Sipi

Ma da mi napravimo od nase zemlje valjanu drzavu, pa ce oni nas da vuku za rukav...

Put do Marsa:

Hvala na pozivu, vidimo se !

Jbg... jos jedna stvar koja je otisla ukrivo u rukama velike kompanije koja ima vise kravatasa (marketing managera i advokata) nego programera. Dok je to bio proizvod firme Macromedia sve je bilo OK - kad ga je Adobe kupio stvar je otisla dodjavola...

Ok, osiguraci u vodovima napajanja od 1.6A predstavljaju prakticno ogranicenje snage na 20.248W_peak (10W AVG/RMS) na opterecenju od 8 oma a napon napajanja ogranicava snagu ampa na oko 36W_peak (18W AVG/RMS) na opterecenju od 16 oma. Na zvucnike od 4 oma ga ne bih prikljucivao jer ce osiguraci da capnu vec na 10W_peak. Naravno, sve je racunato u odnosu na cisto termogneo opterecenje, ne uzimajuci u obzir nepovoljnosti koje donosi impedansa realnih zvucnika.Amp ocigledno radi u B klasi - nema elemenata za termicku kompenzaciju mirne struje izlaznog stepena. Dakle, u pitanju je mali razglasni amp skromnih performansi...

Izvini Oki ali post ti je mnogo konfuzan - mnogo koristis zamenice i nisu jasne relacije medju pojmovima. Ti sigurno znas sta si mislio ali mi znamo samo ono sto si napisao... Jasnije pisi i daj vece slike i vise slika (sa strane konekcija i sa strane elektronike).Shvatio sam da kad si te zvucnike prikljucio na Onkyo - ukljucila se zastita, za sta nema razloga (jer je impedansa tih zvucnika 16 oma ? ) osim ako je u trenutku kada je bio povezan Onkyo postojala i istovremena veza izmedju tih zvucnika i mono-Svabe (luster klema na slici iz posta #1) ?XLR konektori su ulazi u mono-Svabu (paralelno vezana 2 komada) ali se ne koriste u balansiranom rezimu (od njih na amp vodi samo jedan oklopljeni kabl sa jednim vrucim krajem i masom).Probaj kako mono-Svaba radi sa nekim drugim ("normalnim") zvucnicima, ali pocni sa malom snagom pa pojacavaj i ustanovices da li to moze ili ne moze. Naravno, prvo prekontrolisi DC offset.

Na trafou pise 100VA, a sekundari su 2 x 22V AC tj. oko +/-27V DC pod opterecenjem. To je prakticno ogranicenje za izlazni napon na oko 24V_peak na zvucniku, a to je 36W RMS na 8 Oma, odn. oko 50-60W na 4 Oma.

Dobro. Znaci sledeci uredjaj ce imati prekidac na krovu susedne zgrade, na vrhu krive bagremove motke od 8 metara.

Pa eto, meni tako pasuje (desnom rukom na desnu stranu uredjaja)... Doduse. metnem ga i ja ponekad u levo, al' samo kod recikliranih kutija

Skidaj ovo brze dok nisu videli nasi po domovima zdravlja !

Osim kad je junacenje iskljucivo verbalnog karaktera...

A vidju ga kako je lijep!

Ovaj mi je sumnjiv - izgleda da zna sta radi (kao sto u filmu "Juris lake konjice" rece lord koji je komandovao Britancima kod Sevastopolja:"Britanska imperija ce propasti kad nasi oficiri budu znali sta rade").

Tako je, razlike u odnosu na 2sk170 u minimalne i sa prakticne strane zanemarljive. Jedino treba voditi racuna o izboru strujne grupe jer k170 GR odgovara k240 Y, k170 BL je kao k240 GR, a k170 V je kao k240 BL.Dakle treba izabrati k170 odgovarajuce grupe, upariti, termicki spregnuti (dva komada lice u lice a izmedju pasta i stegnuti oba vezicom) i stvar resena. Sumnjam da ce biti moguce pronaci originalne k240 jer su pravljeni davno i malo, samo za firme koje su ih ugradjivale u svoje uredjaje.

Primer b jeste ivicni slucaj ali je i dalje kljucna stvar napon u cvoru odredjenom razdelnikom napona RL i Rref, a struja je posledicna velicina, uzrokovana promenom razlike potencijala. Dakle, i dalje je u pitanju naponski odredjeno kolo.

Strujna povratna sprega ne postoji, sve su naponske.Termin "strujna povratna sprega" su smislila marketinska odeljenja kompanija koje proizvode poluprovodnike (mislim da je prvi bio National Semiconductor) kako bi stvorila marketinsku prednost (u pitanju je bila nova serija OpAmpova).U sustini, radi se o postupku koji je poznat jos iz "katodnih dana" - poenta je da se kao cvor za povratnu spregu koristi tacka niske impedanse (katoda, emitor, source) cime struja kroz kolo povratne sprege biva znacajno veca u odnosu na standarni, visoko-impedansni cvor (resetka, baza, gate) pa otud i naziv. Naravno i dalje je u pitanju razdelnik napona koji cini obe varijante povratne sprege samo su u jednom slucaju otpornosti manje i struja kroz kolo veca.Zavisno od cilja konstruktora oba nacina imaju svoje mesto kao alati koji se koriste pri razlicitm potrebama, ali generalno, siri propusni opseg odn. vecu brzinu (slew rate) je lakse postici tzv. strujnom spregom - primer je recimo F5 amp i SVAJA. Sa druge strane, u kolima koja ne barataju velikom strujom u izlaznom stepenu, opterecenje koje predstavlja takvo kolo, donosi vise problema nego prednosti. Dakle, koristice se onaj metod koji daje najbolji rezultat u odnosu na ciljeve projekta i koncepcijski pravac konkretne konstrukcije.

Lepo. Samo promeni mu elektrolite u napajanju - stavi neke pristojne PANASONIC, BC i sl. da se ne bi razocaravao...

"Majore, koliko je to G ?"

Tako je. I tu dodjemo do poznate tacke kad kazemo: Ok, to je tvoja, subjektivna istina, koja vazi samo za tebe i samo u tvom sistemu, kakav je trenutno i kako ga ti percipiras.Poenta je da to mozes da kazes a ne : "pravilo da kapacitivnost kablova bude sto manja, pada u vodu". Dakle, samo po tvom utisku u tvom sistemu, a nikako generalno.Majka mu stara, pravnik si - znas koliko je formulacija bitna, par reci menja sve...

Svaka takva poprecna letva gradi ground loop sto generalno treba izbegavati. Medjutim, posto loop napravljen sa tako debelim i kratkim letvama ima tako malu otpornost da je napon u loop-u na nivou mikro-volta ili manje, naravno da se nista ne cuje u zvucniku.Dakle, sve je OK, ne diraj nista, al' kad budes takvo nesto napravio tanjim zicama, bice veselo...

Naravno da kabl ima i druga svojstva osim parazitnog kapaciteta, ali i bez udubljivanja u to, ja bih izveo (u svetlu cinjenica da ti kabl istog kapaciteta daje drugaciji zvuk i da ti kabl veceg kapaciteta svira bolje) sledece zakljucke:1. Oslanjas se samo na subjektivnu percepciju, bez merenja, pa to sto se tebi cini ne mora nista da znaci - neko drugi ce slusajuci isti sistem doneti sasvim drugacije zakljucke ;2. Ocigledno, kondenzator na ulazu tvog preampa nije odgovarajuce vrednosti za tu zvucnicu.

Naravno da ne pada u vodu.Misaoni proces donosenja zakljucaka ima validnost koliko i obim i kvalitet informacija na kojima je zasnovan. U ovom slucaju (kao i u svakom drugom) treba poznavati fiziku celog procesa da bi se doneo upotrebljiv zakljucak.Kazati da nije tacno da kabl treba da bude sto manjeg kapaciteta je u najmanju ruku pogresno.Naime, MM zvucnica je elektro-dinamicki pretvarac koji zahteva kapacitivnu terminaciju cija vrednost zavisi od konstrukcije i proizvodjac bi trebalo da navede taj podatak. Ta, terminaciona kapacitivnost je ona koju uvek imamo na MM/phono ulazu pretpojacavaca i trebalo bi da bude prilagodjena konkretnoj zucnici.Kapacitivnost kabla je parazitna velicina koju takodje treba imati u vidu i otud takvi, "iznenadjujuci", rezultati.Posto kabl ima kapacitivnost ali nije bog zna kakvog kvaliteta kao kondenzator, idealno bi bilo da njegova kapacitivnost bude sto blize nuli a da terminaciona kapacitivnost zvucnice bude odredjena prevashodno vrednoscu kondenzatora na ulazu pretpojacala.

Svaka cast! Sve najbolje mami i bebi (a nece ni tati nista da fali) !