stein

Da, video sam te takve, polovne pa još i firmirane. Štaviše, ovaj moj Thorens je sav takav. Polovan... Pola tamo, pola vamo... A znaš koliko me zabole za firmirane stvari. Sav sam u brendovima.... Pravi, skoro manijakalni brendomanijak...

Gotovo je u smislu - sastavljeno, isprobano, klano, a nije priklano, još uvek dovoljno novo da će dugo da traje (jedna od prednosti predimenzionisanih hladnjaka - kondenzatori se neće osušiti još dugi niz godina), funkcionalno u potpunosti, sa zadnje strane ima dva masivna pozlaćena RCA, po par masivnih pozlaćenih buksni za zvučničke kablove i blok za prihvat IEC konektora za napajanje, mrežni prekidač i osigurač u primaru. Osigurač još nije bilo potrebno menjati ali ako bude potrebno, treba izvući mrežni kabel i onda se izvlači nosač osigurača. Sa prednje strane ima dve amber LED za indikaciju uključenosti, po jedna za svaki kanal. Za pobudu, suštinski je dovoljan i pasivni preamp, ali bi bilo mnogo bolje imati neki stepen pojačanja, bar dva do tri puta ako se pogone neosetljive kutije. Veoma važno je da pre spajanja treba proveriti prisutnost/odsutnost DC napona na izlazu prethodnog stepena jer F5 na putu signala nema ni jedan kondenzator. Čest je slučaj da se kod prerade CD plejera izbaci sprežni kondenzator reda 10-100uF sa izlaza a onda direktno spajanje preko pota na F5 tera pojačani DC napon na zvučnik što mnogim zvučnicima uopšte ne prija. Elektrostatici nemaju sa tim problema u 99% slučajeva jer signal sa pojačala ide u step-up trafo koji ne vrši prenos DC komponente. Ja sam koristio NS10 i/ili NS10+Behringer ali i Sipijevu verziju preampa sličnu topologiji F5. Pojačalo je po meni toliko dobro da ne zavisi previše od preampa, osim, ako pre stepen nije neko teško đubre. Suštinski, može da se tera sa CD-a i da se ubaci jedan 10k pot... Bolje bi bilo da se stavi bar neki bufer ili gain stepen, ali nije pod mora...

Posle dosta snebivanja, računanja i premišljanja, odlučio sam da raskrčim "vozni park" i napravim malo reda. Spisak stvari koje imam a stoje poluzavršeno, načeto, začeto, polunezavršeno je pozamašan. Da bih neke od tih projekata mogao da privedem kraju, treba mi mesta a malo i sredstava. Stoga, posle Behringera, sledeći su brača ili sestre blizanci, dva pojačala sagrađena na bazi pojačala F5 Nelsona Passa. Može zasebno, može zajedno. Ko nije sve pratio, nekoliko opštih informacija šta se nudi u paketu:Pojačalo: F5Pločice: grupni napor, dizajn F5 PCB Impuls, PSU PCB ZockyPSU: 400VA 4x18VAC, 2+2 graetz, 16x33mF + 4x Icar MR kond. Hladnjaci: PadaKutija: samonoseća šasija od 15x15x1.5mm kvadratne cevi, zadnja, prednja i poklopac 5mm Al, dno čel lim perforiran.Pojačalo je izrađeno kao svojevrsni dual mono koncept osim što nema dva transformatora. Ima jedan zajednički primar i zajedničku jezgru. Od sekundara gledano, svaki kanal je potpuno nezavisan.Izrađena su dva identična komada, svaki ima u sebi dva kanala F5 klona.Zahvaljujući predimenzioniranim hladnjacima, pojačalo je tek-tek mlako na sobnoj temperaturi, a zahvaljujući višestruko predimenzioniranom napajanju, lako se nosi i sa niskoimpedantnim potrošačima manje osetljivosti. Tamo gde je fabrički NAD od 120W/8 snagaš konstantno uključivao zaštitu od pregorevanja, F5 sa svojih 25W sasvim lako i bez spoticanja ili "podrigivanja" peva.Neću detaljisati oko razloga prodaje, ali da napomenem da imam još jedan F5 koji će ostati, tako da ne prodajem jer nisam zadovoljan nego prodajem jer imam viška.Za sve ostale pojedinosti molim ili na PP ili na 0600 432 379. Fiksni telefon nemam a mail retko proveravam zbog spama...

Rezervisano.15:35, prodato.

Onomad smo nešto pričali o ženama audiofilima. Da se ne vraćam na tu priču, ali i dalje stoji da moja žena mnogo više ceni stvari na sluh nego na ime, više ceni stvari na izgled i uloženi trud i rad, nego koliko me je para koštalo i mogu da kažem da sam primetio da postoji visoka doza ponosa kada nekom svom prijatelju/poslovnom saradniku spomene šta radim kao hobi... Pošto je "deal" takav da mogu da radim šta god hoću u okvirima svog hobija sve dok to ne oštećuje kućni budžet i normalno funkcionisanje porodice, onda se za ovakve stvari ne sekiram jer na kraju uvek dobijemo više nego što uložimo a to i jeste jedna od premisa DIY-a, zar ne?

Razlika je očigledna. U prvoj varijanti u oba kola imaš po jednu L i obe grane su filtrirane sa po jednom. Ako staviš samo jednu (L=L=L) u masu, šta dobiješ? Teoretski, trebalo bi da verzija 2 ima vrednost 2L ali onda imaš potrebu da ili povećaš presek žice zbog većeg broja navojaka, drugo jezgro zbog zasićenja... Čudi me da ti od svih imaš ovakvo pitanje. Ja bih išao na verziju jedan ali ako bih mogao, probao bih da izmerim i efekte verzije dva. Bilo bi mi čak zanimljivo pokušati verziju 2 tako da se stavi L+L redno i verziju 2L paralelno (pričam o izvedbi u grani mase), potom usporediti rezultate koje proizvode u praksi. Nešto se može i sračunati ali ti trebaju i svi podaci...

Iskreno, nije uopšte skupo. Zvučnica 50€, inače, bila bi oko 200€ da je baš-baš nova, granit 75€, u lokalu su mi tražili između 220 i 300€, tanjir sa osovinom 12.000RSD, ručica i motor ništa para osim nešto malo epoxy lepila koje sam svakako morao kupiti. 1725 dinara za 50kg mermera i 25kg cementa. Sve ostalo je bilo ili besplatno, ili sam već imao i naravno moja dobra volja i slobodno vreme koje sam mogao provesti crkavajući po krevetu i posle slušati kako samo ležim i ništa ne radim...

Moja baza će da bude kompozitna smesa mermernih kamičaka i belog Portlanda uz dodatak nekih aditiva... Svakako neću kačiti na kanap ili sajlu niti lupati čekićem. Uostalom, koju ciglu ja lupim čekićem, ta se više ne zove cigla no se zovu polutke... Nema tu rezonancija...

WOW!

Ne bih rekao da pokušavam... Ja to malo po malo pa ću i da završim... Pokušavanje sam batalio davno Danaske već ne mogu sebi da priuštim pokušavanja, to je krajnje neproduktivno i neisplativo ... nego... šta bi ti smatrao neprevaziđenim i smislenim metodom za gradnju gramofona?

That one is also just fine. Should do the job for what you may need it

Prodaje se aktivna skretnica iz naslova teme, potpuno ispravna, očuvana, funkcionalna. Idealna za posao ozvučavanja ili isti posao za koji sam je ja kupio: pronalaženje pravih tačaka i strmina reza za sistem koji bi sa pasivom zahtevao neuporedivo više vremena, rada i truda. I koliko sam sračunao, i novca. Dobio sam rezultate i spremam se za veliki poduhvat izgradnje sopstvene verzije skretnice koja će biti u rangu sa elektrostatima i amplifikacijom. Stoga, Behringer sa originalnom ambalažom može da krene u potragu za novim vlasnikom. Početna cena je 10744 dinara kod Mitros Music http://www.mitros-music.com/products/1463-Behringer_Super-X_PRO_CX3400/1/ , spreman sam da se odvojim od ove sprave za tričavih 6500 dinara u nadi da ću za taj novac uspeti da sastavim svoju skretnicu... Nadam se da je računica svima jasna, trafo je oko 25€, kutija sigurno još toliko, dakle, ne ostaje mnogo za delove i štampanu pločicu... Meni je samo žao da ovu spravu rastavljam u delove da bih iskoristio napajanje kutiju i konektore, mada...

I know it looks like an overkill at first glance, but try to find a well preserved S3 from Canon, you should be able to get one for less than 200€ now, probably one of the best amateur digital cameras out there... In Germany available from around 110€, should be available in Denmark too. Worth every cent!

And you know now why I prefer to have a camera for photos, and a phone to call my friends But I respect the effort by all means...

Unlike the images so far, this one is really poop. However, it fills my heart with warmth knowing it's not too far from the moment we'll get the ones where you listen to music with aid of this birthday cake... Hopefully, you'll need a candle to get some flame on top of it

Nema deklaracije a nismo još došli do toga da se išta meri jer je potkrovlje tek toliko osposobljeno da se gore može boraviti i malo slušati muzika. Elektrostatici su rad Zoltana Mikovića i svojevrsna kopija Acoustatic DCM5 ali mislim da sličnost ili podudarnost prestaje kod fizičke pojave i dimenzija. Subwooferi su moja lična skleparija i još nisam pošteno ni pospajao drajvere jer me svakako čeka dorada noseće konstrukcije i estetska dorada a ne bih da sada lemim pa posle još dva puta grejem kontakte bez potrebe. Svodi se na to da sada u okvirima postojećeg pokušavam da izvučem šta se može, vidim gde su nastala ograničenja i prevaziđem ih ako i kako može... Glasnoća za ono što se smatra normalnom glasnoćom za slušanje se lako postiže bez napora i bez čujnih izobličenja.

Ovo deluje jako lepo. Sada bi možda bilo dobro da se pokuša izvesti ova topologija sa ECC88/6922 pošto bi njoj umesto 250V bio sasvim dovoljan i dobrano niži napon napajanja, ali nije ni to "greda" jer ovih ECC82 imam ko pleve Možda u oglasu ponudim zamenu ECC82 za izlazne mosfete kojih neko sa foruma sigurno ima preko 100 komada, bar se tako okolo šuška...

Suštinski, upravo je o tome reč, nesavršenosti unutar samoga materijala jesu i plus i minus. Plus jer većinu neželjenih reverberacija ukinu samom strukturom, minus jer se nikada ne može sa 100% sigurnosti znati šta se dešava, šta će se desiti ili šta bi se moglo desiti u konkretnom slučaju. Kod mojeg projekta će sam tanjir kako masom, tako i suštinskim osobinama materijala omogućiti da se mnoge neželjene pojave repliciraju kroz sistem na relaciji gramofon-ploča-zvučnica, baza treba da obezbedi dodatnu stabilnost sistemu tanjir-ručica, a granitna osnova dodatnu podršku i stabilnost. Opruge ću izbeći jer bi neadekvatna primena mogla dovesti do neželjenih samooscilacija što bi poništilo sve već nabrojane pozitivne osobine ovakve konstrukcije. Računam da je neka vršna glasnoća sistema kod samih emitera u rangu 100dB, (tzv SPL) a na nekih 2m od samih emitera, pritisak bi trebalo da van centralne ose trebalo da opadne drastično, osim za niske frekvencije koje ne verujem da mogu da ostvare toliki pritisak. Glasnoća slušanja na nivoima koji se smatraju "adekvatnim" za uživanje su dobrano niži i kada sve bude gotovo i na svom mestu, iskreno verujem da neće biti problema sa stabilnošću zvučne slike tokom slušanja muzike sa ploča.

Čudi me da ideje vezane za gramofon iznosite Ston Koldu kada je čovek rekao da je to prevaziđeno i besmisleno u današnje vreme, bar sa aspekta isplativosti... Što se tiče materijala, priča se svodi na odnos snage vibracija/rezonancija i mase koja je potrebna da se iste priguše ili "dekonstruišu". Recimo da pričamo o betonu. Plafon nad 2/3 prizemlja izliven je od betona sa armaturom i reda je debljine dvanaestak do petnaest santimetara. Na površini od 10m2 će dužina dijagonale biti recimo 4m i ako se zvučni talas određenog pritiska usmeri na tu površinu, beton će se na svojoj rezonantnoj frekvenciji pobuditi i pojačati odziv na toj frekvenciji i dovesti do jasne i čujne buke. Ako se površina poveća na 45m2 a debljina materijala ostane ista, dijagonala raste, rezonantna frekvencija ploče se spušta a amplituda oscilacije ploče raste i samim time i buka kojom se ploča od betona odaziva na izvor tj pobudu. Ako se ta logika dešavanja smatra održivom bez obzira na gabarite ploče, onda se samo menjaju dva činioca: jedan je izvor rezonancija, tj pobuda, a drugi je frekvencija pobude. Pretpostavićemo da imamo ceo spektar frekvencija pobude u niskofrekventnom opsegu od kojih zbog karakteristike kretanja zvučnog talasa možemo zanemariti sve one frekvencije koje nisu svojom talasnom dužinom i silinom zvučnog pritiska sposobne da pomeraju druge objekte odnosne da proizvode sekundarna istitravanja na objektima koji se nalaze u okolini izvora rezonancija, dakle, zvučnika. Ostaćemo sa jednim relativno uskim spektrom frekvencija koje bi mogle da nam smetaju unutar čujnog opsega.Tu se priča sužava i fokusira na deo spektra od nekih 10Hz-a do možda maksimalnih 500Hz-a. Zadatak je formiati komad materijala određene površine, preseka i gustine koji će u realnim uslovima biti inertan na pobudu koja može da nastane u prostoru koji se koristi za slušanje muzike. Kvadratna osnova reda veličine 40x40cm i debljine recimo 7cm bi trebala da bude dovoljno masivna a i mala da se odupre svim potencijalno "opasnim" istitravanjima iz okoline. Ako ima nekoga koga ne mrzi da sračuna dijagonalu ovakvog geometrijskog tela, neka izračuna na kojim frekvencijama bi se ovaj tj ovakav komad materijala mogao samopobuditi pod uticajem spoljašnjih izvora vibracija/rezonansi, onda uz to neka doda gustinu materijala i provodljivost na zvučne talase... Koga mrzi, može da uzme mali kondenzatorski mikrofon, nalepi, tj nasloni ga na ploču i dobro izoluje od ostatka prostorije, tj primarnih zvučnih talasa. Potom, priključiti na komp, pokrenuti program za analizu fr. spektra i udariti po glasnoći do one mere do koje glasnoće sistem može da artikulisano proizvodi zvuk i zvučni pritisak. Tačnije, pokrenuti muzički program i pratiti istitravanja iz ovog komada koji bi trebalo da posluži kao baza gramofonskom tanjiru i ručici. Zarad još više tačnijih i preciznijih rezultata, može se ovakav eksperiment izvesti i ton generatorom, ali sam ubeđen da će ovakav komad na onim frekvencijama gde je matematički gledano "bespomoćan" da se suzdrži od samorezonovanja, biti "mrtav 'ladan" jer se na tim frekvencijama u realnim uslovima nikada neće ostvariti adekvatan pritisak koji bi ga doveo do samorezonovanja. Sitnim dodacima tipa samolepljivih gumenih podloški i šiljaka može se ovakva baza do te mere samoprigušiti da je svaka teoretski moguća samopobuda do te mere benigna da ne bi smela da utiče na karakter zvuka u negativnom smislu. Kao glavni faktor prigušenja, ovde osim same težinske mase igra ulogu i amplituda oscilacije pri datoj dužini. 7cm betona će se lako ugibati već i na dva do tri metra, ali na 45 ili 50cm ne baš...

Čekaj, pa nisam još ni počeo...Mada, sprdamo se mi bez razloga ili potrebe. Mislim da je kolega zaboravio da napiše da se taj specifični detalj ne čuje tako jasno na "drugim pojačalima na kojima je slušao baš tu kompoziciju"... Tako bi nama bukvalistima ovakva tvrdnja zvučala prihvatljivo. Ovako ispade da postoji takav zvučni zapis koji se može reprodukovati korektno samo na pojačalu proizvođača XY a sva ostala pojačala su po tom pitanju ograničenih sposobnosti iliti nesposobna... U ovakvim situacijama, posumnjao bih da je pre u pitanju emiter, tj zvučnik kao tipično najslabija karika u lancu reprodukcije.

...moje pojačalo je toliko loše da se muzika Vlade Georgijeva uopšte ne čuje, ni jedan jedini detalj... Šta da radim?

Bio, video, još ima živih svedoka... Ipak, ovaj put ćemo da imena zatajimo...

A da se otvori nova tema, recimo AIMP2 vs Foobar vs Billy?

...volim i ja vas...

Crni verovatno koristi XP...