Srecko

Ne bih rekao da ga ne interesuje pojačavač.On jednostavno smatra da nauka na polju pojačavača nije od 70-tih godina proslog veka iznedrila neko jasno poboljšanje i da sa Harbeth svaki dobar i dobro održavan pojačavač i iz tog perioda će dobro da svira a kamo li novi. Uvek se ograničava na Harbeth. Da li opravdano ili ne on sebe smatra dizajnerom linije proizvoda Harbeth. To što ste naveli za B&W nije argument. Dickie je sigurno imao neki model i mnogo toga merio ali iz oblasti akustike svet nije imao projekat kao BBC Monitors kome ni posle toliko godina se ne može naći mana (ne govorim o izvedbama već o mat-fiz modelima). Kada bi neki ozbiljan institut uzeo da analizira B&W i Vivid verujem da bi se svašta nešto tu pronaslo. To nikome nije u interesu ni B&W (da ih slučajno okrpe) ni institutu (ko bi to platio) Zato, rekoh ranije, i ne postoje standardi u ovoj oblasti (HiFi). Imao sam 4-5 godina B&W 801F i jako sam ih voleo, ali to što su mi se sviđale (i mnogima) uopšte ne znači da visoko verno reoridukuju snimljeni materijal. Sve vreme govorim o visokoj vernosti. Primer: RGB paleta boja je visoko verna a ja i 99% drugih volimo over saturiranu paletu i takve telefone kupujemo. Naravno da to nije pogrešno kao ni kupiti muzički uređaj koji Vam se sviđa a ne visoko veran, samo ističem šta ja preferiram (objasnio sam zbog čega), ne namećem stav nikome i smatram da to ipak treba zvati pravim imenom a ne HiFi.

Mnogo sam pročitao o AS. Ne mislim da je negativac, naprotiv (jako vodi računa o celom selu gde se nalazi Harbeth). Nisam stekao utisak da misli da je on sam pa i Harbeth poseban. Često upravo ističe projekat BBC "BBC Monitors" I da Harbeth počiva na tim saznanjima. Slepo veruje u nauku i nije ljubitelj subjektivnih utisaka. Klippel koga, malte ne, reklamira je nemačka firma. Ni sam ne smatram da je Harbeth nešto posebno ali mi se jako dopada da baštini rezultate naučnog projekta "BBC Monitors" I siguran sam da bih bio zadovoljan i sa "Spendor Classic100" kao što uživam i u "Harbeth Domestic Monitor M40.1" (Oba su varijante BBC Monitora 5/8).

Potpuno pogrešno (po mom mišljenju). Kao da ste rekli da fizika (deo fizike akustika ne postoji) i čitav niz drugih naučnih disciplina koje ljudi koriste da bi obezbedili ponovljivost zvika: instrumenata, uređaja, nosača zvuka............. što nekada priznajte nije bilo moguće (svaki Stradivari, Gvarneri, Amati ima svoj zvučni potpis). Nije pitanje kako to zvuči kada izvodi ovaj ili onaj orkestar na ovim ili onim instrumentima nego se radi o tome da to treba da zvuči onako kako je zamislio onaj ko je radio produkciju (on je autor zvučnog materijala a ne muzičkog dela) i to zabeležio na nekom nosaču (mag. traci nekada a sada digitalno). Naravno da producenti daju sve od sebe da ono što su zabeležili na nosaču zvuka zvuči što vernije onome što je njihova audio memorija (naučena iz X slušanja) upamtila. Tako je Philips svoju ediciju, u jednom periodu, radio na Quad ESL 63, Lawrence Harwood na Magnaplanarima........(omatorilo se, nekada sam znao izbore mnogih producenata[emoji16]). Klippel, Harbeth I ostali u razvoju same merne opreme i komercijalnih muzičkih uređaja koriste sve i svašta da bi pri testiranju izlaz-vernu reprodukciju: instrumenata, glasa, sa nosača zvučnog zapisa ..... povezali sa fizikom i shvatili zašto nešto pri merenju mora biti u tim i tim granicama da bi verno (šta god to značilo) reprodukovalo instrument, orkestar, glas.... To je sizifovski posao i kao i sve u vezi sa naukom, kao da stremite svetom gralu jer se ipak radi o numerički metodama (matematicko-fizički modeli, električna merenja) u cilju dobijanja rezultata što bližeg modelu koji su postavili. Zato je Allan Shaw i rekao da su njegove kutije četvrtaste jer su naučnici Britanije (sa Oksforda, Kembridža....) koje je BBC angažovao nekada davno izračunali da to tako treba da izgleda (da bi zvučalo onako kako treba, lšto je bilo predmet visegodisnjih istraživanja) a pošto se fizika nije promenila to ni on nije smeo da odstupi od toga (dimenzije svojih zvučnika i još mnogo toga iz tog projekta BBC je patentirao i verovatno da je AS odstupio onoliko koliko je bilo neophodno da ne plaća rojaliti). Da li drugi oblik može dati isti rezultat, sigurno da; ali da bi ste došli do egzaktnih dimenzija morali bi ste da pokrenete ponovo projekat poput BBC-vog koji je bio: nacionalnog nivoa, preskup i trajao po prilično. Danas, ne znam ko ima toliko novca i vremena da tome priđe na tako ozbiljan način, a retko se kome posreći te pogodi. Zato je u ovom delu industrije upravo jako teško bilo šta standardizovati npr. poput šta treba da zadovolji pojačavač uključujući merne metode i merni hardware kojim se merenja vrše, da bi ušao npr. u grupu: referentnih, odličnih, dobrih...... loših pojačavača. Kada se to sve prebaci na subjektivni utisak onda dobar marketing čuda može da učini.

Hi Fidelity je ono kako se ovo zove[emoji16]. Koliko znam ne zove se High Liking (bukvalno, lupam)[emoji16]. Iako sam jako mator, pokušavam, da "svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem". Zato ne želim ono što mi se dopada već ono što je objektivno dobro (visoko verno snimljenom materijalu koji se reprodukuje). Hoću da edukujem sebe (pod stare dane) [emoji16], i uši i mozak i ukus i....... Zašto je to teško prihvatiti? Došao sam u poziciju (tako mi se čini) da svi mnogo lakše prihvataju da neko čuje zvučne razlike u zavisnosti od osigurača nego kad neko kaže neću da mi svira lepo nego verno (kao što je u pojedinim zemljama lakše reći da ste LGBT nego hetero).

Ima Nole-Čilić iz 2011. Posto Čilić beše dobio samo jednom ili dva puta (Pariz...) to iako sam ovaj meč zaboravio nije interesantan za gledanje jer je rezultat pozbat[emoji16].

@vladd nemojte samnom da polemišete. Od mene ste svetlosne godine stručniji ali (ne ljutite se) ne verujem da ste od Klippela (inženjerske armade koja stoji iza onoga što Klippel objavi) i Allan Shaw iza koga je Harbeth. Ne istupaju oni kao pojedinci budite sigurni. Znači treba da napišete zašto ovi njihovi stavovi nisu u redu. 1. Signali koji se koriste pri testiranju drajvera i zvučnika su mnogo kompleksniji od samog muzičkog signala koji god žanr da je u pitanju. 2. Pro-laboratorijski pojačavači koji se koriste pri tome zadovoljavaju sve uslove testova što znači da bez problema će zadovoljiti i u reprodukciji inferiornijeg-muzičkog signala. 3. To što dobijate upotrebom pro pojačavača-repridukcijom je najvernije što možete dobiti i nije nužno da Vam se dopadne jer je cilj visoka vernost reprodukcije. Znači biramo Visoka vernost vs. Visoko dopadanje[emoji16] (objektivno vs. subjektivno[emoji16]) .

Ma neću da kupujem ništa! Jednostavno mislim da je ovo interesantna tema za forum ovog tipa. Ovo je tehničko pitanje. Valjda ne treba da ponavljam da se sve ovo o čemu pišemo zove visoka vernost (HiFi). Ja baš kao i Allan Shaw ne želim da slušam nešto što mi se dopada već nešto što je objektivno dobro. Pa kad bi to bio normalan rezon da se u životu radi samo ono što se čoveku dopada niko ne bi radio uopšte (ili sam ja jedini koji sam radio zbog para[emoji16]) . Nemam nista protiv subjektivnih doživljaja reprodukcije zvuka, naprotiv, ali imam protiv kada se sve i svašta naziva HiFi. Mnogi smo ovde inženjeri. Ovo je ponavljam tehničko pitanje.

Cevni amp imam. Dynaco ST-70 I upravo mi ga Zen sređuje. Ovo je priča o letnjoj varijanti pojačavača.

Ovo je pravi pristup[emoji16].Mator sam ja da se igram. Sa svakom godinicom daljinski sve miliji. Ne napisah da Allan Shaw samo što ne reče I da kada se svemu tome doda: lepa kutija, daljinski, džidža bidže sa informacijama........ to pod nekim imenom ode na par hiljada pa i par desetina hiljada.

Vaš stav, ne i moj. Ja generalno nemam beskompromisan pristup u životu.

Pokrenuo sam novu temu o profesionalnim pojačavačima u HiFi upravo zbog njegovog stava. Allan Shaw (I Klippel) otprilike kaže (prepričano). Testiranja i merenja performansi drajvera i celih pasivnih zvučnika su kompleksna i zahtevaju signale kompleksnije od muzičkog signala. Ako Pro pojačavači zadovoljavaju takva ispitivanja onda će sigurno svaku muziku odsvirati kako treba (ne kako se nekome sviđa). Te zato QSC, Samson i slični sigurno mogu njegove Harbeth (ja se pitam sto ne i druge) pogoniti sjajno.

Prost je razlog. 67 godina mi je i odavno sam shvatio da sam konačan. Sin mi ne živi u BG i kad bude prodavao ono što bude ostalo iza nas to će ići preko advokata a DIY stvari nisu pogodne za tako nešto. Zato sam i odustao od DIY koji obožavam i koji definitivno za manje para daje mnogo više. Pakin pojačavač je neko prodavao na KP upola cene i..... Stran rezon pogotovo za ovaj DIY forum, ali svi živimo različite živote.

@prophet sve sam odlučio već i rešio. Harbeth M40.1 su main zvučnici. Quad ESL 63 su već u drugoj sobi (B sistemu kako neki kažu a možda odlučim i da ih prodam kad prođe korona jer sada ne primam posete niti idem u posete). Sva ova moja pitanja su vezana za Harbeth a Yamaha me čak ni ne zanima kao potencijalnog kupca nego pristojno izgleda i vidim nude je na KP a ništa neznam o tom kombu. Dakle biće nešto od sledećeg: Hegel 150 i više W (u prvom koraku možda Rost ili H120) , Rega Elicit R, Naim Supernait 2.

Tema sa Harbeth foruma-Besprekorni pojačavači (završna reč Harbeth) Temu je otvorio: Allan Shaw Klippel je kompanija specijalista za uređaje za testiranje opreme za audio analizu. Oni su ponudili laboratorijski paket za analizu opreme, uključujući preporuke za pojačavač. Pojačavači treba da budu pouzdani, stabilni, odziv frekventni odličan, izobličenje mala, ulazna/izlazna linearnost ok, garantovane performanse nezavisno od opterećenja zvučnika itd. Njihova preporuka za poslovnu saradnju ima potencijalnu pravnu posledicu, jer loše rasuđivanje-preporuka mogla bi da ima za posledicu više od $100.000 štete za korisnike. Zato Klippel jako vodi računa pri preporučivanju pojačivača. Kako Klippel kaže "merenje pojedinačnih drajvera, pasivnog zvučničkog sistema ili delova zvučnika zahteva profesionalni pojačivač koji je sposoban da obezbedi neophodnu snagu i kvalitet signala za merenja. Zahtevi za kvalitet signala u aplikacijama merenja Obično su veći od onih koje se nalaze u muzici. Klippel je napravio listu pro pojačavača koji zadovoljavaju te zahteve. Između ostalih preporučuje pojačivače QSC koje obezbeđuje zajedno sa svojim KLIPPEL mjernim sistemom. Ako hoćete pojačivač laboratorijskog standarda koji eliminiše sve mogućnosti menjanja signala dok prolazi kroz amp, onda ćete možda morati da pogledate drugde u odnosu na "HiFi" prodavnicu i izaberete neki pojačivač sa liste Klippel. Sve ispričah iz razloga što Allan Shaw kaže otprilike da sa Harbeth (što ne i sa drugim zvučnicima) pro pojačavači QSC su savršen izbor. QSC pojačavač (čini mi se doduše da je to osmokanalni, nisam siguran ali ima i dvokanalnih) polovan Toma (majstor) iz Kruševca nudi za 250€. QSC CX6T Ako je ovo stvarno ovako onda je možda ovo bingo[emoji16].

Nikad nije kasno da se počne[emoji16].

Šta ovo znači? Kakva "emulirana pogonska A klasa" ? Žvaka za budale? Zašto Rega uopšte pominje A klasu? Da nemaju "adut" neko bi ih već okrpio? Mozda upravo lepo i sviri što se uglavnom slušaju ti prvi vati (ako su u A klasi stvarno)? "Tehnologija Izlazno pojačalo korišteno u Rega Elicit-R nastalo je nakon opsežnih istraživanja naših inženjera za razvoj faze niskog izvora klase A, zasnovane na komplementarnom paru Darlington-ovih izlaznih tranzistora, formirajući emuliranu pogonsku Klasu A."

Ih bre Miko, pa engleski vazduh zarobljen pri sklapanju[emoji16].

Danas ste ustali na levu nogu[emoji16]. Ne zna se čiji je post bolji (o onome o čemu pišete) i korisniji. Moguće je i da ste stvarno ustali na levu nogu, ne može dobro da bude kad ono što pišete potpuno razumem i odgovara onome što i sam mislim[emoji16]. Pali ste baš na niske grane, da razmisljate kao i ja[emoji16][emoji16][emoji16].

Nismo mi krivi nego te Yamahe koje niko nije slušao i nema nameru[emoji16].

Potpuno ste u pravu. Neverovatno mi nedostaje tenis.

Dok Mika na onom duplo zapečaćenom delu foruma ne bude proglasio da se mogu primati posete i ići u posete, ništa od takve kupovine[emoji16]. Samo on-line[emoji16]. Naravno da sam čitao o Naim Supernait 3 puno. Ogroman broj ljudi po forumima misli da je napredak 3 u odnosu na 2 samo u Phono sekciji te da kome to ne treba nema smisla da prelazi na 3 sa Supernait 2. Suština je druže @crni. da čitajući sve to počinjem da mislim da su Naimovci sekta. Razumem u Engleskoj, radi se o njihovom proizvodu a oni su nacionalno jako arogantni, ali moram da priznam da mi nije jasna zaluđenost Naimom na drugim krajevima planete pa i kod nas. Ne mogu svi biti ludi. Sigurno da tu nešto ima (da je u pitanju kvalitet neki). Lično, slušao sam nekoliko dana Supernait 2 sa Harbeth Super HL5 Plus. Odlično, nema šta, ali ja kažem isto tako i da je moj Quad 405 II odličan pa i nisam neki meritoran ocenjivač. Sigurno je da je Supernait 3 preskup i da bi mi bilo žao da dam toliki novac za njega. Mislim da je bar duplo skuplji nego što treba. Što se tiče mog budućeg pojačavača. U prvom koraku razmišljam o 2 alternative. 1. Hegel Rost ili Hegel H120 (2X75W). Za moju sobu od 20 kvadrata, tiho slušanje 60-80 db glasno, sa 2-2.5 metara udaljenosti, za load između 2 I 16 oma; više nego dovoljno za moje Harbeth M40.1, jer bi moglo za ne daj Bože i 103 db da se istera. 2. Rega Elicit R, jednodusno svi po forumima kažu, izuzetno je pojačalo. Darlington shema i emuliranje, "A Class" uz kažu izuzetan MM Phono učinili su Regu izuzetno traženi pojačavačem. Kada se zna da je oko 2.5 puta jeftinija od Supernait 3 uz veoma upitnu razliku u kvalitetu (ako je uopšte ima jer Naim polarizuje ljude tj. neki ga vole a drugi ga mrze, dok Rega Elicit R svi dapače vole) jasno je da je Naim Supernait 3 loš izbor i da bi bila greska kupiti ga pored npr. Hegela i Rega. Naravno to uopšte ne znači da ja na kraju neću napraviti upravo tu grešku[emoji16] i završiti sa Naim Supernait 3. To bi bio čak jedan od bezazlenijih idiotluka koje sam činio[emoji16].

Zbog vas mrzitelja Naima tačno mi dođe da ga u onom drugom životu kupim[emoji16].

Možete Vi da se zavitlavate koliko hoćete ali Naim Supernait 2 vs. Hegel H160, kažu Naimovci, ima prednost. Ima više detalja (lupkanje nogom muzičara, tradicionalno zvuci prstiju pri prelasku preko žica......). Doduše ovi drugi kažu da Naim proizvodi te zvuke i kad muzičari uopšte ni ne lupkaju nogama[emoji16][emoji16][emoji16].

Tužan povod, a opet prelepi postivi zbog načina na koji govorite o preminulom gospodinu (nisam imao sreću da ga upoznam). Nadam se da me nećete pogrešno shvatiti, sve ovo što ste izrekli je daleko lepše i mislim prava stvar za onu postojeću posebnu temu, u kojoj se najčešće pominju poznati (muzičari i ostali......), koje verujem je retko ko od nas upoznao;×koliko god da smo uz njih lepih sećanja proživeli.

Doktore Mika je stvarno zaslužio savršen DAC. Takav trud mora da urodi plodom. A dobro je i što je malo oladio sa Covid-19. Samo da ga ovo sa DAC-om drži[emoji16].