BlueSky

Evo Pa ja ne znam da li ja pričam kineski. Pa baš zato i šema u prvom postu ne radi kako treba, upravo zbog prisustva strujnih ogledala u simetričnom diferencijalnom stepenu! Diferencijalni stepen sa otporom kao opterećenjem radi bez problema. Mislio sam da ste razumeli to...

Impuls, povežite 12 tranzistora i 10-ak otpornika i dokažite da je sve to stabilno, da grešim i da nemam nikakvo osnovno znanje i poznavanje elektronike.Pokažite na šemi koji tranzistor je inverzno polarisan, a ja ću Vam uzvratiti sa slikom koja pokazuje naponske nivoe i struje na krajevima tog tranzistora. Zamena jednog tranzistora sa emitter follower-om ne menja topologiju pojačavača. Verovatno ste zaboravili, ali postoji i inverzni aktivni režim za tranzistor (mada nisam nikada video da ga neko koristi), postoje parametri modela koji i taj radni režim tranzistora opisuju u SPICE-u. Ja mislim da tema polako gubi smisao jer tražite dlaku u jajetu u mojim izlaganjima umesto da se zapitate da li kolo iz prvog posta zaista nije korektno.

SPICE ne uzima u obzir naponske nivoe na krajevima strujnog generatora. Diferencijalni pojačavač je ispravno polarizovan, gornji kraj strujnog generatora je na nižem potencijalu od donjeg kraja generatora. Izlazni tranzistori ne mogu da utiču na struju VAS-a na način koji je dobijen u prethodnom postu. Povratna sprega se ostvaruje preko e2 (naponski generator kontrolisan naponom), namerno sam to uradio da izolujem struju koja teče kroz otpornike povratne sprege od struje VAS-a. Kola su ista, pogledajte malo bolje. Za neke je to tačno, a za neke inženjere i nije. Vi tvrdite da kolo radi, ja tvrdim suprotno. Zašto bih ja, koji tvrdi i pokazao* da nešto NE radi, pokušao da napravim to?Uostalom, ako neko baš želi da uradi neki pojačavač sa simetričnom topologijom i strujnim ogledalima može da pogleda ovu temu (obratiti pažnju na Edmond Stuarta-a) radi dalje inspiracije i razmišljanja na datu temu.*(ali ne vide svi)

Greška u gornjem postu, otpornici su tolerancije 1%.Da pojasnim prvu sliku. Dakle, radi se DC analiza i proračunava se struja VAS-a, gde se pre toga nasumično biraju vrednosti parametara komponenti u zadatom intervalu gore navedenih tolerancija. To je odrađeno 1000 puta pa se se za svaku rezultat na dijagramu postavi po tačka. Te tačke formiraju linije koje su vidljive na slici.

Deluje na prvi pogleda da je tako, ali, nažalost, to je daleko od istine. Naime, kolo je jako osetljivo na varijacije parametara, kao što su tolerancije otpornika, varijacije upotrebljenih tranzistora i temperature. Perspektive radi, pored analize simetrične topologije, odradio sam i analizu klasične Self topologihe sa strujnim izvorom.Slika govori hiljadu reči:Na gornjoj slici su prikazane dve kolektorske struje. Kolektorska struja donjeg tranzistora u simetričnoj topologiji (plava boja) i kolektorska struja klasične Self topologije (zelena boja).Odrađeno je 1000 DC analiza kola sa navedenim tolerancijama komponenata (Monte Carlo analiza). Na gornjoj slici se vidi da struja simetrične topologije divlje šeta u granicama od 0mA do preko 6mA iako sam računao da treba da bude samo 2mA jer je 2*51 =~ 100 oma. Struja VAS-a i ne zavisi mnogo od emitorskih otpornika, najveći uticaj na kolektursku struju VAS-a ima, zapravo, Beta upotrebljenog tranzistora u VAS-u. Zbog toga je skoro nemoguće menjati struju samo promenom emitorskih otpornika. Može se primetiti da je kolektorska struja klasične topologije mnogo mirnija, iako su upotrebljene komponente sa istim tolerancijama kao u simetričnoj topologiji. Druga osobina klasične topologije je to što se struja lako menja izborom emitorskog otpornika u strujnom izvoru.Upotrebljeni su sledeći elementi:1. Idealni tranzistori okarakterisani sledećim DC paramatrima:.. Beta = 200 tolerancija : +/-2%.. Re (otpornost emitora) 20oma tolerancija : +/- 2%.. Early voltage (definiše nagib u izlaznoj kar.) 100V tolerancija : +/- 2%2. Otpornici od:.. Otpornost 100 oma tolerancija : +/- 2%.. i otpornost u kolu VAS 51 oma tolerancija : +/- 2%Naravno, situacija u praksi može biti još gora. Ovde čak nije ni uzeto u obzir promena temperature celog kola, kao i različite temperature pojedinih komponenti.Prilažem sliku šeme korišćene u analizi.

Sipi,Čovek je napisao i predložio nešto što je krajnje pogrešno, može on da ima veliko znanje i ogromno iskustvo, ali to ne čini ono što je napisano ispravnim. Ponavljam, greška jeste naočekivana i glupa, ali ne i D.Self. Reći za nekog da je popio teško da smatram uvredom, a reći za nekog da pije je druga stvar. Nije mi bila namera da vređam coveka, već sam temu nazvao na komičan način u duhu ovog foruma. Cilj ove teme je da se čitaoci ne zalete i krenu u neko razmišljanje o gradnji ovog projekta, a da ne znaju jednu bitnu činjenicu: da kolo ne radi kako je zamišljeno. Već sam nekoliko puta ulazio u diskusiju sa ljudima (jedan je i član ovog foruma) da ovakvo kolo ne radi, jer su na ideju dolazili ili sami ili su npr. čitali knjigu Randy Slone-a. Pravo je razočarenje što se ista greška potkrala i Self-u, a posebno u njegovoj knjizi, jer pisanje knjige zahteva da se preko materije prođe više puta i ono o čemu se piše potvrdi da je istinski tako pre nego sto uđe u knjigu. Barem ja tako zamišljam proces pisanja knjige.

Svako ponekad popije, ali nije pijandura.Svako greši, ali to ne znači da je blesav. Ali ti ne bio bio Sipi (ili Juma), a da konverzaciju ne preneseš na lični nivo.

Strujna ogledala je crtao na tranzistorskom nivou umesto blokovski - što bi bilo prigodno za konceptualnu šemu. Da je konceptualna šema onda bi se video mehanizam za kontrolu struje nacrtan, barem, blokovski. Ne možemo da mu čitamo misli i da vidimo kako je on zamislio da se uradi taj pojačavač, zbog toga on mora da sve nedvosmisleno prezentuje u svojoj knjizi. S obzirom da nema ni jednog simbola koji predstavlja tu kontrolu onda je on nije ni predvideo. U daljem tekstu ne pominje da je struja nestabilna i da je potrebno dodati kolo za kontrolu struje.

Struja kroz VAS nije definisana. Može da bude nekoliko uA do nekoliko stotina mA. U drugom slučaju, tranzistori će se spaliti. Randy Slone je, takođe, predložio isto ovakvu šemu u svojoj knizi; čini mi se da je čak dao i nacrt pločice. Zbog toga na velikom diya postoji gomila tema gde se ljudi žale kako im pojačalo ne radi stabilno ili tranzistori pregoravaju. Ne znam kako je Self uspeo da se ovako zezne, pa i ako nisi siguran, potrebno je 5 minuta da se nacrta šema u neki moderniji simulator i da se koriste kvalitetni modeli i simulator će pokazati da se struja šeta i u toku vremena i iz simulacije u simulaciju.

Pozdrav,DC offset kolo? Onda ti ne trebaju trimeri za offset.Otpornik R20 prema masi, je suvišan.

Preneto sa diy engineering foruma. Douglas Self je u svojoj novoj knjizi Self's Audio Power Amplifier Design Handbook, peto izdanje (to je ono izdanje koje sam tražio u ovoj temi), stranica 132, napravio neobičnu i neočekivano glupu grešku, postavivši strujna ogledala u simetričnom dizajnu, a da pri tom ne vodi računa o struji u VAS-u:

Ne znam za tebe i u cevke se ne razumem baš nešto posebno, ali ja bih tu pokušao da metnem jedan buffer, između cevki i tog izlaznog stepena, koji ima nelinearnu ulaznu impedansu, a to može da napravi problema.

http://img299.yfrog.com/i/renualt.jpg/

Ma nema šta da se izvinjavaš... mislim da je veliki procenat nesuglasica na forumuma proizvod loše komunikacije među članovima. Verujem da kada bi se svi našli da bi to bio jedan vrlo prijatan i konstruktivan razgovor.

Ja ne znam... da li ja pričam kineski ili srpski. Zocky je rekao da je probao da stabiliše preamp sa otpornikom. Ja sam lepo rekao da otpornik koji je vezan na izlaz VAS-a prema GND ne utiče na stabilnost pojačavača već samo na maksimalnu vrednost pojačanja koju će pojačavač ostvariti u otvorenoj petlji. Za ovakav zaključak mi nije trebao simulator. Onu sliku gore sam mogao da nacrtam i u Gimpu; samo primera radi sam koristio šemu ovog preamp-a i iskoristio grafičke sposobnosti jednog simulatora. Zar ova rečenica nije dovoljna da kaže da je ovo samo pokazna simulacija i da ne treba uzeti za ozbiljno, odnosno, ona samo pokazuje kakav uticaj ima R ili C na OLG.

Ne slažeš se sa mojim komentarom o kompenzaciji? Pravi se...pravi se

Juče je bila emisija na kanalu E (ne znam pun naziv) o jednoj devojčici koja je bolovala od iste bolesti.

Samo jedan komentar...Otpornik na ovom mestu ne utiče na povećanje stabilnosti, već samo smanjuje maksimalno pojačanje otvorene petlje, dok frekvencija jediničnog pojačanja i faza ostaju nepromenjeni. Za povećanje stabilnosti se u tu svrhu koristi kondezator umesto otpornika. Na slici OLG i faze (faza je ono krivudavo, OLG je ispod onoga što sam crtao) je prikazano dejstvo otpornika na OLG, i ono deluje na OLG samo na delu obeleženom zelenom bojom. Kondezator utiče na OLG obeleženo roze bojom. Inače, na slici je OLG graf SIPIDE, doduše, sa neproverenim modelima direktno sa sajta proizvođača tranzistora. Čestitam na uspešno urađenom preamp-u.

Da li notacije elemenata sa šeme odgovaraju notaciji elemenata na PCB-u?Ako je odgovor DA, onda se nešto tu ne slaže. post http://www.diyaudio.rs/topic/1212-kaneda-line-preamp/page__st__20__p__28855entry28855Q4 nema dodirnih tačaka sa Q9, već sa Q12

Postoje još nekoliko načina da se poveća stabilnost:1. Da se poveća pojačanje preamp-a, što će reći da se odnos R10/R11 mora poveća, ali to povećanje treba da bude uglavnom veliko, pa je zato bolje ići ne neki drugi način.2. Milerova kompenzacija koja obuhvata naponski i diferencijalni pojačavač, a to je kondezator između kolektora Q9 i gejta Q2, obično nekoliko pikofaradi, 10...20pf.3. Shunt kompenzacija. Kondezator između kolektora Q9 i mase, nekoliko stotina pikofaradi.

Ako je cilj da se smanji unutrašnja otpornost izvora napajanja, zašto onda ono gore podvučeno?

Mislim da su na korak da naprave računar koji će uspešno moći da deli sa nulom

Pa Microsoft ne bi bio Microsoft, a da ne zasere sa formatima, pa uvode neke svoje. Šteta što ih i ostali prate u tome...

Nešto gledam po net-u ove silne DAC-ove i primetio sam da ne mogu da nađem ni jednu OS šemu gde je PCM1794A vezan za 192kHz/24bit signal nego ga svi vežu u 96kHz/24bit konfiguraciju. U čemu je štos? Prošao sam kroz datasheet-ove nekoliko puta i nisam našao nikakva ograničenja.