DuleJ

Khadas Tone board
 
https://www.khadas.com/
 
Da li neko ima iskustva sa ovim DAC-om (link iznad) koji po svemu sudeći ima veliki potencijal za raznorazne nadogradnje i diy varijante. Stvar je relativno nova od pre manje od godinu dana Ii digla je veliku prašinu u digitalnom audio svetu. Može biti da će ovo biti ubica mnogih DAC-ova. Cena ove pločice je oko 100$.
Uskoro mi stiže jedan. Trenutno je nestašica na svetskom tržištu.
Merenja od veoma eminentnih čika (Amir) za ovaj DAC se mogu naći na:
link:
https://www.audiosciencereview.com/forum/index.php?threads/review-and-measurements-of-wesiontek-khadas-tone-board-dac.4823/
 
Izvinjavam se ako ova tema već postoji nisam stigao da pregledam forum.

Hm.. zanimljivo je da i Ozren Bilan na jednom mestu navodi da nije verovao da napojni kablovi mogu da imaju veze sa kvalitetom zvuka. Međutim ispleo je napojne i čuo je razliku u odnosu na fabrički. Probao sam kabal po njegovoj recepturi stim što sam dodao oklop od bakarne pletenice i aluminijumsku foliju. Oklop spojen sa zemljom na štekeru, a na drugoj strani nije nigde.
Ono što je i moje iskustvo, zvuk šuma na pojačalu kada se odvrne do kraja, bez puštenog signala sa izvora, je bio manji nego kod fabričkog kabla. To je čisto u smislu jačine zvuka šuma koje je moje uho registrovalo. Što se tiče drugih karakteristika kada je signal normalno pušten, one spadaju u domen ličnog suda... psihoakustike

Veliko hvala!
Kada budem uporedio ranije uradke kablova sa ovim narandžastim kablom rado ću podeliti iskustva na forumu. Naravno unapred se ograđujem da su slušni utisci lični i na mom sistemu u mojoj sobi! Bilo fi fino, u slučaju da je neko poredio ove narandžaste kablove sa nekim drugim diy kablom, da podeli iskustva.

Poštovanje svim članovima foruma!
Zainteresovali ste me za ove turske narandžaste kablove. Voleo bi da ih isprobam. Upravo ovih dana švasujem neke kablove za zvučnike i inteRkonekte. Na netu nisam našao onlajn prodaju ovih narandžastih kablova, osim na jednom mestu gde ih prodaju za preko 600 din metar, što je bezobrazluk. Da li bi neko bio ljubazan da kaže, ako zna, gde bi ovi narandžasti kablovi mogli da se naruče preko neta (onlajn ili preko telefona), odnosno pouzećem. Do pre nekih mesec dana nisam uspeo nigde da ih nađem. Tada je bila informacija da u Blulajnu ne šalju po porudžnini u unutrašnjost. Po ovom vremenu je malo nezgodno doći do Beograda za par metara žice.
Uporedio bih ove narandžaste sa kablovima koje sam predhodno napravio po recepturi Chris VenHaus-a od Cat5 kablova i kopiju Pulse-XminiS.
Uklučio bih se u pređašnju diskusiju opaskom da pre slušanja kablova treba prvo baždariti uši, odnosno slušni aparat. Po mogućstvu treba što češće ići na koncerte akustične muzike i to ako je moguće neamplificirane, pamtiti osećaj pa porediti sa zvukom kod kuće. Ne moraju biti iste muzičke numere, ali je bitan zvuk instrumenata pojedinčno. Onda digitron u ruku, šeme, lemilicu, kablove, otpornike, kondove i testeru pa udri. Uvrći, zavrći, pleti, vadi, stavljaj, švajsuj, lepi  i čulji uši. E, onda sledi umetnički dojam, furnir, lak itd… Ili spremiti novčanik pa u radnju po sistemu ima se može se…. (I tata bi sine )
Što se tiče razlike zvuka u kablovima i svega ostalog čuju se. Ne ulazim u to da li je nešto bolje ili gore ali evidentno se čuje. Naravno treba uzeti u obzir psihologiju i medicinu, kao i to da svi ne čuju isto kao što svi ne vide boje sasvim isto (naravno razlike su male ako se izuzmu daltonisti i slabovidi). 
    Osvrnuo bih se na pomen jednog diplomskog rada sa ETF-a iz 1986.g. o uticaju kablova na kvalitet zvuka. U stručnost autora u domenu elektrotehnike ne sumnjam. Međutim auror je u svom radu ušao u oblast psiholoških testova. Upitno je koliko su ti testovi bili merodavni što se tiče domena nauke koja se zove Psihologija. Postavlja se pitanje da li su svi ti testovi pomenuti u radu izvršeni tako da su se ispoštovali svi principi naučnog eksperimenta, odnosno metodologije (sa kontrolnom grupom).
Bitna je stvar i soba za slušanje. To je možda i najveći problem zbog raznih ograničenja koje svi mi imamo. Retki su primeri da neko kada pravi kuću pravi posebnu sobu za slušanje muzike ili kupuje stan koji u projektu ima sobu za tu namenu. Moj prvi gramofon Hitači ht324mk2 sam kupio davnih 80-tih (zarađen istovarom džakova cementa na stovarištu preko omladinske z.) od poznanika audofila (Koleta Kilibarde iz KV) koji je praveći kuću još u to vreme (kraj 70tih početak 80tih) napravio specijalnu oveću odgovarajuču pravougaonu sobu za slušanje muzike. Samo uređaji, ploče i fotelja.
Pa majku mu .….. i pravljenje sobe za slušanje muzike prilikom zidanja kuće je neki diy.
Ovo je moj prvi post na forumu. Nisam baš vešt u ovoj vrsti komuniciranja iako sam kompijutersiki dinosaurus (još od Spektruma, Atarija itd..). Švasujem lemilicom i režem testerom jako dugo iako nemam veze sa elektrotehnikom i stolarijom donekle.
Pozz!

Poštovanje svim članovima foruma!
Zainteresovali ste me za ove turske narandžaste kablove. Voleo bi da ih isprobam. Upravo ovih dana švasujem neke kablove za zvučnike i inteRkonekte. Na netu nisam našao onlajn prodaju ovih narandžastih kablova, osim na jednom mestu gde ih prodaju za preko 600 din metar, što je bezobrazluk. Da li bi neko bio ljubazan da kaže, ako zna, gde bi ovi narandžasti kablovi mogli da se naruče preko neta (onlajn ili preko telefona), odnosno pouzećem. Do pre nekih mesec dana nisam uspeo nigde da ih nađem. Tada je bila informacija da u Blulajnu ne šalju po porudžnini u unutrašnjost. Po ovom vremenu je malo nezgodno doći do Beograda za par metara žice.
Uporedio bih ove narandžaste sa kablovima koje sam predhodno napravio po recepturi Chris VenHaus-a od Cat5 kablova i kopiju Pulse-XminiS.
Uklučio bih se u pređašnju diskusiju opaskom da pre slušanja kablova treba prvo baždariti uši, odnosno slušni aparat. Po mogućstvu treba što češće ići na koncerte akustične muzike i to ako je moguće neamplificirane, pamtiti osećaj pa porediti sa zvukom kod kuće. Ne moraju biti iste muzičke numere, ali je bitan zvuk instrumenata pojedinčno. Onda digitron u ruku, šeme, lemilicu, kablove, otpornike, kondove i testeru pa udri. Uvrći, zavrći, pleti, vadi, stavljaj, švajsuj, lepi  i čulji uši. E, onda sledi umetnički dojam, furnir, lak itd… Ili spremiti novčanik pa u radnju po sistemu ima se može se…. (I tata bi sine )
Što se tiče razlike zvuka u kablovima i svega ostalog čuju se. Ne ulazim u to da li je nešto bolje ili gore ali evidentno se čuje. Naravno treba uzeti u obzir psihologiju i medicinu, kao i to da svi ne čuju isto kao što svi ne vide boje sasvim isto (naravno razlike su male ako se izuzmu daltonisti i slabovidi). 
    Osvrnuo bih se na pomen jednog diplomskog rada sa ETF-a iz 1986.g. o uticaju kablova na kvalitet zvuka. U stručnost autora u domenu elektrotehnike ne sumnjam. Međutim auror je u svom radu ušao u oblast psiholoških testova. Upitno je koliko su ti testovi bili merodavni što se tiče domena nauke koja se zove Psihologija. Postavlja se pitanje da li su svi ti testovi pomenuti u radu izvršeni tako da su se ispoštovali svi principi naučnog eksperimenta, odnosno metodologije (sa kontrolnom grupom).
Bitna je stvar i soba za slušanje. To je možda i najveći problem zbog raznih ograničenja koje svi mi imamo. Retki su primeri da neko kada pravi kuću pravi posebnu sobu za slušanje muzike ili kupuje stan koji u projektu ima sobu za tu namenu. Moj prvi gramofon Hitači ht324mk2 sam kupio davnih 80-tih (zarađen istovarom džakova cementa na stovarištu preko omladinske z.) od poznanika audofila (Koleta Kilibarde iz KV) koji je praveći kuću još u to vreme (kraj 70tih početak 80tih) napravio specijalnu oveću odgovarajuču pravougaonu sobu za slušanje muzike. Samo uređaji, ploče i fotelja.
Pa majku mu .….. i pravljenje sobe za slušanje muzike prilikom zidanja kuće je neki diy.
Ovo je moj prvi post na forumu. Nisam baš vešt u ovoj vrsti komuniciranja iako sam kompijutersiki dinosaurus (još od Spektruma, Atarija itd..). Švasujem lemilicom i režem testerom jako dugo iako nemam veze sa elektrotehnikom i stolarijom donekle.
Pozz!

Poštovanje svim članovima foruma!
Zainteresovali ste me za ove turske narandžaste kablove. Voleo bi da ih isprobam. Upravo ovih dana švasujem neke kablove za zvučnike i inteRkonekte. Na netu nisam našao onlajn prodaju ovih narandžastih kablova, osim na jednom mestu gde ih prodaju za preko 600 din metar, što je bezobrazluk. Da li bi neko bio ljubazan da kaže, ako zna, gde bi ovi narandžasti kablovi mogli da se naruče preko neta (onlajn ili preko telefona), odnosno pouzećem. Do pre nekih mesec dana nisam uspeo nigde da ih nađem. Tada je bila informacija da u Blulajnu ne šalju po porudžnini u unutrašnjost. Po ovom vremenu je malo nezgodno doći do Beograda za par metara žice.
Uporedio bih ove narandžaste sa kablovima koje sam predhodno napravio po recepturi Chris VenHaus-a od Cat5 kablova i kopiju Pulse-XminiS.
Uklučio bih se u pređašnju diskusiju opaskom da pre slušanja kablova treba prvo baždariti uši, odnosno slušni aparat. Po mogućstvu treba što češće ići na koncerte akustične muzike i to ako je moguće neamplificirane, pamtiti osećaj pa porediti sa zvukom kod kuće. Ne moraju biti iste muzičke numere, ali je bitan zvuk instrumenata pojedinčno. Onda digitron u ruku, šeme, lemilicu, kablove, otpornike, kondove i testeru pa udri. Uvrći, zavrći, pleti, vadi, stavljaj, švajsuj, lepi  i čulji uši. E, onda sledi umetnički dojam, furnir, lak itd… Ili spremiti novčanik pa u radnju po sistemu ima se može se…. (I tata bi sine )
Što se tiče razlike zvuka u kablovima i svega ostalog čuju se. Ne ulazim u to da li je nešto bolje ili gore ali evidentno se čuje. Naravno treba uzeti u obzir psihologiju i medicinu, kao i to da svi ne čuju isto kao što svi ne vide boje sasvim isto (naravno razlike su male ako se izuzmu daltonisti i slabovidi). 
    Osvrnuo bih se na pomen jednog diplomskog rada sa ETF-a iz 1986.g. o uticaju kablova na kvalitet zvuka. U stručnost autora u domenu elektrotehnike ne sumnjam. Međutim auror je u svom radu ušao u oblast psiholoških testova. Upitno je koliko su ti testovi bili merodavni što se tiče domena nauke koja se zove Psihologija. Postavlja se pitanje da li su svi ti testovi pomenuti u radu izvršeni tako da su se ispoštovali svi principi naučnog eksperimenta, odnosno metodologije (sa kontrolnom grupom).
Bitna je stvar i soba za slušanje. To je možda i najveći problem zbog raznih ograničenja koje svi mi imamo. Retki su primeri da neko kada pravi kuću pravi posebnu sobu za slušanje muzike ili kupuje stan koji u projektu ima sobu za tu namenu. Moj prvi gramofon Hitači ht324mk2 sam kupio davnih 80-tih (zarađen istovarom džakova cementa na stovarištu preko omladinske z.) od poznanika audofila (Koleta Kilibarde iz KV) koji je praveći kuću još u to vreme (kraj 70tih početak 80tih) napravio specijalnu oveću odgovarajuču pravougaonu sobu za slušanje muzike. Samo uređaji, ploče i fotelja.
Pa majku mu .….. i pravljenje sobe za slušanje muzike prilikom zidanja kuće je neki diy.
Ovo je moj prvi post na forumu. Nisam baš vešt u ovoj vrsti komuniciranja iako sam kompijutersiki dinosaurus (još od Spektruma, Atarija itd..). Švasujem lemilicom i režem testerom jako dugo iako nemam veze sa elektrotehnikom i stolarijom donekle.
Pozz!