У време старих цевних уређаја,микрофаради су били јако,јако скупи те одатле мале вредности,са једне стране,
са друге стране цевне исправљачице су захтевале кондензаторе максимално 10-20 микрофарада, због катодне ерозије изазване великим струјним пиковима које повлаче велике вредности кондензатора.
Полуталасно тј. двоструко исправљање опет се намеће због конструкција цевних исправљачица-на прсте се могу пребројати двоструке диоде које се могу користити у гретц споју.
Кад сам ја изучавао електротехнику и учио елементе,а то је било пре 20-так година и даље је важила прича да је капацитет 1 милифарада кондензатор величине земљине кугле-данас имамо кондензаторе капацитета десетак милифарада.
Оно што стоји и што и јесте права истина је мања отпорност филтера када се користи више кондензатора мањег капацитета него један већег капацитета.
Исто важи и за употребу серијског или паралелног регулатора. Регулишу и један и други напон,само што серијски додаје своју отпорност,а код паралелног отпорност регулатора је у паралели са отпорношћу извора.
Ако ми треба регулатор који је ултимативан и ако јурим минималне пулзације свакако ћу користити серијски са јаком повратном спрегом,
за аудио намену мислим да је све већ речено.
Тако да мислим да је поредити филтере из старих времена исто као и поредити фићин мотор са мотором који иде у савремене аутомобиле.
Оно старо је било спартанско,ово сада је набуџено електроником,па колико видим нико не жуди за фићиним мотором.