Daudio

Захваљујем. Нажалост са првог линка на стању имају само 2 комада, Белиелектроник има нескромну цену од 40 и нешто рсд, наручио у СДелектронику.

Реко сам ти још онда да ћу да лакирам цигле,зато је лепо

1. из досадашњег искуства од њих не узимам ништа па макар умро(има тема на форуму о мом пословању са њима) 2. 65 динара по комаду је чист безобразлук,тај транзистор кошта иначе 15 динара. Добиће га Силкен,али тек за 20 дана а мени је као што рекох хитно. Хвала на помоћи

Као у наслову, потребно 20 комада, Силкен,Микропринц,Келко,Мгелектроник и Тагор га немају. Ако неко има вишка или зна где се може набавити, Рок-хитно

Не дуван остао од мајстора који је монтирао намештај,па реко да га метнем поред(видео овде на форуму)Укратко објашњење фотографија из поста 131. 2 ТВЦ-а са односом 1-2, 24 корака по 2дБ,и 2 међустепена трафоа са односом 2-1+1.Зашто овако- обзиром да су трафои снижавајући, а лампа временом губи појачање и из предострожности да ће морати још да се обара појачање склопа да би се изравнао фреквентни опсег, кад се већ мотао ТВЦ није ми било тешко да осигурам додатних 6дБ појачања.Тренутно сам се саплео око bf245с транзистора.Са њиховим пристизањем пројекат може да се настави.Зашто- видећете када постујем шему.До тада одмарам очи и прсте од мотања.

полако- биће презентовано, прича иста од самог почетка, небих да се понављам

Не Борко, Ја радим све, ништа Сипи, његова је била само идеја. Ради се о класичном баферу тако да ме не занимају улазни отпор и капацитивност јер као што знамо бафер је бафер и он управо служи да преслика улаз на излаз. Наравно трафо мора да се пригуши са пуно мањом отпорношћу од улазне отпорности бафера,што свакако упућује да она овом случају није битна. Бафер можеш посматрати у овом случају као и улаз осцилоскопа,с тим што у случају бафера имаш чистији улаз него осцилоскоп

Хвала, али опет по обичају касниш Трафои су готови и представљени су финални резултати.

Још мало података чисто да се потврди очекивано Мерења са оптерећеним секундарима фреквенција 5к 10к 20hz 15,13dB 16,16db 100hz 17,53dB 19,08dB 1khz 17,28dB 18,71dB 5khz 17,46dB 19,14dB 10khz 18,38dB 19,68dB 16khz 17,99dB 20,62dB 20khz 17,55dB 21,31dB

@ Менток немој користити компјутер за испитивање-није поуздан . Ево ти најједноставнији начин Извор сигнала тест ЦД пуштен из ЦД плејера, мериш напонски унимером на подручју за наизменичну струју на најмањем опсегу. То ти је прилично тачно, За пробу пустиш тест ЦД и на излазу из плејера измериш сигнале разних фреквенција које он даје, чисто да имаш увид у то шта ти мери унимер. Тест ЦД имаш скинути на нету,ја користим Сонијев, Обзиром да имаш осцилоскп још лакше-не треба ти унимер,само тест цд и цд плејер.

ББ има ,јесте има, марш у ћошак на кукуруз. Па ја ставих линак ка спајању фолија,куд ћеш јасније описивање и то на српскохрватском! погледи пост 110,ред 4.

немој се извињавати Из мог досадашњег искуства, за мале сигнале реда до 3-4V без предмагнетисања најбоље резултате ћеш добити на феритном језгру(из компјутерских напајања) то мотајући бифиларно и примар и секундар,али не више од 1800-2000навоја.Ово наравно захтева ситну жицу 0,09 највише 0,1мм. До тог броја навоја капацитивност намотаја није критична,преко почиње да утиче.Расипне индуктивности код оваквог мотања практично нема. постижу се индуктивитети од 2-10Н у зависности од среће да се налети на боље језгро. За веће сигнале најбоље је мотати на дуплом С језгру из разлога да је већи пресек гвожђа што захтева мањи број навоја,самим тим се смањује и могућност нежељене капацитивности и расипне индуктивности. Литература која се бави овом тематиком је стала 60-тих година да описује оно што би ми сада хтели. Пропусни опсези за то време су били 50hz-10khz, и није их даље занимало шта се дешава,те је мало незгодно ослањати се само на такве информације. Затим материјали од којих су се израђивала језгра се данас драстично разликују(у смислу технологије и параметара), и оно најважније никада незнаш на какво ћеш језгро да налетиш осим ако не наручујеш из каталога у коме су скоро дати сви подаци. Кога год да сам питао за савет наилазио сам на сличне одговоре,мало ко се озбиљно бави овом проблематиком да би ти дао конкретан одговор.

Осврт на предходни пост, Покушавам да одгонетнем шта конкретно утиче на шта, генерално за доњи спектар је пресудна индуктивност примара(иако по математици за дату шему треба 13Н за 15 хертца,са 14Н се једва и 20 дотиче пропусног опсега), за средњи спектар је све јасно нема толико утицаја ни индуктивни ни капацитивни отпор, за горњи спектар су пресудни капацитет навоја и расипна индуктивност. Из досадашњег искуства расипна индуктивност је пресудна више за излазне трафое имајући у обзир сам трансформациони однос примара и секундара као и укупан број навоја који је обично мали тако да капацитивност нестиже да дође до изражаја. Код међустепених трафоа ова капацитивност игра битну улогу. У посту број 109, представио сам резултате који су добијени бифиларно мотаним секундаром и то је доказ теорији да овакав вид мотања има веома велики капацитет (иако су измерени исти капацитети навоја секундара као и код обичног мотања)који драстично обара горњи спектар. У посту број 110 секундар је мотан из 2 индентичне половине и скоро па индентичним капацитетом навоја као и код бифиларног мотања,са разликом да се исти крајеви налазе на истом потенцијалу гледано према примару те отуда је пуно мањи капацитет између примара и секундара. Овде би све било јасно да ми једна следећа ствар мало не боде очи, Јелаковић тврди да уметањем фолија око примара,као што сам навео у предходном посту на наведеном линку,умањујемо капацитет навоја.Код мене је измерена већа капацитивност прикључењем ових фолија. Још више ми запада у очи да ова капацитивност итекако умањује и појачање у доњем спектру иако то неби смело да се дешава. Све ово ме наводи само на закључак да је трафо веома комплексна направа и мало је тешко предвидети његово понашање. Испада да је најпростије мотање и лепо сложена жица најбоље решење. Мислио сам да нешто знам,но како сам се занимао претежно излазним трафоима,сво то знање ме је одвело у супротном правцу. Но добро,најтеже се учи на својим погрешкама.

Добро,немој после да ме јуриш да ти намотам,ја ти се лепо нудим док сам за моталицом

Ово ће бити дуга прича, тако да не замерите ако је будем писао из делова. Пре него што сам све растурио,сео јој једном на столицу,испратио литературу и проверио како и шта сам намотао. Онда сам отишо да се шетам са клинцем,вратио и променио геометрију секундара(тања жица,мање секција,мање димензије) Мотано по Јелаковићу https://dl.dropboxusercontent.com/u/20665608/Transformatori_i_prigusnice.pdf страна 91 сл.10-9 а овог пута ишао корак по корак и мерио Број навоја примара 2400 трансформациони однос 2-1+1 број навоја секундара 2 х 1200 тело подељено на пола мотано до пола 8 слоја по 150 навоја жица 0,1мм окренуто тело и поновљен поступак мотања у усту страну. Почеци намотаја су крајеви секундара,крајеви секундара на масу. Између фолије са слике Измерено следеће Без језгра Lp=128mH Rdc prim=162 oma C prvog sloja folija =230 pF C drugog sloja folija= 621pF C navoja primara =-3.65uF Ls=82mH Podaci za jedan sekundar Rdcs=415 oma Cnavoja=-.362uF C sekundara spojenog =-.240 uF са језгром прича следећа Lp=14H Cp=-2uF Cs=-1.93uF Cps bez folija=296pF Cps spojene folije na masu(astati;ni navoji)=312pF Cps spojene sve folije=500pF Мерења in vivo odspojene sve folije spojene folije na masu spojene sve folije 20hz 15,84dB 16,47dB 7,35dB 100hz 20,45dB 20,45dB 18,34dB 1khz 20.05dB 20.05dB 20.05dB 5khz 21,53dB 21,53dB 20,3dB 16khz 23,37dB 23,37dB 20.95dB 20khz 24,74dB 24,74dB 21,38dB Закључак уметање фолија за компензовање капацитета ме је код предпрошлог трафоа одвело у криву страну где сам имао пун опсег са наглим падом на 20хертца,због чега сам мењао језро и врсту навоја код прошлог трафоа. Овако приказано ми даје мира да намотам други трафо и наставим са пројектом. Одлучио сам да радим само са астатичним навомајем без фолија за компензацију капацитивности јер драстично обара доњи спектар. Приказани резултаи су са отвореним секундарима,тренутно се нисам освртао на то јер се издизање у горњем спектру лако пригуши отпором.

Ја би ту метно један траво

Да и ја напишем коју. "Тврд је орах воћка чудновата,не сломи га а зубе поломи." Питам се на који је орах мислио Његош кад је ово писао Опет су ме сврбели прсти, овог пута сам се опремио LC метром и измерио,а касније и in vivo утврдио да ми добро ради LC метар. Набављено дупло С језгро,мислим да је SM65, Математика је казала да за Fd 15hz треба примар имати 13,7H и 2200навоја. Мотано по Јелаковићу,цео примар између фолија за компензовање капацитета навоја. Преко 2 индентична секундара између фолија спојених на масу. Преносни однос 2-1+1. Измерено следеће индуктивност примара-13,7H И то би требао бити срећан завршетак да се не провлачи нешто на шта помињем од самог почетка Са кратко спојеним примаром на секундару је измерено читавих 170mH што представља расипну индуктивност. Трафо спојен на аноду цеви 6н6,анодно напајање 170V решетка на -6V. Као улаз сигнала тест ЦД мерено напонски унимером и добијено следеће 20hz -2,66dB 100hz 0dB 1khz -0,29db 5khz -0,5dB 10khz -13,9dB 16khz -16,51dB 20khz -18,76 dB. Занимљиво је следеће, ако погледамо формулу и уврстимо вредности Ls=(Ra+Ri)/6,3*fg, За дату цев и анодно оптерећење од 4к6 са унутрашњом отпорношћу од 1,8к и расипном индуктивношћу од 170mH горња гранична фреквенција је управо негде око 5,9khz. Оно што ме од самог почетка мучи је убеђивање јел велики расипни индуктивитет или међунавојни капацитет. Да кажем да када сам мотао против расипног индуктивитета са пуно секција добио сам скоро па исте резултате. Када сам употребио начине за елиминисање капацитета добио сам висок расипни индуктивитет. Мени овај последњи лом о тврде орахе говори једино да је тачно да се нипошто несме занемарити расипни индуктивитет наравно да је у истом лонцу и међунавојни капацитет. Међутим расипање се приближно може одредити математички-за капацитивност се треба гледати у пасуљ. Неко на великом форуму помену DIY= IQ^2, Мислим да је крајње време да се запитам да ли ми је IQ довољно велики да се посветим осталим стварима у животу.

Не, језгро за овакав трафо можеш наћи у компјутерским напајањима,растурити па мотати. У принципу овај трафо би био универзалан за овакве намене са бафером на свом излазу. То шта је на огласу незнам,само сам ти одговорио на питање да ли је ко то радио.

Јесам ја то правио, ево где се налазе http://www.diyaudio.rs/topic/2183-transformacija-cd-plejera-denon-dcd560/?p=45354 Да ли вреди мислим да вреди,обзиром да сам ја као следећи степен користио лампу нисам ставио бафер после трафоа,али га у осталим случајевима препоручујем. Ко се мало боље удуби у читање има све податке да исто то смота(сем добре воље).

ББ опет скрећете са теме,па после модулатори кад човек после пола године приупита о чему се ту ради.. Сад ћу ти боцнем једну цефку са иглу

Овако на прву руку реко бих да је било теже све ово написати но урадити, просто,лако и јединствено

А у шта посебно да гледам да се одушевим, узгред чему то служи ?

А о чему ББ ти пишеш у овој теми

Сада незнам, ја сам моју пазарио пре 16 година.