grozni

finito
 

Natrcah na clanak sada, da nije tuzno, bilo bi smesno. Kako se postaje direktor Sterijinog pozorja... recept dat od strane istog malopre pomenutog...
Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima i tako je počela moja neraskidiva saradnja sa ovom institucijom“ rekao je za naš portal, Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja. Do svoje funkcije je došao isključivo dugogodišnjim zalaganjem i radom a ne partijskom opredeljenošću, što danas predstavlja pravi raritet, pravi primer osobe, koja treba da bude na čelu javne institucije. Pričali smo sa njim o tome kako je došlo do njegovog angažovanju na ovom značajnom festivalu, o neiscrpnoj ljubavi prema pozorištu i jubileju koje pozorje ove godine slavi.
sledi razvojni i profesionalni put
Pre dvadeset godina, prilikom održavanja okruglog stola Sterijinog pozorja, odvažio sam se da postavim pitanje iz publike. Moja detaljna analiza jedne predstave se svidela nekim čelnim ljudima, pa su nakon toga usledili učestali pozivi od Saše Milosavljevića da učestvujem na tim događajima. Imao sam izuzetne mentore, između ostalih, Darinka Nikolić, Vlada Kopicl, Dejan Pejčić, Sveta Jovanov, koji su moj put ka Steriji oblikovali na svojstven način. Prvo angažovanje je bilo kada sam počeo da pišem za Bilten o predstavama pozorja mladih, potom ´99. godine odlazim u redakciju časopisa „Scena“. Poziv na mesto direktora festivala desio se 2005. godine i od tada do danas sam sa malim izmenama u funkcijama koje sam obavljao, prisutan u ovoj instituciji i na to sam veoma ponosan.
Vi ste jedan od retkih ljudi, koji je na čelo javne institucije došao bez političkog uplitanja. Kako ste uspeli u tome?
Da, ja nisam član ni jedne političke opcije, stranke, i ono što mene jedino zanima, jeste pozorište i dramaska književnost! Bavljenje Sterijom kao i savremenom srpskom dramom i pozorištem, bilo je verovatno prepoznato kao smisleno, kada su me pozvali da se angažujem u instituciji Sterijinog pozorja. Iskreno se nadam da će se takav trend zapošljavanja po umešnosti a ne po pripadnosti neke političke strukture, primenjivati u širem smislu, jer je to jedini put ka uspehu!
Nigde ne napisase sta je covek stvorio, napisao, odglumio, koje su mu  reference...
Strasno.  Pa se pitamo zasto je Sterijino pozorje takvo kakvo jeste, zasto Beogradski jazz festival odlazi u k..ac, zasto .... Gde li pronalaze ovakve stetocine
 
 
 

27.05. 2017. Sterijino Pozorje, Tena Štivčić - Tri Zime, HNK Zagreb, režija Ivica Buljan
Od devedesetih kada je Jugoslovenski kulturni prostor, razbijen zajedno sa državom, retka su gostovanja pozorišta iz Hrvatske.. u međuvremenu, kao i kod nas, i tamo su se pojavili novi, talentovani dramski pisci poput Tene Štivčić, čije se praizvedbe dramskih tekstova (poput Biljane Srbljanović) dešavaju u inostranstvu (praizvedbu Tri Zime je izvelo Kraljevski Nacionalni Teatar u Lonodonu 2014) pa tek potom u Hrvatskoj.

Tena Štivčić je napisala sjajnu savremenu dramu u kojoj prikazuje jednu porodicu tokom tri zime 1945, 1990 i 2011.. za tekst bi cmo rekli da je hrabar, pošto kod nas, ovakve drame ne nalaze put do pozorišnih scena, pogotovu ne u našem Nacionalnom Pozorištu, u kom su i dalje na sceni nacional - romantični tekstovi (poput Velike Drame), i nema mesta za prikaz društva u današnjem trenutku.. Tekst je pitak, živ, nekako lagan iako bavi teškim temama poput Ustašva, Blajburga, novog početka u starim zauzetim bogataškim kućama 45. tranzicije društva iz nacional - romantizma u nacional - šovinizam 90. do devastiranja društva pljačkaškim tajkunskim privatizacijama, otimačinom i sveopštim moralnim posrnućem, zabeleženum u 2011. Štivčićeva je izvanredan predstavnik druge Hrvatske, one koja vidi šta se dešava i ne libi se da to glasno i kaže.. na momente iz njenog teksta se razaznaje Krležina senka (atmosfera je na momente bliska onoj u Pijanoj Noći 1918, a dijalozi imaju sličnu žestinu kao u Vučjaku), ali ona ne prevladava, tu je kao temeljac neke sasvim nove teme..
Režiju Ivice Buljana sam imao priliku da gledam 2015, njegov Vučjak je izveden u SNP.. bio je to naglašen, adrenalinski Vučjak, na momente i sasvim svesno histeričan, trajao je 4 sata i zahtevao visoku koncentraciju, kako ansambla, tako i publike.. u Tri Zime je režija mirnija, tečna.. vremena se prepliću, nižu se na sceni, označena brojevima 1 - 3 svojevrsnim semaforom u pozadini, kojim reditelj potencira formalnu razliku, pošto je suštinska manje uočljiva.. sazreo je Buljan tokom dve poslednje godine, postavio se u funkciju teksta i dopustio glumcima da se iskažu.. videh ga kako stoji sa strane i gleda reakcije publike..

Ansambl HNK je bio maestralan i to svi.. nije postojala slaba karika.. Ksenija Marinković i Dragan Despot su bili fenomenalni, Ksenija je svakim izlaskom na ogromnu scenu SNP, namah zavladala njom, bez obzira da li izgovara tekst ili iznosi ručak.. 
aplauz je bio veoma dug, čak toliko da su čini se i glumci bili iznenađeni njegovim trajanjem, bilo je tu i obostranih osmeha i suza, uspostavilo se razumevanje, bili su "naši" barem onoliko koliko su to bivali onomad, u prošlom veku pre nego što smo razbijeni i devastirani..
Scena Jovan Đorđević nije sjajna za predstave koje nisu pravljene za nju, sala je velika, bio sam daleko pa je dragocen tekst drame koji je štampan u programu predstave koji sam u pauzi uspeo da nabavim.. publika - festivalska, mešavina blaziranih skorojevića, facebook - instagram dopisnika(ca), Mira Banjac, Teofil Pančić i zaposlenih u Javnim preduzećima i Pokrajinskim organima koji dobijaju karte za dž (i srećom se ne vrate u salu posle pauze)
Odlična predstava, daje se sutra u JDP, ko je bude video, neće se pokajati

i morao sam da postavim sliku "kolege" 

Nesto sto ne ide uz standardnu opremu sa Quad 33 i Quad 303, ali je itekako korisno, potrebno.
Sada samo off/on volume pot na pream-u i pale/gase se oba uredjaja uz samo jedan strujni kabl. 
Takodje, jedan "krsteni" 4 PIN - 4 PIN kabl za audio konekciju na relaciji preamp/amp.
@paja959 - Thnx.
 
 
 

ZF nikad nisi imao ovakav zvuk. Odno djavo salu, kad se Eci i ja slozimo.... Tu je neki gadni mambo dzambo. OPASNO,  OPASNO  svira. Scena iza zvucnika, definicija dobra, nema agresivnosti, intrige kolko oces. Zvuk bas kako treba.... miran a ekspresivan....Milina bila. Bravo za magijanje oko zvuka. Pozdrav

Ne pljujem strare DAC-ove ( slazem se ni moj nije najnoviji, naprotiv), nego primitivizam i imam ja najbolje i  ima li ko bolje pricu. Samo se o tome radilo.     Treba li opet slika lavica, ima ih dosta na netu.

Ne pljujem strare DAC-ove ( slazem se ni moj nije najnoviji, naprotiv), nego primitivizam i imam ja najbolje i  ima li ko bolje pricu. Samo se o tome radilo.     Treba li opet slika lavica, ima ih dosta na netu.

Do 500 EUR second hand - moj izbor:
1. M2Tech Young 1st gen.
2. M2Tech HiFace EVO usb/spdif + M2Tech HiFace EVO DAC 1st gen.
3. ???

ZF nikad nisi imao ovakav zvuk. Odno djavo salu, kad se Eci i ja slozimo.... Tu je neki gadni mambo dzambo. OPASNO,  OPASNO  svira. Scena iza zvucnika, definicija dobra, nema agresivnosti, intrige kolko oces. Zvuk bas kako treba.... miran a ekspresivan....Milina bila. Bravo za magijanje oko zvuka. Pozdrav

od Daft Punka preko Rolling Stones, Golden Gate Quartett, pa Mozartovog D-dur divertimenta...
...milina...

Eleni Karaindrou - David

Stari poznanik.
Mislim da si slusao ovo kod mene vec sa CD ( nema na LP, jbga ), ali nije na odmet ovde pomenuti.
Btw, taman si mi dao input sta da pustim u ovo tmurno jutro.
Trojka iz Japana ( obrati paznju na njih ), bez Silvijana koji je tek posebna prica i bice jos o njemu kada bude preslusavan ( ponovo ).

ovakonekako, nacrtano brzinski

Cifarnik&Montaža by Alex.
Bio je malo sex uraditi ovaj retro ampermetar, naime datira ravno iz 1945-e. Tako barem kaže godina na cifarniku.
Sav je u staklu, napravljen je tako da je vodonepropusan, hermetički zatvoren, čak i kutija u koju je sve bilo zapakovano. I tako sam ga obrtao, okretao, kako da ga otvorim, prednje staklo je nekom materijom (žutim) nalepljeno na ostatak. Pomislih, ako je ovo neka smola isl. ko zna da li ću uopšte uspeti da otvorim.... ikad. Krenem da ga ljuštim nožem, ono neki metal, oksidirao pa žut. Pogledam opiljke, pomislim, jao majko, ovo bre vojni instrument, ko zna koju su smešu metala koristili tamo 45-e, saću se otrujem možda je živa jao, umireeem, aaaaaaa
Međutim metal mi najviše zaličio na kalaj, lako se ljušti, mek... probam lemilicom, op! Topi se.
Kada sam skinuo front plate od stakla pomirisao sam unutra, onaj staaaaari miris bakelita i retro laka...........
Polako sam skinuo onaj plate (cifarnik), op na skener, pa u Corel (jbg, to mi je posao već 13 godina), odnesem na laser, plexi providan 1.5mm. Providan je imao samo u tom trenutku, može i beli, nebnitno sad... Može i karton jbg.
Morao sam malo da korigujem udaljenost skazaljke čime sam, nespretno, s*ebao kompletan mehanizam, jao majko retard platio lep vintage instrument 1000din i sad gas sjebo aaaaaaaa
Međutim vratio sam strpljivo i polako sve na mesto, kretni kalem, pomerio skazaljku da umetnem plexi, cifre sam ofarbao crnim akrilom tamo gde je gravirano, i to je to. Posao 3h, sveukupno.

nema ni tepih

Pogledati ZF snagas, ECi vrteska, Impuls svasta..... Bogami ni Jug Srbije ne zaostaje.....i tako.... Toliko

Efalavi
Nije mala spravica... Unutra neki kondij onaj fensi starinski, al šteta nema dva.
 

nisam pri tom pominjao da li mislim na veliko- ili malosrpsku proizvodnju robe ili usluga.
Mislim da smo nenadmašni jedino u objašnjenjima zašto nešto NE može ili zašto nešto NE radi ili zašto nešto NIJE urađeno kako treba.

Samo je stvar odluke. Woland je u pravu sto se tice izvora flaca. Razlika se cuje ide li sa NAS-a direktno il krzz njegov Marantz. Nisu to neke velike razlike, ali ih de facto ima. U svakom slucaju treba se orijentisati na CD ili gramofon pricu. Ako se orijentises prema cd-u ( a ti definitivno jesi na toj strani), onda brate kupujes CD originale za kolekciju, a flacove il sta vec slusas dok ne uzmes krsten CD. Isto i sa plocama. Ja sam se orijentisao na gramofon stranu, flacovi mi sluze za informaciju ( bog da pozivi Rutraker, sit sam se naslusao muzike), a kad se istresem za plocu, znam sta uzimam i nema zajeba. Uz dobar DAC briga te sta je. Na zalost, gomila izdanja koja mi se svidjaju, nisu nikada izdata na ploci. To je razlog sto sam se istresao za DAC i napajanje. Na kraju ono ipak sto najvise boli. Ako puknes vec pare za opremu, pa pukni i za originalne medije, bila to ploca il CD.  U medjuvremenu slusas u zdravlju i veselju flac, dok ne nabavis original. Na koncu niko od nas nema love da odjedared kupi sva  izdanja koja zeli. Ako neko kupi skup auto, ne treba da mu stavlja polovne gume. Ako mu i stavi onda ne treba da kuka sto mu na 100 km trese il sta vec.
Jos jednom bog da pozivi rutraker.

Samo je stvar odluke. Woland je u pravu sto se tice izvora flaca. Razlika se cuje ide li sa NAS-a direktno il krzz njegov Marantz. Nisu to neke velike razlike, ali ih de facto ima. U svakom slucaju treba se orijentisati na CD ili gramofon pricu. Ako se orijentises prema cd-u ( a ti definitivno jesi na toj strani), onda brate kupujes CD originale za kolekciju, a flacove il sta vec slusas dok ne uzmes krsten CD. Isto i sa plocama. Ja sam se orijentisao na gramofon stranu, flacovi mi sluze za informaciju ( bog da pozivi Rutraker, sit sam se naslusao muzike), a kad se istresem za plocu, znam sta uzimam i nema zajeba. Uz dobar DAC briga te sta je. Na zalost, gomila izdanja koja mi se svidjaju, nisu nikada izdata na ploci. To je razlog sto sam se istresao za DAC i napajanje. Na kraju ono ipak sto najvise boli. Ako puknes vec pare za opremu, pa pukni i za originalne medije, bila to ploca il CD.  U medjuvremenu slusas u zdravlju i veselju flac, dok ne nabavis original. Na koncu niko od nas nema love da odjedared kupi sva  izdanja koja zeli. Ako neko kupi skup auto, ne treba da mu stavlja polovne gume. Ako mu i stavi onda ne treba da kuka sto mu na 100 km trese il sta vec.
Jos jednom bog da pozivi rutraker.

Samo je stvar odluke. Woland je u pravu sto se tice izvora flaca. Razlika se cuje ide li sa NAS-a direktno il krzz njegov Marantz. Nisu to neke velike razlike, ali ih de facto ima. U svakom slucaju treba se orijentisati na CD ili gramofon pricu. Ako se orijentises prema cd-u ( a ti definitivno jesi na toj strani), onda brate kupujes CD originale za kolekciju, a flacove il sta vec slusas dok ne uzmes krsten CD. Isto i sa plocama. Ja sam se orijentisao na gramofon stranu, flacovi mi sluze za informaciju ( bog da pozivi Rutraker, sit sam se naslusao muzike), a kad se istresem za plocu, znam sta uzimam i nema zajeba. Uz dobar DAC briga te sta je. Na zalost, gomila izdanja koja mi se svidjaju, nisu nikada izdata na ploci. To je razlog sto sam se istresao za DAC i napajanje. Na kraju ono ipak sto najvise boli. Ako puknes vec pare za opremu, pa pukni i za originalne medije, bila to ploca il CD.  U medjuvremenu slusas u zdravlju i veselju flac, dok ne nabavis original. Na koncu niko od nas nema love da odjedared kupi sva  izdanja koja zeli. Ako neko kupi skup auto, ne treba da mu stavlja polovne gume. Ako mu i stavi onda ne treba da kuka sto mu na 100 km trese il sta vec.
Jos jednom bog da pozivi rutraker.

iznivelisao gramofon, podesio visinu subtanjira, vrtim Jarrett-a, zvuči
s t r a h o v i t o!!!
 
 
P.S. poslao upit Kuzmi za kupovinu tri okrugla kaiša. Neće skoro iz kuće Stabi MkII...