zvuke iz mladosti  

Mada i SE u A klasi ima svoje specificnosti, iako je najneefikasnija topologija od svih. Red je da svaka  kuca ima po jedno..

Moram da priznam da mi je tesko da se oslobodim predrasude, bolje receno uzidanog animoziteta prema darlingtonima u izlazu.

Verujem da je dobro resenje, ali ostaje taj neprijatni osecaj..

Nikakvo čudo, Vlado, rane verzije Darlingtin tranzistora snage su umele da budu jako nestabilne, što je rezultiralo u spaljenim izlazima. Valja priznati da su tome dosta doprineli Nemci, sa njihovim rešenjima automatski uključene loudness funkcije, uz poznate efekte na zahteve od izlazno stepena i poznatu nepismenost vlasnika, koji nisu prvo pročitali uputstvo za rukovanje, pa nisu ni znali da im je loudness uključen i da moraju lično da to isključe. Grundig je bio notoran po tome, što poslovično tvrdoglave Nemce nije zaustavilo do MNOOOOOGO kasnije, kada je loudness postala funkcijas koja se morala posebno uključiti (na primer, na ASC LV5000 pojačavaču, ali tek 10 godina kasnije).

Drugo, ne znam kako a još manje zašto, Nemci kao da nisu ni pogledali podatke za te tranzistorem koji zbog abnormalnog pojačanja traže malo veće emitorske otpornike, a to bi onda normalno smanjilo moguću disipaciju po paru. To sam shvatio kada me je jedna Koerting pojačavač od 100W/4 Oma sa po dva para TIP 142/147 tranzistora uporno težio da se pregreva uprkos skomnom bias-u. Kada su emitorski otpornici povećani sa 0,22 Om na 0,33 Oma, smirio se i radi i dan-danas (naravno, preračunao sam i ostatak zaštitno kola).  Uzgred, to je atipičan Nemački proizvod jer je potpuno komplemenatar od ulaza do izlaza, što su gajili Amerikanci nikako Nemci.

A da ne mora tako, živi dokaz su radovi pokojnog James Bongiorno-a tada iz firme Sumo, koji su koristi po 4,5 ili 6 parova Toshiba Darlingtona po kanalu, za snage 100-200W/8 Oma, koji su onda, a još uvek i danas, zvučali stvarno izuzetno dobro (najpoznatiji modle je bio Polaris, koji je bio prvi iz te serije).

Lično te potpuno razumem, ni ja ih ne volim i ne koristim jer su za moje zahteve isuviše osetljivi (nežni), kada se traži mnogo ampera impulsnih struja. A vreme je učinilo da se jedna od prednosti Darlington tranzistora, veliki Ft, u ono vreme veći od kasičnih bipolaraca (u ono vreme,10 MHz za Darlingtone prema tipično 4 MHz za standardne bipolarce) A kada mi ša, potpuno izgubio, jer su i oni danas sa Ft od najmanje 30 MHz, a neki se već približavaju i MOSFET teritoriji. A kada mi baš treba veliko pojačanja, recimo u stabilizaciji regulatora, radije složim Darlington od dva bipolarca radi zadržavanja poželjnih osobina bez termičkog preopterećenja.

Sir Oliver

Oko pitanja vredeli navedeni kitovi ojačavača iz Kine - u osnovi, postavio si pitanje koje nema odgovor, jer odgovor podrazumeva da si sve to napravio, slušao i tako poredio. Šema nam svima daje naznaku da bi neki projekat mogao da bude od vrlo dobar do odličan, ali nam ne garantuje da će tako i biti, ma koliko dobra bila. A i da garantuje, ko zna kako bi sve bilo kada bi se neka šema još malo doterala u privatnom aranžmanu. Najzad, celin postaje smislena tek kada se razvuče po celom sistemu. Nagledao sam se inače odličih zvučnih kutija povezaih na mediokritetnu elektroniku, rezultat je mediokritetan zvuk, ili odličnih pojačavača koji traže daleko bolje kutije nego što inače pobuđuju, a rezultat je opet ispod mogućnosti. Iz iskustva ti kažem, jedna jedin drugačija komponenta na putu signala može da dovede to neverovatno velikih pozitivnih (ali i negativnih) zvučnih razlika, to nije priča, to stvarno može da se dogodi.

Čisto kao primeri, zameni obično bedan (ali jeftin) volume pot sa recimo ALPS Blue (koji je realno srednja klasa kvaliteta, a tako i košta) i možeš se naći u zapanjenom stanju šta si sve dobio, ili amo imaš kompenzacione kondenzatore po Mileru na VAS-u, obično vrlo standardnog tipa, sa recimo kondenzatorima od srebrenog liskuna (silver mica, 350 ili 500V) i dosta često te iznenadi koliko više "vazduha" i 3D dobiješ na zvuku. A sada zamisli da taj ALPS Blue pot zameniš sa diskretnim preklopnikom sa 24 otpornika, pa još uzmeš Dale otpornike - to je već bajka šta može da se desi. To je neka vrsta dubinskih zahvata na šemi, na papiru sve je isto, a svira kao nebo i zemlja, ali put do tog cilja može biti poduži i nema garancije, a sigurno će i koštati više.

Poenta je, moraš da budeš DOBRO potkovan znanjem pasivnih delova da bi od jednog standardnog kineskog DIY projekta umeo da izvučeš mnogo više od osovog standarda koji se često i prećutno nudi. A oni često navedu da se nemi projekat oslanja na "modifikovanu šemu firme X", to je tek rizik, da KInezi znaju vše od originalnih projektanata, a znaš da Kinezi jure nisku cenu i strogo standardne delove. Moj savet tebi jeste da izbegavaš takve eksperimente. A ima i beslovesnih laži - naleteo sam na neki pojačavač kršten "KSA" uz navod da se oslanja na Krell pojačaače, što je čista laž koa nema veze sa stvarnosti, sličnosti su samo površinske, imamšemu originalnog Krell-a pa mi je lako da poredim.

Sir Olivere,

JLH je iza sebe ostavio prilično impresivan trag DIY projekata, dobro poznatih nama starijima. Koliko se sećam, poslednji je sa Toshiba IGBT izlaznim tranzistorima, čuo sam samo jedni izvedbu i mogu ti reći da je to baš lepo radilo. Mislim da imam negde tu šemu, moram malo da potražim.

Naravno da za enormne struje, makar i u špicu valja imato i masivno napajanje, potkovano sa jakim trafoom i solidnim elektrolitima i po kvalitetu i po kvantitetu. Srećom, 100 A je vršna vrednost, kontinuelno i 60 A je kao hladne vode. A potencijalnih problema sa zvučnicima će naravno biti, uzmi samo da je traženi konstantan napon 28,3 Vrms, odnosno 100W/8 Oma ekvivalent, pa ako impedansa padne na recimo 2 Oma (što i nije neka retkost), to je već nekih 14,5 A, dodaj i neki fazni pomer i tu si na nedge cirka 20 A. Vrednost većih brojki od te je samo u tome da ako se slučajno i dogodi da povučeš toliko bar znaš da se tvoj pojačavač neće zbuniti, nego će to bez problema obaviti, i dalje bez promene toaliteta (jer ima dobru rezervu). A da li će zvučna kutija to preživeti, to je već stvar projektanta kutije, a ne pojačavača. Pa ne može se sve večito gurati pod nos projektantu pojačavača kao njegov problem, dok se ostali zezaju. I suštinski jedina zaštita je sam zvučni pritisak koji će te kutije proizvditi pri takvim snagama, jer veoma mali broj njih će moći da proizvede (92+20) 112 dB na 1m razdaljine u sobi, a ja ću oštetiti moje bubne opne pri takvim zvučnim udarima, mlazni motor pri punom gasu na 3 m stvara zvučni pritisak od 111 db. Smatra se da pri 110 dB već instinktivno pokrivamo uši rukama da bismo sprečili bol. A kako bi se to dopalo mom komšiluku možeš misliti, ja stanujem u novogradnji sa flis papir "debelim" zidovima.

A što se trajnosti zvučnih kutija tiče, pronađeno je na nekim nezavisnim merenjima da mogu da ispuste dušu i na daleko manjim efektivnim snagama, kada se radi o loše filtriranim signalima sa DAC-a već i na 50 kHz, što mi naravno ne čujemo, ali posle toga ne čujemo više bilo šta ni sa DAC-a, jer nam je spalio visokotonce. Meni je tako stradao visokotonac pobuđivan jednim Marantz DC170 pojačavačem snage koji je pikovao negde ispod 70W, ali je ta snaga tražena od njega na 50 kHz od strane jednog CD čitača firme Technics koje bljuvo gomilu đubreta tako visoko. Moj NAD CD čitač C 565BEE ima ugrađen trostepeni filter na 50 kHz baš da se tako nešto ne bi dogodilo, ja sam sa drugarom furao njegov CD čitač. Taj slučaj je naravno stavio veto na bilo kakve takve probe, posebno kada sam na osciloskopu video spektar u rasponu do 100 kHz, da i ne spominjem nivoe izobličenja u tom regionu. Da je moj NAD bio na mestu izvora, sa uključenim Filterom 1, to se nikada ne bi dogodilo.  Prema tome, zvučnici se mogu spaliti i na relativno manjim snagama, a kamo li na velikim nivoima, pa još širokopojasno.

22 hours ago, vladd said:

Gde ces to da pravis Dejane, trebaju ti tranzistori min 20A kontinualno, da bi na 40V mogli da puste 4A..

Preko 100V, za neku margini i preko 200W, da ne degradiraju previse sa temperaturom.

Kilovatno grejanje da ne spominjem.

Plus da dignes jedno par metara sina za vodove...  

Obzirom na sve obrzire u mom sistemu, 50W/8 Oma je realno dovoljno za normalan rad u kući i sobi u punoj klasi A. Inače se sasvim zadovoljavam sa standardnom klasom AB podignutom na nivo mirne stuje lada se izgube očigledni efekti prelaznih izobličenja (kada se prelazi sa NPN na PNP delove pojačavača), a po mom iskustvu, to se postiže već na nivou izlaza pri strujama od 300 mA, možda malo više (zavisi od konstrkcije), kod mene se to dešava na 400 mA, pa ga ja navijem na 150 mA po izlaznom paru, što daje ukupnu struju za 4 para od 600 mA. To opet daje 3/6 W u 8/4 oma. Po mojim merenjima, sa time se u sobnim uslovima i mojim relativno efikasnim kutijama, boravi oko 95% vremena u čistoj klasi A, i više nego dovoljno. A ostatak rezerve snage do nominalnog izlaza od 200W/8 Oma sedi tu kao čista rezerva za neki neočekivani signal pod bitno gorim uslovima (niža efikasnost uz drastično veće fazne pomere) kada prošetam amp negde drugde, kada mi eventualno zatrebaju udarne struje od 100A (što mi se do danas nije desilo). I neka priča ko šta hoće, ali obilje snage je majka Janja za reprodukciju čak i najvećih tranzijenata na koje sam do sada naišao tako da grune kao treba ali da se tonalitet ne menja, naprosto je glasniji od proseka.

Mile, nije da zakeram, ali moram da pitam - postoji li verzija ovog projekta sa malo većim napajanjem, od recimo +/- 40V, ili tu negde, za malo veću izlaznu snagu od recimo 50W/8 oma i čistoj A klasi? Sa koliko izlaznih parova?

2 hours ago, BokiTokiVoki said:

Uzeta ta kutija u varijanti br. 3.  Uživo - pa to uopšte nije loše. Izrada, izgled i funkcionalnost. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Promenio izlazne, sa MJE2955T/3055T i odvrnuo trimer. Sada je pad napona na emiterskom otporniku od 34 Ohma 1,2 V, dakle mirna struja 35 mA, i greje se to. Ići će i bakarna traka za termičko sprezanje sa drajverskim, ali i po mali AL hladnjak na izlazne.

Priložene slike namerno odabrane da prikazuju oobe kolor šeme, klasičan eloksirani aluminijum, i crno eloksriani aluminijum. Nije tajna da crna verzija pomalo aoscira na Snasui dizajn iz 70-ih godina, ja sam ga obožavao (na primer, AU-7900), ali eto, neka svako bira šta mu se više dopada.

Kutije od firme "Mali" iz Slowenije, SVE oko prednje ploče, izrade i obrade by Maestro Leonardo, samo je koliko se sećam gravuru radio jedna majstor tu kod Vukovog spomenika, momak je inače odličan, sa prvoklasnim radom i veoma razumnim cenama. A kada sam se već oko svega potrudio, ma neka bude gravirano pa nek' ide život, kad je beg bio cicija?

Ideja mi je bila da dobijem odlične pojačavačke blokove, da bih kasnijim dodavanjem relejnog selektora i aktivnih bafera dobio mogućnost većeg broja ulaza, čime bih pretvorio ovo u propisan predpojačavač, jer je faktički sve ostalo isto i provereno i poznato radi. Oba pota (volume i balans) au ALPS Bčue potovi. Trenutno parim 2SK170 FET-ove za Borbely tip bafera, srećom imam ih preko 60 komada, viže nego dosta, a za glasnost, imam jedan diskretni pot sa Dale otpornicima viskoe preciznosti, a bogami i cene. Izvodi za pojačavače snage treba da budu duplo vezani paralelni, ima ovo i više nego dovoljno snage.

Slike 1 i 2 verzija za FRT/MOSFET amp, sa BJT tranzistorima izgeda potpuno isto.

Slike 3 i 4 verzija sa cevima, i dalje dual mono, sa duplim tarofima i stabilizatorima.

Kao što se na prve dve fotke vidi, poluprovodničke verzije traže ukupno 6 hladnjaka, jer faktički rade u čistoj klasi A u punom radnom opsegu. Plave kantice od elektrolita su Fisher & Tausche elektroliti od po 4.700 uF/40V, sa kojima pojačavači bez problema pobuđuju normalne zvučne kutije od 8 Oma u sobi, naravno do granice napajanja koja je relativno niska na +/- 15 V. To može jer su izlazni tranzistori od po 50W, namanje 8 A i jer poseduju te hladnjake. Fazni pomer polupovodničkih modela ima nagib četvrtke manju od 5 stepeni na 20 kHz, naponski slew rate je veći od 50 V/uS i mogu istovremeno da pobuđuju par slušalica 30-100 Oma i linijski izlaz za pojačavač snage (što cevni ni teorijski ne može bez značajnog pada izlaznog napona, on ide manje na snagu a više na kvalitet pobude samo jednog ili drugog).

4 hours ago, BokiTokiVoki said:

Pitanje.

Koliko na sve može da utiče kvalitet drajverskog BD139 ? Da li da jurim "neki dobar original" ?  Ima ih sa različitim strujnim pojačanjem 40, 63, 100.

Da li neki drugi drajverski tranzistor ? Od BD139, na Farnell izlista 11 modela od 4 proizvođača.

FAIRCHILD SEMICONDUCTOR (5)

MULTICOMP (1)

ON SEMICONDUCTOR (2)

STMICROELECTRONICS (3)

 

Boki, aki na samom izlazu koristi tranzistore koji imaju pojačanje od 50 ili više, a to je ogromna većina kandidata za to pesto, ne treba t BILO kakav BD tip, standarddan BC 639/640 ti je i više nego dosta. Ali će ti trebati bar tri hladnjaka, po jedan za  i - shunt napajanja i po jedan za itlazne stepene svakog kanala, koji će disipirati recimo po 130 mA/15V, što je oko 2-2,5W, što već podrazumeva nekakvo hlađenje.

Moje rešenje - kutija poručena kod firme Mali iz Slowenije, prdenja ploa i posebno dugmad Leonardo. Dual Mono verzija, dva 50 VA torusa, dva shunt napajanja, filterski elektroliti za napajanja 2x4.700 uF Fisher & Tausche, vervo kontroleri na bazi LM 411 op ampova, ulazni dif. parovi JFET by Tshiba, izazi na IRF MOSFET-ovi. Damping faktor > 100:1 za sluške od 32 Oma, 20-20.000 Hz.

Uz svo poštovanje svih, ja bih ipak prvo napravio elektroniku pa onda jurio kutije. Ako sve ostalo propadne, uvek je tu naš Grand Master Leonardo da ti napravi bonbona kutiju po meri od aluminijuma.

Borise, objasni šta znači da bude "jeftino", to je veoma rastegljiv pojam. Kreće se od upotrebe jednog dual op ampa i to je to pa do potpuno diskretnog uređaja na bazi trantistora, FET i/ili MOSFET-ova, ili cevi. Srednji put bi ti bio upotreba op ampa kao ulaznog stepena i VAS-a sa dodatim strujnim pojačanjem. Poenta je da podesiš izlazni deo tako da troši oko 100 mA bias struje (John Curl koristi 130 mA), jer u tom slučaju celina radi u čistoj klasi A u celom opsegu snage, što bar ja smatram veoma poželjnim. Ne mora biti bog zna kako skupo, ali može da bude konačno rešenje, jednom napraviš i to je to, posle godinama uživaš. I plus imaš mogušnost da sve to podesoš prema potrebama slušalica, dakle i prema poznato nezgodnim sluškama kao što su recimo AKG, itd.

Moj savet tebi je da dobro razmisliš o tome šta tačno hoćeš, pa da vidimo šta ćemo. Na primer, ako hoćeš na bazi op ampova, mogu da ti dam AD 818 (single) ili 828 (dual), imam par zgodnih izlaznih tranzistora (Motorola/ON Semi 2MJL od po 200W koje možemo upariti, a možeš se zadovoljiti i sa MLJ 15029/15030 50W kojih ima kod nas, mislim da imam i dva odgovarajuća hladnjaka, itd. Treba da se opredeliš da li hoćeš jedno napajanje za oba kanala ili ideš do kraja sa Dual Mono koncepcijom, ili ideš do ludila kao ja sa Dual Mono kocepcijom Shunt regulatora i cevi. Ako ideš na tranzistore, možeš da ideš u AC verziji (sa veznim elektrolitima) ili u DC (servo) veziji bez ikakvih veznih elektrolita.

Sada sedi i lepo razmisli i odluči se u kom smeru ideš.

Zlatko,

Razmisli i o tome da dobiješ custom alu dugmiće, za 4 ili 6 mm ose, širina i dubina po tvom zahtevu, od  Grand Master-a Leonarda. Zoki je meni napravio nekoliko takvih dugmića različitih dimenzija, od prirodnog aluminijuma koji su peskirani, tako da imaju prelepu malo matiranu površinu i ni najmanje nisu džu-džu tipa, naprotiv. Ako se dobro sećam, pre par godina su koštali €6 komad za manje i €8 za veće (volume, itd). Od punog aluminijuma, bogami dobro teški i retko masivni. Jeste skuplje, ali kvalitet kupovnih se ne može ni porediti sa njima. Strogo High End klasa. Toplo preporučujem ko hoće vrhunski kvalitet. Kupiš, montiraš i to je to za vek i vjekov.

14 hours ago, silentbob said:

Odlična osnova za dijerisanje

 

https://m.kupujemprodajem.com/No-Name-43652566-oglas.htm#mhs0-1488996096256

 

Može biti, ali to je pojačavač snage, nedostaje još preamp, a najjeftiniji i po mome mišljeju na ba mnogo dobri preampovi koštaju od €5o pa nagore.

Da već ne koristim pojačavač snage od 200W/8 Oma sa impulsnim udarima od 100 A, ja bih verovatno napravio ovaj u nešto smanjenom obimu, recimo 4-6 izlaznih parova i napajanjem od recimo +/- 60V, meni dosta jer imam relativno efikasne zv. kutije, koje eu koliko ja znam najlakše opterećenje za koje ja znam (nominalno 8 Oma, minimalno 6,5 oma, najveći fazni pomer -25 stepeni, 92 dB SPL/2,83V/1 m).

Mile, svaka čast na izboru izlaznih tranzistora, verujem da je to najbolje što se danas može dobiti u slobodnoj prodaji. Motorola/ON Semi je zakon za jake tranzistore, tu su Japanci još ovek iza njih.

Osnovni problem jakih pojačavača jeste jedno osnovno nerazumevanje kod korisnika. Ljudi misle da samo zato što je pojačavač jak mereno po nazivnim watt-ima da ga sada treba i koristiti tako, što je besmislica. Logika velike snage bi trebala da bude "imam veliku snagu ne zato da bih dambaro kao lud, nego zato što ako može više, lakše će se izboriti sa realnim manjim potrebama". Drugim rečima, nije stvar u velikom naponu na izlazu, nego u mogućnostima isporuke velikih struja kada i ako zatrebaju. A to ne mora nužno da bude podržano velikim svime unutra, dobar izbor izlaznih tranzistora može mnogo toga da reši i bez masivnosti, ali u svakom slučaju, sa više njih u seriji/paraleli. Primera radi, test opterećenje koje koristi Nelson Pass za recimo 100W/8 oma nominalno se neće zadovoljiti sa nominalnih 7,07 A struje za 4 Oma,  već će tražiti negde oko 12 A u stvarnosti, a to se više ne može pouzdano dobiti iz jednog para. Možda će u pikovima i isterati to, ali garantujem da će doći do promene boje zvuka pri špicevima, a o pobudi još nižih impedansi kao što je 2 Oma nema ni razgovora. Očigledno, ja u celosti podržavam Miletovu logiku snage i kako je steći.

Izvini, ali pojam "slew rate" podrazumeva samo uzlaznu ivicu, o izlaznoj se stara "settling time", kao što im i nazivi jasno pokazuju. U prvom slučaju 10-90% raspoložive snage, u drugom sa 90 na 10% izlazne snage.

Druga podela, u praksi jako retko deklarisana, nije samo naponski deo (voltage slew rate), nego i strujni (current slew rate), koji se izražava u A/uS. Možeš misliti na šta liči strujno merenje pa se malo ko usuđuje da ga i navede, iako je to čak i bitnije od naponske specifikacije. U praksi sam ga video kod recimo Siemens Sikorel serije elektrolita, navedne kao 100 V/uS i 10A/uS. Nikada nisam video ni slične specifikacije kod japanskih elektrolita bilo koje klase cene. Zbog toga i smatram japanske elektrolite pretežno šminkerskim modelima, iako nema spora da imaju i zaista jako dobrih modela (na primer, Elna Cerafine, Black Gate, Os Con, itd,).

Slažem se da u stvarnosti vreme opadanja UVEK traje makar malo duže nego vreme uspona. Tu onda merimo vreme i nagib četvrtke u odnosu na 0 stepeni, pa kada postignemo manje od 5 stepeni, srećni smo jer se to po konvenciji uzima kao prag čujnosti. Harman Kardon je dosta radio na tim stvarima, prekopaj malo njihove sajtove, ima priče o tome, ali i o tome kako treba istrenirati uho za poređenja više uređaja između njih. Baš zanimljivih stvari.

On ‎23‎.‎4‎.‎2016 at 11:07 AM, vladd said:

To je vrloozbiljno koncipirani integralac, sa par sitnih ogranicenja, po meni za nijansu skromnijeg slu rejta, sto eliminise gluve zvucnike i tesku energetiku u skretnicama za pristojan rad.

Uz obracanje paznje na doticna ogranicenja, to pojacalce sasvim pristojno radi.

 

Dodavanje bafera je svakako prevazilazenje strujnih ogranicenja, ako se naravno ne pogorsaju dobre osobine.

 

Nego su i diyeri zivi ljudi, kada uzmu jeftinu komponentu, jeftino se i ponasaju prema njoj...

 

Vladdo, ako smem da primetim, (pre)često problem nije u slew rate-u (10-90% snage) nego isto to u obrnutom smeru, settling time (90-10%). Neverovatno veliki broj uređaja pada baš ovde, jer mu karakteristima brzine nije simterična, u idealnom slučaju treba da bude jednaka u oba smera, ili da razlika bude sto manja. Ta tehnologija je već odavno pečena na Analog Devices op ampovima, a sada i drugde, gde je vreme smirenja ponekada manje od 0,01%. Ko zeli da mu se membbrane na zvučnicima slobodno kreću i kada je udar prošao, to samo muti tonsku sliku.