Prica se nastavlja...Proslo je neko vreme, izvrtele se jos neke konstrukcije, ali ostao je utisak da je ovaj amp "the end of the road". Medjutim, posto djavola jos uvek mrzi da ore i kopa, uze da me gnjavi - dal' bi to moglo jos malo bolje ? I moze !Zadatak je bio bude nesto neznije, zavodljivije, mekse ali sa istom detaljnoscu i besprekornom, prirodnom reprodukcijom. Evo kako je uspelo: - napajanje je promenjeno utoliko sto ga cine dva istovetna mnozaca kapaciteta sa IRFP044N (izabran zbog sjajne strujne sposobnosti, brzine i transkonduktanse) vezana na red (ovako se postize i veca simetrija u radu jer su oba MOSFETa jednaka) i posle njih su dodati mnogo veci kondovi (33.000uF/35V Panasonic, iz GB). Ripple je manji od 1mV p-p pri 2.5A opterecenja.- izlazni stepen ima nesto vecu degeneraciju Source-a (0R68 umesto 0R33) , GNFB je smanjena, odnosno gain je veci (8.5 umesto 5.5 V/V). Interesantno je da ukupna linearnost nije ostecena, toliko su dobri ovi Toshibini MOSFET-ovi. Ova dva faktora treba nezno uskladiti jer ako se pretera na bilo koju stranu javlja se ili nesto manje prirodna (kako kazu, "organska") reprodukcija, ili postane suvise meka, nalik na brojne cevne amp-ove, sa brljanjem u kompleksnim pasazima (orkestarska kresenda i sl.)Sve ostalo je prilicno isto. Evo sema: A evo je i PCB (160 x 25mm) da ne bude primedbi na "uskracivanje podataka" ::Slike iz procesa sklapanja, ostalo je da montiram prednju plocu i poklopac (za koje je, naravno, kao i uvek, zasluzan Leonardo). Konstrukcija je unekoliko interesantna zato sto je unutrasnji prostor ampa nesto manji (216 x 200 mm). Hladnjaci su 216 x 150 x 76 mm i greju se na +21 C u odnosu na T_amb pri 53 W disipacije (po kanalu, tj. po hladnjaku).